NASTAVNO-NAUQNOM VE U PRIRODNO-MATEMATIQKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU STRUQNOM VE U ZA PRIRODNO-MATEMATIQKE NAUKE UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

Транскрипт

1 NASTAVNO-NAUQNOM VE U PRIRODNO-MATEMATIQKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU STRUQNOM VE U ZA PRIRODNO-MATEMATIQKE NAUKE UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU Odlukom Struqnog ve a za prirodno-matematiqke nauke Univerziteta u Kragujevcu broj 465/10 od godine, na osnovu qlana 119. Statuta Univerziteta u Kragujevcu, a u skladu sa qlanom 64. Zakona o visokom obrazovanju, kao i na osnovu predloga Nastavno-nauqnog ve a Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu utvrđenog odlukom broj 90/II-2 od godine, formirana je Komisija za pripremu izvextaja o prijavljenim kandidatima koji uqestvuju na konkursu za radno mesto nastavnika u zvanju vanrednog profesora, za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije, u Institutu za fiziku Prirodnomatematiqkog fakulteta u Kragujevcu u sastavu: 1. Dr Zoran Radovi, redovni profesor Fiziqkog fakulteta u Beogradu; uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije, 2. Dr Milan Damnjanovi, redovni profesor Fiziqkog fakulteta u Beogradu; dopisni qlan SANU; uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije, Simetrije u fizici i Matematiqka fizika, 3. Dr Zoran Popovi, nauqni savetnik u Institutu za fiziku Zemun i redovni profesor Fiziqkog fakulteta u Beogradu; dopisni qnlan SANU; uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije, 4. Dr Dragoljub Beli, redovni profesor Fiziqkog fakulteta u Beogradu; uжa nauqna oblast: Atomska, molekularna i optiqka fizika, 5. Dr Vladimir Pejqev, redovni profesor Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu; uжa nauqna oblast: Atomska, molekularna i optiqka fizika, 6. Dr Branislav Qabri, redovni profesor Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu; uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije. Na konkurs objavljen godine u Oglasniku Nacionalne sluжbe za zapoxljavanje Poslovi do naznaqenog roka na konkurs se prijavio samo jedan kandidat: dr Dragica Kneжevi, docent u Institutu za fiziku Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu, podnevxi sve konkursom traжene priloge. Na osnovu priloжene dokumentacije o nauqno-struqnim i nastavno-pedagoxkim kvalitetima kandidata, shodno qlanu 120. stav 2. Statuta Univerziteta u Kragujevcu i Pravilniku o uslovima i postupku za davanje saglasnosti struqnih ve a Univerziteta na odluke o izboru nastavnika, Komisija podnosi slede i I Z V E X T A J A BIOGRAFSKI PODACI Dr Dragica Kneжevi (devojaqko Babi ) je rođena godine u Mokrom Polju (Knin, Hrvatska). Gimnaziju je zavrxila u Kninu, a studije Fizike na 1

2 Prirodno-matematiqkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je upisala godine. Ove studije je zavrxila sa proseqnom ocenom 8, a diplomski rad pod naslovom Osobenosti degenerisanih sistema u fizici odbranila sa ocenom 10 u februaru godine. Posle toga, upisala je poslediplomske studije na istom fakultetu, na smeru Fizika jonizovanih gasova, koje je zavrxila odbranom magistarskog rada Apsolutni preseci za jonizaciju i disocijativni zahvat elektrona u molekulima CO 2, Br 2 i CH 4, godine. Posle diplomiranja kratko vreme je radila u Institutu za fiziku Srbije, a zatim u Seizmoloxkom zavodu Srbije. U decembru godine izabrana je za asistenta-pripravnika, godine za asistenta, a 1999 za docenta za predmete: Kvantna statistiqka fizika i Molekularna fizika u Institutu za fiziku Prirodno-matematiqkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. U isto zvanje kandidat je reizabran godine, za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije, i u tom zvanju se i sada nalazi. Od kraja do kraja godine provela je na usavrxavanju u Parizu (Laboratoire de chimie physique de l Universite Pierre et Marie Curie , Institute de l electronique fondamentale de l Universite de Orsay , Institut d astrophysique de Paris ), bave i se eksperimentalnim i teorijskim problemima atomske fizike, fizike plazme i astrofizike. U toku godine je bila stipendista fondacije Jolio-Curie, a zatim je izabrana za saradnika (assistant associe) na Univerzitetu Pierre et Marie Curie (Paris 7), gde je drжala veжbe iz biofizike za studente medicine. Doktorirala je godine na Fiziqkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti Statistiqke fizike makromolekula sa temom Kritiqne osobine modela interaguju ih linearnih i razgranatih polimera na fraktalnim rexetkama. Govori engleski, francuski i ruski, a sluжi se i xpanskim jezikom. B AKTIVNOST KANDIDATA IZ PRETHODNIH IZBORNIH PERIODA 1. grupa: Radovi publikovani u nauqnim qasopisima 1 Radovi u vode im qasopisima međunarodnog znaqaja 1.1 M. Kurepa, D. Babić and D. Belić, Electron-bromine total ionisation and electron attachment cross sections, J.Phys. B: At.Mol.Phys. 14 (1981), [IF=2,01; R51-a] (5) 1.2 M. Kurepa, D. Babić and D. Belić, Attachment rate coefficients of halogen molecules (F 2, Cl 2, Br 2, I 2 ) for mean electron energies 10 2 to 10 2 ev, Chem. Phys. 59 (1981), [IF=1,81; R51-a] (5) 1 Za svaki rad, u srednjoj zagradi navedena je vrednost Impakt faktora (IF) i kategorija qasopisa (R faktor) u kome je rad xtampan, u skladu sa klasifikacijom Ministarstva za nauku Republike Srbije, a na osnovu poslednje SCI liste (za godinu). Pored toga, na kraju odgovaraju e linije, u maloj zagradi je navedena vrednost rada izraжena u bodovima, na osnovu Pravilnika o uslovima i postupku za davanje saglasnosti struqnih ve a Univerziteta u Kragujevcu na odluke o izboru nastavnika. 2

3 1.3 C. Goldbach, M. Martin G. Nolez, P. Plomdeur, J.P.Zimmermann, D. Babić, Oscillator strength measurements in the vacuum-ultraviolet. I. The strong 1243, 1493 and 1743Å multiplets of neutral nitrogen, Astron. Astrophys. 161 (1986), [IF=4,26 (2003); R51-a] (5) 1.4 D. Knežević, The collapse transition of branched polymers on a fractal lattice, Physica A 153 (1988), [IF=1,43; R51-b] (5) 1.5 D. Knežević, M. Knežević and S. Milošević, Critical behavior of an interacting polymer chain in a porous model system: Exact results for truncated simplex lattices, Phys. Rev. B, 45 (1992) [IF=3,17; R51-a] (5) 1.6 D. Knežević, M. Knežević and S. Milošević, Competition between self-attraction and adsorption in branched polymers situated on a fractal lattice, J. Phys. A: Math.Gen. 26 (1993) [IF=1,68; R51-a] (5) 1.7 M. Knežević, D. Knežević, Adsorption in models of ideal polymer chains on fractal spaces, Phys.Rev. E, 53(1996) [IF=2,48; R51-a] (5) 3. grupa: Uqex e na nauqnim skupovima Radovi saopxteni na skupovima međunarodnog znaqaja xtampani u celini 3.1 D. Babić, D. Belić and M. Kurepa, Dissociative attachment of Br 2, 10. SPIG (Dubrovnik, 1980). (0,50) 3.2 D. Babić, D. Belić and M. Kurepa, Rate coefficients of halogens, 5. ESCAMPING (Dubrovnik, 1980). (0,50) 3.3 R. Azria, R. Abouaf, D. Teillet-Billy, D. Babić, Diferential crossection for negative ions formation in molecules of halogenes, 12. ICPEAC, (Tennesy, 1981). (0,50) 3.4 L. Malegat, M. Tronc, R. Azria and D. Babić, Dynamics in dissociative attachment on polyatomics molecules, 12. SPIG (Dubrovnik, 1982). (0,50) Radovi saopxteni na skupovima međunarodnog znaqaja xtampani u izvodu 3.5 R. Azria, R. Abouaf, D. Babić, D. Teillet-Billy, Attachment electronique dissociatif dans les halogenes, 25. Coloque Physique des Collisions Atomique et Moleculaire, (Nice, 1982). (0,50) 3.6 M. Tronc, L. Malegat and D. Babić, Resonance de form dans la diffusion inelastique d electrons, 9. Colloque Physique des Collisions Atomique et Moleculaire, (Nice, 1982). (0,50) 3.7 L. Desportes, J. Boulmer, J.C Gauthier, D. Babić and J.F. Delpech, Ionization associative des atomes de Rydberg de sodium, Collisions et Rayonnment (Orlean, 1983). (0,50) 4. grupa: Uqex e u nauqnim projektima 3

4 4.1 U periodu godine uqestvovala je u nauqnom projektu Fizika kondenzovanog stanja i novih materijal koji je (pod brojem 01E15) finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije (rukovodilac projekta Prof. S. Miloxevi ). (6) C AKTIVNOST KANDIDATA U PERIODU OD IZBORA ZA DOCENTA 1. grupa: Radovi publikovani u nauqnim qasopisima Radovi u vode im qasopisima međunarodnog znaqaja 1.8 M. Knežević, D. Knežević, Oscillatory behavior of critical amplitudes of the Gaussian model on a hierarchical structure, Phys. Rev. E 60 (1999), [IF=2,48; R51-a] (5) 1.9 M. Knežević, D. Knežević and Dj. Spasojevićc, Statistics of equally weighted random paths on a class of self-similar structures, J. Phys. A: Math. Gen. 37 (2004), 1. [IF=1,68; R51-a] (5) 1.10 M. Knežević, J. Joksimović and D. Knežević, On the Yang-Lee edge singularity fot Ising model on nonhomogeneous structures, Physica A 367 (2005), 207. [IF=1,43 (2008); R51-b] (5) 1.11 D. Knežević, K. Djodjević and M. Knežević, Lattice animals on a class of hierarchical graphs, J. Stat. Mech. P1207 (2007) [IF=2,27; R51-a] (5) 2. grupa: U beniqka literatura 2.1 Dragica Kneжevi i Sanja Jani evi, Zbirka zadataka iz kvantne statistiqke fizike, Prirodno-matematiqki fakultet u Kragujevcu, Kragujevac (2008) 146 strana. ISBN: , CIP 51-72:53(075.8)(076) odlukom Nastavno-nauqnog ve a Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu broj 560/IX-1 od godine knjiga je prihva ena kao u benik za studente fizike Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu. (9) 3. grupa: Uqex e na nauqnim skupovima Radovi saopxteni na skupovima međunarodnog znaqaja xtampani u izvodu 3.8 D. Knežević, M. Knežević and K. Djordjević, Statistics of clusters on a class of hierarchical networks, StatPhys 23, XXIII IUPAP International Conference on Statistical Physics, July 9-13, 2007, Genova, Italy (0,50) 3.9 D. Knežević, Stattistics of ideal polymer chains on a hierarchical lattice, The third IUPAP Interanational Conference on Women in Physics, 8-10 October, 2008, Seoul, Korea (0,50) Radovi saopxteni na skupovima nacionalnog znaqaja xtampani u celini 4

5 3.10 M. Knežević and D. Knežević, Directed percolation process versus interacting directed lattice animals in two dimensions, SFIN XV, 47-56, (2001), invited talk, Proceedings of the Symposium on Condensed Matter Physics, Arandjelovac 3-5 October 2001, National Symposium with International Participation (0,5) 3.11 J. Joksimović, D. Knežević and M. Knežević, Yang-Lee edge singularities in models of diluted Ising Ferromagnets, XVI National Symposium on Condensed Matter Physics, SFKM 2004, Soko Banja September 2004, contributed paper (0,25) 4. grupa: Uqex e u nauqnim projektima 4.3 Tokom godine uqestvovala je u nauqnom projektu Fizika kondenzovanog stanja i novih materijala koji je (pod brojem 01E15) finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije (rukovodilac projekta Prof. S. Miloxevi ). (1,50) 4.4 U periodu godine uqestvovala je u nauqnom projektu Sluqajni procesi u perkolaciji, polimerima i feromagneticima koji je (pod brojem 1794) finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije (rukovodilac projekta Prof. M. Kneжevi ). (6) 4.5 U periodu od godine, pa do danas, uqestvuje u nauqnom projektu Superprovodnost, magnetizam i fluktuacione pojave koji (pod brojem ) finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije (rukovodilac projekta Prof. Z. Radovi ). (4,50) 5. grupa: Mentorstvo i uqex e u komisijama za ocenu i odbranu magistarskih teza i doktorskih disertacija 5.1 Qlan komisije za pisanje izvextaja o ispunjenosti uslova i opravdanosti teme, kao i qlan komisije za pregled i odbranu magistarstarske teze Lee- Yango-ovi singulariteti u modelima razređenih Ising-ovih feromagnetika kandidata Jelene Joksimovi, (odluka Nauqno-nastavnog ve a Fiziqkog fakulteta u Beogradu od 18. maja godine). (0, 25) 5.2 Qlan komisije za pisanje izvextaja o ispunjenosti uslova i opravdanosti teme, kao i qlan komisije za pregled i odbranu magistarske teze Analiza kritiqnog ponaxanja Ising-ovog modela u sluqajnom polju kandidata Sanje Jani evi (odluka Nauqno-nastavnog ve a Fiziqkog fakulteta u Beogradu od 22. marta godine). (0,25+0,75=1) 5.3 Mentor 2, qlan komisije za pisanje izvextaja o ispunjenosti uslova i opravdanosti teme, kao i qlan komisije za pregled i odbranu magistarske teze Statistika razgranatih polimera na jednoj klasi hijerarhijskih rexetki 2 refereat se jox nalazi na uvidu javnosti, tako da bodovi po ovoj osnovi nisu ukljuqeni u bodovanje rezultata kandidata u tabeli na 13. strani. 5

6 kandidata Katarine orđevi (odluka Nauqno-nastavnog ve a Fiziqkog fakulteta u Beogradu od 16. jula godine). (2) D PRIKAZ NAUQNIH RADOVA KANDIDATA U prvom periodu svog nauqno-istraжivaqkog rada, kandidat se aktivno bavio eksperimentalnim istraжivanjima u oblasti atomskih i molekulskih sudarnih procesa, kao i eksperimentalno-teorijskim istraжivanjima plazme; potom se kandidat orijentisao na teorijska istraжivanja u oblasti fizike makromolekula, posebno na modeliranje i izuqavanje kritiqnog ponaxanja polimera u nehomogenim i sluqajnim sredinama. Sledi prikaz radova publikovanih u vode im međnarodnim qasopisima U ovom radu dati su rezultati merenja i analize efikasnih preseka pri sudaru elektrona i molekula broma za procese jonizacije na energijama eV, stvaranja negativnih jonskih parova na energijama 10 40eV, kao i proces disocijativnog zahvata na energijama 0 10eV. Detaljno je prouqavana zavisnost odgovaraju ih efikasnih preseka od energije upadnih elektrona. Tako je utvrđeno da se maksimum jonizacione krive nalazi na 83eV i da odgovaraju i efikasni presek iznosi m 2. Sliqna analiza je provedena i za ostale ovde spomenute procese. 1.2 U ovom radu su, polaze i od merenih vrednosti efikasnih preseka za elektronski zahvat na halogenim molekulima (F 2, Cl 2, Br 2, I 2 ), izraqunati odgovaraju i koeficijenti prelaza (rate coefficents) u oblasti energija ev. Konstatovano je da su ovako dobijene vrednosti u saglasnosti sa odgovaraju im vrednostima dobijenim direktnim merenjima (u onim energijskim oblastima u kojima takva merenja postoje). 1.3 U ovom radu objavljene su po prvi put merene vrednosti sila oscilatora sedam linija neutralnog azota koje pripadaju jakim multipletima na 1243Å, 1493Å i 1743Å, dobijene emisijom iz dobro stabilisanog luka. Posebna paжnja je posve ena eliminaciji apsorpcije zraqenja u plazmi, kao i eliminaciji problema graniqnih uslova. Na originalan naqin je takođe rexen problem fitovanja profila linija. Merene relativne sile oscilatora su normirane na apsolutnu skalu preko merenih vrednosti vremena жivota, izbegavaju i na taj naqin određivanje gustine neutralnog azota i druge probleme koji se javljaju u multikomponentnoj luqnoj plazmi. Zahvaljuju i digitalnoj tehnici obrade rezultata merenja, u potpunosti je takođe rexen problem prepokrivanja linija kao i problem doprinosa krajeva. Sile oscilatora su određene sa taqnox u koja leжi u intervalu od ±12% do ±20%. 1.4 U ovom radu je primenom metoda egzaktne renormalizacione grupe analizirano asimptotsko ponaxanje modela interaguju ih razgranatih polimera 6

7 na jednoj fraktalnoj rexetki. Izuqavani model je od interesa za razumevanje kritiqnog ponaxanja polimernog rastvora u poroznim sredinama. U radu je demonstrirano da postoji izvesna kritiqna temperatura T = Θ ispod koje se polimer nalazi u kompaktnoj fazi, karakterisanoj sa konaqnom srednjom gustinom monomera, dok u oblasti T > Θ ova gustina isqezava u termodinamiqkom limitu. Pokazano je takođe da je jedna relacija skaliranja, inaqe standardna za sluqaj homogenih sistema, u ovom sluqaju naruxena. U radu su takođe predstavljeni dobijeni rezultati za razliqite geometrijske i termodinamiqke kritiqne eksponente. 1.5 U ovom radu je razvijen jedan sistematski metod za egzaktno određivanje kompletnog oblika faznog dijagrama i razliqitih funkcija odgovora koje su od interesa kod modela interaguju ih polimera na fraktalnim rexetkama sa konaqnim stepenom grananja. Ovaj metod je zatim primenjen za sluqaj modela interaguju ih linearnih polimera u poroznoj sredini koja je, sa svoje strane, modelirana preko odgovaraju ih fraktalnih rexetki. U radu je detaljno predstavljen fazni dijagram i kritiqno ponaxanje modela. Potvrđena je taqnost jednog broja relacija skaliranja koje su takođe predloжene (na heuristiqkom nivou) u ovom radu. Na jednom specifiqnom primeru je dalje pokazano da kritiqno ponaxanje sistema moжe da zavisi ne samo od stepena grananja nego i od drugih karakteristika fraktalne rexetke. Pored toga, u ovom radu je predloжena jedna fenomenoloxka formula, Flory-evog tipa, za kritiqni indeks koji kontrolixe srednji radijus polimera u Θ taqki. 1.6 Ovaj rad predstavlja prvo istraжivanje statistike interaguju ih razgranatih polimera koji se nalaze u blizini neprobojnog zida, sa kojim interaguju posredstvom kratkodometnog privlaqnog potencijala. Ovde je primenjen jedan metod renormalizacione grupe koji omogu uje izraqunavanje svih kritiqnih eksponenata koji su od interesa u fizici faznih prelaza na povrxinama. Primenom tog metoda detaljno je analizirana dosta sloжena struktura faznog dijagrama izuqavanog modela. Posebna paжnja je posve ena analizi kompeticije interakcije između monomera i njihove interakcije sa zidom. Pod određenim uslovima ove interakcije dovode do simultane pojave kolapsa i adsorpcije polimera na konaqnoj temperaturi. Kao posledica toga, u faznom dijagramu se pojavljuje ve i broj multikritiqnih taqaka, xto je detaljno opisano u radu. Diskutovane su takođe razlike i sliqnosti u kritiqnom ponaxanju ovog sistema i odgovaraju eg sluqaja linearnih polimera. Istaknimo, takođe, da su svi ovde dobijeni rezultati egzaktni, xto je od velikog znaqaja za ovu kompleksnu i dinamiqnu istraжivaqku oblast, u kojoj preovlađuju pribliжne metode. 1.7 U ovom radu je izuqavana kritiqna adsorpcija u modelu idealnog polimernog lanca, situiranog u fraktalnoj sredini, u blizini privlaqnog i neprobojnog zida. Dobijeni rezultati pokazuju da kritiqno ponaxanje ovog modela, na fraktalnim rexetkama sa fluktuiraju im koordinacionim brojem, moжe biti sasvim drugaqije od onog za odgovaraju i model na homogenim rexetkama. Tako je pokazano da se, pod određenim uslovima, polimerni 7

8 lanac lokalizuje, tj. da njegov srednji radijus ne raste po stepenom zakonu sa stepenom polimerizacije nego znatno sporije (na primer, logaritamski). Ovo se objaxnjava time xto je za idealni polimerni lanac povoljnije da boravi u onim oblastima fraktalne strukture gde je ve i koordinacioni broj, poxto time obezbeđuje ve u entropiju. Takvi regioni deluju na polimerni lanac kao zamke xto onda dovodi do smanjenja njegovih srednjih linearnih razmera. Na metodoloxkom planu ovo se ispoljava time xto relevantne fiksne taqke postaju singularne taqke jednaqina renormalizacije xto, onda, onemogu uje njihovu standardnu analizu (metod renormalizacione grupe tradicionalno pretpostavlja analitiqnost preslikavanja u fiziqkim fiksnim taqkama i stepene zakone skaliranja). U ovom radu je razvijena jedna tehnika koja omogu uje izuqavanje i takvih sluqajeva. Rezultati tog prouqavanja su otkrili pojavu nekonvencionalnog kritiqnog ponaxanja modela (nestepeni i konfluentni singulariteti, na primer), xto je tipiqno za neuređene sisteme. Stoga se oqekuje da detaljno prouqavanje sliqnih modela moжe pruжiti koristan uvid u izuzetno sloжenu sliku kritiqnog ponaxanja polimera u neuređenim sredinama. 1.8 U ovom radu su izuqavane oscilacije kritiqnih amplituda Gauss-ovog modela na jednoj hierarhijskoj strukturi. Precizna numeriqka analiza korelacione duжine i srednje energije modela, otkrila je da se odgovaraju e kritiqne amplitude mogu opisati jednostavnim periodiqnim funkcijama i da je period tih funkcija univerzalna veliqina koja se moжe odrediti analitiqki. Ova analiza takođe je otkrila da su oscilacije spomenutih veliqina toliko izraжene da one, zapravo, maskiraju qak i vode e singularitete. Ono xto je posebno zanimljivo, numeriqko prouqavanje ovih veliqina dovelo je do zakljuqka da u ovom sluqaju ne vaжi standardna hipoteza skaliranja, koja pretpostavlja da je korelaciona duжina konaqnog sistema u kritiqnoj taqki reda veliqine linearnih razmera sistema. Ovo je posebno vaжno ista i, s obzirom da se veliki broj analitiqkih izraqunavanja kritiqnih eksponenata zasniva upravo na toj hipotezi. U ovom radu je, zaista, metodom asimptotskog uklapanja, pokazano da spomenuta hipoteza ne vaжi u ovom primeru te je, prema tome, treba koristiti sa dosta opreza. 1.9 U ovom radu je izuqavana statistika sluqajnih trajektorija na familiji fraktalnih rexetki tipa gasketa Sierpinsk-og. Pri tom sve trajektorije jednake duжine (merene duж trajektorije) imaju istu statistiqku teжinu, nezavisno od vrste qvorova kroz koje prolaze. Analizom rekurzivnih relacija izvedeni su egzaktni rezultati koji opisuju kritiqno ponaxanje modela za prvih osam qlanova spomenute familije. Dobijeni rezultati pokazuju da su sluqajne trajektorije uvek lokalizovane, izuzev u sluqaju kada je koordinacioni broj rexetke konstantan (samo za prvi qlan familije). Detaljno je takođe opisan prelaz od lokalizovanih ka delokalizovanom stanju, u graniqnom sluqaju kada fraktalne rexetke ove familije prelaze u jednu homogenu rexetku U ovom radu je izuqavana distribucija nula particione funkcije feromag- 8

9 netnog Ising-ovog modela na dve hierarhijske strukture u blizini Lee-Yangovog praga. Pokazano je da priroda ovog singulariteta krucijalno zavisi od lokalne strukture grafa: U sluqaju da qvorovi sa ve im koordinacionim brojem obrazuju jedan beskonaqan klaster pojavljuju se uobiqajeni stepeni singulariteti, dok u suprotnom sluqaju - kada spomenuti qvorovi obrazuju samo konaqna ostrva, odgovaraju a korelaciona duжina u blizini ovog praga divergira na logaritamski naqin. U radu je takođe demonstrirana uska veza koja postoji između singularnog ponaxanja ovog modela i kritiqnog ponaxanja jednog Gauss-ovog modela U ovom radu je izuqavana statistika razgranatih polimera na jednoj klasi hijerarhijskih grafova. Pokazano je da kritiqni eksponenti ovog modela ne zavise od svih detalja strukture grafa. Identifikovan je parametar koji određuje da li e se u globalnoj funkciji generatrisi, koja opisuje broj polimernih konformacija, razviti esencijalni ili standradni (stepeni) singulariteti. Entropijski i geometrijski kritiqni indeks razgranatih polimera su eksplicitno izraжeni u funkciji relevantnih parametara grafova. Citiranost nauqnih radova dr Dragice Kneжevi Rezultati nauqno-istraжivaqkog rada kandidata, koji su publikovani u vode im međunarodnim qasopisima, imali su zapaжen uticaj na razvoj oblasti kojom se bavio. O tome svedoqi i znaqajan broj citata radova u kojima je kandidat autor. Do sada je evidentirano da kandidat ima xezdeset (60) nezavisnih citata (bez autocitata i citata koautora), u međunarodnim nauqnim publikacijama. Citati u međunarodnim qasopisima 1. S.W. Roby, D.S. Leckrone and S.J. Adelman, Astrophysical Journal 524, (1999) (citira se rad pod rednim brojem 1.3 ukupno 1 citat) 2. S. Tayal and C. Beatty, Phys. Rev. A 59, (1999) (citira se rad pod rednim brojem 1.3 ukupno 1 citat) 3. R. Gulley, T. Field, W. Steer, N. Mason, S. Luntand, J. Ziesel and D. Field, J. Phys.B 31 (1998) (citira se rad pod rednim brojem 1.2 ukupno 1 citat) 4. F.D. Aarao Reis, J. Stat. Phys. 92 (1998) (citira se rad pod rednim brojem 1.7 ukupno 1 citat) 5. J. Dojahn, E.C. Chen and W.E. Wentworth, J. Phys. Chem. 100(1996) (citira se rad pod rednim brojem 1.1 ukupno 1 citat) 6. J.Z. Klose, J.R. Fuhr and W. Wiese, J. Quant. Spec. Rad. Trans. 55 (1996) T.J. Whang, G.X. Zhao, W. Stwalley and C. Wu, J. Quant. Spec. Rad. Trans. 55 (1996) A. Bourdon and P. Vervisch, Phys. Rev. E. 54 (1996)

10 9. W.L. Wiese, Physica Scripta 65 (1996) W.L. Wiese, Spectrochim. Acta Part B-Atomic Spectroscopy 51 (1996) F. Gordillovazques and J. Kunc, Phys. Rev. E 51 (1995) C.Y.R. Wu, J. Geophys. Res. - Space Physics. 99 (1994) M. Tong, C. Fischer and L. Sturesson, J. Phys. B. 27 (1994) Y. Fremat and L. Houziaux, Astron. Astrophys. 320 (1997) M.M Hanson, T.P. Snow and J.H. Black, Astrophysics Journal 392 (1992) (citira se rad pod rednim brojem: 1.5, ukupno 1 citat) 16. E. Sohns and M. Kock, J. Quant. Spec. Rad. Trans. 47 (1992) A. Hibbert, E. Biemont, M. Godefroid and N. Vaeck-N, Astron. Astrophys. Supplement 88 (1991) P.D. Singh, A. Dealmeida and W. Huebner, Icarus 90 (1991) F. Castelli and P. Bonifacio, Astron. Astrophys. Supplement 84 (1990) W.H. Soon and J.A. Kunc, Phys. Rev. A 41 (1990) L. G. Christophorou and J. K. Olthoff, Proceeding of 24th International Conference on Phenomena in Ionized Gases, Warsaw I (1999) L. G. Christophorou and J. K. Olthoff, Journal of Physicsal and Chemical Reference Data 28 (1999) H. Lee, M. Kim and N. Min, Jap. J. Appl. Phys. 8 (2008) (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 24. S. Roby, D. Leckrone and S. Adelman, Astrophysical Journal, 524 (1999) C. Johnston, B. Hollis and R Sutton, Journal of Spacecraft and Rockets, 45 (2008) R. Jennerich,A. Keisser and D. Tate, Eur. Phys. J. D, 40 (2006) S.S. Tayal, Astrophysical Journal Supplement Series, 163 (2006) W. Wiese, J. Fuhr and T. Deters, Journal of Physical and Chemical Reference Data suppl. 7 (1996) J.A. Kunc and W.H. Soon, Phys. Rev. A 40 (1989)

11 30. B. Baschek and A. Slettebak, Astron. Astrophys. 207 (1988) S. Pozdneev and V. Shcheglov, Chem. Phys. 123 (1988) V.V Braslavets, V.N. Slavik, A.S. Bashkin, P. Feltsan and P.K. Buletsa, High Energy Chem. 21 (1987) L. Christophorou, Contributions to Plasma Physics-Beitrage aus der Plasmaphysik 27 (1987) (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 34. M.T. Nguyen and T.K. Ha, J. Phys. Chem. 91 (1987) D.L. Flamm and V.M. Donnelly, J. Appl. Phys. 59 (1986) D.L. Flamm, Jouranal of Vacuum Science and Technology A-Vacuum and Surfaces Films 4 (1986) V. Donnelly, R. Bruce and D. Flamm, J. Appl. Phys. 58 (1985) E. Chen and W.E. Wentworth, J. Phys. Chem. 89 (1985) I. Zimina, V. Svettsov and A. Kupriyanovskaya, Izvestya Vysshikh Uchebnykh Zavedenii Khimya i Khimicheskaya Teknologya 28 (1985) D. Smith, N. Adams and E. Alge, J. Phys. B. 17 (1984) S.A. Pozdneev, High Energy Chem. 16 (1982) (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 42. R. Azria, R. Abouaf and D. Teillet-Billy, J. Phys. B 15 (1982) L569-L574. (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 43. R. Jennerich, A. Keiser, and D. Tate, Eur. J. Phys. D. 40 (2006) S. Tayal, Astrophysics Journal Supplement, 38 (2006) A. Boichenko, G. Evtushenko, S. Yakovlenko and O. Zhdaneev, Laser Physics, 14 (2004) (citira se rad pod rednim brojem: 1.4, ukupno 1 citat) 46. M. Ruf, S. Barsotti, M. Braun, H. Hotop and I. Fabrikant, J. Phys. B, 37 (2004) D. Morton, Astrophysical Journal Supplement, 149 (2003) S. Thyal and O. Zatsarinny, J. Phys. B, 163 (2005) E. Chen and E.C.M. Chen, J. Phys. Chem., 107 (2003) (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 50. S. Tayal, Atomic Data and Nuclear Data Tables, 76 (2000)

12 51. M. Bartlova, Czek. J. Phys., 52 (2002) Suppl. 52. L.G. Christophorou and J.K. Olthoff, Adv. At. Mol. Opt. Phys (Book series title: Advances in Atomic Molecular and Optical Physics), 44 (2001) S. Elezović, D. Marčetić and S. Maletić, Phys. Rev. E 76 (2007) (citira se rad pod rednim brojem: 1.6, ukupno 1 citat) 54. O. Boutine, S. Kostioutchenko, A. Krasnochub and L. Vasilyak, J. Phys. D - Applied Physics, (Book series title: Advances in Atomic Molicular and Optical Physics), 33 (2000) G.F. Tuthill and W.A. Schwalm, Phys. Rev. B 46 (1992) (citira se rad pod rednim brojem: 1.5, ukupno 1 citat) 56. N. Zheng and T. Wang, Chem. Phys., 282 (2002) (citira se rad pod rednim brojem: 1.1, ukupno 1 citat) 57. D. Vujić, Eur. Phys. J. E, 1 (2000) (citira se rad pod rednim brojem: 1.6, ukupno 1 citat) 58. S. Kumar and Y. Singh, Physica A, 293 (2001) (citira se rad pod rednim brojem: 1.5, ukupno 1 citat) 59. D.L. Mccorkle, A. Christodoulides, L. Christophorou and L. Pichiarella, J. Phys. Chem. 85 (1986) Agliari, Phys. Rev. E 77 (2008) (citira se rad pod rednim brojem: 1.7, ukupno 1 citat) E NASTAVNO-PEDAGOXKA I STRUQNA AKTIVNOST Kroz svoj dosadaxnji rad dr. Dragica Kneжevi je stekla znaqajno nastavnopedagoxko iskustvo koje je potrebno za rad u zvanju za koje se bira. Kao asistent-pripravnik i, docnije, kao asistent drжala je eksperimentalne i raqunske veжbe iz ve eg broja predmeta u Institutu za fiziku Prirodnomatematiqkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Raqunske veжbe je drжala iz Teorijske mehanike, Fiziqke mehanike, Molekularne fizike i termodinamike. Eksperimentalne veжbe drжala je iz Fiziqke mehanike, Molekularne fizike i termodinamike, Opxteg kursa fizike za biologe, Opxteg kursa fizike za hemiqare. Istaknimo takođe, na ovom mestu, da dr. Dragica Kneжevi ima i internacionalno nastavno-pedagoxko iskustvo, poxto je u toku svoje specijalizacije u Francuskoj bila angaжovana u nastavi Biofizike za studente medicine na Univerzitetu Pierre et Marie Curie (Paris 7), tokom koje je uqestvovala u pripremanju i izdavanju redovnih nedeljnih pedagoxkih revija (raqunski zadaci). Po izboru u zvanje docenta drжi predavanja iz Molekularne fizike za studente prve godine fizike i predavanja i raqunske veжbe iz Kvantne statistiqke fizike za sadaxnje studente fizike qetvrte godine, odnosno budu e studente pete godine diplomskih studija. Istaknimo posebno, da je kurs iz Kvantne statistiqke fizike novi predmet na fakultetu koji je ona u celini oformila (predavanja i veжbe). 12

13 Za potrebe tih predmeta ona je, zajedno sa Sanjom Jani vi, priredila Zbirku zadataka iz kvantne statistiqke fizike - referenca 2.1, koja predstavlja prvu takvu zbirku na naxem jeziku. U okviru doktorskih studija ona je koncipirala nastavu iz predmeta Konformacija i dinamika makromolekula. Pored toga, ona je u okviru laboratorijskih veжbi iz predmeta Molekularna fizika, uvela qetiri nove veжbe, qime je znaqajno oboga ena i osavremenjena nastava iz tog predmeta. Kao potvrdu kvaliteta njenog nastavno-pedagoxkog rada, mogu da posluжe i povoljne ocene koje je dobila u studentskim anketama (studentski parlament joj je godine dodelio diplomu kao odliqno ocenjenom profesoru). U periodu od izbora u zvanje docenta dr. Dragica Kneжevi je bila mentor petnaest (15) diplomskih radova i jednog magistarskog rada (referenca 5.3). Od struqnih i profesionalnih aktivnosti, spomenimo ovde njen angaжman, u okviru delatnosti Druxtva fiziqara Srbije, na opremanju xkolskih laboratorija u Srbiji, kao i promovisanju prisustva i rada жena u fizici. U vezi ove poslednje aktivnosti, izdvajamo njeno uqex e na međunarodnoj konferenciji Women in Physics, 3. IUPAP International conference, Seoul, 8-10 X 2008, gde je uqestvovala u radnim telima ovog skupa, i predstavila jedan rad (A. Kapor, I. Savić, M. Davidović, D. Knežević and M. Božić-Popović, Trends in the Presence and Roles of Women Physicists in Serbia ). F BODOVANjE NAUQNIH RADOVA I AKTIVNOSTI KANDIDATA Vrednovanje nauqnih radova i aktivnosti kandidata izvrxeno je prema Pravilniku o uslovima i postupku za davanje saglasnosti struqnih ve a Univerziteta na odluke o izboru nastavnika, a za izbor u zvanje vanrednog profesora. Kompletni rezultati bodovanja, po svakoj od razmatranih grupa, prikazani su u slede oj tabeli: Aktivnosti Ukupno Broj bodova Broj bodova Minimalan broj bodova pre izbora u posle izbora u bodova za izbor u zvanje docenta zvanje docenta zvanje van. prof. 1. grupa 50, 81 30, grupa grupa 5,25 3,50 1,75 0,5 4. grupa grupa 1,25 1,25 suma 84,31 40,31 44,00 22,00 pri qemu je bodovanje rada sa vixe od qetiri autora (rad 1.3), u skladu sa Pravilnikom, izvrxeno prema formuli A = K/(x + 1, 2) (K predstavlja nominalni broj bodova za nauqni qasopis, a x ukupan broj koautora). 13

14 Iz navedene tabele se vidi da je kandidat, nakon izbora u zvanje docenta, u skoro svakoj od navedenih grupa vixestruko nadmaxio broj minimalnih bodova potrebnih za izbor u zvanje vanrednog profesora (minimalan broj ovih bodova je prikazan u poslednjoj koloni tabele). Kandidat se u zvanju docenta nalazi osam godina, i u tom periodu je u okviru 1. grupe ostvario 20 bodova i 9 bodova u okviru 2. grupe. U periodu posle drugog izbora u zvanje docenta, kandidat je ostvario 10 bodova iz 1. grupe (reference 1.10 i 1.11), a od tog broja 5 bodova na osnovu radova u kojima je prvi autor (referenca 1.11, dok je minimalan potreban broj bodova po tom osnovu 3); u ovom periodu kandidat je ostvario i 9 bodova iz 2. grupe (referenca 2.1). G MIXLjENjE I PREDLOG KOMISIJE Na osnovu svega izloжenog, vidi se da kandidat dr Dragica Kneжevi, docent za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije Prirodno-matematiqkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ispunjava sve potrebne zakonske uslove za izbor nastavnika u zvanje vanrednog profesora, za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije. Dragica Kneжevi ima nauqni stepen doktora fiziqkih nauka, sa doktoratom iz uжe nauqne oblasti za koju se bira u zvanje vanrednog profesora. Do sada je objavila jedanaest (11) radova u vode im međunarodnim nauqnim qasopisima sa SCI liste, a prvi je autor na qetiri od njih. Moжe se re i da su objavljeni radovi znaqajno uticali na razvoj oblasti kojima se bavila, o qemu svedoqi xezdeset (60) evidentiranih nezavisnih citata radova u kojima je ona autor, uglavnom u vode im međunarodnim nauqnim qasopisima sa SCI liste. Ima objavljenu zbirku zadataka za studente starijih godina fizike, odnosno za studente diplomskih studija. Uqesnik je na međunarodnim i nacionalnim nauqnim skupovima i poseduje internacionalno istraжivaqko i pedagoxko iskustvo. Od godine neprekidno je uqesnik na projektima osnovnih istraжivanja Ministarstva za nauku Republike Srbije. Uqestvovala je u nekoliko komisija za ocenu i odbranu magistarskih teza, a mentor je ve eg broja diplomskih radova iz nauqne oblasti kojom se bavi. Imaju i u vidu navedene qinjenice, a saglasno odredbama qlana 64. Zakona o visokom obrazovanju, qlana 83. Statuta Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu i Pravilnika o uslovima i postupku za davanje saglasnosti struqnih ve a Univerziteta na odluke o izboru nastavnika, smatramo da dr Dragica Kneжevi, docent Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu, ispunjava sve potrebne uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora, za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije. Zato, Komisija sa zadovoljstvom predlaжe Nastavno-nauqnom ve u Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu da prihvati pozitivan Izvextaj o kandidatu, i da dr Dragicu Kneжevi predloжi odgovaraju im organima Univerziteta u Kragujevcu za izbor na radno mesto nastavnika u zvanju vanrednog 14

15 profesora, za uжu nauqnu oblast Fizika kondenzovane materije, u Institutu za fiziku Prirodno-matematiqkog fakulteta u Kragujevcu. U Beogradu/Kragujevcu, 21. aprila godine Komisija: Dr Zoran Radovi, redovni profesor, Fiziqki fakultet Beograd, Uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije Dr Milan Damnjanovi, redovni profesor, Fiziqki fakultet Beograd; dopisni qlan SANU, Uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije Simetrije u fizici i Matematiqka fizika Dr Zoran Popovi, nauqni savetnik, Institut za fiziku Zemun; dopisni qlan SANU, Uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije Dr Dragoljub Beli, redovni profesor, Fiziqki fakultet Beograd, Uжa nauqna oblast: Atomska, molekularna i optiqka fizika Dr Vladimir Pejqev, redovni profesor, Prirodno-matematiqki fakultet Kragujevac, Uжa nauqna oblast: Atomska, molekularna i optiqka fizika Dr Branislav Qabri, redovni profesor, Prirodno-matematiqki fakultet Kragujevac, Uжa nauqna oblast: Fizika kondenzovane materije 15