BRUTO MARŽA ZA PROIZVODNJI PRASADI I TOV SVINJA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA SRBIJE U 2006 GODINI

Транскрипт

1 POSLEDICE UTICAJA MAJSKIH POPLAVA GODINE NA FIZIČKO-HEMIJSKU I MIKROBIOLOŠKU ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE U SELU DUBRAVICA U BRANIČEVSKOM OKRUGU Slađana Milojković 1, Miloš B. Rajković 2 i Teodora Marjanović 3 1 Poljoprivredna škola sa domom učenika Sonja Marinković, Ilije Birčanina 70, Požarevac 2 Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Beograd-Zemun 3 Zavod za javno zdravlje Požarevac, Jovana Šerbanovića 14, Požarevac, Srbija Izvod: Obilne padavine u Braničevskom okrugu maja godine ostavile su posledice na kvalitet vode za piće u selu Dubravica. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara zapažen je povećan sadržaj nitrata u čak devet ispitivanih uzoraka, a u jednom i nitrita i amonijaka. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće, sadržaj ukupnih aerobnih mezofilnih bakterija zapažen je u čak 30% ispitivanih uzoraka ali je sadržaj ukupnih kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla povećan tri puta. Dobijeni rezultati pokazali su da je prirodni sistem izdržao veliki udar vode, tako da je generalno voda za piće u selu Dubravica, osim u nekoliko slučajeva, bezbedna za korišćenje u humane svrhe. Preporuka je i u ovom slučaju da se kontroliše upotreba hemijskih preparata i mineralnih đubriva a septičke jame udalje i izoluju od izvorišta vode. Ključne reči: voda za piće, fizičko-hemijska ispravnost vode za piće, mikrobiološka ispravnost vode za piće UVOD Kvalitet prirodnih voda, koje nalaze raznovrsnu namenu za održavanje života ljudi, rezultat su prirodnih procesa koji se odigravaju u sistemu voda-zemlja-vazduh u dužem vremenskom periodu. Ukoliko ne postoji snažnije prirodno dejstvo (prirodne katastrofe: uragani, poplave, zemljotresi i sl.) ili antropogeno dejstvo na prirodni sistem, priroda uspostavlja prirodni fon u nekom eko sistemu. Radi provere prirodnog fona - zdravstvene ispravnosti vode za piće u Braničevskom okrugu vrši se permanentno kontrolisanje vode za piće [1-4]. budući da postoje različiti načini vodosnabdevanja stanovništva: centralno, snabdevanje iz lokalnih vodnih objekata ili individualno - iz sopstvenih bunara. Ako izuzmemo neka dešavanja u prirodi na ovom području koja su mogla da promene prirodni fon, veliki antropogeni uticaj (udar) bio je godine (havarija u nuklearnoj centrali u Černobilju, Ukrajina) i NATO bombardovanje SR Jugoslavije godine, kada je prirodni sistem znatno obogaćen radionuklidima (1986) i različitim hemijskim supstancama i uranijumom (1999), što u našim ispitivanjima [5] nije dokazano, ili se nalaze ispod praga detekcije.

2 Takođe, u ovom periodu nije bilo većih zdravstvenih problema stanovništva (epidemija različitih razmera, veliki broj obolelih od teških bolesti i sl.), što takođe ukazuje da je antropogeni uticaj na kvalitet životne sredine priroda uspešno odbacila. Jedno od sela u kojima se permanentno kontroliše voda za piće je i selo Dubravica koje se nalazi na 75 m nadmorske visine i na oko 12 km udaljenosti od Požarevca. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da se fizičko-hemijska ispravnost vode za piće u ovom selu kretala oko 95% [5]. Međutim, od 12. do 17. maja godine Srbiju su zadesile obilne padavine nezapamćene u poslednjih 100 godina. Obilne padavine u Srbiji bile su posledica prisustva i razvoja prostranog ciklonskog polja niskog vazdušnog pritiska sa centrom u oblasti Đenovskog zaliva (popularno nazvan ciklon Tamara ). Ciklonsko polje sporo se premeštalo preko Apeninskog poluostrva i južnog Jadrana u područje centralnog Balkana i istoka Panonske nizije. Tokom sporog premeštanja, ciklonska aktivnost se produbljivala uz razvijenost po svim visinama. Oblačni sistem u vezi sa ovim ciklonom bio je visine do sedam kilometara, a horizontalna rasprostranjenost bila je iznad većeg dela Balkanskog poluostrva i srednje Evrope (slika 1).

3 Slika 1. Poplave u Braničevskom okrugu

4 Kao posledica toga zabeležene su padavine koje su jednake (prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) iz Beograda) tromesečnim količinama padavina na ovim područjima, jer je tokom 72 sata palo oko 200 mm vode po metru kvadratnom u većem delu zemlje, što govori da se radi o ekstremnom događaju kojim su prevaziđeni dosadašnji istorijski maksimumi dnevne količine padavina, kao i vodostaji. Zbog toga je cilj ovoga rada bio da se utvrdi da li je nakon obilnih padavina došlo do promene u zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u selu Dubravica, a kao prihvaćena referentna vrednost poslužili su rezultati koji su dobijeni ispitivanjem voda pre obilnih padavina tokom godine [5]. MATERIJAL I METODE Dubravica je naselje u Srbiji u opštini Požarevac u Braničevskom okrugu. Prema popisu iz bilo je 1225 stanovnika (prema popisu iz bilo je 1521 stanovnika). Naselje se nalazi pri ušću Velike Morave u Dunav oko 12 km severozapadno od Požarevca. Leži na niskoj i aluvijalnoj terasi, između ušća Velike Morave u Dunav i njegovog desnog rukavca Malog Dunava. Poznato je po bagerisanju ušća Velike Morave i utovaru velikih količina šljunka u šlepove. U selu je razvijeno svinjogojstvo i živinarstvo. Za vreme Prvog srpskog ustanka bila je trgovačko naselje i mesto gde je organizovan prelaz preko Dunava (Dubrovačka skela). Istovremeno je bila značajna i skela na Moravi. Preko Dubravice se obavljao izvoz svinja za Beč i Budimpeštu. Izgradnjom železnice Beograd-Požarevac-Kučevo ona je izgubila raniji značaj. Dubravica se pominje kao antičko i srednjovekovno naselje pod imenom Margum. Antički grad Margum bio je smešten u ataru sela Dubravice, kod starog korita Velike Morave. Na ovoj lokaciji, u ranom srednjem veku, je postojao grad koji se u izvorima pominje kao Moravije ili Morava. Uzorkovanje, metode ispitivanja i tumačenje rezultata urađeni su u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće [6,13]. Analitičke metode i granica detekcije za sve ispitivane parametre prikazane su u tabeli 1 [7,19], a detaljniji opisi same primenjene analitičke metode prikazan je niže. Indikatorski pokazatelji obavezni pokazatelji 1. Amonijak. Određivanje rastvorenog amonijaka [9]. Za određivanje rastvornog amonijaka korišćen je spektrofotometar UV-Visible Spectrophotometer Shimadzu UV-1650 PC. Radna talasna dužina iznosila je 425 nm. 2. Boja. Boja vode predstavlja optičko svojstvo vode. Boja vode posledica je apsorpcije i refleksije svetlosti određene talasne dužine, bez skretanja talasnih dužina. Mutnoća vode je posledica prisustva nerastvornih materija zbog kojih dolazi do skretanja svetlosti. Boja vode potiče od materija različitog porekla a od prisustva kiseonika zavisi intenzitet boje (žuta ili crvena). Najčešće na boju vode utiče sadržaj organskih materija (žuta boja, boja čaja). Boja kao parametar ne spada u toksične parametre, ali se nalazi na EPA (engl. Environmental protection Agency) listi sekundarnih (estetskih) parametara i utiče na izgled, a ponekad i na miris vode [7].

5 Određivanje boje platina-kobaltnom (Pt-Co) standardnom metodom (2-200 Pt- Co jedinica). Boja vode određena je poređenjem sa bojom standardnih rastvora pomoću kolorimetrijskog komparatora, ili spektrofotometrijski. Pre merenja ph vrednost vode podešena je na 7,60 pomoću 1 mol/dm 3 HCl (ili 1 mol/dm 3 NaOH). Za određivanje boje uzorka talasna dužina je podešena na 465 nm. Za određivanje boje vode minimalna potrebna zapremina uzorka vode bila je 6 dm 3. Za određivanje boje korišćena je nefiltrirana dejonizovana voda. Tabela 1. Analitičke metode primenjene u radu i njihova granica detekcije [18] Pokazatelj Merna Granica MDK vrednost Analitička metoda jedinica detekcije [6,8] Amonijak mg/dm 3 spektrofotometrijski sa 1 Nessler-ovim reagensom (posle destilacije) Boja mg/dm 3 Pt/Co skale spektrofotometrijski Metoda A: Kolorimetrijski pomoću Pt/Co skale - 5 Elektroprovodljivost μs/cm pri konduktometrijski ºC Hloridi, kao Cl mg/dm 3 jon-selektivna elektroda, ISE 0, Kolimorfne broj/100 0 bakterije cm 3 ph vrednost - potenciometrijski, ISE - 6,80-8,50 Miris - organoleptički - bez Mutnoća NTU jedinica turbidimetrijski Metoda A: turbidimetrijski sa silikatnom zemljom Metoda B: nefelometrijski prema standardnom - 5 Oksidativnost (utrošak KMnO 4) mg O 2/dm 3 formazinskom polimeru Potrošnja KMnO 4, kuvanjem u kiseloj sredini titracijom prema Kubel-Tiemannu do 8 mg/dm 3 Ukus - organoleptički - bez Nitrati, kao NO 3 mg/dm 3 jonska hromatografija, IC 0,01 50 Nitriti, kao NO 2 mg/dm 3 jonska hromatografija, IC 0,01 0,03 Temperatura vode C Temperatura je merena živinim termometrom (u C). Mineralizacija (ili g/dm 3 suvi ostatak na 180 C) je ukupni maseni sadržaj svih prisutnih materija u vodi. Na analitičkoj vagi se prvo izmeri čaša (čija je masa prethodno ustaljena) iz koje će uparavati uzorak. Uparavanje 100 cm 3 uzorka se vrši na vodenom kupatilu do suva. Potom se ostatak u čaši suši 8h u sušnici na 180 C. Čaša se hladi, a potom i meri C

6 3. Elektroprovodljivost. Elektroprovodljivost je električno svojstvo vode. Provodljivost zavisi od vrste jona prisutnih u vodi, njihove koncentracije, pokretljivosti i naelektrisanja, kao i od temperature na kojoj se određuje provodljivost (u μs, na 20 C). Merenja elektroprovodljivosti rađena su na WTW instrumentu za terensku multivarijantnu analizu. Uređaj je najpre kalibrisan pomoću standardnih rastvora za kalibraciju (provodljivosti od 814 µs/cm i 1413 µs/cm) [10-12]. 4. Hloridi. Određivanje hlorid-jona jon-selektivnim elektrodama (ISE). Sva potenciometrijska merenja su rađena na jon-metru tipa C863 (Consort, Belgija). Kao senzorska elektroda korišćena je kombinovana hlorid-selektivna elektroda (tip ISE24B). 5. ph vrednost. Merenje ph vrednosti vršeno je na ph ion-meter, Consort, Belgija [11,14-16]. 6. Miris. Osnovni zahtev kvaliteta vode je da ona bude bez mirisa, ukusa i boje. Prisustvo mirisa ukazuje najčešće na kvalitativnu neispravnost vode jer miris dolazi od rastvorenih organskih i neorganskih materija u vodi. Kvantifikacija mirisa vrši se po Gartnerovoj skali kao: jedva primetan, primetan, izražen, veoma izražen i odbojan. Kao i u većini drugih merenja uzorak se poredi sa bezmirisnim standardom koji se priprema prevlačenjem vode preko aktivnog uglјa. 7. Mutnoća vode. Mutnoću vode čine suspendovane i koloidne čestice u vodi (gline, mulja, finih, sitnih organskih i neorganskih materija, rastvorenih, obojenih organskih materija, mikroskopski sitnih živih organizama i planktona) i predstavlja optičko svojstvo vode. Mutnoća vode meri se poređenjem svetlosnih efekata koji se odvijaju prolaskom svetlosti kroz uzorak i kroz standard. Što je veći intenzitet skretanja svetla, što je veća interferencije, veća je i mutnoća uzorka. Izražava se u nefelometrijskim jedinicama mutnoće (NTU) i u sadržaju SiO 2 u vodi izraženim u mg/dm Oksidativnost. Utrošak KMnO 4 pri standardizovanim uslovima predstavlja merilo sadržaja organskih materija u vodi. U erlenmajer od 300 cm 3 odmereno je 100 cm 3 uzorka vode za analizu, 5,00 cm 3 sumporne kiseline (1:3), dodato nekoliko staklenih perli i rastvor zagrejan do ključanja. U ključali rastvor iz birete dodato je 15,00 cm 3 0,002 mol/dm 3 KMnO 4 i rastvor zagrevan 10 min. Zatim je rastvor titrisan 0,002 mol/dm 3 rastvorom KMnO 4 do pojave svetlo ružičaste boje, koja je postojana oko 30 s [17]. 9. Ukus vode. Ukus vode je najčešće znak neispravnosti vode a određen je mineralnim sastavom, sadržajem gasova i temperaturom. Ispitivanje ukusa vršeno je zagrevanjem uzorka do 40 C i njegovim zadržavanjem u ustima do nekoliko sekundi kako bi došli u kontakt sa receptorima u ustima. Mikrobiološko ispitivanje vode za piće Mikrobiološko ispitivanje vode predstavlja ukupan broj (aerobnih mezofilnih) bakterija u 1 cm 3 vode. Određuje se tako što se u Petri šolju otpipetira 1 cm 3 ispitivanog uzorka vode, a zatim duboki hranljivi agar (P1), otopljen i ohlađen do približno 50 C. Laganim okretanjem Petri šolje po ravnoj podlozi suspendovati mikroorganizme u podlozi. Inkubirati zasejanu podlogu 24 časa na 37 C, a zatim brojati kolonije. Rezultat se izražava kao cfu/cm 3 (engl. colony forming unit/cm 3 ) [14].

7 Određivanje ukupnog broja koliformnih bakterija u 100 cm 3 (MPN metoda) Koliformne bakterije su Gram negativni asporogeni štapići koji fermentuju laktozu u tečnoj podlozi uz proizvodnju kiseline i gasa na temperature od 37 C±1 C za 48 h. Ovu grupu bakterija čine različite vrste rodova Escherichia, Enterobacter, Klebsiella, Citrobacter i Seratia. Hranljive podloge: 1. Mc Conkey agar; 2. Laktoza andrade peptonska voda dvostruke koncentracije 10,50 cm 3 ; 3. Laktoza andrade peptonska voda obične koncentracije 5 cm 3 ; 4. Endo agar; 5. E.c.bujon 5 cm 3 ; 6. Podloge biohemijskog niza (Kliglerov dvostruki šećer, urea, citrate, peptonska voda, MR, VP). Izvođenje ispitivanja: Određivanja MPN-a se vrši u tri faze (ogleda): prethodni, potvrdni i završni ogled. Prethodni ogled: U skladu sa tabelama po Swaroop-u odgovarajuće zapremine vode zasejavaju se u tečnu podlogu Peptonska voda sa laktozom i Andradeovim indikatorom. Ukoliko se zasejava zapremina vode od 1 cm 3 i manje, upotrebljava se tečna podloga obične koncentracije, a za zasejavanje zapremina od 10 i 50 cm 3 koriste se podloge dvostruke koncentracije. Zasejane epruvete inkubiraju se na temperaturi 37 C±1 C za h. Fermentacijom laktoze koliformne bakterije proizvode kiselinu i gas što se manifestuje nakupljanjem gasa u Durhamovoj cevčici, zamućenjem podloge i promenom boje indikatora. To je pozitivan prethodni ogled. Negativan prethodni ogled posle 24 h zahteva produžetak inkubacije do 48 h, zbog kolifornih bakterija koje sporije fermentišu laktozu. Ako se ni posle 48 h ne proizvede gas, aciditet, ili zamućenje podloge, prethodni ogled je negativan, i isključeno je prisustvo kolifornih bakterija u vodi. Pri određivanju najverovatnijeg broja koliformnih bacila, u slučaju pozitivnog rezultata prethodnog ogleda, dovoljno je pročitati cifru u odgovarajućoj rubrici u tabeli, a prema broju epruveta u kojima se stvorio gas, odnosno prema broju i iznosu količina vode u kojima je utvrđen koliformni bacil. Potvrdni ogled: Promućkati sve pozitivne epruvete iz prethodnog ogleda (sa gasom, aciditetom, ili samo mutne). Ezu prečnika 4 mm uroniti na dubinu od 0,5 cm ispod površine i preneti kap kulture na Endo agar. Prenetu kap kulture razvući po površini Endo agara, koristeći novu sterilnu ezu zbog dobijanja pojedinačnih kolonija. Inkubirati ploče na 37 C±1 C za h (podloga postavljena na gore - obrnuti položaj. Na Endo agaru mogu se razdvojiti kolonije: tipične (tamno crvene, sa metalnim sjajem), atipične (bezbojne bez sjaja, roze, beličaste, ili slabo obojene), negativne (sve ostale). Završni ogled: Sa Endo agara sterilnom ubodnom ezom preneti iz centra 5-6 tipičnih kolonija subkulturom na: Ec bujon, Mac Conkey agar. Zasejane podloge Inkubirati na 37 C±1 C za 24-48h. Nakupljanje gasa u bilo kojoj količini u Durhamovim cevčicama u Ec bujonu i porast tipičnih kolonija na Mc agaru u toku 48 h na 37 C označava pozitivan završni ogled. Odsustvo gasa, aciditeta i tipičnih kolonija označava negativan završni ogled. Krajnja identifikacija koliformnih bakterija vrši se ispitivanjem biohemijskih karakteristika IMVC ogled. Tipičnu koloniju sa Mc agara prebaciti na biohemijski niz šećera IMVC. Zasejani niz inkubirati na 37 C±1 C za 24 h. Za obračunavanje MPN sa koriste se tabele za kolimetriju po Swaroop-u prema kojima je voda i zasejana.

8 Određivanje ukupnog broja koliformnih bakterija fekalnog porekla u 100 cm 3 (MPN metoda) Koliformne bakterije su Gram negativni asporogeni štapići koji fermentuju laktozu u tečnoj podlozi uz proizvodnju kiseline I gasa na temperature od 37 C za 48h. Koliformne bakterije, pored navedenih osobina, fermentišu laktozu uz proizvodnju kiseline i gasa na 44 C±0,1 C u roku od 24h na tečnim podlogama sa laktozom. U termotolerantne koliformne bakterije spadaju: Escherichia coli, Enterobacter, Klebsiella, Citrobacter i Seratia. Hranljive podloge: Mac Concey bujon 5 cm 3 sa Durhamovom cevčicom. Izvođenje ispitivanja: Sve pozitivne epruvete iz prethodnog ogleda za ukupne koliformne bakterije (epruvete sa gasom, epruvete sa mutnoćom bez gasa) dobro promućkati. Iz kulture sterilnom ezom prečnika 4 mm preneti material u epruvetu sa Mac Concey bujonom. Ovo uraditi sa svim pozitivnim epruvetama iz pozitivnog prethodnog testa. Inkubirati u termostatu na 44 C±0,1 C / 24h. Pozitivan ogled: prisustvo fekalnih koliformnih bakterija ogleda se pojavom gasa i promenom boje indikatora u podlozi. U obračunu MPN-a koriste se tabele za kolimetriju po Swaroopu prema kojima je voda zasejavana. Izolovanje i identifikacija Pseudomonas Aeruginosa Pseudomonas Aeruginosa u prečišćenoj vodi označava se kao fekalno zagađenje koje nalaže uporedo kontrolisanje vode i izvorišta i mreže da bi se objasnio nalaz u mreži s obzirom na znatnu otpornost Pseudomonasa na hlor. Otuda ovo ispitivanje ima poseban higijenski značaj. Pseudomonas Aeruginosa je Gram negativni bacil, pokretan, sa jednom, ili više polarnih flagela, asporogen, aeroban, oksidaza pozitivan. Važna osobina Pseudomonas Aeruginosa je da raste na 42 C i proizvodi piocijanin. Hranljive podloge: 1. King I podloga u epruvetama 16 x 160 mm; 2. Hloroform Izvođenje ispitivanja: Pripremiti praznu sterilnu epruvetu u koju se prebacuje po 1cm 3 tečne podloge iz prethodnog ogleda za ukupne koliformne bakterije kako bi se dobio zbirni uzorak za dokazivanje prisustva Pseudomonas Aeruginosa. Pre uzimanja 1 cm 3 kulture svaku pozitivnu epruvetu iz prethodnog ogleda, promućkati, preneti 1 cm 3 sadržaja u praznu epruvetu 16 x 160 mm, a zatim promućkati epruvetu u vortex mešalici. Ezu prečnika 4 mm uroniti na 0,5 cm ispod površine i preneti jednu kap na ukošeni King I podlogu u epruveti. Inkubirati u termostatu na 42 C±0,1 C/24 h. Izvaditi King I podlogu i konstatovati pojavu porasta kolonija i promenu boje podloge u zelenkasto-plavu, usled proizvodnje pigmenta koji se proverava na pyocyanin ukapavanjem na porast bakterija 2 cm 3 hloroforma. Pojava plave boje označava pozitivnu reakciju. Određivanje ukupnog broja svih živih bakterija u 1cm 3 Brojanje bakterija u 1 cm 3 ima higijenski značaj, ako se ponavlja u češćim vremenskim intervalima u redovnoj kontroli higijenske ocene kvaliteta vode. Određivanje ukupnog broja svih živih bakterija u 1 cm 3 vrši se radi orijentacije o osnovnom parametru za ocenu higijenske ispravnosti vode. Ova informacija je podrška rezultatu kolimetrije jer je ustanovljena određena podudarnost ova dva nalaza. U slučaju nepodudarnosti može se reći da je u pitanju tehnička greška u radu,

9 ili dejstvo antibiotskih proizvoda Escherichia coli (količini) koji sprečavaju rast ostalih bakterija u vodi. Hranljive podloge: 1. Podloga za ukupan broj bakterija po 15 cm 3 u epruvetama 16 x 160 mm; 2. Sterilan fiziološki rastvor po 9 cm 3 u epruvetama 16 x 160 mm. Izvođenje ispitivanja: Da bi se dobio što tačniji broj bakterija u 1 cm 3 vode i ravnomerna suspenzija mikroorganizama, promućkati uzorak vode. Uzeti sterilnom pipetom 1 cm 3 uzorka vode uliti ga u sterilnu Petri ploču kroz malo odškrinut poklopac. Otopljenim i na 45 C ohlađenim hranljivim agarom preliti uzorak vode u Petri šolju i izmešati sadržaj kružnim pokretima ploče po stolu. Ovo je postupak za prečišćenu, dezinfikovanu vodu za piće. Za prirodne vode potrebno je napraviti decimalna razređenja zbog očekivane kontaminacije uzoraka. Razređenja praviti sa fiziološkim rastvorom i to: za prirodne pijaće vode zatvorenog tipa napraviti jedno razređenje 1:10 (1 cm 3 vode + 9 cm 3 FR). 1 cm 3 razređenja sipati u sterilnu Petri šolju i preliti otopljenim, ohlađenim agarom, za prirodne pijaće vode otvorenog tipa napraviti dva razređenja: 1:10 i 1:100 na isti način i po 1 cm 3 od svakog razređenja preliti otopljenim ohlađenim agarom. Razređenja se prave sterilnom pipetom od 1 cm 3, uz plamenik i obaveznu homogenizaciju. Pre nalivanja otopljenog agara, opaliti vrh epruvete na plameniku. Otopljene podloge ne smeju stajati u vodenom kupatilu duže od 3 sata i ne mogu se ponovo koristiti ako se ohlade. Zasejane ploče ostaviti da se podloga stegne na sobnoj temperature. Okrenuti ploče sa stegnutim agarom i staviti u termostat na 37 C±1 C 48 h. Ploče se slažu u termostat 3-5 u visinu i odmaknute od zidova termostata. Posle 48 h inkubiranja, brojati porasle kolonije na pločama od Određivanje broja mikroorganizama u 1 cm 3 vode Po isteku 48h brojati kolonije na pločama na kojima je izraslo kolonija, izuzev za prečišćenu i dezinfikovanu vodu gde je prihvatljiv i niži broj (do 30 kolonija). Ako je zadnja cifra izbrojanog broja kolonija 5, ili manja od 5 vrši se korekcija broja kolonija na nižu, a ako je 6, ili veća na višu punu decimalu. Kada se utvrđuje broj mikroorganizama na pločama na kojima je izraslo manje od 30 kolonija, korekcija se vrši na sledeći način: od vrši se korekcija druge cifre na napred opisan način, ako je broj manji od 10, iskazuje se stvarno utvrđen broj, ukoliko je zasejano razređenje, dobijeni broj množi se veličinom razređenja i iskazuje kao broj mikroorganizama/cm 3, ako broj kolonija prelazi 300 ne iskazuje se kao previše da bi se izbrojalo. Postupa na sledeći način: a) ako je manje od 10 kolonija po cm 2 izbrojati kolonije u 12 polja na brojaču koji imaju reprezentativnu distribuciju kolonija; b) brojati 6 polja horizontalno i 6 polja vertikalno pazeći da se ne broje ista polja više puta. Izračunati srednju vrednost po cm 2 i pomnožiti sa faktorom 57, koji predstavlja površinu Petri šolje prečnika 90 mm; c) ako je više od 10 kolonija po cm 2 brojati kolonije u 4 reprezentativna polja, izračunati srednju vrednost broja kolonija po cm 2 i pomnožiti faktorom 57 i pomnožiti primenjenim razređenjem uzorka; d) ako broj kolonija prelazi 100 po cm 2, iskazati kao više od 5700 pomnoženo sa najvećim upotrebljenim razređenjem; d) ako sve ploče imaju manje od 25 kolonija, iskazati broj kolonija kao broj najmanjeg razređenja.

10 REZULTATI I DISKUSIJA U tabeli 2. prikazani su rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće iz individualnih bunara u selu Dubravica, pre poplava [5], a u tabeli 3. posle majskih poplava godine. Na osnovu prikazanih rezultata, može se primetiti da je fizičko-hemijska ispravnost vode za piće pre poplava bila u sasvim zadovoljavajućim okvirima prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće [6]. Jedino je u uzorku 6 primećena nešto povišena vrednost nitrata u odnosu na MDK vrednost. Posle poplava, sledeći parametri su u skladu sa Pravilnikom [6]: miris, ukus, mutnoća, boja, ph vrednost, sadržaj hlorida, utrošak KMnO 4 i elektroprovodljivost. Sadržaj nitrata je u čak 9 uzoraka vode za piće (ili 45%) povišem, pri čemu se povišena vrednost kreće od 54,84 mg/dm 3 do čak 201,70 mg/dm 3 (MDK vrednost iznosi 50 mg/dm 3 ). Nitrati u podzemnim vodama predstavljaju veliki problem današnjice, posebno ako se podzemne vode koriste kao izvorišta za vodosnabdevanje. Ovaj problem je posebno zastupljen u slivu Velike Morave, što je i dokazano u ovom radu. Poslednjih godina zabeležen je drastičan skok u broju kontaminiranih izvorišta, kao posledica povećanja koncentracije nitrata u podzemnim vodama izvorišta za vodosnabdevanje. Nitrati u podzemnim vodama najčešće potiču od otpadnih, fekalnih voda ili poljoprivrede [20]. Povišen sadržaj nitrita i amonijaka zabeležen je samo u slučaju jednog uzorka vode za piće (uzorak 8): sadržaj nitrita 0,046 mg/dm 3 (dozvoljeno 0,03 mg/dm 3 ), sadržaj amonijaka 1,258 mg/dm 3 (dozvoljeno 1 mg/dm 3 ), što znači da je ipak reč o izolovanom akcidentu, kada je zbog prevelike količine vode došlo do razlivanja vode iz septičke jame. To potvrđuju i ostali rezultati ispitivanja, naročito elektroprovodljivosti, koji ima povišenu vrednost samo u slučaju uzorka 4 (uključujući i uzorak 8), što je u skladu sa literaturnim podacima da povišen sadržaj nitrata u vodi prati povišena elektroprovodljivost [20]. U tabeli 4. prikazani su rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće iz individualnih bunara u selu Dubravica, pre poplava [5], a u tabeli 5. posle majskih poplava godine. Kao što se može videti iz tabele 4. samo u 3 uzorka (ili 15%) je zapažen povećan sadržaj ukupnih kolifornih bakterija, dok je u samo 2 uzorka (ili 10%) zapažen povećan sadržaj kolifornih bakterija fekalnog porekla. Kada se u dva od tri neispravna uzorka radi o istom uzorku vode za piće, opet se može konstantovati da se radi o lokalnom akcidentu, a ne o opštoj mikrobiološkoj neispravnosti vode za piće. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće posle poplava, rezultati su sasvim drugojačiji. Na osnovu ukupnog broja aerobnih mezofilnih bakterija, neispravno je čak 30% ispitivanih uzoraka vode za piće, dok je sadržaj ukupnih kolifornih bakterija povećan (u odnosu na MDK vrednost) u čak 40% uzoraka. Takođe, sadržaj kolifornih bakterija fekalnog porekla je povećan u čak 30% ispitivanih uzoraka. U uzorku vode 12, u kome je zapažen povećan sadržaj kolifornih bakterija pre poplava, ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija posle poplava povećan je čak 267 puta.

11 Poznavajući domaćinstva kod kojih je vršeno ispitivane vode za piće i stanje bunara može se dovesti u vezu i loš fizičko-hemijski i mikrobiološki kvalitet vode. Radi se o zidanim bunarima sa zidanim ne betoniram osecima koji su skloni propuštanju vode sa površine okoline bunara. U posmatranom periodu, kojeg su karakterisale velike količine padavina, dolazilo je do slivanja viška vode sa površine u bunare i do kontaminiranja vode. Pored toga padavine su izazvale i visok vodostaj okolnih reka Velike Morave i Dunava, a sa njima i nivo podzemnih voda u prostoru sela Dubravica. S obzirom da se kod navedenih uzoraka radi o takozvanim otvorenim izvorištima čije vode potiču i iz prvog vodonosnog sloja visok nivo podzemnih voda je prolazeći kroz kontaminirani sloj zemljišta izazvao i kontaminaciju vode za piće. Tabela 2. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće Dubravica, pre poplava Parametar Miris Ukus Mutnoća Boja ph vrednost Nitrati Nitriti Amonijak Hloridi Utrošak KMnO4 Elektroprov odljivost Jedinica mere - - NTU Co-Pt - mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 µs MDK bez bez 5 5 6,8-8,5 50,0 0,03 1,0 200,0 8, bez - <0,10 <5 7,46 30,58 <0,005 <0,047 20,90 0, bez - 0,20 <5 7,49 15,56 <0,005 <0,047 15,64 1, bez - 0,19 <5 7,42 14,36 <0,005 <0,047 14,70 <0, bez - 0,21 <5 7,50 37,48 <0,005 <0,047 21,17 0, bez - 1,56 <5 7,65 22,66 <0,005 <0,047 16,79 2, bez - 0,20 <5 7,38 66,30 <0,005 <0,047 27,98 2, bez - 0,23 <5 7,49 18,66 <0,005 <0,047 17,20 2, bez - 0,21 <5 7,60 1,47 <0,005 <0,047 11,87 0, bez - 0,20 <5 7,58 2,26 <0,005 <0,047 11,80 2, bez - 0,16 <5 7,64 <0,20 <0,005 <0,047 11,19 1, bez - 0,18 <5 7,68 <0,20 <0,005 <0,047 12,81 2, bez - 0,25 <5 7,49 18,84 0,005 <0,047 16,18 1, bez - 0,31 <5 7,47 14,56 <0,005 <0,047 15,10 1, bez - 0,26 <5 7,43 31,24 <0,005 <0,047 19,49 1, bez - 0,18 <5 7,44 42,52 <0,005 <0,047 44,91 1, bez - 0,15 <5 7,47 44,12 <0,005 <0,047 23,80 1, bez - 0,11 <5 7,42 31,90 <0,005 <0,047 17,94 1, bez - 0,17 <5 7,46 33,00 <0,005 <0,047 16,32 <0, bez - 0,22 <5 7,51 27,36 <0,005 <0,047 16,59 1, bez - 0,28 <5 7,42 30,46 <0,005 <0,047 17,40 1, Dobijene vrednosti

12 Tabela 3. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće Dubravica, posle poplava Parametar Miris Ukus Mutnoća Boja ph vrednost Nitrati Nitriti Amonijak Hloridi Utrošak KMnO4 Elektroprov odljivost Jedinica mere - - NTU Co-Pt - mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 µs MDK bez bez 5 5 6,8-8,5 50,0 0,03 1,0 200,0 8, bez - 0,26 <5 7,21 99,00 <0,005 <0,050 36,43 2, bez - 0,16 <5 7,36 31,94 0,017 <0,050 19,01 3, bez - <0,10 <5 7,28 80,35 <0,005 <0,050 23,57 2, bez - 0,16 <5 7,40 18,23 <0,005 <0,050 16,52 2, bez - 0,39 <5 7,41 4,19 <0,005 <0,050 13,07 2, bez - 0,15 <5 7,16 111,80 0,006 <0,050 40,86 3, bez - <0,10 <5 7,36 15,43 <0,005 <0,050 16,66 1, bez - 0,18 <5 7,13 128,10 0,046 1,258 46,25 7, bez - <0,10 <5 7,33 27,23 <0,005 <0,050 20,12 3, bez - 0,11 <5 7,20 116,20 <0,005 <0,050 36,92 3, bez - 0,18 <5 7,18 201,70 <0,005 <0,050 53,92 4, bez - <0,10 <5 7,21 118,10 0,005 <0,050 55,24 4, bez - <0,10 <5 7,47 1,33 <0,005 <0,050 12,37 2, bez - 0,57 <5 7,47 <1,00 <0,005 <0,050 12,24 3, bez - <0,10 <5 7,34 6,70 <0,005 <0,050 13,48 2, bez - <0,10 <5 7,24 54,84 <0,005 0,487 29,24 2, bez - <0,10 <5 7,25 26,88 <0,005 <0,050 18,87 1, bez - 13,5 10 7,41 26,03 <0,005 <0,050 17,08 1, bez - 0,25 <5 7,36 29,93 <0,005 <0,050 16,52 1, bez - 0,26 <5 7,15 144,00 0,011 0,514 69,55 4, Dobijene vrednosti

13 Tabela 4. Rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće Dubravica, pre poplava Parametar Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode Ukupne koliforne bakterije u 100 cm 3 vode Koliforne bakterije fekalnog porekla Streptokoke fekalnog porekla Proteus vrste Pseudomonas aeruginosa Sulfidoredukujuće klostridije MDK Dobijene vrednosti

14 Tabela 5. Rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće Dubravica, posle poplava Parametar Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode Ukupne koliforne bakterije u 100 cm 3 vode Koliforne bakterije fekalnog porekla Streptokoke fekalnog porekla Proteus vrste Pseudomonas aeruginosa Sulfidoredukujuće klostridije MDK <1 <1 < <1 < <1 < <1 < <1 <1 < < < <1 <1 < < <1 <1 < <1 < <1 < <1 < < Dobijene vrednosti

15 Zaključak Obilne padavine u Braničevskom okrugu ostavile su posledice na kvalitet vode za piće u selu Dubravica. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara zapažen je povećan sadržaj nitrata u čak devet ispitivanih uzoraka, a u jednom i nitrita i amonijaka. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće, sadržaj ukupnih aerobnih mezofilnih bakterija zapažen je u čak 30% ispitivanih uzoraka ali je sadržaj ukupnih kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla povećan tri puta. Dobijeni rezultati pokazali su da je prirodni sistem izdržao veliki udar vode, tako da je generalno voda za piće u selu Dubravica, osim u nekoliko slučajeva, bezbedna za korišćenje u humane svrhe. Preporuka je i u ovom slučaju da se kontroliše upotreba hemijskih preparata i mineralnih đubriva a septičke jame udalje i izoluju od izvorišta vode. Literatura [1] Z. Rogožarski, T. Marjanović, Sagledavanje zdravstvene ispravnosti vode za piće na teritoriji grada Požarevca, Zbornik radova Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, B. Radovanović (urednik), 2012, s [2] T. Marjanović, Karakteristike vode za piće sa aspekta zdravstvenog rizika objekta za centralno vodosnabdevanje u Požarevcu za period , Medicinski fakultet, Beograd [3] M.B. Rajković, M. Antić, S. Milojković, T. Marjanović, Ispitivanje sadržaja nitrita, nitrata i amonijaka u vodi za piće, XIX savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem, Čačak, mart god., Sekcija za tehnologiju, Zbornik radova, Vol. 19. (21), s Redni broj rada P20 [4] M.B. Rajković, M. Antić, S. Milojković, T. Marjanović, M. Stojanović, Ispitivanje uticaja termoelektrane TE Kostolac na fizičko-hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za piće u seoskim naseljima na teritoriji opština Požarevac i Kostolac, Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 04. i 05. jun god., Zbornik radova, s [5] S. Milojković, Fizičko-hemijska i mikrobiološka ispravnost vode za piće u seoskim naseljima na teritoriji grada Požarevca, specijalistički rad, Poljoprivredni fakultet, Zemun, [6] Službeni list SRJ, Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Broj 42 od 28. avgusta 1998.godine, s [7] Environmental Protection Agency (EPA), Analytical Methods Approved for Drinking Water Compliance Monitoring og Inorganic Constituents National Primary Drinking Water Regulations, the method are specified in CFR and Appendix A to Subpart C of Part 141, USA, [8]. Službeni list SRJ, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, broj 44 od 25.juna 1999.god., s [9] SRPS , Određivanje sadržaja amonijaka. Metoda pomoću Nessler-ovog reagensa, 1990

16 [10] Available from: Standard Methods 2510 B: Standard Methods for the Examination of Water and Wastewater, 21 st edition [11] Available from: Standard Methods B+B: Standard Methods for the Examination of Water and Wastewater, 21 st edition [12] Available from: Standard Methods 2320 B: Standard Methods for the Examination of Water and Wastewater, 2005, 21 st ed. [13] World Health Organization (WHO), Guidelines for Drinking-Water Quality, 4 th ed., [14] A.D. Eaton, L.S. Clesceri, A.E. Greenberg (Eds.), Standard Methods for Examination of Water and Waste Water, 19 th ed., American Public Healt Association, Washington, [15] Vogel s Textbook of Quantitative Chemical Analysis, 5 th ed., John Wiley&Sons, Inc. New York, [16] D.C. Harris, Quantitative Chemical Analysis, 6 th ed., W.H. Freeman and Company, New York, [17] Građevinski fakultet, Kvalitet voda, laboratorijski priručnik, Beograd, [18] M.B. Rajković, I.D. Sredović, M.B. Račović, M.D. Stojanović, Analysis of Quality Mineral Water of Serbia: Region Arandjelovac, Journal of Water Resource and Protection, 4(9) (2012), pp [19] M.B. Rajković, Hemijske metode analize, autorizovana skripta, Poljoprivredni fakultet, Zemun, [20] S. Vujasinović, J- Zarić, D. Kaluđerović, I. Matić, Mogućnost anaerobne biodegradacije nitrata u podzemnim vodama požarevačkog izvorišta Ključ primenom emulzifikovanog biljnog ulja, Zaštita materijala, 55(1) (2014), s