Microsoft Word - Broj044

Транскрипт

1 Godina XXIII Petak, 28. lipnja/juna godine Broj/Број 44 Година XXIII Петак, 28. јуна годинe ISSN hrvatski jezik ISSN srpski jezik ISSN bosanski jezik VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 449 Na temelju članka 17. i članka 22. stavak 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa Posebnim sporazumom između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje zastupa Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Švedske koju zastupa Švedska Međunarodna razvojna agencija za saradnju za podršku provođenju programa FIGAP II. ( ), potpisanim godine i Supsidijarnim sporazumom zasnovanom na Posebnom sporazumu između Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Švedske Međunarodne razvojne agencije za suradnju i za financiranje programa finansijskog mehanizma za implementaciju Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini ( ) "FIGAP II" potpisanim godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 172. sjednici, održanoj dana godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU UPRAVNOG ODBORA FINANCIJSKOG MEHANIZMA ZA PROVOĐENJE GENDER AKCIONOG PLANA U BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1. (Predmet) Ovom odlukom imenuje se Upravni odbor Financijskog mehanizma za provođenje Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Upravni odbor FIGAP II Program) s ciljem upravljanja i praćenja provođenja FIGAP II Programa. Članak 2. (Uporaba ženskog ili muškog roda) Izrazi koji su radi preglednosti dati u jednom gramatičkom rodu bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene. Članak 3. (Sastav) U Upravni odbor FIGAP II Programa imenuju se: a) Samra Filipović-Hadžiabdić, direktorica Agencije za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine, Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, predsjedateljica; b) Mirjana Lukač, direktorica Gender centra - Centra za jednakost i ravnopravnost polova Republike Srpske, članica; c) Ana Vuković, direktorica Gender centra Federacije Bosne i Hercegovine, članica. Članak 4. (Nadležnost Upravnog odbora) (1) Upravni odbor FIGAP II Programa je nadležan za: a) Donošenje Pravila o organizaciji i radu FIGAP II Programa; b) Koordinaciju i praćenje implementacije FIGAP II Programa; c) Generalno upravljanje i koordinaciju nad trošenjem sredstava FIGAP-a; d) Upravljanje, strateško praćenje i evaluaciju FIGAP II Programa; e) Koordinaciju izrade i usvajanje Godišnjeg plana rada, financijskih i tekstualnih/analitičkih izvješća; f) Usvajanje Godišnjeg budžeta FIGAP II Programa; g) Donošenje Odluke o načinu financiranja zajedničkih aktivnosti FIGAP II Programa;

2 Broj 44 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, h) Utvrđivanje kriterija za dodjelu projekta institucionalnim i vaninstitucionalnim partnerima sadržanim u Priručniku za dodjelu sredstava/grantova; i) Donošenje odluke o izboru projekata koji će se sprovoditi uz financijsku podršku iz FIGAP II Programa sukladno Godišnjem planu rada i Priručniku za dodjelu sredstava/grantova; j) Donošenje odluka o korištenju novčanih sredstava i raspolaganje gotovim novcem za potrebe obavljanja projektnih aktivnosti; k) Sazivanje savjetodavnog sastanka sa institucionalnim i vaninstitucionalnim partnerima; l) Obavljanje svih drugih poslova u svezi sa upravljanjem i koordinacijom provođenja Gender akcionog plana Bosne i Hercegovine i funkcioniranja FIGAP II Programa; (2) Članice Upravnog odbora FIGAP II obavljaju poslove i zadatke sukladno članku 3. stavak 3.3. Posebnog sporazuma između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje zastupa Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Švedske koju zastupa Švedska Međunarodna razvojna agencija za saradnju za podršku provođenju programa FIGAP II. ( ), potpisanim godine, te člankom 2. Supsidijarnog sporazuma zasnovanom na Posebnom sporazumu između Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Švedske Međunarodne razvojne agencije za suradnju i za financiranje programa financijskog mehanizma za implementaciju Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini ( ) "FIGAP II" potpisanim godine. Članak 5. (Način rada) (1) Članice Upravnog odbora FIGAP II Programa donose sve odluke konsenzusom. (2) Upravni odbor FIGAP II Programa donosi Poslovnik o radu Upravnog odbora na svojoj prvoj sjednici. (3) Upravni odbor FIGAP-a II se sastaje jednom u tri mjeseca, a po potrebi i češće. (4) Agencija za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine je zadužena za predsjedanje sastancima Upravnog odbora. Članak 6. (Naknada za rad) Naknada za rad u Upravnom odboru FIGAP II Programa nije predviđena. Članak 7. (Završna odredba) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i u službenim glasilima entiteta. VM broj 61/ svibnja godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са Посебним споразумом између Савјета министара Босне и Херцеговине које заступа Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Шведске коју заступа Шведска Међународна развојна агенција за сарадњу за подршку провођењу програма ФИГАП II ( ), потписаним године и Супсидијарним споразумом заснованом на Посебном споразуму између Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине Шведске Међународне развојне агенције за сарадњу и за финансирање програма финансијског механизма за имплементацију Гендер акционог плана у Босни и Херцеговини ( ) "ФИГАП II потписаним године, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 172. сједници, одржаној дана године, донио је ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ УПРАВНОГ ОДБОРА ФИНАНСИЈСКОГ МЕХАНИЗМА ЗА ПРОВОЂЕЊЕ ГЕНДЕР АКЦИОНОГ ПЛАНА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1. (Предмет) Овом одлуком именује се Управни одбор Финансијског механизма за провођење Гендер акционог плана у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Управни одбор ФИГАП II Програм) с циљем управљања и праћења провођења ФИГАП II Програма. Члан 2. (Употреба женског или мушког рода) Изрази који су ради прегледности дати у једном граматичком роду без дискриминације се односе и на мушкарце и на жене. Члан 3. (Састав) У Управни одбор ФИГАП II Програма именују се: а) Самра Филиповић-Хаџиабдић, директорица Агенције за равноправност полова Босне и Херцеговине, Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, предсједавајућа; b) Мирјана Лукач, директорица Гендер центра - Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске, чланица; с) Ана Вуковић, директорица Гендер центра Федерације Босне и Херцеговине, чланица. Члан 4. (Надлежност Управног одбора) (1) Управни одбор ФИГАП II Програма је надлежан за: а) Доношење Правила о организацији и раду ФИГАП II Програма; b) Координацију и праћење имплементације ФИГАП II Програма; с) Генерално управљање и координацију над трошењем средстава ФИГАП-а; d) Управљање, стратешко праћење и евалуацију ФИГАП II Програма; е) Координацију израде и усвајање Годишњег плана рада, финансијских и текстуалних/аналитичких извјештаја; f) Усвајање Годишњег буџета ФИГАП II Програма; g) Доношење Одлуке о начину финансирања заједничких активности ФИГАП II Програма; h) Утврђивање критеријума за додјелу пројекта инстутуционалним и ванинституционалним партнерима садржаним у Приручнику за додјелу средстава/грантова; i) Доношење одлуке о избору пројеката који ће се спроводити уз финансијску подршку из ФИГАП

3 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 3 II Програма у складу с Годишњим планом рада и Приручником за додјелу средстава/грантова; ј) Доношење одлука о кориштењу новчаних средстава и располагање готовим новцем за потребе обављања пројектних активности; k) Сазивање савјетодавног састанка са институционалним и ванинституционалним партнерима; l) Обављање свих других послова у вези са управљањем и координацијом провођења Гендер акционог плана Босне и Херцеговине и функционисања ФИГАП II Програма; (2) Чланице Управног одбора ФИГАП II обављају послове и задатке у складу са чланом 3. став 3.3. Посебног споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине које заступа Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Шведске коју заступа Шведска Међународна развојна агенција за сарадњу за подршку провођењу програма ФИГАП II ( ), потписаним године, те чланом 2. Супсидијарног споразума заснованом на Посебном споразуму између Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине Шведске Међународне развојне агенција за сарадњу и за финансирање програма финансијског механизма за имплементацију Гендер акционог плана у Босни и Херцеговини ( ) "ФИГАП II" потписаним године. Члан 5. (Начин рада) (1) Чланице Управног одбора ФИГАП II Програма доносе све одлуке консензусом. (2) Управни одбор ФИГАП II Програма доноси Пословник о раду Управног одбора на својој првој сједници. (3) Управни одбор ФИГАП-а II се састаје једном у три мјесеца, а по потреби и чешће. (4) Агенција за равноправност полова Босне и Херцеговине Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине је задужена за предсједавање састанцима Управног одбора. Члан 6. (Накнада за рад) Накнада за рад у Управном одбору ФИГАП II Програма није предвиђена. Члан 7. (Завршна одредба) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ" и у службеним гласилима ентитета. СМ број 61/ маја године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa Posebnim sporazumom između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje zastupa Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Švedske koju zastupa Švedska Međunarodna razvojna agencija za saradnju za podršku provođenju programa FIGAP II. ( ), potpisanim godine i Supsidijarnim sporazumom zasnovanom na Posebnom sporazumu između Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Švedske Međunarodne razvojne agencija za saradnju i za finansiranje programa finansijskog mehanizma za implementaciju Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini ( ) "FIGAP II" potpisanim godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 172. sjednici, održanoj dana godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU UPRAVNOG ODBORA FINANSIJSKOG MEHANIZMA ZA PROVOĐENJE GENDER AKCIONOG PLANA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. (Predmet) Ovom odlukom imenuje se Upravni odbor Finansijskog mehanizma za provođenje Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Upravni odbor FIGAP II Program) s ciljem upravljanja i praćenja provođenja FIGAP II Programa. Član 2. (Upotreba ženskog ili muškog roda) Izrazi koji su radi preglednosti dati u jednom gramatičkom rodu bez diskriminacije se odnose i na muškarce i na žene. Član 3. (Sastav) U Upravni odbor FIGAP II Programa imenuju se: a) Samra Filipović-Hadžiabdić, direktorica Agencije za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine, Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, predsjedavajuća; b) Mirjana Lukač, direktorica Gender centra - Centra za jednakost i ravnopravnost polova Republike Srpske, članica; c) Ana Vuković, direktorica Gender centra Federacije Bosne i Hercegovine, članica. Član 4. (Nadležnost Upravnog odbora) (1) Upravni odbor FIGAP II Programa je nadležan za: a) Donošenje Pravila o organizaciji i radu FIGAP II Programa; b) Koordinaciju i praćenje implementacije FIGAP II Programa; c) Generalno upravljanje i koordinaciju nad trošenjem sredstava FIGAP-a; d) Upravljanje, strateško praćenje i evaluaciju FIGAP II Programa; e) Koordinaciju izrade i usvajanje Godišnjeg plana rada, finansijskih i tekstualnih/analitičkih izvještaja; f) Usvajanje Godišnjeg budžeta FIGAP II Programa; g) Donošenje Odluke o načinu finansiranja zajedničkih aktivnosti FIGAP II Programa; h) Utvrđivanje kriterija za dodjelu projekta institucionalnim i vaninstitucionalnim partnerima sadržanim u Priručniku za dodjelu sredstava/ grantova; i) Donošenje odluke o izboru projekata koji će se sprovoditi uz finansijsku podršku iz FIGAP II Programa u skladu s Godišnjim planom rada i Priručnikom za dodjelu sredstava/grantova; j) Donošenje odluka o korištenju novčanih sredstava i raspolaganje gotovim novcem za potrebe obavljanja projektnih aktivnosti; k) Sazivanje savjetodavnog sastanka sa institucionalnim i vaninstitucionalnim partnerima;

4 Broj 44 - Stranica 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, l) Obavljanje svih drugih poslova u vezi sa upravljanjem i koordinacijom provođenja Gender akcionog plana Bosne i Hercegovine i funkcioniranja FIGAP II Programa; (2) Članice Upravnog odbora FIGAP II obavljaju poslove i zadatke u skladu sa članom 3. stav 3.3. između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine koje zastupa Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Švedske koju zastupa Švedska Međunarodna razvojna agencija za saradnju za podršku provođenju programa FIGAP II. ( ), potpisanim godine, te članom 2. Supsidijarnog sporazuma zasnovanom na Posebnom sporazumu između Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Švedske Međunarodne razvojne agencija za saradnju i za finansiranje programa finansijskog mehanizma za implementaciju Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini ( ) "FIGAP II" potpisanim godine. Član 5. (Način rada) (1) Članice Upravnog odbora FIGAP II Programa donose sve odluke konsenzusom. (2) Upravni odbor FIGAP II Programa donosi Poslovnik o radu Upravnog odbora na svojoj prvoj sjednici. (3) Upravni odbor FIGAP-a II se sastaje jednom u tri mjeseca, a po potrebi i češće. (4) Agencija za ravnopravnost spolova Bosne i Hercegovine Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine je zadužena za predsjedavanje sastancima Upravnog odbora. Član 6. (Naknada za rad) Naknada za rad u Upravnom odboru FIGAP II Programa nije predviđena. Član 7. (Završna odredba) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i u službenim glasilima entiteta. VM broj 61/ maja godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. 450 Na temelju članka 15. stavak (1) Zakona o štrajku zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ureda za harmonizaciju i koordinaciju sustava plaćanja u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvitku Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 170. sjednici, održanoj 28. ožujka godine, donijelo je ODLUKU O UTVRĐIVANJU MINIMUMA RADNOG PROCESA ZA VRIJEME TRAJANJA ŠTRAJKA U UREDU ZA HARMONIZACIJU I KOORDINACIJU SUSTAVA PLAĆANJA U POLJOPRIVREDI, PREHRANI I RURALNOM RAZVITKU BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. (Predmet) Ovom Odlukom utvrđuje se minimum radnog procesa u Uredu za harmonizaciju i koordinaciju sustava plaćanja u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvitku Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ured), za vrijeme trajanja štrajka zaposlenih u Uredu. Članak 2. (Minimum radnog procesa) Zaposleni u Uredu mogu početi štrajk, ako se osigura minimum radnog procesa koji osigurava nesmetano funkcioniranje Ureda i obavljanje osnovnih djelatnosti iz njegove mjerodavnosti. Članak 3. (Kriteriji za osiguranje minimuma radnog procesa) (1) Minimum radnog procesa u Uredu za vrijeme trajanja štrajka određuje se prema sljedećim kriterijima: a) postojanje obveznih rokova za okončanje poslovne aktivnosti; b) vezanost poslovne aktivnosti za obavljanje svih drugih poslovnih procesa u Uredu; c) značaj poslovne aktivnosti za rad drugih institucija u Bosni i Hercegovini. (2) Minimum procesa rada u Uredu za vrijeme trajanja štrajka ostvaruje se u obimu do 20% kadrovskih kapaciteta Ureda. Članak 4. (Poslovi za koje se određuje minimum radnog procesa) Za vrijeme trajanja štrajka minimum radnog procesa utvrđuje se za obavljanje sljedećih poslova: a) protokolarni poslovi, poslovi prijema, zavođenja i otpreme pošte; b) poslovi usklađivanja podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji ne trpe odlaganje, odnosno koje je neophodno izvršavati za vrijeme trajanja štrajka; c) poslovi i obveze iz procesa EU integracija u Bosni i Hercegovini; d) neodložni poslovi vezani za pristupanje WTO; e) obavljanje poslova koji proističu iz radno-pravnog statusa zaposlenih; f) poslovi iz domena informacijskih tehnologija koji se odnose na informacijsko tehničku podršku svim ostalim poslovima u Uredu za koje se određuje minimum radnog procesa; g) poslovi financijskog upravljanja i računovodstva neophodni za osiguranje minimuma radnog procesa Ureda koji su u vezi s materijalno-financijskim osiguranjem rada Ureda.

5 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 5 Članak 5. (Odluka o raspoređivanju zaposlenih u slučaju štrajka) (1) Ukoliko do početka štrajka ne dođe do rješavanja spora mirnim putem, direktor Ureda, posebnom odlukom određuje zaposlene koji su dužni raditi za vrijeme trajanja štrajka radi osiguranja minimuma radnog procesa. (2) Direktor Ureda ne može odrediti članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stavka (1) ovog članka, bez suglasnosti štrajkačkog odbora. (3) Za vrijeme trajanja štrajka direktor Ureda i organizator štrajka dužni su da surađuju radi osiguranja minimuma procesa rada. Članak 6. (Provedba Odluke) Za provedbu ove Odluke zadužuje se Ured. Članak 7. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". VM broj 62/ ožujka godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 15. став (1) Закона о штрајку запослених у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 41/16) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Канцеларије за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, исхрани и руралном развоју Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 170. сједници одржаној 28. марта године, донио је ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ МИНИМУМА ПРОЦЕСА РАДА ЗА ВРИЈЕМЕ ТРАЈАЊА ШТРАЈКА У КАНЦЕЛАРИЈИ ЗА ХАРМОНИЗАЦИЈУ И КООРДИНАЦИЈУ СИСТЕМА ПЛАЋАЊА У ПОЉОПРИВРЕДИ, ИСХРАНИ И РУРАЛНОМ РАЗВОЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. (Предмет) Овом Одлуком утврђује се минимум процеса рада у Канцеларији за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, исхрани и руралном развоју Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Канцеларија), за вријеме трајања штрајка запослених у Канцеларији. Члан 2. (Минимум процеса рада) Запослени у Канцеларији могу почети штрајк, ако се обезбиједи минимум процеса рада који осигурава несметано функционисање Канцеларије и обављање основних дјелатности из њене надлежности. Члан 3. (Критерији за осигурање минимума процеса рада) (1) Минимум процеса рада у Канцеларији за вријеме трајања штрајка одређује се према сљедећим критеријима: а) постојање обавезних рокова за окончање пословне активности; б) везаност пословне активности за обављање свих других пословних процеса у Канцеларији; ц) значај пословне активности за рад других институција у Босни и Херцеговини. (2) Минимум процеса рада у Канцеларији за вријеме трајања штрајка остварује се у обиму до 20% кадровских капацитета Канцеларије. Члан 4. (Послови за које се одређује минимум процеса рада) За вријеме трајања штрајка минимум процеса рада утврђује се за обављање сљедећих послова: а) протоколарни послови, послове пријема, завођења и отпреме поште; б) послови усклађивања подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, који не трпе одлагање, односно које је неопходно извршавати за вријеме трајања штрајка; ц) послови и обавезе из процеса ЕУ интеграција у Босни и Херцеговини; д) неодложни послови везани за приступање СТО; е) обављање послова који проистичу из радноправног статуса запослених; ф) послови из домена информационих технологија који се односе на информационо техничку подршку свим осталим пословима у Канцеларији за које се одређује минимум процеса рада; г) послови финансијског управљања и рачуноводства неопходни за осигурање минимума процеса рада Канцеларије који су у вези са материјално-финансијским осигурањем рада Канцеларије. Члан 5. (Одлука о распоређивању запослених у случају штрајка) (1) Уколико до почетка штрајка не дође до рјешавања спора мирним путем, директор Канцеларије, посебном одлуком одређује запослене који су дужни радити за вријеме трајања штрајка ради осигурања минимума процеса рада. (2) Директор Канцеларије не може одредити чланове штрајкачког одбора да раде у смислу става (1) овог члана, без сагласности штрајкачког одбора. (3) За вријеме трајања штрајка директор Канцеларије и организатор штрајка дужни су да сарађују ради осигурања минимума процеса рада. Члан 6. (Провођење Одлуке) За провођење ове Одлуке задужује се Канцеларија. Члан 7. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 62/ марта године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 15. stav (1) Zakona o štrajku zaposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 41/16) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ureda za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja u poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 170. sjednici održanoj 28. marta godine, donijelo je

6 Broj 44 - Stranica 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, ODLUKU O UTVRĐIVANJU MINIMUMA PROCESA RADA ZA VRIJEME TRAJANJA ŠTRAJKA U UREDU ZA HARMONIZACIJU I KOORDINACIJU SISTEMA PLAĆANJA U POLJOPRIVREDI, ISHRANI I RURALNOM RAZVOJU BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. (Predmet) Ovom Odlukom utvrđuje se minimum procesa rada u Uredu za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja u poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ured), za vrijeme trajanja štrajka zaposlenih u Uredu. Član 2. (Minimum procesa rada) Zaposleni u Uredu mogu početi štrajk, ako se obezbijedi minimum procesa rada koji osigurava nesmetano funkcionisanje Ureda i obavljanje osnovnih djelatnosti iz njegove nadležnosti. Član 3. (Kriteriji za osiguranje minimuma procesa rada) (1) Minimum procesa rada u Uredu za vrijeme trajanja štrajka određuje se prema sljedećim kriterijima: a) postojanje obaveznih rokova za okončanje poslovne aktivnosti; b) vezanost poslovne aktivnosti za obavljanje svih drugih poslovnih procesa u Uredu; c) značaj poslovne aktivnosti za rad drugih institucija u Bosni i Hercegovini. (2) Minimum procesa rada u Uredu za vrijeme trajanja štrajka ostvaruje se u obimu do 20% kadrovskih kapaciteta Ureda. Član 4. (Poslovi za koje se određuje minimum procesa rada) Za vrijeme trajanja štrajka minimum procesa rada utvrđuje se za obavljanje sljedećih poslova: a) protokolarni poslovi, poslove prijema, zavođenja i otpreme pošte; b) poslovi usklađivanja podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji ne trpe odlaganje, odnosno koje je neophodno izvršavati za vrijeme trajanja štrajka; c) poslovi i obaveze iz procesa EU integracija u Bosni i Hercegovini; d) neodložni poslovi vezani za pristupanje WTO; e) obavljanje poslova koji proističu iz radno-pravnog statusa zaposlenih; f) poslovi iz domena informacionih tehnologija koji se odnose na informaciono tehničku podršku svim ostalim poslovima u Uredu za koje se određuje minimum procesa rada; g) poslovi finansijskog upravljanja i računovodstva neophodni za osiguranje minimuma procesa rada Ureda koji su u vezi sa materijalno-finansijskim osiguranjem rada Ureda. Član 5. (Odluka o raspoređivanju zaposlenih u slučaju štrajka) (1) Ukoliko do početka štrajka ne dođe do rješavanja spora mirnim putem, direktor Ureda, posebnom odlukom određuje zaposlene koji su dužni raditi za vrijeme trajanja štrajka radi osiguranja minimuma procesa rada. (2) Direktor Ureda ne može odrediti članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stava (1) ovog člana, bez saglasnosti štrajkačkog odbora. (3) Za vrijeme trajanja štrajka direktor Ureda i organizator štrajka dužni su da sarađuju radi osiguranja minimuma procesa rada. Član 6. (Provođenje Odluke) Za provođenje ove Odluke zadužuje se Ured. Član 7. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". VM broj 62/ marta godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. 451 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 55a. st. 2. i 3. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 173. sjednici održanoj 10. lipnja godine, donijelo je RJEŠENJE O IMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI ZASTUPNIKA/AGENATA VIJEĆA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE PRED EUROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA 1. Za vršitelje dužnosti zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Europskim sudom za ljudska prava imenuju se: a) Belma Skalonjić, rukovoditeljica Ureda; b) Monika Mijić, zastupnica; c) Vanja Bjelica Prutina, zastupnica. 2. Vršitelji dužnosti iz točke 1. ovog rješenja imenuju se do okončanja konkursne procedure za imenovanje zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Europskim sudom za ljudska prava, a najduže na period do tri mjeseca, počevši od godine. 3. Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 63/ lipnja godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 55а. ст. 2. и 3. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02, 102/09 и 72/17), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 173. сједници одржаној 10. јуна године, донио је РЈЕШЕЊE О ИМЕНОВАЊУ ВРШИЛАЦА ДУЖНОСТИ ЗАСТУПНИКА/АГЕНАТА САВЈЕТА МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА 1. За вршиоце дужности заступника/агената Савјета министара Босне и Херцеговине пред Европским судом за људска права именују се: а) Белма Скалоњић, руководитељица Уреда; b) Моника Мијић, заступница; с) Вања Бјелица Прутина, заступница.

7 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 7 2. Вршиоци дужности из тачке 1. овог рјешења именују се до окончања конкурсне процедуре за именовање заступника/агената Савјета министара Босне и Херцеговине пред Европским судом за људска права, а најдуже на период до три мјесеца, почевши од године. 3. Ово Рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 63/ јуна године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 55a. st. 2. i 3. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 173. sjednici održanoj 10. juna godine, donijelo je RJEŠENJE O IMENOVANJU VRŠILACA DUŽNOSTI ZASTUPNIKA/AGENATA VIJEĆA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA 1. Za vršioce dužnosti zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava imenuju se: a) Belma Skalonjić, rukovoditeljica Ureda; b) Monika Mijić, zastupnica; c) Vanja Bjelica Prutina, zastupnica. 2. Vršioci dužnosti iz tačke 1. ovog rješenja imenuju se do okončanja konkursne procedure za imenovanje zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava, a najduže na period do tri mjeseca, počevši od godine. 3. Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 63/ juna godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK 452 Na temelju članka 4.2. i 4.7. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), članka 33. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i članka 51. Pravilnika o licencama - Pročišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 63/16), na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju, održanoj 13. lipnja godine, donijeta je ODLUKA O UKIDANJU PRIVREMENE LICENCE ZA OBAVLJANJE DJELATNOSTI MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM 1. Ukida se privremena licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom, izdata Društvu "Vitol Adriatik" d.o.o. Sarajevo Odlukom Državne regulatorne komisije za električnu energiju broj /17 od 13. ožujka godine, na zahtjev vlasnika licence. 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a izreka odluke će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta. Broj / lipnja godine Tuzla Predsjedatelj Komisije Milorad Tuševljak На основу члана 4.2. и 4.7. Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11), члана 33. Пословника о раду Државне регулаторне комисије за електричну енергију ("Службени гласник БиХ", број 2/05) и члана 51. Правилника о лиценцама - Пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 63/16), на сједници Државне регулаторне комисије за електричну енергију, одржаној 13. јуна године, донијета је ОДЛУКА О УКИДАЊУ ПРИВРЕМЕНЕ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ 1. Укида се привремена лиценца за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом, издата Друштву "Витол Адриатик" д.о.о. Сарајево Одлуком Државне регулаторне комисије за електричну енергију број /17 од 13. марта године, на захтјев власника лиценце. 2. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а диспозитив одлуке ће бити објављен у "Службеном гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитета. Број / јуна године Тузла Предсједавајући Комисије Милорад Тушевљак Na osnovu člana 4.2. i 4.7. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), člana 33. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i člana 51. Pravilnika o licencama - Prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 63/16), na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju, održanoj 13. juna godine, donijeta je ODLUKA O UKIDANJU PRIVREMENE LICENCE ZA OBAVLJANJE DJELATNOSTI MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM 1. Ukida se privremena licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom, izdata Društvu "Vitol Adriatik" d.o.o. Sarajevo Odlukom Državne regulatorne komisije za električnu energiju broj /17 od 13. marta godine, na zahtjev vlasnika licence. 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a dispozitiv odluke će biti objavljen u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta. Broj / juna godine Tuzla Predsjedavajući Komisije Milorad Tuševljak

8 Broj 44 - Stranica 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, URED ZA VETERINARSTVO ODLUKU BOSNE I HERCEGOVINE O STAVLJANJU VAN SNAGE ODLUKE O DOPUNI ODLUKE O VISINI NADOKNADE ZA IZDAVANJE 453 SVJEDODŽBE (CERTIFIKATA) Na temelju članka 61. stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), a u svezi sa Član 1. člankom 25. stavak 3. Odluke o veterinarskoj svjedodžbi o (Predmet Odluke) zdravstvenom stanju životinja i pošiljaka životinjskog podrijetla Ovom Odlukom stavlja se van snage Odluka o dopuni u unutarnjem i međunarodnom prometu ("Službeni glasnik Odluke o visini nadoknade za izdavanje svjedodžbe BiH", br. 33/03, 14/04, 35/05 i 06/15), Ured za veterinarstvo (certifikata) ("Službeni glasnik BiH", broj 93/18). Bosne i Hercegovine donio je Član 2. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". ODLUKU O STAVLJANJU VAN SNAGE ODLUKE O DOPUNI ODLUKE O VISINI NADOKNADE ZA IZDAVANJE SVJEDODŽBE (CERTIFIKATA) Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom stavlja se van snage Odluka o dopuni Odluke o visini nadoknade za izdavanje svjedodžbe (certifikata) ("Službeni glasnik BiH", broj 93/18). Članak 2. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / lipnja godine Sarajevo Ravnatelj Ljubomir Kalaba На основу члана 61. став 2. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02, 102/09 и 72/17), а у вези са чланом 25. став 3. Одлуке о ветеринарском свједочанству о здравственом стању животиња и пошиљака животињског поријекла у унутрашњем и међународном промету ("Службени гласник БиХ", бр. 33/03, 14/04, 35/05 и 06/15), Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине донијела је ОДЛУКУ О СТАВЉАЊУ ВАН СНАГЕ ОДЛУКЕ О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ НАДОКНАДЕ ЗА ИЗДАВАЊЕ СВЈЕДОЧАНСТВА (ЦЕРТИФИКАТА) Члан 1. (Предмет Oдлуке) Овом Oдлуком ставља се ван снаге Одлука о допуни Одлуке о висини надокнаде за издавање свједочанства (цертификата) ("Службени гласник БиХ", број 93/18). Члан 2. (Ступање на снагу) Ова Oдлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Број / јуна године Сарајево Директор Љубомир Калаба Na temelju člana 61. stav 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02, 102/09 i 72/17), a u vezi sa članom 25. stav 3. Odluke o veterinarskoj svjedodžbi o zdravstvenom stanju životinja i pošiljaka životinjskog porijekla u unutrašnjem i međunarodnom prometu ("Službeni glasnik BiH", br. 33/03, 14/04, 35/05 i 06/15), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donio je Broj / juna godine Sarajevo Direktor Ljubomir Kalaba CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE 454 Na temelju članka 2. stavka (3) točka i), članka 7. stavka (1) točke b) te članaka 59. i 70. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i članka 6. stavka (1) točke a) i d) Zakona o zaštiti osobnih podataka ("Službeni glasnik BiH", broj 49/06, 76/11 i 89/11), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 7. sjednici održanoj dana godine, donosi ODLUKU O SREDIŠNJEM REGISTRU KREDITA POSLOVNIH SUBJEKATA I FIZIČKIH OSOBA U BOSNI I HERCEGOVINI DIO PRVI - OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet i cilj odluke) (1) Ovom odlukom Centralna banka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna banka) uspostavlja Središnji registar kredita poslovnih subjekata i fizičkih osoba u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Središnji registar kredita) i utvrđuje njegov sadržaj, tipove zaduženja, način i rokove dostavljanja podataka i uvjete i način njihovog korištenja. (2) Cilj uspostavljanja Središnjeg registra kredita jeste da se kroz stvaranje jedinstvene baze podataka o kreditnim i drugim zaduženjima poslovnih subjekata i fizičkih osoba, potpomogne stabilnost financijskog sustava Bosne i Hercegovine. Članak 2. (Središnji registar kredita) (1) Središnji registar kredita uspostavlja i vodi Centralna banka. (2) Središnji registar kredita je elektronska zbirka podataka o kreditnim i drugim zaduženjima poslovnih subjekata i fizičkih osoba. (3) Podaci iz Središnjeg registra kredita nisu javni i mogu se davati na korištenje samo pod uvjetima i na način utvrđen ovom odlukom. Članak 3. (Definicije pojmova) Pojedini pojmovi koji se koriste u ovoj odluci imaju sljedeća značenja:

9 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 9 a) poslovni subjekt je svaki subjekt kojem je dodijeljen jedinstveni identifikacijski broj; b) fizička osoba je svaka osoba koja ima jedinstveni matični broj i fizička osoba nerezident/stranac koji posjeduje identifikacijski broj dodijeljen od strane nadležne porezne uprave; c) sudionik u registru je svaka banka, mikrokreditna organizacija, štedno-kreditna organizacija, leasing društvo, društvo za faktoring, svako drugo društvo koje je pod ingerencijom nadležne entitetske agencije za bankarstvo, subjekat registriran za plasiranje financijskih sredstava koji je na vlastiti zahtjev uključen u Središnji registar kredita, kao i svaki drugi subjekat koji se bavi otkupom potraživanja koja su evidentirana u Središnjem registru kredita; d) zaduženje je svako evidentirano kreditno i drugo zaduženje poslovnog subjekta ili fizičke osobe koje ima prema sudioniku u registru. DIO DRUGI - SADRŽAJ SREDIŠNJEG REGISTRA KREDITA Članak 4. (Sadržaj Središnjeg registra kredita za poslovne subjekte) Sudionici u registru su obvezni da za svako zaduženje poslovnog subjekta koje vode, u Središnji registar kredita, dostavljaju sljedeće podatke: 1. Identifikator zaduženja - Sastavljen je od šifre sudionika u registru, znaka "-" i broja ugovora; 2. Šifra sudionika u registru - Upisuje se jedinstvena šifra sudionika u registru koju dodjeljuje Centralna banka; 3. Šifra sudionika u registru od koje je preuzeto zaduženje - Upisuje se šifra sudionika u registru od koje je preuzeto zaduženje; 4. Šifra sudionika u registru kojoj se prenosi zaduženje - Upisuje se šifra sudionika u registru kojoj se predaje zaduženje; 5. Namjena - Upisuje se namjena zaduženja prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 6. Tip kolaterala - Upisuje se tip kolaterala prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 7. Tip klijenta - Upisuje se tip klijenta za zaduženje: P - poslovni subjekt, vlasnik zaduženja, N - nerezident, vlasnik zaduženja, S - prodavac (faktoring), B - kupac/dužnik (faktoring), G - žirant, C sudužnik. 8. Jedinstveni identifikacijski broj poslovnog subjekta - Upisuje se jedinstveni identifikacijski broj poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 9. Naziv poslovnog subjekta - Upisuje se naziv poslovnog subjekta vlasnika zaduženja, iz rješenja o upisu u sudski registar ili drugog odgovarajućeg dokumenta; 10. Adresa - Upisuje se adresa poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 11. Grad - Upisuje se grad sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 12. Poštanski broj - Upisuje se poštanski broj sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 13. Sjedište - Upisuje se oznaka teritorijalno-političke zajednice sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja: FE - Federacija BiH, RS - Republika Srpska, DB - Brčko distrikt, XX - Nepoznato, NR Nerezidenti. 14. Šifra djelatnosti poslovnog subjekta, stari format - Upisuje se šifra djelatnosti u obliku n2.n3., ukoliko sudionik u registru ne raspolaže informacijama o šifri djelatnosti u novom formatu; 15. Šifra djelatnosti, novi format - Upisuje se šifra djelatnosti u obliku n2.n2.; 16. Tip klasifikacije zaduženja - Upisuje se tip klasifikacije: 1 klasifikacija; 2 - IFRS klasifikacija. 17. Tekuća klasifikacija zaduženja - Upisuje se tekuća klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 18. Prethodna klasifikacija zaduženja - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, upusuje se prethodna klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 19. Datum zadnje promjene klasifikacije - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, za svaki tip se upisuje datum zadnje promjene klasifikacije zaduženja; 20. Tip zaduženja - Upisuje se oznaka tipa zaduženja poslovnog subjekta: 1 - kredit, 2 - akreditiv, 3 - garancije, 4 - kreditne kartice, 5 - faktoring, 6 - leasing, 99 - ostala zaduženja. 21. Podtip zaduženja - Upisuje se oznaka podtipa zaduženja poslovnog subjekta i to za: a) kredite: KR - kredit, KO - komisioni kredit, RE - revolving kredit, b) akreditive: XX, c) garancije: XX, d) kreditne kartice: KK - kreditna kartica, e) faktoring: BR - faktoring bez regresa, SR - faktoring s regresom, EM - faktoring eskont mjenica, f) leasing: FL - financijski leasing, OL - operativni leasing, g) ostala zaduženja: VK - okvirni kredit, VL - okvirni leasing, XX - drugo; 22. Datum puštanja zaduženja u realizaciju - Upisuje se datum puštanja zaduženja u realizaciju; 23. Datum otplate zaduženja - Upisuje se ugovoreni datum dospijeća zaduženja (datum otplate); 24. Stvarni datum zatvaranja zaduženja - Upisuje se stvarni datum zatvaranja zaduženja; 25. Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke - Upisuje se datum aktivacije za akreditive i garancije;

10 Broj 44 - Stranica 10 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, Oznaka valute u kojoj je zaduženje odobreno - Upisuje se oznaka valute po standardu ISO 4217; 27. Tip iznosa - Upisuje se oznaka tipa iznosa: 1 - iznos zaduženja, 2 - ostatak/saldo duga po zaduženju, 3 - dospjela nenaplaćena glavnica po zaduženju, 4 - dospjela nenaplaćena kamata po zaduženju, 5 - financijski limit (faktoring), 6 - kreditni limit (faktoring), 7 - saldo otkupljenog potraživanja (faktoring), 8 - saldo avansa (faktoring), 9 - anuitet (cjelokupni iznos anuiteta), 10 - rata (fiksni iznos glavnice bez kamate), 11 - iznos aktivacije garancije/akreditiva, 12 - rezidualna vrijednost; 28. Iznos - Upisuje se iznos za odgovarajući tip iznosa; 29. Tip kamate - Upisuje se tip kamate: 1 - fiksna, 2 - varijabilna; 30. Valuta indeksiranja - Upisuje se oznaka valute indeksiranja prema standardu ISO 4217; 31. Žirant vraća - Upisuje se datum zadnjeg angažiranja sredstava žiranta, unosi se samo za kredite i komisione kredite; 32. Aktivnost zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: 1 - aktivno, 0 - zatvoreno, 2 - zatvoreno zbog prijenosa na drugog sudionika u registru zbog spajanja ili ispravke greške; 33. Razlog zatvaranja - Šalje se samo kada je status zaduženja 0. Razlog zatvaranja može da bude: 1 - otpisano, 2 - otplaćeno, 3 - reprogramirano, 4 - otkupljeno, 5 - neaktivan sudionik u registru (dozvoljeno samo za Centralnu banku); 34. Pokrivenost akreditiva - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za akreditive): 1 - pokriven, 2 - nepokriven; 35. Vrsta garancije - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za garancije): 1 - činidbena garancija, 2 - plativa garancija; 36. Pokazatelj zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: K - kratkoročni, D - dugoročni, O - ostalo; 37. Datum aktivacije - Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke. Članak 5. (Sadržaj Središnjeg registra kredita za fizičke osobe) Sudionici u registru su obvezni da za svako zaduženje fizičke osobe koje vode, u Središnji registar kredita, dostavljaju sljedeće podatke: 1. Identifikator zaduženja - Sastavljen je od šifre sudionika u registru, znaka "-" i broja ugovora; 2. Šifra sudionika u registru - Upisuje se jedinstvena šifra sudionika u registru koju dodjeljuje Centralna banka; 3. Šifra sudionika u registru od koje je preuzeto zaduženje - Upisuje se šifra sudionika u registru od koje je preuzeto zaduženje; 4. Šifra sudionika u registru kojoj se prenosi zaduženje - Upisuje se šifra sudionika u registru kojoj se predaje zaduženje; 5. Namjena - Upisuje se namjena zaduženja prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 6. Tip kolaterala - Upisuje se tip kolaterala prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 7. Tip klijenta - Upisuje se tip klijenta za zaduženje: F - fizička osoba, vlasnik zaduženja, N - nerezident, vlasnik zaduženja, G - žirant, C - sudužnik; 8. Jedinstveni matični broj fizičke osobe, odnosno identifikacijski broj fizičke osobe nerezidenta/stranca - Upisuje se jedinstveni matični broj fizičke osobe, vlasnika zaduženja. Ukoliko se radi o fizičkoj osobi nerezidentu/strancu, onda se upisuje identifikacijski broj dodijeljen od strane nadležne porezne uprave; 9. Ime i prezime - Upisuju se ime i prezime fizičke osobe, vlasnika zaduženja; 10. Adresa - Upisuje se adresa fizičke osobe, vlasnika zaduženja; 11. Grad - Upisuje se grad fizičke osobe, vlasnika zaduženja; 12. Poštanski broj - Upisuje se poštanski broj prebivališta fizičke osobe, vlasnika zaduženja; 13. Sjedište - Upisuje se oznaka teritorijalno-političke zajednice prebivališta fizičke osobe, vlasnika zaduženja; FE - Federacija BiH, RS - Republika Srpska, DB - Brčko distrikt, XX - Nepoznato, NR - Nerezidenti; 14. Tip klasifikacije zaduženja - Upisuje se tip klasifikacije: 1 - klasifikacija, 2 - IFRS klasifikacija; 15. Tekuća klasifikacija zaduženja - Upisuje se tekuća klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 16. Prethodna klasifikacija zaduženja - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, upisuje se prethodna klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 17. Datum zadnje promjene klasifikacije - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, za svaki tip se upisuje datum zadnje promjene klasifikacije zaduženja; 18. Tip zaduženja - Upisuje se oznaka tipa zaduženja fizičke osobe: 1 - kredit, 2 - akreditiv, 3 - garancije, 4 - kreditne kartice, 6 - leasing, 99 - ostala zaduženja; 19. Podtip zaduženja - Upisuje se oznaka podtipa zaduženja fizičke osobe i to za: a) Kredite: KR - kredit, KO - komisioni kredit, RE - revolving kredit,

11 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 11 b) Akreditive: XX, c) Garancije: XX, d) Kreditne kartice: OD - Odloženo plaćanje, KK - kreditna kartica, e) Leasing: FL - financijski leasing, OL - operativni leasing, f) Ostala zaduženja: VK - okvirni kredit, VL - okvirni leasing, XX - drugo; 20. Datum puštanja zaduženja u realizaciju - Upisuje se datum puštanja zaduženja u realizaciju; 21. Datum otplate zaduženja - Upisuje se ugovoreni datum dospijeća zaduženja (datum otplate); 22. Stvarni datum zatvaranja zaduženja - Upisuje se datum zatvaranja zaduženja; 23. Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke - Upisuje se datum aktivacije za akreditive i garancije; 24. Oznaka valute u kojoj je zaduženje odobreno - Upisuje se oznaka valute po standardu ISO 4217; 25. Tip iznosa - Upisuje se oznaka tipa iznosa: 1 - iznos zaduženja, 2 - ostatak/saldo duga po zaduženju, 3 - dospjela nenaplaćena glavnica po zaduženju, 4 - dospjela nenaplaćena kamata po zaduženju, 9 - anuitet (cjelokupni iznos anuiteta), 10 - rata (fiksni iznos glavnice bez kamate), 11 - iznos aktivacije garancije/akreditiva, 12 - rezidualna vrijednost; 26. Iznos - Upisuje se iznos za odgovarajući tip iznosa; 27. Tip kamate - Upisuje se tip kamate: 1 - fiksna, 2 - varijabilna; 28. Valuta indeksiranja - Upisuje se oznaka valute indeksiranja prema standardu ISO 4217; 29. Žirant vraća - Upisuje se datum zadnjeg angažiranja sredstava žiranta, unosi se samo za kredite i komisione kredite; 30. Aktivnost zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: 1 - aktivno, 0 - zatvoreno, 2 - zatvoreno zbog prijenosa na drugog sudionika u registru zbog spajanja ili ispravke greške; 31. Razlog zatvaranja - Šalje se samo kada je status zaduženja 0. Razlog zatvaranja može da bude: 1 - otpisano, 2 - otplaćeno, 3 - reprogramirano, 4 - otkupljeno, 5 - neaktivan sudionik u registru (dozvoljeno samo za Centralnu banku); 32. Pokrivenost akreditiva - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za akreditive): 1 - pokriven, 2 - nepokriven; 33. Vrsta garancije - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za garancije): 1 - činidbena garancija, 2 - plativa garancija; 34. Pokazatelj zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: K - kratkoročni, D - dugoročni, O - ostalo; 35. Datum aktivacije - Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke. DIO TREĆI - NAČIN I ROKOVI DOSTAVLJANJA PODATAKA Članak 6. (Način i rokovi dostavljanja podataka) (1) Sudionici u registru su obvezni da podatke iz članaka 4. i 5. ove odluke u Središnji registar kredita dostavljaju elektronski, najkasnije narednog radnog dana od dana nastanka promjena podataka, u razdoblju od do sati. (2) Pod radnim danom iz stavka (1) ovog članka smatra se radni dan utvrđen propisom Centralne banke kojim se utvrđuju operativna pravila za žirokliring. Članak 7. (Odgovornost za dostavljene podatke) (1) Sudionici u registru odgovoraju za točnost i pravodobnost dostavljenih podataka, a Centralna banka odgovara za istovjetnost dostavljenih podataka s podacima u Središnjem registru kredita i administriranje registra. (2) Centralna banka podatke iz članaka 4. i 5. ove odluke ažurira odmah po njihovom prijemu, nakon čega su ažurirani podaci dostupni korisnicima podataka. (3) U slučaju prestanka postojanja sudionika u registru, isti je dužan poslati podatke iz članka 4. točke 33. i članka 5. točke 31. ove odluke, za sva zaduženja koja je dostavio u Središnji registar kredita i to tako da sva preostala aktivna zaduženja evidentira kao zatvorena u skladu sa člankom 4. točka 32. i člankom 5. točka 30. ove odluke. Pri zatvaranju, podaci o zaduženju se dostavljaju nepromijenjeni, odnosno u onakvom obliku u kakvom su bili u momentu zatvaranja. (4) Ukoliko sudionik u registru ne postupi u skladu sa stavkom (3) ovog članka, Centralna banka će u roku od 60 dana od datuma prijema akta nadležnog organa o prestanku postojanja sudionika u registru, odnosno od datuma saznanja za prestanak postojanja sudionika u registru, u Središnjem registru kredita izvršiti odgovarajuće promjene, kako bi aktivna zaduženja koja je taj sudionik u registru dostavio u Središnji registar kredita bila zatvorena. Razlog zatvaranja će u ovom slučaju biti pokazatelj 5 - neaktivan sudionik u registru iz članka 4. točke 33. i članka 5. točke 31. ove odluke. Ostale informacije o zaduženju će biti nepromijenjene. DIO ČETVRTI - UVJETI I NAČIN KORIŠTENJA PODATAKA Članak 8. (Pristup podacima) (1) Podacima iz Središnjeg registra kredita može se pristupiti: a) izravnim uvidom putem interneta i b) u formi pojedinačnih izvješća. (2) Pretraživanje u Središnjem registru kredita može se vršiti samo putem jedinstvenog identifikacijskog broja poslovnog subjekta, jedinstvenog matičnog broja fizičke osobe, odnosno identifikacijskog broja fizičke osobe nerezidenta/stranca. (3) Izuzetno od stavka (2) ovog članka, ukoliko je poslovni subjekat ili fizička osoba usljed nedostatka podatka o identifikacijskom broju, odnosno jedinstvenom matičnom broju u Središnjem registru kredita evidentiran pod jedinstvenim identifikatorom (broj koji se sastoji od trinaest jedinica), u tom slučaju se pretraživanje vrši

12 Broj 44 - Stranica 12 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, pomoću jedinstvenog identifikatora i naziva poslovnog subjekta, odnosno imena i prezimena fizičke osobe. Članak 9. (Izravni uvid putem interneta) (1) Korisnici podataka iz Središnjeg registra kredita koji imaju pravo na izravni uvid u podatke putem interneta su: a) Centralna banka, b) sudionici u registru, c) entitetske agencije za bankarstvo, sudovi, tužilaštva, pravobranilaštva, organi unutarnjih poslova i policijske agencije. (2) Centralna banka ostvaruje pristup Središnjem registru kredita izravnim uvidom isključivo u svrhu izdavanja pojedinačnog izvješća na osnovi akta iz članka 10. stavak (3) ove odluke. (3) Sudionici u registru podacima iz Središnjeg registra kredita mogu pristupiti izravnim uvidom isključivo uz pisanu suglasnost poslovnog subjekta, odnosno fizičke osobe. (4) Pisana suglasnost poslovnog subjekta mora biti potpisana od ovlaštene osobe i ovjerena pečatom tog poslovnog subjekta, dok pisana suglasnost fizičke osobe mora biti potpisana od strane te fizičke osobe i mora sadržavati broj njenog identifikacijskog dokumenta i naziv organa koji ga je izdao. (5) Organi iz stavka (1) točka c) ovog članka prilikom svakog pristupa podacima iz Središnjeg registra kredita izravnim uvidom obvezni su u označenom polju upisati svrhu i pravnu osnovu za pristup podacima. (6) Svi korisnici podataka iz stavka (1) ove odluke dužni su sami osigurati tehničke uvjete potrebne za pristup Središnjem registru kredita. (7) Svaki pojedinačni pristup podacima iz Središnjeg registra kredita se bilježi i ostvaruje se isključivo upotrebom validnog certifikata u obliku USB ključa i lozinke ili upotrebom validnog certifikata u obliku pametne kartice i lozinke. Članak 10. (Pristup podacima u formi pojedinačnih izvješća) (1) Davanje podataka iz Središnjeg registra kredita u formi pojedinačnih izvješća Centralna banka vrši samo na osnovi pisanog zahtjeva zakonom ovlaštenih organa radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti utvrđene zakonom. (2) Pisani zahtjev iz stavka (1) ovog članka, upućen Centralnoj banci, mora sadržavati puni naziv poslovnog subjekta, odnosno puno ime i prezime fizičke osobe za koju se traže podaci, jedinstveni identifikacijski broj odnosno jedinstveni matični broj, svrhu i pravnu osnovu za dobijanje i korištenje podatka, kao i vrstu podataka koji se traže. (3) Ukoliko je zahtjev iz stavka (2) ovog članka potpun i uredan, guverner Centralne banke svojim pojedinačnim aktom odobrava pristup traženim podacima. (4) Izdavanje pojedinačnih izvješća iz Središnjeg registra kredita mogu vršiti banke, mikrokreditne organizacije, štedno-kreditne organizacije, leasing društva i društva za faktoring i svako drugo društvo koje je pod ingerencijom nadležne entitetske agencije za bankarstvo, na osnovi pisanog zahtjeva poslovnog subjekta ili fizičke osobe upućenog navedenom sudioniku u registru. Pisani zahtjev upućen sudioniku u registru iz ovog stavka može se odnositi na dostavljanje pojedinačnog izvješća samo za tog poslovnog subjekta, odnosno fizičke osobe koja je i podnijela zahtjev. Ukoliko sudionik u registru iz ovog stavka vrši izdavanje pojedinačnih izvješća iz Središnjeg registra kredita, dužan je o tome obavijestiti Centralnu banku. (5) Pisani zahtjev poslovnog subjekta mora biti potpisan od ovlaštene osobe i ovjeren pečatom tog poslovnog subjekta, dok pisani zahtjev fizičke osobe mora biti potpisan od strane te fizičke osobe i mora sadržavati broj njenog identifikacijskog dokumenta i naziv organa koji ga je izdao. (6) Pisani zahtjev iz stavka (5) ovog članka važi samo za jedan pristup podacima iz Središnjeg registra kredita. Članak 11. (Vrste izvješća) (1) Uvid u podatke iz Središnjeg registra kredita je moguć kroz sljedeća izvješća: a) Izvješće o tekućim zaduženjima poslovnog subjekta (BP1), b) Izvješće o zatvorenim zaduženjima poslovnih subjekata (BP2), c) Izvješće o tekućim zaduženjima fizičke osobe (BF1) i d) Izvješće o zatvorenim zaduženjima fizičke osobe (BF2). (2) Izvješća iz točke b) i d) stavka (1) ovog članka sadrže podatke o zatvorenim zaduženjima za posljednjih pet godina, računajući od datuma stvarne otplate zaduženja. (3) Centralna banka i entitetske agencije za bankarstvo imaju pravo pristupa registru u cilju generiranja različitih statističkih izvješća za vlastite potrebe, a koji ne sadrže pojedinačne podatke. Članak 12. (Vrste podataka u izvješćima) (1) Sva izvješća iz članka 11. stavka (1) ove odluke sadrže datum i vrijeme kreiranja izvješća, naziv poslovnog subjekta, odnosno ime i prezime fizičke osobe, adresu i jedinstveni identifikacijski broj, odnosno jedinstveni matični broj poslovnog subjekta, odnosno fizičke osobe. (2) U ovisnosti o tipu zaduženja izvješća iz članka 11. stavka (1) ove odluke mogu da sadrže i druge podatke navedene u člancima 4. i 5. ove odluke. Članak 13. (Način korištenja podataka) (1) Korisnici podataka iz članka 9. stavka (1) ove odluke, podatke iz Središnjeg registra kredita mogu koristiti isključivo radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti i dobijene podatke ne mogu dalje reproducirati i distribuirati. (2) Korisnici podataka iz članka 10. stavka (4) ove odluke, mogu izdavati pojedinačna izvješća iz Središnjeg registra kredita isključivo u svrhu propisanu navedenim člankom i stavkom. Članak 14. (Mjere za zaštitu osobnih podataka i rokovi čuvanja) (1) Osobni podaci iz članka 5. ove odluke, koje banke dostavljaju u Središnji registar kredita, Centralna banka prikuplja i obrađuje u skladu sa propisom kojim je uređena oblast zaštite osobnih podataka u Bosni i Hercegovini. (2) Centralna banka provodi organizacijsko-tehničke mjere zaštite osobnih podataka dostavljenih u Središnji registar kredita koje obuhvaćaju informiranje i obuku službenika koji rade na obradi osobnih podataka, fizičke mjere zaštite radnih prostorija i opreme u kojima se vrši obrada osobnih podataka, sprečavanje neovlaštenog pristupa osobnim podacima, sprečavanje neovlaštenog umnožavanja,

13 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 13 kopiranja, prepisivanja osobnih podataka i sprečavanje uništavanja osobnih podataka, a koje su detaljno razrađene u propisu Centralne banke kojim je urađena zaštita osobnih podataka u Centralnoj banci. (3) Mjere zaštite koje se odnose na osobne podatke Centralna banka primjenjuje i na podatke iz članka 4. ove odluke. (4) Podatke iz članka 4. i 5. ove odluke Centralna banka čuva pet godina, računajući od stvarnog datuma zatvaranja zaduženja, a ukoliko isti ne postoji, od zadnjeg datuma ažuriranja zatvorenog zaduženja, nakon čega se ti podaci brišu. (5) Informacije o pristupu podacima iz Središnjeg registra kredita Centralna banka čuva pet godina od datuma pristupanja registru. Članak 15. (Obavještenje o obradi osobnih podataka) Centralna banka će na osnovi pisanog zahtjeva nositelja osobnih podataka čiji se osobni podaci prikupljaju i dostavljaju u Središnji registar kredita, dostaviti podnositelju zahtjeva obavještenje o obradi njegovih osobnih podataka u skladu sa propisom kojim je uređena oblast zaštite osobnih podataka u Bosni i Hercegovini. DIO PETI - ZAVRŠNE ODREDBE Članak 16. (Naknada) (1) Sudionici u registru, po osnovi korištenja podataka iz Središnjeg registra kredita, plaćaju naknadu u iznosu utvrđenom propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši Centralna banka. (2) Naknada iz stavka (1) ovog članka će se obračunavati tromjesečno i od banaka će se naplaćivati izravnim zaduženjem s njihovog računa rezervi, dok će se ostalim sudionicima u registru naknada fakturirati. (3) Ukoliko sudionik u registru ne izmiri obvezu iz stavka (1) ovog članka, Centralna banka tom sudioniku u registru može privremeno uskratiti pravo pristupa Središnjem registru kredita do izmirenja obveze. (4) Naknadu za pristup podacima iz Središnjeg registra kredita ne plaćaju korisnici podataka iz članka 9. stavka (1) točaka a) i c) ove odluke. Članak 17. (Isključenje) (1) Ukoliko se korisnik podataka ne pridržava uvjeta i obveza propisanih ovom odlukom, odnosno ukoliko Centralna banka ocijeni da bi njegovo dalje korištenje podataka iz Središnjeg registra kredita moglo utjecati na rad Središnjeg registra kredita u cjelini, Centralna banka takvog korisnika može isključiti iz Središnjeg registra kredita. (2) Pod mjerom isključenja iz stavka (1) ovog članka podrazumijeva se onemogućavanje korištenja podataka iz Središnjeg registra kredita, s tim da ukoliko se radi o mjeri isključenja sudionika u registru, isti su obvezni da i dalje dostavljaju podatke u Središnji registar kredita na način uređen ovom odlukom. (3) Centralna banka će korisniku podataka iz stavka (2) ovog članka, nakon prestanka postojanja razloga zbog kojih je isti isključen, prilikom ponovnog uključenja naplatiti naknadu u iznosu utvrđenom propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši Centralna banka. (4) U svakom pojedinačnom slučaju guverner Centralne banke posebnim aktom određuje mjeru isključenja i ponovnog uključenja korisnika podataka u Središnji registar kredita. (5) Akt iz stavka (4) ovog članka koji se odnosi na sudionike u registru koji su pod ingerencijom nadležnih entitetskih agencija za bankarstvo, Centralna banka dostavlja nadležnoj agenciji za bankarstvo, a akt iz stavka (4) ovog članka koji se odnosi na subjekt registriran za plasiranje financijskih sredstava i subjekt koji se bavi otkupom potraživanja koja su evidentirana u Središnjem registru kredita, Centralna banka dostavlja svim sudionicima u registru i objavljuje ga na internetskoj stranici Centralne banke. Članak 18. (Stupanje na snagu i objavljivanje) (1) Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od godine. (2) Ova odluka će se objaviti i u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH". Članak 19. (Prestanak važenja) Danom početka primjene ove odluke prestaje da važi Odluka o Središnjem registru kredita poslovnih subjekata i fizičkih osoba u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 92/11, 103/11 i 22/12). Broj UV /19 NG 10. lipnja godine Sarajevo Predsjedatelj Upravnog vijeća Centralne banke Bosne i Hercegovine Guverner Dr. Senad Softić, v. r. На основу члана 2. става (3) тачка и), члана 7. става (1) тачке б) те чланова 59. и 70. Закона о Централној банци Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07) и члана 6. става (1) тачке а) и д) Закона о заштити личних података ("Службени гласник БиХ", број 49/06, 76/11 и 89/11), Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине, на 7. сједници одржаној дана године, доноси ОДЛУКУ О ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ КРЕДИТА ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА И ФИЗИЧКИХ ЛИЦА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет и циљ одлуке) (1) Овом одлуком Централна банка Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Централна банка) успоставља Централни регистар кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Централни регистар кредита) и утврђује његов садржај, типове задужења, начин и рокове достављања података и услове и начин њиховог кориштења. (2) Циљ успостављања Централног регистра кредита јесте да се кроз стварање јединствене базе података о кредитним и другим задужењима пословних субјеката и физичких лица, потпомогне стабилност финансијског система Босне и Херцеговине. Члан 2. (Централни регистар кредита) (1) Централни регистар кредита успоставља и води Централна банка.

14 Broj 44 - Stranica 14 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, (2) Централни регистар кредита је електронска збирка података о кредитним и другим задужењима пословних субјеката и физичких лица. (3) Подаци из Централног регистра кредита нису јавни и могу се давати на кориштење само под условима и на начин утврђен овом одлуком. Члан 3. (Дефиниције појмова) Поједини појмови који се користе у овој одлуци имају сљедећа значења: a) пословни субјект је сваки субјект којем је додијељен јединствени идентификациони број; б) физичко лице је свако лице које има јединствени матични број и физичко лице нерезидент/странац који посједује идентификациони број додијељен од стране надлежне пореске управе; ц) учесник у регистру је свака банка, микрокредитна организација, штедно-кредитна организација, лизинг друштво, друштво за факторинг, свако друго друштво које је под ингеренцијом надлежне ентитетске агенције за банкарство, субјекат регистрован за пласирање финансијских средстава који је на властити захтјев укључен у Централни регистар кредита, као и сваки други субјекат који се бави откупом потраживања која су евидентирана у Централном регистру кредита; д) задужење је свако евидентирано кредитно и друго задужење пословног субјекта или физичког лица које има према учеснику у регистру. ДИО ДРУГИ - САДРЖАЈ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА КРЕДИТА Члан 4. (Садржај Централног регистра кредита за пословне субјекте) Учесници у регистру су обавезни да за свако задужење пословног субјекта које воде, у Централни регистар кредита, достављају сљедеће податке: 1. Идентификатор задужења - Састављен је од шифре учесника у регистру, знака "-" и броја уговора; 2. Шифра учесника у регистру - Уписује се јединствена шифра учесника у регистру коју додјељује Централна банка; 3. Шифра учесника у регистру од које је преузето задужење - Уписује се шифра учесника у регистру од које је преузето задужење; 4. Шифра учесника у регистру којој се преноси задужење - Уписује се шифра учесника у регистру којој се предаје задужење; 5. Намјена - Уписује се намјена задужења према шифарнику који ажурира Централна банка; 6. Тип колатерала - Уписује се тип колатерала према шифарнику који ажурира Централна банка; 7. Тип клијента - Уписује се тип клијента за задужење: P - пословни субјект, власник задужења, N - нерезидент, власник задужења, S - продавац (факторинг), B - купац/дужник (факторинг), G - жирант, C - судужник; 8. Јединствени идентификациони број пословног субјекта - Уписује се јединствени идентификациони број пословног субјекта, власника задужења; 9. Назив пословног субјекта - Уписује се назив пословног субјекта власника задужења, из рјешења о упису у судски регистар или другог одговарајућег документа; 10. Адреса - Уписује се адреса пословног субјекта, власника задужења; 11. Град - Уписује се град сједишта пословног субјекта, власника задужења; 12. Поштански број - Уписује се поштански број сједишта пословног субјекта, власника задужења; 13. Сједиште - Уписује се ознака територијалнополитичке заједнице сједишта пословног субјекта, власника задужења: FЕ - Федерација БиХ, RS - Република Српска, DB - Брчко дистрикт, XX - Непознато, NR - Нерезиденти; 14. Шифра дјелатности пословног субјекта, стари формат - Уписује се шифра дјелатности у облику n2.n3., уколико учесник у регистру не располаже информацијама о шифри дјелатности у новом формату; 15. Шифра дјелатности, нови формат - Уписује се шифра дјелатности у облику n2.n2.; 16. Тип класификације задужења - Уписује се тип класификације: 1 - класификација, 2 - IFRS класификација; 17. Текућа класификација задужења - Упусује се текућа класификација задужења за један или оба типа класификације. Шифарник IFRS класификације ажурира Централна банка; 18. Претходна класификација задужења - Уколико је дошло до промјене класификације задужења, упусује се претходна класификација задужења за један или оба типа класификације. Шифарник IFRS класификације ажурира Централна банка; 19. Датум задње промјене класификације - Уколико је дошло до промјене класификације задужења, за сваки тип се уписује датум задње промјене класификације задужења; 20. Тип задужења - Уписује се ознака типа задужења пословног субјекта: 1 - кредит, 2 - акредитив, 3 - гаранције, 4 - кредитне картице, 5 - факторинг, 6 - лизинг, 99 - остала задужења; 21. Подтип задужења - Уписује се ознака подтипа задужења пословног субјекта и то за: a) кредите: KR - кредит, KО - комисиони кредит, RЕ - револвинг кредит, б) акредитиве: XX, ц) гаранције: XX, д) кредитне картице: KK - кредитна картица, е) факторинг:

15 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 15 BR - факторинг без регреса, SR - факторинг с регресом, ЕМ - факторинг есконт мјеница, ф) лизинг: FL - финансијски лизинг, ОL - оперативни лизинг, г) остала задужења: VK - оквирни кредит, VL - оквирни лизинг, XX - друго; 22. Датум пуштања задужења у реализацију - Уписује се датум пуштања задужења у реализацију; 23. Датум отплате задужења - Уписује се уговорени датум доспијећа задужења (датум отплате); 24. Стварни датум затварања задужења - Уписује се стварни датум затварања задужења; 25. Датум активације акредитива/гаранције на терет банке - Уписује се датум активације за акредитиве и гаранције; 26. Ознака валуте у којој је задужење одобрено - Уписује се ознака валуте по стандарду ISO 4217; 27. Тип износа - Уписује се ознака типа износа: 1 - износ задужења, 2 - остатак/салдо дуга по задужењу, 3 - доспјела ненаплаћена главница по задужењу, 4 - доспјела ненаплаћена камата по задужењу, 5 - финансијски лимит (факторинг), 6 - кредитни лимит (факторинг), 7 - салдо откупљеног потраживања (факторинг), 8 - салдо аванса (факторинг), 9 - ануитет (цјелокупни износ ануитета), 10 - рата (фиксни износ главнице без камате), 11 - износ активације гаранције/акредитива, 12 - резидуална вриједност; 28. Износ - Уписује се износ за одговарајући тип износа; 29. Тип камате - Уписује се тип камате: 1 - фиксна, 2 - варијабилна; 30. Валута индексирања - Уписује се ознака валуте индексирања према стандарду ISO 4217; 31. Жирант враћа - Уписује се датум задњег ангажовања средстава жиранта, уноси се само за кредите и комисионе кредите; 32. Активност задужења - Уписују се сљедеће вриједности: 1 - активно, 0 - затворено, 2 - затворено због преноса на другог учесника у регистру због спајања или исправке грешке; 33. Разлог затварања - Шаље се само када је статус задужења 0. Разлог затварања може да буде: 1 - отписано, 2 - отплаћено, 3 - репрограмирано, 4 - откупљено, 5 - неактиван учесник у регистру (дозвољено само за Централну банку); 34. Покривеност акредитива - Уписују се сљедеће вриједности (само за акредитиве): 1 - покривен, 2 - непокривен; 35. Врста гаранције - Уписују се сљедеће вриједности (само за гаранције): 1 - чинидбена гаранција, 2 - платива гаранција; 36. Индикатор задужења - Уписују се сљедеће вриједности: K - краткорочни, D - дугорочни, О - остало; 37. Датум активације - Датум активације акредитива/гаранције на терет банке. Члан 5. (Садржај Централног регистра кредита за физичка лица) Учесници у регистру су обавезни да за свако задужење физичког лица које воде, у Централни регистар кредита, достављају сљедеће податке: 1. Идентификатор задужења - Састављен је од шифре учесника у регистру, знака "-" и броја уговора; 2. Шифра учесника у регистру - Уписује се јединствена шифра учесника у регистру коју додјељује Централна банка; 3. Шифра учесника у регистру од које је преузето задужење - Уписује се шифра учесника у регистру од које је преузето задужење; 4. Шифра учесника у регистру којој се преноси задужење - Уписује се шифра учесника у регистру којој се предаје задужење; 5. Намјена - Уписује се намјена задужења према шифарнику који ажурира Централна банка; 6. Тип колатерала - Уписује се тип колатерала према шифарнику који ажурира Централна банка; 7. Тип клијента - Уписује се тип клијента за задужење: F - физичко лице, власник задужења, N - нерезидент, власник задужења, G - жирант, C - судужник; 8. Јединствени матични број физичког лица, односно идентификациони број физичког лица нерезидента/странца - Уписује се јединствени матични број физичког лица, власника задужења. Уколико се ради о физичком лицу нерезиденту/странцу, онда се уписује идентификациони број додијељен од стране надлежне пореске управе; 9. Име и презиме - Уписују се име и презиме физичког лица, власника задужења; 10. Адреса - Уписује се адреса физичког лица, власника задужења; 11. Град - Уписује се град физичког лица, власника задужења; 12. Поштански број - Уписује се поштански број пребивалишта физичког лица, власника задужења; 13. Сједиште - Уписује се ознака територијалнополитичке заједнице пребивалишта физичког лица, власника задужења; FЕ - Федерација БиХ, RS - Република Српска, DB - Брчко дистрикт, XX - Непознато, NR - Нерезиденти; 14. Тип класификације задужења - Уписује се тип класификације: 1 - класификација, 2 - IFRS класификација;

16 Broj 44 - Stranica 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, Текућа класификација задужења - Упусује се текућа класификација задужења за један или оба типа класификације. Шифарник IFRS класификације ажурира Централна банка; 16. Претходна класификација задужења - Уколико је дошло до промјене класификације задужења, упусује се претходна класификација задужења за један или оба типа класификације. Шифарник IFRS класификације ажурира Централна банка; 17. Датум задње промјене класификације - Уколико је дошло до промјене класификације задужења, за сваки тип се уписује датум задње промјене класификације задужења; 18. Тип задужења - Уписује се ознака типа задужења физичког лица: 1 - кредит, 2 - акредитив, 3 - гаранције, 4 - кредитне картице, 6 - лизинг, 99 - остала задужења; 19. Подтип задужења - Уписује се ознака подтипа задужења физичког лица и то за: a) Кредите: KR - кредит, KО - комисиони кредит, RE - револвинг кредит, б) Акредитиве: XX, ц) Гаранције: XX, д) Кредитне картице: ОD - Одложено плаћање, KK - кредитна картица, е) Лизинг: FL - финансијски лизинг, ОL - оперативни лизинг, ф) Остала задужења: VK - оквирни кредит, VL - оквирни лизинг, XX - друго; 20. Датум пуштања задужења у реализацију - Уписује се датум пуштања задужења у реализацију; 21. Датум отплате задужења - Уписује се уговорени датум доспијећа задужења (датум отплате); 22. Стварни датум затварања задужења - Уписује се датум затварања задужења; 23. Датум активације акредитива/гаранције на терет банке - Уписује се датум активације за акредитиве и гаранције; 24. Ознака валуте у којој је задужење одобрено - Уписује се ознака валуте по стандарду ISO 4217; 25. Тип износа - Уписује се ознака типа износа: 1 - износ задужења, 2 - остатак/салдо дуга по задужењу, 3 - доспјела ненаплаћена главница по задужењу, 4 - доспјела ненаплаћена камата по задужењу, 9 - ануитет (цјелокупни износ ануитета), 10 - рата (фиксни износ главнице без камате), 11 - износ активације гаранције/акредитива, 12 - резидуална вриједност; 26. Износ - Уписује се износ за одговарајући тип износа; 27. Тип камате - Уписује се тип камате: 1 - фиксна, 2 - варијабилна; 28. Валута индексирања - Уписује се ознака валуте индексирања према стандарду ISO 4217; 29. Жирант враћа - Уписује се датум задњег ангажовања средстава жиранта, уноси се само за кредите и комисионе кредите; 30. Активност задужења - Уписују се сљедеће вриједности: 1 - активно, 0 - затворено, 2 - затворено због преноса на другог учесника у регистру због спајања или исправке грешке; 31. Разлог затварања - Шаље се само када је статус задужења 0. Разлог затварања може да буде: 1 - отписано, 2 - отплаћено, 3 - репрограмирано, 4 - откупљено, 5 - неактиван учесник у регистру (дозвољено само за Централну банку); 32. Покривеност акредитива - Уписују се сљедеће вриједности (само за акредитиве): 1 - покривен, 2 - непокривен; 33. Врста гаранције - Уписују се сљедеће вриједности (само за гаранције): 1 - чинидбена гаранција, 2 - платива гаранција; 34. Индикатор задужења - Уписују се сљедеће вриједности: K - краткорочни, D - дугорочни, О - остало; 35. Датум активације - Датум активације акредитива/гаранције на терет банке. ДИО ТРЕЋИ - НАЧИН И РОКОВИ ДОСТАВЉАЊА ПОДАТАКА Члан 6. (Начин и рокови достављања података) (1) Учесници у регистру су обавезни да податке из чланова 4. и 5. ове одлуке у Централни регистар кредита достављају електронски, најкасније наредног радног дана од дана настанка промјена података, у периоду од до часова. (2) Под радним даном из става (1) овог члана сматра се радни дан утврђен прописом Централне банке којим се утврђују оперативна правила за жироклиринг. Члан 7. (Одговорност за достављене податке) (1) Учесници у регистру одговорају за тачност и благовременост достављених података, а Централна банка одговара за истовјетност достављених података с подацима у Централном регистру кредита и администрирање регистра. (2) Централна банка податке из чланова 4. и 5. ове одлуке ажурира одмах по њиховом пријему, након чега су ажурирани подаци доступни корисницима података. (3) У случају престанка постојања учесника у регистру, исти је дужан послати податке из члана 4. тачке 33. и члана 5. тачке 31. ове одлуке, за сва задужења која је доставио у Централни регистар кредита и то тако да сва преостала активна задужења евидентира као затворена у складу са чланом 4. тачка 32. и чланом 5. тачка 30. ове одлуке. При затварању, подаци о задужењу се достављају непромијењени, односно у

17 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 17 онаквом облику у каквом су били у моменту затварања. (4) Уколико учесник у регистру не поступи у складу са ставом (3) овог члана, Централна банка ће у року од 60 дана од датума пријема акта надлежног органа о престанку постојања учесника у регистру, односно од датума сазнања за престанак постојања учесника у регистру, у Централном регистру кредита извршити одговарајуће промјене, како би активна задужења која је тај учесник у регистру доставио у Централни регистар кредита била затворена. Разлог затварања ће у овом случају бити индикатор 5 - неактиван учесник у регистру из члана 4. тачке 33. и члана 5. тачке 31. ове одлуке. Остале информације о задужењу ће бити непромијењене. ДИО ЧЕТВРТИ - УСЛОВИ И НАЧИН КОРИШТЕЊА ПОДАТАКА Члан 8. (Приступ подацима) (1) Подацима из Централног регистра кредита може се приступити: a) директним увидом путем интернета и б) у форми појединачних извјештаја. (2) Претраживање у Централном регистру кредита може се вршити само путем јединственог идентификационог броја пословног субјекта, јединственог матичног броја физичког лица, односно идентификационог броја физичког лица нерезидента/странца. (3) Изузетно од става (2) овог члана, уколико је пословни субјекат или физичко лице усљед недостатка податка о идентификационом броју, односно јединственом матичном броју у Централном регистру кредита евидентиран под јединственим идентификатором (број који се састоји од тринаест јединица), у том случају се претраживање врши помоћу јединственог идентификатора и назива пословног субјекта, односно имена и презимена физичког лица. Члан 9. (Директни увид путем интернета) (1) Корисници података из Централног регистра кредита који имају право на директни увид у податке путем интернета су: a) Централна банка, б) учесници у регистру, ц) ентитетске агенције за банкарство, судови, тужилаштва, правобранилаштва, органи унутрашњих послова и полицијске агенције. (2) Централна банка остварује приступ Централном регистру кредита директним увидом искључиво у циљу издавања појединачног извјештаја на основу акта из члана 10. став (3) ове одлуке. (3) Учесници у регистру подацима из Централног регистра кредита могу приступити директним увидом искључиво уз писану сагласност пословног субјекта, односно физичког лица. (4) Писана сагласност пословног субјекта мора бити потписана од овлаштеног лица и овјерена печатом тог пословног субјекта, док писана сагласност физичког лица мора бити потписана од стране тог физичког лица и мора садржавати број његовог идентификационог документа и назив органа који га је издао. (5) Органи из става (1) тачка ц) овог члана приликом сваког приступа подацима из Централног регистра кредита директним увидом обавезни су у означеном пољу уписати сврху и правни основ за приступ подацима. (6) Сви корисници података из става (1) ове одлуке дужни су сами обезбиједити техничке услове потребне за приступ Централном регистру кредита. (7) Сваки појединачни приступ подацима из Централног регистра кредита се биљежи и остварује се искључиво употребом валидног цертификата у облику USB кључа и лозинке или употребом валидног цертификата у облику паметне картице и лозинке. Члан 10. (Приступ подацима у форми појединачних извјештаја) (1) Давање података из Централног регистра кредита у форми појединачних извјештаја Централна банка врши само на основу писаног захтјева законом овлаштених органа ради обављања послова из њихове надлежности утврђене законом. (2) Писани захтјев из става (1) овог члана, упућен Централној банци, мора садржавати пуни назив пословног субјекта, односно пуно име и презиме физичког лица за којег се траже подаци, јединствени идентификациони број односно јединствени матични број, сврху и правни основ за добијање и кориштење податка, као и врсту података који се траже. (3) Уколико је захтјев из става (2) овог члана потпун и уредан, гувернер Централне банке својим појединачним актом одобрава приступ траженим подацима. (4) Издавање појединачних извјештаја из Централног регистра кредита могу вршити банке, микрокредитне организације, штедно-кредитне организације, лизинг друштва и друштва за факторинг и свако друго друштво које је под ингеренцијом надлежне ентитетске агенције за банкарство, на основу писаног захтјева пословног субјекта или физичког лица упућеног наведеном учеснику у регистру. Писани захтјев упућен учеснику у регистру из овог става може се односити на достављање појединачног извјештаја само за тог пословног субјекта, односно физичког лица које је и поднијело захтјев. Уколико учесник у регистру из овог става врши издавање појединачних извјештаја из Централног регистра кредита, дужан је о томе обавијестити Централну банку. (5) Писани захтјев пословног субјекта мора бити потписан од овлаштеног лица и овјерен печатом тог пословног субјекта, док писани захтјев физичког лица мора бити потписан од стране тог физичког лица и мора садржавати број његовог идентификационог документа и назив органа који га је издао. (6) Писани захтјев из става (5) овог члана важи само за један приступ подацима из Централног регистра кредита. Члан 11. (Врсте извјештаја) (1) Увид у податке из Централног регистра кредита је могућ кроз сљедеће извјештаје: a) Извјештај о текућим задужењима пословног субјекта (BP1), б) Извјештај о затвореним задужењима пословних субјеката (BP2), ц) Извјештај о текућим задужењима физичког лица (BF1) и

18 Broj 44 - Stranica 18 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, д) Извјештај о затвореним задужењима физичког лица (BF2). (2) Извјештаји из тачке б) и д) става (1) овог члана садрже податке о затвореним задужењима за посљедњих пет година, рачунајући од датума стварне отплате задужења. (3) Централна банка и ентитетске агенције за банкарство имају право приступа регистру у циљу генерисања различитих статистичких извјештаја за властите потребе, а који не садрже појединачне податке. Члан 12. (Врсте података у извјештајима) (1) Сви извјештаји из члана 11. става (1) ове одлуке садрже датум и вријеме креирања извјештаја, назив пословног субјекта, односно име и презиме физичког лица, адресу и јединствени идентификациони број, односно јединствени матични број пословног субјекта, односно физичког лица. (2) У зависности од типа задужења извјештаји из члана 11. става (1) ове одлуке могу да садрже и друге податке наведене у члановима 4. и 5. ове одлуке. Члан 13. (Начин кориштења података) (1) Корисници података из члана 9. става (1) ове одлуке, податке из Централног регистра кредита могу користити искључиво ради обављања послова из своје надлежности и добијене податке не могу даље репродуковати и дистрибуирати. (2) Корисници података из члана 10. става (4) ове одлуке, могу издавати појединачне извјештаје из Централног регистра кредита искључиво у сврху прописану наведеним чланом и ставом. Члан 14. (Мјере за заштиту личних података и рокови чувања) (1) Лични подаци из члана 5. ове одлуке, које банке достављају у Централни регистар кредита, Централна банка прикупља и обрађује у складу са прописом којим је уређена област заштите личних података у Босни и Херцеговини. (2) Централна банка проводи организационо-техничке мјере заштите личних података достављених у Централни регистар кредита које обухватају информисање и обуку службеника који раде на обради личних података, физичке мјере заштите радних просторија и опреме у којима се врши обрада личних података, спречавање неовлаштеног приступа личним подацима, спречавање неовлаштеног умножавања, копирања, преписивања личних података и спречавање уништавања личних података, а које су детаљно разрађене у пропису Централне банке којим је урађена заштита личних података у Централној банци. (3) Мјере заштите које се односе на личне податке Централна банка примјењује и на податке из члана 4. ове одлуке. (4) Податке из члана 4. и 5. ове одлуке Централна банка чува пет година, рачунајући од стварног датума затварања задужења, а уколико исти не постоји, од задњег датума ажурирања затвореног задужења, након чега се ти подаци бришу. (5) Информације о приступу подацима из Централног регистра кредита Централна банка чува пет година од датума приступања регистру. Члан 15. (Обавјештење о обради личних података) Централна банка ће на основу писаног захтјева носиоца личних података чији се лични подаци прикупљају и достављају у Централни регистар кредита, доставити подносиоцу захтјева обавјештење о обради његових личних података у складу са прописом којим је уређена област заштите личних података у Босни и Херцеговини. ДИО ПЕТИ - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 16. (Накнада) (1) Учесници у регистру, по основу кориштења података из Централног регистра кредита, плаћају накнаду у износу утврђеном прописом Централне банке о утврђивању тарифе накнада за услуге које врши Централна банка. (2) Накнада из става (1) овог члана ће се обрачунавати квартално и од банака ће се наплаћивати директним задужењем с њиховог рачуна резерви, док ће се осталим учесницима у регистру накнада фактурисати. (3) Уколико учесник у регистру не измири обавезу из става (1) овог члана, Централна банка том учеснику у регистру може привремено ускратити право приступа Централном регистру кредита до измирења обавезе. (4) Накнаду за приступ подацима из Централног регистра кредита не плаћају корисници података из члана 9. става (1) тачака а) и ц) ове одлуке. Члан 17. (Искључење) (1) Уколико се корисник података не придржава услова и обавеза прописаних овом одлуком, односно уколико Централна банка оцијени да би његово даље кориштење података из Централног регистра кредита могло утицати на рад Централног регистра кредита у цјелини, Централна банка таквог корисника може искључити из Централног регистра кредита. (2) Под мјером искључења из става (1) овог члана подразумијева се онемогућавање кориштења података из Централног регистра кредита, с тим да уколико се ради о мјери искључења учесника у регистру, исти су обавезни да и даље достављају податке у Централни регистар кредита на начин уређен овом одлуком. (3) Централна банка ће кориснику података из става (2) овог члана, након престанка постојања разлога због којих је исти искључен, приликом поновног укључења наплатити накнаду у износу утврђеном прописом Централне банке о утврђивању тарифе накнада за услуге које врши Централна банка. (4) У сваком појединачном случају гувернер Централне банке посебним актом одређује мјеру искључења и поновног укључења корисника података у Централни регистар кредита. (5) Акт из става (4) овог члана који се односи на учеснике у регистру који су под ингеренцијом надлежних ентитетских агенција за банкарство, Централна банка доставља надлежној агенцији за банкарство, а акт из става (4) овог члана који се односи на субјект регистрован за пласирање финансијских средстава и субјект који се бави откупом потраживања која су евидентирана у Централном регистру кредита, Централна банка доставља свим учесницима у регистру и објављује га на интернет страници Централне банке.

19 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 19 Члан 18. (Ступање на снагу и објављивање) (1) Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од године. (2) Ова одлука ће се објавити и у "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ". Члан 19. (Престанак важења) Даном почетка примјене ове одлуке престаје да важи Одлука о Централном регистру кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 92/11, 103/11 и 22/12). Број УВ /19 НГ 10. јуна године Сарајево Предсједавајући Управног одбора Централне банке Босне и Херцеговине Гувернер Др Сенад Софтић, с. р. Na osnovu člana 2. stava (3) tačka i), člana 7. stava (1) tačke b) te članova 59. i 70. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i člana 6. stava (1) tačke a) i d) Zakona o zaštiti ličnih podataka ("Službeni glasnik BiH", broj 49/06, 76/11 i 89/11), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 7. sjednici održanoj dana godine, donosi ODLUKU O CENTRALNOM REGISTRU KREDITA POSLOVNIH SUBJEKATA I FIZIČKIH LICA U BOSNI I HERCEGOVINI DIO PRVI - OPŠTE ODREDBE Član 1. (Predmet i cilj odluke) (1) Ovom odlukom Centralna banka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna banka) uspostavlja Centralni registar kredita poslovnih subjekata i fizičkih lica u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Centralni registar kredita) i utvrđuje njegov sadržaj, tipove zaduženja, način i rokove dostavljanja podataka i uslove i način njihovog korištenja. (2) Cilj uspostavljanja Centralnog registra kredita jeste da se kroz stvaranje jedinstvene baze podataka o kreditnim i drugim zaduženjima poslovnih subjekata i fizičkih lica, potpomogne stabilnost finansijskog sistema Bosne i Hercegovine. Član 2. (Centralni registar kredita) (1) Centralni registar kredita uspostavlja i vodi Centralna banka. (2) Centralni registar kredita je elektronska zbirka podataka o kreditnim i drugim zaduženjima poslovnih subjekata i fizičkih lica. (3) Podaci iz Centralnog registra kredita nisu javni i mogu se davati na korištenje samo pod uslovima i na način utvrđen ovom odlukom. Član 3. (Definicije pojmova) Pojedini pojmovi koji se koriste u ovoj odluci imaju sljedeća značenja: a) poslovni subjekt je svaki subjekt kojem je dodijeljen jedinstveni identifikacioni broj; b) fizičko lice je svako lice koje ima jedinstveni matični broj i fizičko lice nerezident/stranac koji posjeduje identifikacioni broj dodijeljen od strane nadležne poreske uprave; c) učesnik u registru je svaka banka, mikrokreditna organizacija, štedno-kreditna organizacija, leasing društvo, društvo za faktoring, svako drugo društvo koje je pod ingerencijom nadležne entitetske agencije za bankarstvo, subjekat registrovan za plasiranje finansijskih sredstava koji je na vlastiti zahtjev uključen u Centralni registar kredita, kao i svaki drugi subjekat koji se bavi otkupom potraživanja koja su evidentirana u Centralnom registru kredita; d) zaduženje je svako evidentirano kreditno i drugo zaduženje poslovnog subjekta ili fizičkog lica koje ima prema učesniku u registru. DIO DRUGI - SADRŽAJ CENTRALNOG REGISTRA KREDITA Član 4. (Sadržaj Centralnog registra kredita za poslovne subjekte) Učesnici u registru su obavezni da za svako zaduženje poslovnog subjekta koje vode, u Centralni registar kredita, dostavljaju sljedeće podatke: 1. Identifikator zaduženja - Sastavljen je od šifre učesnika u registru, znaka "-" i broja ugovora; 2. Šifra učesnika u registru - Upisuje se jedinstvena šifra učesnika u registru koju dodjeljuje Centralna banka; 3. Šifra učesnika u registru od koje je preuzeto zaduženje - Upisuje se šifra učesnika u registru od koje je preuzeto zaduženje; 4. Šifra učesnika u registru kojoj se prenosi zaduženje - Upisuje se šifra učesnika u registru kojoj se predaje zaduženje; 5. Namjena - Upisuje se namjena zaduženja prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 6. Tip kolaterala - Upisuje se tip kolaterala prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 7. Tip klijenta - Upisuje se tip klijenta za zaduženje: P - poslovni subjekt, vlasnik zaduženja, N - nerezident, vlasnik zaduženja, S - prodavac (faktoring), B - kupac/dužnik (faktoring), G - žirant, C - sudužnik; 8. Jedinstveni identifikacioni broj poslovnog subjekta - Upisuje se jedinstveni identifikacioni broj poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 9. Naziv poslovnog subjekta - Upisuje se naziv poslovnog subjekta vlasnika zaduženja, iz rješenja o upisu u sudski registar ili drugog odgovarajućeg dokumenta; 10. Adresa - Upisuje se adresa poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 11. Grad - Upisuje se grad sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 12. Poštanski broj - Upisuje se poštanski broj sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja; 13. Sjedište - Upisuje se oznaka teritorijalno-političke zajednice sjedišta poslovnog subjekta, vlasnika zaduženja: FE - Federacija BiH,

20 Broj 44 - Stranica 20 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, RS - Republika Srpska, DB - Brčko distrikt, XX - Nepoznato, NR - Nerezidenti; 14. Šifra djelatnosti poslovnog subjekta, stari format - Upisuje se šifra djelatnosti u obliku n2.n3., ukoliko učesnik u registru ne raspolaže informacijama o šifri djelatnosti u novom formatu; 15. Šifra djelatnosti, novi format - Upisuje se šifra djelatnosti u obliku n2.n2.; 16. Tip klasifikacije zaduženja - Upisuje se tip klasifikacije: 1 - klasifikacija, 2 - IFRS klasifikacija; 17. Tekuća klasifikacija zaduženja - Upusuje se tekuća klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 18. Prethodna klasifikacija zaduženja - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, upusuje se prethodna klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 19. Datum zadnje promjene klasifikacije - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, za svaki tip se upisuje datum zadnje promjene klasifikacije zaduženja; 20. Tip zaduženja - Upisuje se oznaka tipa zaduženja poslovnog subjekta: 1 - kredit, 2 - akreditiv, 3 - garancije, 4 - kreditne kartice, 5 - faktoring, 6 - leasing, 99 - ostala zaduženja; 21. Podtip zaduženja - Upisuje se oznaka podtipa zaduženja poslovnog subjekta i to za: a) kredite: KR - kredit, KO - komisioni kredit, RE - revolving kredit, b) akreditive: XX, c) garancije: XX, d) kreditne kartice: KK - kreditna kartica, e) faktoring: BR - faktoring bez regresa, SR - faktoring s regresom, EM - faktoring eskont mjenica, f) leasing: FL - finansijski leasing, OL - operativni leasing, g) ostala zaduženja: VK - okvirni kredit, VL - okvirni leasing, XX - drugo; 22. Datum puštanja zaduženja u realizaciju - Upisuje se datum puštanja zaduženja u realizaciju; 23. Datum otplate zaduženja - Upisuje se ugovoreni datum dospijeća zaduženja (datum otplate); 24. Stvarni datum zatvaranja zaduženja - Upisuje se stvarni datum zatvaranja zaduženja; 25. Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke - Upisuje se datum aktivacije za akreditive i garancije; 26. Oznaka valute u kojoj je zaduženje odobreno - Upisuje se oznaka valute po standardu ISO 4217; 27. Tip iznosa - Upisuje se oznaka tipa iznosa: 1 - iznos zaduženja, 2 - ostatak/saldo duga po zaduženju, 3 - dospjela nenaplaćena glavnica po zaduženju, 4 - dospjela nenaplaćena kamata po zaduženju, 5 - finansijski limit (faktoring), 6 - kreditni limit (faktoring), 7 - saldo otkupljenog potraživanja (faktoring), 8 - saldo avansa (faktoring), 9 - anuitet (cjelokupni iznos anuiteta), 10 - rata (fiksni iznos glavnice bez kamate), 11 - iznos aktivacije garancije/akreditiva, 12 - rezidualna vrijednost; 28. Iznos - Upisuje se iznos za odgovarajući tip iznosa; 29. Tip kamate - Upisuje se tip kamate: 1 - fiksna, 2 - varijabilna; 30. Valuta indeksiranja - Upisuje se oznaka valute indeksiranja prema standardu ISO 4217; 31. Žirant vraća - Upisuje se datum zadnjeg angažovanja sredstava žiranta, unosi se samo za kredite i komisione kredite; 32. Aktivnost zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: 1 - aktivno, 0 - zatvoreno, 2 - zatvoreno zbog prenosa na drugog učesnika u registru zbog spajanja ili ispravke greške; 33. Razlog zatvaranja - Šalje se samo kada je status zaduženja 0. Razlog zatvaranja može da bude: 1 - otpisano, 2 - otplaćeno, 3 - reprogramirano, 4 - otkupljeno, 5 - neaktivan učesnik u registru (dozvoljeno samo za Centralnu banku); 34. Pokrivenost akreditiva - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za akreditive): 1 - pokriven, 2 - nepokriven; 35. Vrsta garancije - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za garancije): 1 - činidbena garancija, 2 - plativa garancija; 36. Indikator zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: K - kratkoročni, D - dugoročni, O - ostalo; 37. Datum aktivacije - Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke. Član 5. (Sadržaj Centralnog registra kredita za fizička lica) Učesnici u registru su obavezni da za svako zaduženje fizičkog lica koje vode, u Centralni registar kredita, dostavljaju sljedeće podatke: 1. Identifikator zaduženja - Sastavljen je od šifre učesnika u registru, znaka "-" i broja ugovora; 2. Šifra učesnika u registru - Upisuje se jedinstvena šifra učesnika u registru koju dodjeljuje Centralna banka; 3. Šifra učesnika u registru od koje je preuzeto zaduženje - Upisuje se šifra učesnika u registru od koje je preuzeto zaduženje;

21 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica Šifra učesnika u registru kojoj se prenosi zaduženje - Upisuje se šifra učesnika u registru kojoj se predaje zaduženje; 5. Namjena - Upisuje se namjena zaduženja prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 6. Tip kolaterala - Upisuje se tip kolaterala prema šifarniku koji ažurira Centralna banka; 7. Tip klijenta - Upisuje se tip klijenta za zaduženje: F - fizičko lice, vlasnik zaduženja, N - nerezident, vlasnik zaduženja, G - žirant, C - sudužnik; 8. Jedinstveni matični broj fizičkog lica, odnosno identifikacioni broj fizičkog lica nerezidenta/stranca - Upisuje se jedinstveni matični broj fizičkog lica, vlasnika zaduženja. Ukoliko se radi o fizičkom licu nerezidentu/strancu, onda se upisuje identifikacioni broj dodijeljen od strane nadležne poreske uprave; 9. Ime i prezime - Upisuju se ime i prezime fizičkog lica, vlasnika zaduženja; 10. Adresa - Upisuje se adresa fizičkog lica, vlasnika zaduženja; 11. Grad - Upisuje se grad fizičkog lica, vlasnika zaduženja; 12. Poštanski broj - Upisuje se poštanski broj prebivališta fizičkog lica, vlasnika zaduženja; 13. Sjedište - Upisuje se oznaka teritorijalno-političke zajednice prebivališta fizičkog lica, vlasnika zaduženja; FE - Federacija BiH, RS - Republika Srpska, DB - Brčko distrikt, XX - Nepoznato, NR - Nerezidenti; 14. Tip klasifikacije zaduženja - Upisuje se tip klasifikacije: 1 - klasifikacija, 2 - IFRS klasifikacija; 15. Tekuća klasifikacija zaduženja - Upusuje se tekuća klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 16. Prethodna klasifikacija zaduženja - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, upusuje se prethodna klasifikacija zaduženja za jedan ili oba tipa klasifikacije. Šifarnik IFRS klasifikacije ažurira Centralna banka; 17. Datum zadnje promjene klasifikacije - Ukoliko je došlo do promjene klasifikacije zaduženja, za svaki tip se upisuje datum zadnje promjene klasifikacije zaduženja; 18. Tip zaduženja - Upisuje se oznaka tipa zaduženja fizičkog lica: 1 - kredit, 2 - akreditiv, 3 - garancije, 4 - kreditne kartice, 6 - leasing, 99 - ostala zaduženja; 19. Podtip zaduženja - Upisuje se oznaka podtipa zaduženja fizičkog lica i to za: a) Kredite: KR - kredit, KO - komisioni kredit, RE - revolving kredit, b) Akreditive: XX, c) Garancije: XX, d) Kreditne kartice: OD - Odloženo plaćanje, KK - kreditna kartica, e) Leasing: FL - finansijski leasing, OL - operativni leasing, f) Ostala zaduženja: VK - okvirni kredit, VL - okvirni leasing, XX - drugo; 20. Datum puštanja zaduženja u realizaciju - Upisuje se datum puštanja zaduženja u realizaciju; 21. Datum otplate zaduženja - Upisuje se ugovoreni datum dospijeća zaduženja (datum otplate); 22. Stvarni datum zatvaranja zaduženja - Upisuje se datum zatvaranja zaduženja; 23. Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke - Upisuje se datum aktivacije za akreditive i garancije; 24. Oznaka valute u kojoj je zaduženje odobreno - Upisuje se oznaka valute po standardu ISO 4217; 25. Tip iznosa - Upisuje se oznaka tipa iznosa: 1 - iznos zaduženja, 2 - ostatak/saldo duga po zaduženju, 3 - dospjela nenaplaćena glavnica po zaduženju, 4 - dospjela nenaplaćena kamata po zaduženju, 9 - anuitet (cjelokupni iznos anuiteta), 10 - rata (fiksni iznos glavnice bez kamate), 11 - iznos aktivacije garancije/akreditiva, 12 - rezidualna vrijednost; 26. Iznos - Upisuje se iznos za odgovarajući tip iznosa; 27. Tip kamate - Upisuje se tip kamate: 1 - fiksna, 2 - varijabilna; 28. Valuta indeksiranja - Upisuje se oznaka valute indeksiranja prema standardu ISO 4217; 29. Žirant vraća - Upisuje se datum zadnjeg angažovanja sredstava žiranta, unosi se samo za kredite i komisione kredite; 30. Aktivnost zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: 1 - aktivno, 0 - zatvoreno, 2 - zatvoreno zbog prenosa na drugog učesnika u registru zbog spajanja ili ispravke greške; 31. Razlog zatvaranja - Šalje se samo kada je status zaduženja 0. Razlog zatvaranja može da bude: 1 - otpisano, 2 - otplaćeno, 3 - reprogramirano, 4 - otkupljeno, 5 - neaktivan učesnik u registru (dozvoljeno samo za Centralnu banku); 32. Pokrivenost akreditiva - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za akreditive): 1 - pokriven, 2 - nepokriven; 33. Vrsta garancije - Upisuju se sljedeće vrijednosti (samo za garancije): 1 - činidbena garancija, 2 - plativa garancija; 34. Indikator zaduženja - Upisuju se sljedeće vrijednosti: K - kratkoročni,

22 Broj 44 - Stranica 22 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, D - dugoročni, O - ostalo; 35. Datum aktivacije - Datum aktivacije akreditiva/garancije na teret banke. DIO TREĆI - NAČIN I ROKOVI DOSTAVLJANJA PODATAKA Član 6. (Način i rokovi dostavljanja podataka) (1) Učesnici u registru su obavezni da podatke iz članova 4. i 5. ove odluke u Centralni registar kredita dostavljaju elektronski, najkasnije narednog radnog dana od dana nastanka promjena podataka, u periodu od do sati. (2) Pod radnim danom iz stava (1) ovog člana smatra se radni dan utvrđen propisom Centralne banke kojim se utvrđuju operativna pravila za žirokliring. Član 7. (Odgovornost za dostavljene podatke) (1) Učesnici u registru odgovoraju za tačnost i blagovremenost dostavljenih podataka, a Centralna banka odgovara za istovjetnost dostavljenih podataka s podacima u Centralnom registru kredita i administriranje registra. (2) Centralna banka podatke iz članova 4. i 5. ove odluke ažurira odmah po njihovom prijemu, nakon čega su ažurirani podaci dostupni korisnicima podataka. (3) U slučaju prestanka postojanja učesnika u registru, isti je dužan poslati podatke iz člana 4. tačke 33. i člana 5. tačke 31. ove odluke, za sva zaduženja koja je dostavio u Centralni registar kredita i to tako da sva preostala aktivna zaduženja evidentira kao zatvorena u skladu sa članom 4. tačka 32. i članom 5. tačka 30. ove odluke. Pri zatvaranju, podaci o zaduženju se dostavljaju nepromijenjeni, odnosno u onakvom obliku u kakvom su bili u momentu zatvaranja. (4) Ukoliko učesnik u registru ne postupi u skladu sa stavom (3) ovog člana, Centralna banka će u roku od 60 dana od datuma prijema akta nadležnog organa o prestanku postojanja učesnika u registru, odnosno od datuma saznanja za prestanak postojanja učesnika u registru, u Centralnom registru kredita izvršiti odgovarajuće promjene, kako bi aktivna zaduženja koja je taj učesnik u registru dostavio u Centralni registar kredita bila zatvorena. Razlog zatvaranja će u ovom slučaju biti indikator 5 - neaktivan učesnik u registru iz člana 4. tačke 33. i člana 5. tačke 31. ove odluke. Ostale informacije o zaduženju će biti nepromijenjene. DIO ČETVRTI - USLOVI I NAČIN KORIŠTENJA PODATAKA Član 8. (Pristup podacima) (1) Podacima iz Centralnog registra kredita može se pristupiti: a) direktnim uvidom putem interneta i b) u formi pojedinačnih izvještaja. (2) Pretraživanje u Centralnom registru kredita može se vršiti samo putem jedinstvenog identifikacionog broja poslovnog subjekta, jedinstvenog matičnog broja fizičkog lica, odnosno identifikacionog broja fizičkog lica nerezidenta/stranca. (3) Izuzetno od stava (2) ovog člana, ukoliko je poslovni subjekat ili fizičko lice usljed nedostatka podatka o identifikacionom broju, odnosno jedinstvenom matičnom broju u Centralnom registru kredita evidentiran pod jedinstvenim identifikatorom (broj koji se sastoji od trinaest jedinica), u tom slučaju se pretraživanje vrši pomoću jedinstvenog identifikatora i naziva poslovnog subjekta, odnosno imena i prezimena fizičkog lica. Član 9. (Direktni uvid putem interneta) (1) Korisnici podataka iz Centralnog registra kredita koji imaju pravo na direktni uvid u podatke putem interneta su: a) Centralna banka, b) učesnici u registru, c) entitetske agencije za bankarstvo, sudovi, tužilaštva, pravobranilaštva, organi unutrašnjih poslova i policijske agencije. (2) Centralna banka ostvaruje pristup Centralnom registru kredita direktnim uvidom isključivo u svrhu izdavanja pojedinačnog izvještaja na osnovu akta iz člana 10. stav (3) ove odluke. (3) Učesnici u registru podacima iz Centralnog registra kredita mogu pristupiti direktnim uvidom isključivo uz pisanu saglasnost poslovnog subjekta, odnosno fizičkog lica. (4) Pisana saglasnost poslovnog subjekta mora biti potpisana od ovlaštenog lica i ovjerena pečatom tog poslovnog subjekta, dok pisana saglasnost fizičkog lica mora biti potpisana od strane tog fizičkog lica i mora sadržavati broj njegovog identifikacionog dokumenta i naziv organa koji ga je izdao. (5) Organi iz stava (1) tačka c) ovog člana prilikom svakog pristupa podacima iz Centralnog registra kredita direktnim uvidom obavezni su u označenom polju upisati svrhu i pravni osnov za pristup podacima. (6) Svi korisnici podataka iz stava (1) ove odluke dužni su sami obezbijediti tehničke uslove potrebne za pristup Centralnom registru kredita. (7) Svaki pojedinačni pristup podacima iz Centralnog registra kredita se bilježi i ostvaruje se isključivo upotrebom validnog certifikata u obliku USB ključa i lozinke ili upotrebom validnog certifikata u obliku pametne kartice i lozinke. Član 10. (Pristup podacima u formi pojedinačnih izvještaja) (1) Davanje podataka iz Centralnog registra kredita u formi pojedinačnih izvještaja Centralna banka vrši samo na osnovu pisanog zahtjeva zakonom ovlaštenih organa radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti utvrđene zakonom. (2) Pisani zahtjev iz stava (1) ovog člana, upućen Centralnoj banci, mora sadržavati puni naziv poslovnog subjekta, odnosno puno ime i prezime fizičkog lica za kojeg se traže podaci, jedinstveni identifikacioni broj odnosno jedinstveni matični broj, svrhu i pravni osnov za dobijanje i korištenje podatka, kao i vrstu podataka koji se traže. (3) Ukoliko je zahtjev iz stava (2) ovog člana potpun i uredan, guverner Centralne banke svojim pojedinačnim aktom odobrava pristup traženim podacima. (4) Izdavanje pojedinačnih izvještaja iz Centralnog registra kredita mogu vršiti banke, mikrokreditne organizacije, štedno-kreditne organizacije, leasing društva i društva za faktoring i svako drugo društvo koje je pod ingerencijom nadležne entitetske agencije za bankarstvo, na osnovu pisanog zahtjeva poslovnog subjekta ili fizičkog lica upućenog navedenom učesniku u registru. Pisani zahtjev upućen učesniku u registru iz ovog stava može se odnositi na dostavljanje pojedinačnog izvještaja samo za tog poslovnog subjekta, odnosno fizičkog lica koje je i

23 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 23 podnijelo zahtjev. Ukoliko učesnik u registru iz ovog stava vrši izdavanje pojedinačnih izvještaja iz Centralnog registra kredita, dužan je o tome obavijestiti Centralnu banku. (5) Pisani zahtjev poslovnog subjekta mora biti potpisan od ovlaštenog lica i ovjeren pečatom tog poslovnog subjekta, dok pisani zahtjev fizičkog lica mora biti potpisan od strane tog fizičkog lica i mora sadržavati broj njegovog identifikacionog dokumenta i naziv organa koji ga je izdao. (6) Pisani zahtjev iz stava (5) ovog člana važi samo za jedan pristup podacima iz Centralnog registra kredita. Član 11. (Vrste izvještaja) (1) Uvid u podatke iz Centralnog registra kredita je moguć kroz sljedeće izvještaje: a) Izvještaj o tekućim zaduženjima poslovnog subjekta (BP1), b) Izvještaj o zatvorenim zaduženjima poslovnih subjekata (BP2), c) Izvještaj o tekućim zaduženjima fizičkog lica (BF1) i d) Izvještaj o zatvorenim zaduženjima fizičkog lica (BF2). (2) Izvještaji iz tačke b) i d) stava (1) ovog člana sadrže podatke o zatvorenim zaduženjima za posljednjih pet godina, računajući od datuma stvarne otplate zaduženja. (3) Centralna banka i entitetske agencije za bankarstvo imaju pravo pristupa registru u cilju generisanja različitih statističkih izvještaja za vlastite potrebe, a koji ne sadrže pojedinačne podatke. Član 12. (Vrste podataka u izvještajima) (1) Svi izvještaji iz člana 11. stava (1) ove odluke sadrže datum i vrijeme kreiranja izvještaja, naziv poslovnog subjekta, odnosno ime i prezime fizičkog lica, adresu i jedinstveni identifikacioni broj, odnosno jedinstveni matični broj poslovnog subjekta, odnosno fizičkog lica. (2) U zavisnosti od tipa zaduženja izvještaji iz člana 11. stava (1) ove odluke mogu da sadrže i druge podatke navedene u članovima 4. i 5. ove odluke. Član 13. (Način korištenja podataka) (1) Korisnici podataka iz člana 9. stava (1) ove odluke, podatke iz Centralnog registra kredita mogu koristiti isključivo radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti i dobijene podatke ne mogu dalje reprodukovati i distribuirati. (2) Korisnici podataka iz člana 10. stava (4) ove odluke, mogu izdavati pojedinačne izvještaje iz Centralnog registra kredita isključivo u svrhu propisanu navedenim članom i stavom. Član 14. (Mjere za zaštitu ličnih podataka i rokovi čuvanja) (1) Lični podaci iz člana 5. ove odluke, koje banke dostavljaju u Centralni registar kredita, Centralna banka prikuplja i obrađuje u skladu sa propisom kojim je uređena oblast zaštite ličnih podataka u Bosni i Hercegovini. (2) Centralna banka provodi organizaciono-tehničke mjere zaštite ličnih podataka dostavljenih u Centralni registar kredita koje obuhvataju informisanje i obuku službenika koji rade na obradi ličnih podataka, fizičke mjere zaštite radnih prostorija i opreme u kojima se vrši obrada ličnih podataka, sprečavanje neovlaštenog pristupa ličnim podacima, sprečavanje neovlaštenog umnožavanja, kopiranja, prepisivanja ličnih podataka i sprečavanje uništavanja ličnih podataka, a koje su detaljno razrađene u propisu Centralne banke kojim je urađena zaštita ličnih podataka u Centralnoj banci. (3) Mjere zaštite koje se odnose na lične podatke Centralna banka primjenjuje i na podatke iz člana 4. ove odluke. (4) Podatke iz člana 4. i 5. ove odluke Centralna banka čuva pet godina, računajući od stvarnog datuma zatvaranja zaduženja, a ukoliko isti ne postoji, od zadnjeg datuma ažuriranja zatvorenog zaduženja, nakon čega se ti podaci brišu. (5) Informacije o pristupu podacima iz Centralnog registra kredita Centralna banka čuva pet godina od datuma pristupanja registru. Član 15. (Obavještenje o obradi ličnih podataka) Centralna banka će na osnovu pisanog zahtjeva nosioca ličnih podataka čiji se lični podaci prikupljaju i dostavljaju u Centralni registar kredita, dostaviti podnosiocu zahtjeva obavještenje o obradi njegovih ličnih podataka u skladu sa propisom kojim je uređena oblast zaštite ličnih podataka u Bosni i Hercegovini. DIO PETI - ZAVRŠNE ODREDBE Član 16. (Naknada) (1) Učesnici u registru, po osnovu korištenja podataka iz Centralnog registra kredita, plaćaju naknadu u iznosu utvrđenom propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši Centralna banka. (2) Naknada iz stava (1) ovog člana će se obračunavati kvartalno i od banaka će se naplaćivati direktnim zaduženjem s njihovog računa rezervi, dok će se ostalim učesnicima u registru naknada fakturisati. (3) Ukoliko učesnik u registru ne izmiri obavezu iz stava (1) ovog člana, Centralna banka tom učesniku u registru može privremeno uskratiti pravo pristupa Centralnom registru kredita do izmirenja obaveze. (4) Naknadu za pristup podacima iz Centralnog registra kredita ne plaćaju korisnici podataka iz člana 9. stava (1) tačaka a) i c) ove odluke. Član 17. (Isključenje) (1) Ukoliko se korisnik podataka ne pridržava uslova i obaveza propisanih ovom odlukom, odnosno ukoliko Centralna banka ocijeni da bi njegovo dalje korištenje podataka iz Centralnog registra kredita moglo uticati na rad Centralnog registra kredita u cjelini, Centralna banka takvog korisnika može isključiti iz Centralnog registra kredita. (2) Pod mjerom isključenja iz stava (1) ovog člana podrazumijeva se onemogućavanje korištenja podataka iz Centralnog registra kredita, s tim da ukoliko se radi o mjeri isključenja učesnika u registru, isti su obavezni da i dalje dostavljaju podatke u Centralni registar kredita na način uređen ovom odlukom. (3) Centralna banka će korisniku podataka iz stava (2) ovog člana, nakon prestanka postojanja razloga zbog kojih je isti isključen, prilikom ponovnog uključenja naplatiti naknadu u iznosu utvrđenom propisom Centralne banke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši Centralna banka. (4) U svakom pojedinačnom slučaju guverner Centralne banke posebnim aktom određuje mjeru isključenja i

24 Broj 44 - Stranica 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, ponovnog uključenja korisnika podataka u Centralni registar kredita. (5) Akt iz stava (4) ovog člana koji se odnosi na učesnike u registru koji su pod ingerencijom nadležnih entitetskih agencija za bankarstvo, Centralna banka dostavlja nadležnoj agenciji za bankarstvo, a akt iz stava (4) ovog člana koji se odnosi na subjekt registrovan za plasiranje finansijskih sredstava i subjekt koji se bavi otkupom potraživanja koja su evidentirana u Centralnom registru kredita, Centralna banka dostavlja svim učesnicima u registru i objavljuje ga na internet stranici Centralne banke. Član 18. (Stupanje na snagu i objavljivanje) (1) Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivaće se od godine. (2) Ova odluka će se objaviti i u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH". Član 19. (Prestanak važenja) Danom početka primjene ove odluke prestaje da važi Odluka o Centralnom registru kredita poslovnih subjekata i fizičkih lica u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 92/11, 103/11 i 22/12). Broj UV /19 NG 10. juna godine Sarajevo Predsjedavajući Upravnog vijeća Centralne banke Bosne i Hercegovine Guverner Dr. Senad Softić, s. r. USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE 455 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 2669/17, rješavajući apelaciju "Vranice" d.d. Sarajevo u stečaju, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu: Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Mirsad Ćeman, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 11. lipnja godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija "Vranice" d.d. Sarajevo u stečaju podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 Ps Rev od 29. lipnja godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. "Vranica" d.d. Sarajevo u stečaju (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Sarajeva, koju zastupa Feđad Začiragić, odvjetnik iz Sarajeva, podnijela je 28. lipnja godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije BiH (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 Ps Rev od 29. lipnja godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) i "Hypo Alpe-Adria Bank" d.d. Mostar (u daljnjem tekstu: tužiteljica) zatraženo je 12. veljače godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Vrhovni sud, Kantonalni sud i tužiteljica dostavili su odgovor na apelaciju u razdoblju od 19. do 28. veljače godine. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Tužiteljica je 7. siječnja godine podnijela tužbu Općinskom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) protiv apelantice radi utvrđenja prava tužiteljice kao razlučnog povjeritelja na namirenje potraživanja u iznosu od ,37 KM od apelantice, a koja su pobijana u stečajnom postupku protiv apelantice (Rješenje Općinskog suda broj 65 0 St St od 24. prosinca godine). 6. Presudom Općinskog suda broj 65 0 Ps Ps od 7. travnja godine djelomično je usvojen tužbeni zahtjev i utvrđeno da je apelantica dužna isplatiti tužiteljici iznos od ,28 KM na ime neisplaćenih kamata po ugovoru o dugoročnom kreditu s valutnom klauzulom i ugovoru o kratkoročnom kreditu, koji iznos nije priznat u stečajnom postupku, uz naknadu troškova postupka tužiteljici u iznosu od 3.549,16 KM. U preostalom dijelu tužbeni zahtjev je odbijen kao neutemeljen. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da je tužiteljica postupajući po rješenju Općinskog suda od 14. prosinca godine podnijela tužbu u predmetnoj pravnoj stvari koja je u sud zaprimljena 7. siječnja godine. U svezi s tim, Općinski sud je naveo da cijeni da je neutemeljen apelantičin prigovor da je tužba u predmetnoj pravnoj stvari nepravovremena (članak 315. Zakona o stečaju), budući da je tužba podnesena u roku od 30 dana od donošenja rješenja kojim je stečajni sudac odbio tužiteljičino predmetno potraživanje i uputio na parnicu (rješenje Općinskog suda od 14. prosinca godine), dakle u roku propisanom člankom 115. Zakona o stečajnom postupku. Općinski sud je, nadalje, obrazložio da je na temelju provedenih dokaza, shodno odredbama članka 8. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), nesporno utvrdio da su tužiteljica i apelantica bili u obligacijskopravnom odnosu koji je nastao zaključenjem ugovora o kreditu s valutnom klauzulom EUR, na temelju kojih je tužiteljica odobrila apelantici novčana sredstva, i to u iznosu od ,25 KM (ugovor o kreditu od 11. prosinca godine), te iznose od ,00 KM i ,00 KM (ugovori o kreditu od 23. i 25. prosinca godine). Zaključenim ugovorima i njihovim aneksima ugovorne strane su ugovorile trajanje kredita i otplatni plan, kao i kamate, odnosno promjenjivost kamatne stope u skladu s odlukom o kamatnim stopama, te svih njezinih kasnijih izmjena i dopuna i konverziju obveze izražene u valuti KM i u eurima. Nadalje, Općinski sud je istaknuo da iz nalaza i mišljenja vještaka financijske struke Š. I. proizlazi da je vještak u svom nalazu detaljnom analizom financijsko-knjigovodstvenog stanja i provjerom obračuna kamate koji je sačinila tužiteljica utvrdio da tužiteljica nije izvršila obračun kamata u skladu sa zaključenim ugovorima o kreditu od 11. prosinca godine,

25 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica i 25. prosinca godine, odnosno da je tužiteljica u stečajnom postupku prijavila potraživanje u većem iznosu ( ,37 KM) u odnosu na iznos od ,28 KM koji je utvrdio sudski vještak. Prihvaćajući u cijelosti nalaz i mišljenje vještaka financijske struke, Općinski sud je utvrdio da tužiteljičino potraživanje na ime obračunatih i neisplaćenih kamata po osnovi predmetnih ugovora o kreditu iznosi ,28 KM, pa je shodno tome obvezao apelanticu da tužiteljici isplati navedeni iznos uz naknadu troškova postupka. 7. Kantonalni sud je odlučujući o tužiteljičinoj žalbi i apelantičinoj žalbi donio Presudu broj 65 0 Ps Pž 2 od 13. lipnja godine kojom je tužiteljičinu žalbu odbio kao neutemeljenu, a apelantičinu žalbu djelomično uvažio i prvostupanjsku presudu preinačio, te utvrdio da postoji tužiteljičino potraživanje prema apelantici u iznosu od ,28 KM, dok je u preostalom dijelu tužbeni zahtjev odbijen. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U obrazloženju presude Kantonalni sud je, između ostalog, istaknuo da je predmetna tužba proizašla iz stečajnog postupka koji se vodi protiv apelantice pred Općinskim sudom, a u kojem je tužiteljica kao razlučni povjeritelj rješenjem tog suda od 24. prosinca godine upućena da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja pobijanog potraživanja, shodno odredbama članka 115. ZPP. Kantonalni sud je ukazao da je u svezi s utemeljenošću tužbenog zahtjeva, odnosno visine potraživanja, prvostupanjski sud ocjenom izvedenih dokaza, te prihvaćajući nalaz i mišljenje vještaka financijske struke I. Š. utvrdio visinu spornog potraživanja i obvezao apelanticu na isplatu iznosa od ,28 KM tužiteljici na ime neisplaćenih kamata. Kantonalni sud je potvrdio prvostupanjsku presudu u pogledu utvrđene visine potraživanja, s tim što je o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu. Naime, Kantonalni sud je obrazložio da se nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom u ostvarivanju spornih potraživanja povjeritelja pokreće parnični postupak tužbom za utvrđenje, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku, a u kojem postupku tužiteljica može samo dokazivati utemeljenost potraživanja pobijanog u stečajnom postupku, odnosno sud može presudom utvrditi postojanje ili nepostojanje tog potraživanja, ali ne može presudom obvezati apelanticu da isplati tužiteljici utvrđenu visinu potraživanja, kako je prvostupanjski sud odlučio. Stoga, cijeneći da je prvostupanjski sud pravilno postupio kada je utvrdio da je tužiteljica dokazala da joj je predmetno potraživanje pobijano u stečajnom postupku, Kantonalni sud je zaključio da u konkretnom slučaju postoji tužiteljičino potraživanje u iznosu od ,28 KM shodno odredbama članka 115. Zakona o stečajnom postupku. U svezi s tim, Kantonalni sud je istaknuo da će tužiteljica kao razlučni povjeritelj u stečajnom postupku prilikom izvršenja presude tog suda naplatiti svoja potraživanja od ,28 KM na ime obračuna kamata u skladu sa zaključenim ugovorima o kreditu. Shodno navedenom, Kantonalni sud je donio odluku kao u izreci presude u skladu sa odredbama članka 229. stavak 4. ZPP. 8. Vrhovni sud je odlučujući o revizijama tužiteljice i apelantice donio Presudu broj 65 0 Ps Rev od 11. travnja godine kojom je revizije odbio kao neutemeljene. Nakon što je ispitao drugostupanjsku presudu u skladu s revizijskim prigovorima i po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je zaključio da je drugostupanjska presuda pravilna. Vrhovni sud je u svezi s tim naveo da je prvostupanjski sud odluku o usvajanju tužbenog zahtjeva u iznosu od ,28 KM donio na temelju ocjene izvedenih dokaza (ugovora o kreditu od 11. prosinca godine, 23. i 25. prosinca godine, te vještačenjem koje je obavio vještak financijske struke koji je u svom nalazu i mišljenju i na glavnoj raspravi detaljno obrazložio da je analizom financijsko-knjigovodstvene dokumentacije utvrdio da tužiteljičino potraživanje prema apelantici po osnovi obračunatih kamata u svezi s predmetnim ugovorima o kreditima iznosi ,28 KM, te detaljno obrazložio da navedeni iznos predstavlja razliku u odnosu na obračun kamata koji je sačinila tužiteljica i opredijelio tužbeni zahtjev, a koji je prvostupanjski sud svojom presudom i dosudio tužiteljici. 9. Vrhovni sud je zaključio da je drugostupanjski sud pravilno postupio kada je potvrdio prvostupanjsku presudu o utemeljenosti potraživanja u dosuđenom iznosu od ,28 KM, te o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu jer se nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom na ostvarivanje prava povjeritelja primjenjuju pravila stečajnog postupka i sud ne može odlučivati o kondemnatornom tužbenom zahtjevu. Pritom se Vrhovni sud pozvao na odredbe čl i 116. Zakona o stečajnom postupku navodeći da je prvostupanjski sud pravilno utvrdio da je tužiteljica kao razlučni povjeritelj pravovremeno podnijela tužbu radi dokazivanja utemeljenosti potraživanja koje je pobijano u stečajnom postupku protiv apelantice. Vrhovni sud je u svezi s tim obrazložio da nakon što je u stečajnom postupku pobijano potraživanje i tužiteljica upućena na parnicu, sud u parničnom postupku može odlučivati i o kondemnatornom tužbenom zahtjevu, budući da takav zahtjev uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje postojanja spornog potraživanja. Navedeni zahtjev, kako je pojasnio Vrhovni sud, predstavlja prejudicijelno pitanje čijim se pozitivnim ili negativnim rješenjem opredjeljuje utemeljenost ili neutemeljenost kondemnatornog zahtjeva na činidbu. Stoga, Vrhovni sud je zaključio da je drugostupanjski sud pravilno odlučio kada je deklaratornom zaštitom utvrdio da je utemeljeno tužiteljičino potraživanje na ime obračuna kamata u utvrđenom iznosu od ,28 KM, cijeneći da na taj način drugostupanjski sud nije sudio izvan postavljenog tužbenog zahtjeva, niti na drugačijoj činjeničnoj osnovi, shodno odredbama članka 2. ZPP. Vrhovni sud je zaključio da je neutemeljen apelantičin prigovor da je drugostupanjski sud učinio povredu odredaba članka 209. u svezi sa člankom 2. ZPP i da je pravilnom primjenom navedenih odredaba trebao odbaciti tužbu. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 10. Apelantica smatra da joj je povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak (1) Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije. Povredu navedenih prava apelantica vidi u načinu na koji je u predmetnom parničnom postupku primijenjeno procesno i materijalno pravo. Navodi da je potraživanje koje je bilo predmet parničnog postupka tužiteljica prijavila u stečajnom postupku, te ga je apelantičin stečajni upravnik pobio, a sud uputio tužiteljicu da pokrene parnični postupak radi utvrđivanja utemeljenosti pobijanog potraživanja. U svezi s tim, ističe da je tužiteljičina obveza bila da u parničnom postupku deklaratornim tužbenim zahtjevom traži utvrđenje utemeljenosti svog potraživanja, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku, a tužiteljica je suprotno tome tužbeni zahtjev postavila kao kondemnatoran, koji je prvostupanjski sud djelomično usvojio i utvrdio da je apelantica dužna isplatiti tužiteljici precizirani iznos na ime

26 Broj 44 - Stranica 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, neisplaćenih kamata. Apelantica potom navodi da je Kantonalni sud odlučujući o žalbama parničnih stranaka preinačio prvostupanjsku presudu i utvrdio postojanje tužiteljičinog potraživanja prema apelantici i time donio odluku o deklaratornom tužbenom zahtjevu koji nije ni postavljen. Apelantica smatra da je Kantonalni sud prekoračio ovlasti suda jer je odlučivao izvan granica postavljenog tužbenog zahtjeva, navodeći da je vođenje predmetnog postupka nedopušteno s obzirom na to da deklaratorni tužbeni zahtjev koji je tužiteljica trebala postaviti u skladu sa člankom 115. Zakona o stečajnom postupku "mora biti sastavni dio petita tužbe odnosno tužbenog zahtjeva". Stoga, apelantica smatra da ni postupanje Vrhovnog suda, koji je potvrdio odlučenje drugostupanjskog suda, nije u skladu s odredbama članka 2. stavak 1. ZPP u svezi sa člankom 54. ZPP, imajući u vidu da sudovi odlučuju u okviru postavljenog tužbenog zahtjeva, te deklaratorni tužbeni zahtjev. Apelantica predlaže Ustavnom sudu da utvrdi povredu navedenih prava, ukine pobijanu presudu Vrhovnog suda i predmet vrati na ponovno suđenje. b) Odgovori na apelaciju 11. Vrhovni sud i Kantonalni sud su naveli da u postupku pred tim sudovima nije bilo kršenja apelantičinih prava jer su pobijane presude donesene na zakonit način s jasnim obrazloženjem, pa je predloženo da se predmetna apelacija odbije kao neutemeljena. 12. Tužiteljica je navela da smatra da su redovni sudovi donijeli pravilne odluke koje su utemeljene na pravilnoj primjeni relevantnih odredaba ZPP i Zakona o stečajnom postupku, te da apelantici nije bilo uskraćeno pravo da u postupku sudjeluje aktivno i ravnopravno s tužiteljicom. Predloženo je da se apelacija odbije kao neutemeljena. V. Relevantni propisi 13. Zakon o parničnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 53/03, 73/05, 19/06 i 98/15). U konkretnom slučaju primjenjuje se Zakon o parničnom postupku ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) koji je važio u vrijeme donošenja pobijanih odluka, a koji u relevantnom dijelu glasi: Članak 2. (1) U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku. (2) Sud u postupku primjenjuje materijalno pravo po vlastitoj ocjeni i nije vezan za navode stranaka glede materijalnog prava. Članak 54. Tužitelj može u tužbi tražiti da sud samo ustanovi postojanje, odnosno nepostojanje kojeg prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost koje isprave. 14. Zakon o stečajnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 29/03, 32/04, 42/06 i 52/18). U konkretnom slučaju primjenjuje se Zakon o stečajnom postupku ("Službene novine Federacije BiH" br. 29/03, 32/04 i 42/06) koji je važio u vrijeme donošenja pobijanih odluka, a koji u relevantnom dijelu glasi: Članak 56. Tražbine stečajnih vjerovnika Stečajni vjerovnici mogu svoje tražbine prema stečajnom dužniku ostvarivati samo u stečajnom postupku. Članak 115. Sporne tražbine Ako je stečajni upravitelj osporio neku tražbinu, vjerovnik se upućuje na parnicu radi utvrđenja osporene tražbine. [ ] Ako su stečajni dužnik ili vjerovnik na ročištu za ispitivanje osporili prijavljenu tražbinu, mogu pokrenuti parnicu da dokažu utemeljenost osporavanja. Stranka koja je dužna pokrenuti parnicu vezanu za osporenu tražbinu mora da pokrene tu parnicu u roku od 30 dana od dana ročišta za ispitivanje na kojemu je tražbinu osporila. [ ] Članak 116. stavak 1. Djejstvo odluke Pravomoćna odluka, kojom se utvrđuje tražbina i njen isplatni red ili kojom se neki prigovor proglašava utemeljenim, ima djejstvo prema stečajnom upravitelju i svim stečajnim vjerovnicima. VI. Dopustivost 15. U skladu sa člankom VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 16. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 17. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 Ps Rev od 11. travnja godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanu presudu apelantica je primila 3. svibnja godine, a apelacija je podnesena 28. lipnja godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očito (prima facie) neutemeljena. 18. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 19. Apelantica smatra da joj je pobijanim odlukama prekršeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije. Pravo na pravično suđenje Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: [ ] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim sudom ustanovljenim zakonom. [ ] 20. U konkretnom slučaju postupak se ticao utvrđivanja prava tužiteljice kao razlučnog povjeritelja na novčano potraživanje, pobijanog u stečajnom postupku, dakle radilo se o postupku građanskopravne prirode, pa je članak 6. Europske

27 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 27 konvencije primjenjiv. Stoga, Ustavni sud mora ispitati je li postupak pred redovnim sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije. 21. U svezi s istaknutim prigovorima, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. 22. Ustavni sud će se, dakle, izuzetno upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne propise kada je očito da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog postupanja redovnog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica tako i primjene relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja godine, stavak 26.). U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očita proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. rujna godine, točka 25. i dalje i, mutatis mutandis, Europski sud, Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. travnja godine, točka 24.). Shodno navedenom, Ustavni sud će ispitati je li činjenično stanje pogrešno utvrđeno, odnosno je li prilikom odlučenja došlo do proizvoljne primjene materijalnog i procesnog prava. 23. Na temelju činjenica konkretnog predmeta, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud u obrazloženju pobijane odluke, koja je konačna u predmetnom postupku, dao detaljne, jasne i precizne razloge za svoje odlučenje. Naime, Vrhovni sud je, odlučujući u okviru apelantičinih revizijskih navoda, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primjenu materijalnog prava, svoju odluku utemeljio na relevantnim odredbama Zakona o stečajnom postupku i ZPP. U svezi s istaknutim prigovorima, Ustavni sud prvenstveno zapaža da je predmet spora potraživanje tužiteljice kao razlučnog povjeritelja pobijanog u stečajnom postupku protiv apelantice (rješenje Općinskog suda od 24. prosinca godine), te da su redovni sudovi odlučujući o tužiteljičinom tužbenom zahtjevu imali zadatak da razmotre pitanje utemeljenosti tužbenog zahtjeva. Imajući u vidu obrazloženje redovnih sudova, Ustavni sud zapaža da je Kantonalni sud, odlučujući u okviru apelantičinih žalbenih navoda, za razliku od Općinskog suda razjasnio sporno pitanje u bitnom navodeći da nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom sud u odnosu na tužiteljičina sporna potraživanja presudom može samo utvrditi postojanje tog potraživanja, ali i ne obvezati apelanticu na plaćanje utvrđene obveze, kako je odlučio Općinski sud. Naime, cijeneći da je prvostupanjski sud na temelju utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je djelomično utemeljen tužbeni zahtjev, Kantonalni sud je potvrdio prvostupanjsku presudu u dosuđujućem iznosu, s tim što je o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku. Ustavni sud zapaža i da je Vrhovni sud, pozivajući se na relevantne odredbe Zakona o stečajnom postupku, istaknuo da se postupak za utvrđenje potraživanja pobijanog u postupku stečaja pokreće tužbom za utvrđenje, naglašavajući da tužba s kondemnatornim zahtjevom uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje spornog potraživanja, te stoga smatra da drugostupanjski sud nije sudio izvan postavljenog tužbenog zahtjeva (članak 2. ZPP) budući da je odluku utemeljio na istoj činjeničnoj osnovi zahtjeva. 24. U svezi s obrazloženjem Vrhovnog suda, Ustavni sud zapaža da je odredbom članka 2. ZPP propisano da sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku, pri čemu sud u postupku primjenjuje materijalno pravo po vlastitoj ocjeni i nije vezan za navode stranke u pogledu materijalnog prava. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je sud vezan za činjeničnu osnovu tužbenog zahtjeva, te je ovlašten i dužan o utemeljenosti tužbenog zahtjeva, na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, odlučiti primjenom pravila za koje on smatra da je mjerodavno za konkretan slučaj, neovisno o tome je li tužitelj i kako kvalificirao pravnu osnovu svog zahtjeva. Prema ocjeni Ustavnog suda, navedeno upućuje na zaključak da sud ne može odbiti tužbeni zahtjev kao neutemeljen sve dok, imajući u vidu činjeničnu pravnu osnovu i utvrđeno činjenično stanje, usvajanje tužbenog zahtjeva omogućava primjena bilo koje odredbe materijalnog prava. Imajući u vidu pravila parničnog postupka koja sudu nameću obvezu vezanosti za činjeničnu osnovu tužbenog zahtjeva, Ustavni sud u obrazloženju pobijane presude Vrhovnog suda da tužba s kondemnatornim zahtjevom uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje spornog potraživanja, te da je pobijanim odlukama o potraživanom iznosu odlučeno kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, ne uočava proizvoljnost, te smatra da Vrhovni sud na taj način nije postupao izvan okvira članka 2. ZPP. 25. Stoga, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud zaključuje da u odnosu na presudu Vrhovnog suda, koja predstavlja konačnu odluku u ovom predmetu, nije bilo kršenja prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u segmentima na koje je apelantica neutemeljeno ukazala. Pravo na imovinu 26. Apelantica smatra da joj je pobijanom presudom povrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Budući da se obrazloženje o kršenju ovog prava suštinski svodi na način na koji su redovni sudovi primijenili materijalno i procesno pravo, a o neutemeljenosti takvih prigovora Ustavni sud se već izjasnio u okviru prava na pravično suđenje, Ustavni sud zaključuje da su i navodi o kršenju prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, također, neutemeljeni. Pravo na djelotvoran pravni lijek 27. Apelantica smatra da joj je pobijanom odlukom povrijeđeno i pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije. Ustavni sud ukazuje da apelantica nije eksplicitno navela u svezi sa kojim pravima smatra da postoji kršenje prava iz članka 13. Europske konvencije. Međutim, iz apelacije se može zaključiti da se navodi o kršenju ovog prava dovode u svezu s pravom na pravično suđenje. U svezi s tim, Ustavni sud zapaža da je apelantica imala i koristila mogućnost podnošenja žalbe i revizije kao zakonom propisanih pravnih lijekova u predmetnom parničnom postupku. Činjenica da ti pravni lijekovi nisu u potpunosti rezultirali apelantičinim uspjehom u predmetnom parničnom postupku ne može voditi ka zaključku o nepostojanju ili nedjelotvornosti pravnih lijekova. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su neutemeljeni i apelacijski navodi o kršenju prava na djelotvoran pravni lijek iz

28 Broj 44 - Stranica 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, članka 13. Europske konvencije u svezi sa pravom iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. VIII. Zaključak 28. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, kao ni prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada je Vrhovni sud o kondemnatornom tužbenom zahtjevu za utvrđenje spornog potraživanja u postupku stečaja odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, s obzirom na vezanost suda za činjeničnu osnovu zahtjeva, a takvo obrazloženje, suprotno apelantičinim tvrdnjama, ne izlazi iz okvira članka 2. ZPP. 29. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije u svezi s pravom na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je apelantica imala i koristila mogućnost korištenja zakonom propisanih pravnih lijekova u parničnom postupku, pa činjenica da oni nisu u potpunosti rezultirali apelantičinim uspjehom ne može voditi ka zaključku o nepostojanju ili nedjelotvornosti pravnih lijekova. 30. Na temelju članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 31. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Zlatko M. Knežević, v. r. Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 2669/17, рјешавајући апелацију "Вранице" д.д. Сарајево у стечају, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу: Златко М. Кнежевић, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Мирсад Ћеман, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 11. јуна године донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација "Вранице" д.д. Сарајево у стечају поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 65 0 Пс Рев од 29. јуна године. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. "Враница" д.д. Сарајево у стечају (у даљњем тексту: апеланткиња) из Сарајева, коју заступа Феђад Зачирагић, адвокат из Сарајева, поднијела је 28. јуна године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Федерације БиХ (у даљњем тексту: Врховни суд) број 65 0 Пс Рев од 29. јуна године. II. Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) и "Hypo Alpe-Adria Bank" д.д. Мостар (у даљњем тексту: тужитељка) затражено је 12. фебруара године да доставе одговор на апелацију. 3. Врховни суд, Кантонални суд и тужитељка доставили су одговор на апелацију у периоду од 19. до 28. фебруара године. III. Чињенично стање 4. Чињенице предмета које произлазе из апеланткињиних навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 5. Тужитељка је 7. јануара године поднијела тужбу Општинском суду у Сарајеву (у даљњем тексту: Општински суд) против апеланткиње ради утврђења права тужитељке као разлучног повјериоца на намирење потраживања у износу од ,37 КМ од апеланткиње, а која су оспорена у стечајном поступку против апеланткиње (Рјешење Општинског суда број 65 0 Ст Ст од 24. децембра године). 6. Пресудом Општинског суда број 65 0 Пс Пс од 7. априла године дјелимично је усвојен тужбени захтјев и утврђено да је апеланткиња дужна исплатити тужитељки износ од ,28 КМ на име неисплаћених камата по уговору о дугорочном кредиту с валутном клаузулом и уговору о краткорочном кредиту, који износ није признат у стечајном поступку, уз накнаду трошкова поступка тужитељки у износу од 3.549,16 КМ. У преосталом дијелу тужбени захтјев је одбијен као неоснован. У образложењу пресуде Општински суд је навео да је тужитељка поступајући по рјешењу Општинског суда од 14. децембра године поднијела тужбу у предметној правној ствари која је у суд запримљена 7. јануара године. У вези с тим, Општински суд је навео да цијени да је неоснован апеланткињин приговор да је тужба у предметној правној ствари неблаговремена (члан 315 Закона о стечају), будући да је тужба поднесена у року од 30 дана од доношења рјешења којим је стечајни судија одбио тужитељкино предметно потраживање и упутио на парницу (рјешење Општинског суда од 14. децембра године), дакле у року прописаном чланом 115 Закона о стечајном поступку. Општински суд је, надаље, образложио да је на основу проведених доказа, сходно одредбама члана 8 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), неспорно утврдио да су тужитељка и апеланткиња били у облигационоправном односу који је настао закључењем уговора о кредиту с валутном клаузулом EUR, на основу којих је тужитељка одобрила апеланткињи новчана средства, и то у износу од ,25 КМ (уговор о кредиту од 11. децембра године), те износе од ,00 КМ и ,00 КМ (уговори о кредиту од 23. и 25. децембра године). Закљученим уговорима и њиховим анексима уговорне стране су уговориле трајање кредита и отплатни план, као и камате, односно промјењивост каматне стопе у складу с одлуком о каматним стопама, те свих њених каснијих измјена и допуна и конверзију обавезе изражене у валути КМ и у еврима. Надаље, Општински суд је истакао да из налаза и мишљења вјештака финансијске струке Ш. И. произлази да је вјештак у свом налазу детаљном анализом финансијскокњиговодственог стања и провјером обрачуна камате који је сачинила тужитељка утврдио да тужитељка није извршила обрачун камата у складу са закљученим

29 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 29 уговорима о кредиту од 11. децембра године, 23. и 25. децембра године, односно да је тужитељка у стечајном поступку пријавила потраживање у већем износу ( ,37 КМ) у односу на износ од ,28 КМ који је утврдио судски вјештак. Прихватајући у цијелости налаз и мишљење вјештака финансијске струке, Општински суд је утврдио да тужитељкино потраживање на име обрачунатих и неисплаћених камата по основу предметних уговора о кредиту износи ,28 КМ, па је сходно томе обавезао апеланткињу да тужитељици исплати наведени износ уз накнаду трошкова поступка. 7. Кантонални суд је одлучујући о тужитељкиној жалби и апеланткињиној жалби донио Пресуду број 65 0 Пс Пж 2 од 13. јуна године којом је тужитељкину жалбу одбио као неосновану, а апеланткињину жалбу дјелимично уважио и првостепену пресуду преиначио, те утврдио да постоји тужитељкино потраживање према апеланткињи у износу од ,28 КМ, док је у преосталом дијелу тужбени захтјев одбијен. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. У образложењу пресуде Кантонални суд је, између осталог, истакао да је предметна тужба произашла из стечајног поступка који се води против апеланткиње пред Општинским судом, а у којем је тужитељка као разлучни повјерилац рјешењем тог суда од 24. децембра године упућена да у року од 30 дана покрене парнични поступак ради утврђивања оспореног потраживања, сходно одредбама члана 115 ЗПП. Кантонални суд је указао да је у вези с основаношћу тужбеног захтјева, односно висине потраживања, првостепени суд оцјеном изведених доказа, те прихватајући налаз и мишљење вјештака финансијске струке И. Ш. утврдио висину спорног потраживања и обавезао апеланткињу на исплату износа од ,28 КМ тужитељки на име неисплаћених камата. Кантонални суд је потврдио првостепену пресуду у погледу утврђене висине потраживања, с тим што је о потраживаном износу одлучио као о деклараторном тужбеном захтјеву. Наиме, Кантонални суд је образложио да се након отварања стечајног поступка над апеланткињом у остваривању спорних потраживања повјерилаца покреће парнични поступак тужбом за утврђење, сходно одредбама чл. 115 и 116 Закона о стечајном поступку, а у којем поступку тужитељка може само доказивати основаност потраживања оспореног у стечајном поступку, односно суд може пресудом утврдити постојање или непостојање тог потраживања, али не може пресудом обавезати апеланткињу да исплати тужитељки утврђену висину потраживања, како је првостепени суд одлучио. Стога, цијенећи да је првостепени суд правилно поступио када је утврдио да је тужитељка доказала да јој је предметно потраживање оспорено у стечајном поступку, Кантонални суд је закључио да у конкретном случају постоји тужитељкино потраживање у износу од ,28 КМ сходно одредбама члана 115 Закона о стечајном поступку. У вези с тим, Кантонални суд је истакао да ће тужитељка као разлучни повјерилац у стечајном поступку приликом извршења пресуде тог суда наплатити своја потраживања од ,28 КМ на име обрачуна камата у складу са закљученим уговорима о кредиту. Сходно наведеном, Кантонални суд је донио одлуку као у изреци пресуде у складу са одредбама члана 229 став 4 ЗПП. 8. Врховни суд је одлучујући о ревизијама тужитељке и апеланткиње донио Пресуду број 65 0 Пс Рев од 11. априла године којом је ревизије одбио као неосноване. Након што је испитао другостепену пресуду у складу с ревизионим приговорима и по службеној дужности, Врховни суд је закључио да је другостепена пресуда правилна. Врховни суд је у вези с тим навео да је првостепени суд одлуку о усвајању тужбеног захтјева у износу од ,28 КМ донио на основу оцјене изведених доказа (уговора о кредиту од 11. децембра године, 23. и 25. децембра године, те вјештачењем које је обавио вјештак финансијске струке који је у свом налазу и мишљењу и на главној расправи детаљно образложио да је анализом финансијско-књиговодствене документације утврдио да тужитељкино потраживање према апеланткињи по основу обрачунатих камата у вези с предметним уговорима о кредитима износи ,28 КМ, те детаљно образложио да наведени износ представља разлику у односу на обрачун камата који је сачинила тужитељка и опредијелио тужбени захтјев, а који је првостепени суд својом пресудом и досудио тужитељки. 9. Врховни суд је закључио да је другостепени суд правилно поступио када је потврдио првостепену пресуду о основаности потраживања у досуђеном износу од ,28 КМ, те о потраживаном износу одлучио као о деклараторном тужбеном захтјеву јер се након отварања стечајног поступка над апеланткињом на остваривање права повјериоца примјењују правила стечајног поступка и суд не може одлучивати о кондемнаторном тужбеном захтјеву. При том се Врховни суд позвао на одредбе чл. 115 и 116 Закона о стечајном поступку наводећи да је првостепени суд правилно утврдио да је тужитељка као разлучни повјерилац благовремено поднијела тужбу ради доказивања основаности потраживања које је оспорено у стечајном поступку против апеланткиње. Врховни суд је у вези с тим образложио да након што је у стечајном поступку оспорено потраживање и тужитељка упућена на парницу, суд у парничном поступку може одлучивати и о кондемнаторном тужбеном захтјеву, будући да такав захтјев увијек садржи и захтјев за утврђење постојања спорног потраживања. Наведени захтјев, како је појаснио Врховни суд, представља прејудицијелно питање чијим се позитивним или негативним рјешењем опредјељује основаност или неоснованост кондемнаторног захтјева на чинидбу. Стога, Врховни суд је закључио да је другостепени суд правилно одлучио када је деклараторном заштитом утврдио да је основано тужитељкино потраживање на име обрачуна камата у утврђеном износу од ,28 КМ, цијенећи да на тај начин другостепени суд није судио ван постављеног тужбеног захтјева, нити на другачијем чињеничном основу, сходно одредбама члана 2 ЗПП. Врховни суд је закључио да је неоснован апеланткињин приговор да је другостепени суд учинио повреду одредаба члана 209 у вези са чланом 2 ЗПП и да је правилном примјеном наведених одредаба требао одбацити тужбу. IV. Апелација a) Наводи из апелације 10. Апеланткиња сматра да јој је повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став (1) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције. Повреду наведених права апеланткиња види у начину на који је у предметном парничном поступку примијењено процесно и материјално право. Наводи да је потраживање које је било

30 Broj 44 - Stranica 30 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, предмет парничног поступка тужитељка пријавила у стечајном поступку, те га је апеланткињин стечајни управник оспорио, а суд упутио тужитељку да покрене парнични поступак ради утврђивања основаности оспореног потраживања. У вези с тим, истиче да је тужитељкина обавеза била да у парничном поступку деклараторним тужбеним захтјевом тражи утврђење основаности свог потраживања, сходно одредбама чл. 115 и 116 Закона о стечајном поступку, а тужитељка је супротно томе тужбени захтјев поставила као кондемнаторан, који је првостепени суд дјелимично усвојио и утврдио да је апеланткиња дужна да исплати тужитељки прецизирани износ на име неисплаћених камата. Апеланткиња потом наводи да је Кантонални суд одлучујући о жалбама парничних странака преиначио првостепену пресуду и утврдио постојање тужитељкиног потраживања према апеланткињи и тиме донио одлуку о деклараторном тужбеном захтјеву који није ни постављен. Апеланткиња сматра да је Кантонални суд прекорачио овлашћења суда јер је одлучивао ван граница постављеног тужбеног захтјева, наводећи да је вођење предметног поступка недопуштено с обзиром на то да деклараторни тужбени захтјев који је тужитељка требала поставити у складу са чланом 115 Закона о стечајном поступку "мора бити саставни дио петита тужбе односно тужбеног захтјева". Стога, апеланткиња сматра да ни поступање Врховног суда, који је потврдио одлучење другостепеног суда, није у складу с одредбама члана 2 став 1 ЗПП у вези са чланом 54 ЗПП, имајући у виду да судови одлучују у оквиру постављеног тужбеног захтјева, те деклараторни тужбени захтјев. Апеланткиња предлаже Уставном суду да утврди повреду наведених права, укине оспорену пресуду Врховног суда и предмет врати на поновно суђење. б) Одговори на апелацију 11. Врховни суд и Кантонални суд су навели да у поступку пред тим судовима није било кршења апеланткињиних права јер су оспорене пресуде донесене на законит начин с јасним образложењем, па је предложено да се предметна апелација одбије као неоснована. 12. Тужитељка је навела да сматра да су редовни судови донијели правилне одлуке које су засноване на правилној примјени релевантних одредаба ЗПП и Закона о стечајном поступку, те да апеланткињи није било ускраћено право да у поступку учествује активно и равноправно с тужитељком. Предложено је да се апелација одбије као неоснована. V. Релевантни прописи 13. Закон о парничном поступку ("Службене новине ФБиХ" бр. 53/03, 73/05, 19/06 и 98/15). У конкретном случају примјењује се Закон о парничном поступку ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 53/03, 73/05 и 19/06) који је важио у вријеме доношења оспорених одлука, а који у релевантном дијелу гласи: Члан 2. (1) У парничном поступку суд одлучује у границама захтјева који су стављени у поступку. (2) Суд у поступку примјењује материјално право по властитој оцјени и није везан за наводе странака у погледу материјалног права. Члан 54. Тужилац може у тужби тражити да суд само утврди постојање, односно непостојање неког права или правног односа, или истинитост, односно неистинитост неке исправе. 14. Закон о стечајном поступку ("Службене новине ФБиХ" бр. 29/03, 32/04, 42/06 и 52/18). У конкретном случају примјењује се Закон о стечајном поступку ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 29/03, 32/04 и 42/06) који је важио у вријеме доношења оспорених одлука, а који у релевантном дијелу гласи: Члан 56. Потраживања стечајних повјерилаца Стечајни повјериоци могу своја потраживања према стечајном дужнику остваривати само у стечајном поступку. Члан 115. Спорна потраживања Ако је стечајни управник оспорио неко потраживање повјерилац се упућује на парницу ради утврђења оспореног потраживања. [ ] Ако су стечајни дужник или повјерилац на рочишту за испитивање оспорили пријављено потраживање могу покренути парницу да докажу основаност оспоравања. Странка која је дужна да покрене парницу везану за оспорено потраживање мора да покрене ту парницу у року од 30 дана од дана рочишта за испитивање на којем је потраживање оспорено. [ ] Члан 116. став 1. Дјеловање одлуке Правоснажна одлука којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред или којом се неки приговор проглашава основаним има дјеловање према стечајном управнику и свим стечајним повјериоцима. VI. Допустивост 15. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини. 16. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако је поднесена у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 17. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 65 0 Пс Рев од 11. априла године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 3. маја године, а апелација је поднесена 28. јуна године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована. 18. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII. Меритум 19. Апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукама прекршено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску

31 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 31 конвенцију и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције. Право на правично суђење Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: [ ] е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1) Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом установљеним законом. [ ] 20. У конкретном случају поступак се тицао утврђивања права тужитељке као разлучног повјериоца на новчано потраживање, оспореног у стечајном поступку, дакле радило се о поступку грађанскоправне природе, па је члан 6 Европске конвенције примјењив. Стога, Уставни суд мора испитати да ли је поступак пред редовним судовима био правичан онако како захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције. 21. У вези с истакнутим приговорима, Уставни суд указује на то да, према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није преиспитивање закључака редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона. 22. Уставни суд ће се, дакле, изузетно упустити у испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитивноправне прописе када је очигледно да је у одређеном поступку дошло до произвољног поступања редовног суда како у поступку утврђивања чињеница тако и примјене релевантних позитивноправних прописа (види Уставни суд, Одлука број АП 311/04 од 22. априла године, став 26). У контексту наведеног, Уставни суд подсјећа и да је у више својих одлука указао да очигледна произвољност у примјени релевантних прописа никада не може водити ка правичном поступку (види Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. септембра године, тачка 25 и даље и, mutatis mutandis, Европски суд, Анђелковић против Србије, пресуда од 9. априла године, тачка 24). Сходно наведеном, Уставни суд ће испитати да ли је чињенично стање погрешно утврђено, односно да ли је приликом одлучења дошло до произвољне примјене материјалног и процесног права. 23. На основу чињеница конкретног предмета, Уставни суд запажа да је Врховни суд у образложењу оспорене одлуке, која је коначна у предметном поступку, дао детаљне, јасне и прецизне разлоге за своје одлучење. Наиме, Врховни суд је, одлучујући у оквиру апеланткињиних ревизионих навода, пазећи по службеној дужности на правилну примјену материјалног права, своју одлуку засновао на релевантним одредбама Закона о стечајном поступку и ЗПП. У вези с истакнутим приговорима, Уставни суд првенствено запажа да је предмет спора потраживање тужитељке као разлучног повјериоца оспореног у стечајном поступку против апеланткиње (рјешење Општинског суда од 24. децембра године), те да су редовни судови одлучујући о тужитељкином тужбеном захтјеву имали задатак да размотре питање основаности тужбеног захтјева. Имајући у виду образложење редовних судова, Уставни суд запажа да је Кантонални суд, одлучујући у оквиру апеланткињиних жалбених навода, за разлику од Општинског суда разјаснио спорно питање у битном наводећи да након отварања стечајног поступка над апеланткињом суд у односу на тужитељкина спорна потраживања пресудом може само утврдити постојање тог потраживања, али и не обавезати апеланткињу на плаћање утврђене обавезе, како је одлучио Општински суд. Наиме, цијенећи да је првостепени суд на основу утврђеног чињеничног стања закључио да је дјелимично основан тужбени захтјев, Кантонални суд је потврдио првостепену пресуду у досуђујућем износу, с тим што је о потраживаном износу одлучио као о деклараторном тужбеном захтјеву, сходно одредбама чл. 115 и 116 Закона о стечајном поступку. Уставни суд запажа и да је Врховни суд, позивајући се на релевантне одредбе Закона о стечајном поступку, истакао да се поступак за утврђење потраживања оспореног у поступку стечаја покреће тужбом за утврђење, наглашавајући да тужба с кондемнаторним захтјевом увијек садржи и захтјев за утврђење спорног потраживања, те стога сматра да другостепени суд није судио ван постављеног тужбеног захтјева (члан 2 ЗПП) будући да је одлуку засновао на истом чињеничном основу захтјева. 24. У вези с образложењем Врховног суда, Уставни суд запажа да је одредбом члана 2 ЗПП прописано да суд у парничном поступку одлучује у границама захтјева који су стављени у поступку, при чему суд у поступку примјењује материјално право по сопственој оцјени и није везан за наводе странке у погледу материјалног права. Међутим, Уставни суд подсјећа да је суд везан за чињенични основ тужбеног захтјева, те је овлашћен и дужан да о основаности тужбеног захтјева, на основу утврђеног чињеничног стања, одлучи примјеном правила за које он сматра да је мјеродавно за конкретан случај, независно од тога да ли је тужилац и како квалификовао правни основ свог захтјева. Према оцјени Уставног суда, наведено упућује на закључак да суд не може одбити тужбени захтјев као неоснован све док, имајући у виду чињенични правни основ и утврђено чињенично стање, усвајање тужбеног захтјева омогућава примјена било које одредбе материјалног права. Имајући у виду правила парничног поступка која суду намећу обавезу везаности за чињенични основ тужбеног захтјева, Уставни суд у образложењу оспорене пресуде Врховног суда да тужба с кондемнаторним захтјевом увијек садржи и захтјев за утврђење спорног потраживања, те да је оспореним одлукама о потраживаном износу одлучено као о деклараторном тужбеном захтјеву, не уочава

32 Broj 44 - Stranica 32 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, произвољност, те сматра да Врховни суд на тај начин није поступао ван оквира члана 2 ЗПП. 25. Стога, имајући у виду околности конкретног случаја, Уставни суд закључује да у односу на пресуду Врховног суда, која представља коначну одлуку у овом предмету, није било кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у сегментима на које је апеланткиња неосновано указала. Право на имовину 26. Апеланткиња сматра да јој је оспореном пресудом повријеђено и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Будући да се образложење о кршењу овог права суштински своди на начин на који су редовни судови примијенили материјално и процесно право, а о неоснованости таквих приговора Уставни суд се већ изјаснио у оквиру права на правично суђење, Уставни суд закључује да су и наводи о кршењу права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, такође, неосновани. Право на дјелотворан правни лијек 27. Апеланткиња сматра да јој је оспореном одлуком повријеђено и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције. Уставни суд указује да апеланткиња није експлицитно навела у вези са којим правима сматра да постоји кршење права из члана 13 Европске конвенције. Међутим, из апелације се може закључити да се наводи о кршењу овог права доводе у везу с правом на правично суђење. У вези с тим, Уставни суд запажа да је апеланткиња имала и користила могућност подношења жалбе и ревизије као законом прописаних правних лијекова у предметном парничном поступку. Чињеница да ти правни лијекови нису у потпуности резултирали апеланткињиним успјехом у предметном парничном поступку не може водити ка закључку о непостојању или недјелотворности правних лијекова. Стога, Уставни суд закључује да су неосновани и апелациони наводи о кршењу права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези са правом из члана 6 став 1 Европске конвенције. VIII. Закључак 28. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, као ни права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је Врховни суд о кондемнаторном тужбеном захтјеву за утврђење спорног потраживања у поступку стечаја одлучио као о деклараторном тужбеном захтјеву, с обзиром на везаност суда за чињенични основ захтјева, а такво образложење, супротно апеланткињиним тврдњама, не излази из оквира члана 2 ЗПП. 29. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције када је апеланткиња имала и користила могућност коришћења законом прописаних правних лијекова у парничном поступку, па чињеница да они нису у потпуности резултирали апеланткињиним успјехом не може водити ка закључку о непостојању или недјелотворности правних лијекова. 30. На основу члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 31. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Златко М. Кнежевић, с. р. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 2669/17, rješavajući apelaciju "Vranice" d.d. Sarajevo u stečaju, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu: Zlatko M. Knežević, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Mirsad Ćeman, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 11. juna godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija "Vranice" d.d. Sarajevo u stečaju podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 Ps Rev od 29. juna godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. "Vranica" d.d. Sarajevo u stečaju (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Sarajeva, koju zastupa Feđad Začiragić, advokat iz Sarajeva, podnijela je 28. juna godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije BiH (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 Ps Rev od 29. juna godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) i "Hypo Alpe-Adria Bank" d.d. Mostar (u daljnjem tekstu: tužiteljica) zatraženo je 12. februara godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Vrhovni sud, Kantonalni sud i tužiteljica dostavili su odgovor na apelaciju u periodu od 19. do 28. februara godine. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Tužiteljica je 7. januara godine podnijela tužbu Općinskom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) protiv apelantice radi utvrđenja prava tužiteljice kao razlučnog povjerioca na namirenje potraživanja u iznosu od ,37 KM od apelantice, a koja su osporena u stečajnom postupku protiv apelantice (Rješenje Općinskog suda broj 65 0 St St od 24. decembra godine). 6. Presudom Općinskog suda broj 65 0 Ps Ps od 7. aprila godine djelimično je usvojen tužbeni zahtjev i utvrđeno da je apelantica dužna isplatiti tužiteljici iznos od

33 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica ,28 KM na ime neisplaćenih kamata po ugovoru o dugoročnom kreditu s valutnom klauzulom i ugovoru o kratkoročnom kreditu, koji iznos nije priznat u stečajnom postupku, uz naknadu troškova postupka tužiteljici u iznosu od 3.549,16 KM. U preostalom dijelu tužbeni zahtjev je odbijen kao neosnovan. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da je tužiteljica postupajući po rješenju Općinskog suda od 14. decembra godine podnijela tužbu u predmetnoj pravnoj stvari koja je u sud zaprimljena 7. januara godine. U vezi s tim, Općinski sud je naveo da cijeni da je neosnovan apelanticin prigovor da je tužba u predmetnoj pravnoj stvari neblagovremena (član 315. Zakona o stečaju), budući da je tužba podnesena u roku od 30 dana od donošenja rješenja kojim je stečajni sudija odbio tužiteljicino predmetno potraživanje i uputio na parnicu (rješenje Općinskog suda od 14. decembra godine), dakle u roku propisanom članom 115. Zakona o stečajnom postupku. Općinski sud je, nadalje, obrazložio da je na osnovu provedenih dokaza, shodno odredbama člana 8. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), nesporno utvrdio da su tužiteljica i apelantica bili u obligacionopravnom odnosu koji je nastao zaključenjem ugovora o kreditu s valutnom klauzulom EUR, na osnovu kojih je tužiteljica odobrila apelantici novčana sredstva, i to u iznosu od ,25 KM (ugovor o kreditu od 11. decembra godine), te iznose od ,00 KM i ,00 KM (ugovori o kreditu od 23. i 25. decembra godine). Zaključenim ugovorima i njihovim aneksima ugovorne strane su ugovorile trajanje kredita i otplatni plan, kao i kamate, odnosno promjenjivost kamatne stope u skladu s odlukom o kamatnim stopama, te svih njenih kasnijih izmjena i dopuna i konverziju obaveze izražene u valuti KM i u eurima. Nadalje, Općinski sud je istakao da iz nalaza i mišljenja vještaka finansijske struke Š. I. proizlazi da je vještak u svom nalazu detaljnom analizom finansijsko-knjigovodstvenog stanja i provjerom obračuna kamate koji je sačinila tužiteljica utvrdio da tužiteljica nije izvršila obračun kamata u skladu sa zaključenim ugovorima o kreditu od 11. decembra godine, 23. i 25. decembra godine, odnosno da je tužiteljica u stečajnom postupku prijavila potraživanje u većem iznosu ( ,37 KM) u odnosu na iznos od ,28 KM koji je utvrdio sudski vještak. Prihvatajući u cijelosti nalaz i mišljenje vještaka finansijske struke, Općinski sud je utvrdio da tužiteljicino potraživanje na ime obračunatih i neisplaćenih kamata po osnovu predmetnih ugovora o kreditu iznosi ,28 KM, pa je shodno tome obavezao apelanticu da tužiteljici isplati navedeni iznos uz naknadu troškova postupka. 7. Kantonalni sud je odlučujući o tužiteljicinoj žalbi i apelanticinoj žalbi donio Presudu broj 65 0 Ps Pž 2 od 13. juna godine kojom je tužiteljicinu žalbu odbio kao neosnovanu, a apelanticinu žalbu djelimično uvažio i prvostepenu presudu preinačio, te utvrdio da postoji tužiteljicino potraživanje prema apelantici u iznosu od ,28 KM, dok je u preostalom dijelu tužbeni zahtjev odbijen. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U obrazloženju presude Kantonalni sud je, između ostalog, istakao da je predmetna tužba proizašla iz stečajnog postupka koji se vodi protiv apelantice pred Općinskim sudom, a u kojem je tužiteljica kao razlučni povjerilac rješenjem tog suda od 24. decembra godine upućena da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja osporenog potraživanja, shodno odredbama člana 115. ZPP. Kantonalni sud je ukazao da je u vezi s osnovanošću tužbenog zahtjeva, odnosno visine potraživanja, prvostepeni sud ocjenom izvedenih dokaza, te prihvatajući nalaz i mišljenje vještaka finansijske struke I. Š. utvrdio visinu spornog potraživanja i obavezao apelanticu na isplatu iznosa od ,28 KM tužiteljici na ime neisplaćenih kamata. Kantonalni sud je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu utvrđene visine potraživanja, s tim što je o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu. Naime, Kantonalni sud je obrazložio da se nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom u ostvarivanju spornih potraživanja povjerilaca pokreće parnični postupak tužbom za utvrđenje, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku, a u kojem postupku tužiteljica može samo dokazivati osnovanost potraživanja osporenog u stečajnom postupku, odnosno sud može presudom utvrditi postojanje ili nepostojanje tog potraživanja, ali ne može presudom obavezati apelanticu da isplati tužiteljici utvrđenu visinu potraživanja, kako je prvostepeni sud odlučio. Stoga, cijeneći da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je utvrdio da je tužiteljica dokazala da joj je predmetno potraživanje osporeno u stečajnom postupku, Kantonalni sud je zaključio da u konkretnom slučaju postoji tužiteljicino potraživanje u iznosu od ,28 KM shodno odredbama člana 115. Zakona o stečajnom postupku. U vezi s tim, Kantonalni sud je istakao da će tužiteljica kao razlučni povjerilac u stečajnom postupku prilikom izvršenja presude tog suda naplatiti svoja potraživanja od ,28 KM na ime obračuna kamata u skladu sa zaključenim ugovorima o kreditu. Shodno navedenom, Kantonalni sud je donio odluku kao u izreci presude u skladu sa odredbama člana 229. stav 4. ZPP. 8. Vrhovni sud je odlučujući o revizijama tužiteljice i apelantice donio Presudu broj 65 0 Ps Rev od 11. aprila godine kojom je revizije odbio kao neosnovane. Nakon što je ispitao drugostepenu presudu u skladu s revizionim prigovorima i po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je zaključio da je drugostepena presuda pravilna. Vrhovni sud je u vezi s tim naveo da je prvostepeni sud odluku o usvajanju tužbenog zahtjeva u iznosu od ,28 KM donio na osnovu ocjene izvedenih dokaza (ugovora o kreditu od 11. decembra godine, 23. i 25. decembra godine, te vještačenjem koje je obavio vještak finansijske struke koji je u svom nalazu i mišljenju i na glavnoj raspravi detaljno obrazložio da je analizom finansijsko-knjigovodstvene dokumentacije utvrdio da tužiteljicino potraživanje prema apelantici po osnovu obračunatih kamata u vezi s predmetnim ugovorima o kreditima iznosi ,28 KM, te detaljno obrazložio da navedeni iznos predstavlja razliku u odnosu na obračun kamata koji je sačinila tužiteljica i opredijelio tužbeni zahtjev, a koji je prvostepeni sud svojom presudom i dosudio tužiteljici. 9. Vrhovni sud je zaključio da je drugostepeni sud pravilno postupio kada je potvrdio prvostepenu presudu o osnovanosti potraživanja u dosuđenom iznosu od ,28 KM, te o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu jer se nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom na ostvarivanje prava povjerioca primjenjuju pravila stečajnog postupka i sud ne može odlučivati o kondemnatornom tužbenom zahtjevu. Pritom se Vrhovni sud pozvao na odredbe čl i 116. Zakona o stečajnom postupku navodeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužiteljica kao razlučni povjerilac blagovremeno podnijela tužbu radi dokazivanja osnovanosti potraživanja koje je osporeno u stečajnom postupku protiv apelantice. Vrhovni sud je u vezi s tim obrazložio da nakon što je u stečajnom postupku osporeno potraživanje i tužiteljica upućena na parnicu, sud u parničnom postupku može odlučivati i o kondemnatornom tužbenom zahtjevu, budući da takav zahtjev uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje postojanja spornog potraživanja. Navedeni zahtjev, kako je pojasnio Vrhovni sud, predstavlja prejudicijelno pitanje čijim se pozitivnim ili negativnim rješenjem opredjeljuje osnovanost ili neosnovanost kondemnatornog zahtjeva na činidbu. Stoga, Vrhovni sud je zaključio da je drugostepeni sud

34 Broj 44 - Stranica 34 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, pravilno odlučio kada je deklaratornom zaštitom utvrdio da je osnovano tužiteljicino potraživanje na ime obračuna kamata u utvrđenom iznosu od ,28 KM, cijeneći da na taj način drugostepeni sud nije sudio van postavljenog tužbenog zahtjeva, niti na drugačijem činjeničnom osnovu, shodno odredbama člana 2. ZPP. Vrhovni sud je zaključio da je neosnovan apelanticin prigovor da je drugostepeni sud učinio povredu odredaba člana 209. u vezi sa članom 2. ZPP i da je pravilnom primjenom navedenih odredaba trebao odbaciti tužbu. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 10. Apelantica smatra da joj je povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav (1) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije. Povredu navedenih prava apelantica vidi u načinu na koji je u predmetnom parničnom postupku primijenjeno procesno i materijalno pravo. Navodi da je potraživanje koje je bilo predmet parničnog postupka tužiteljica prijavila u stečajnom postupku, te ga je apelanticin stečajni upravnik osporio, a sud uputio tužiteljicu da pokrene parnični postupak radi utvrđivanja osnovanosti osporenog potraživanja. U vezi s tim, ističe da je tužiteljicina obaveza bila da u parničnom postupku deklaratornim tužbenim zahtjevom traži utvrđenje osnovanosti svog potraživanja, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku, a tužiteljica je suprotno tome tužbeni zahtjev postavila kao kondemnatoran, koji je prvostepeni sud djelimično usvojio i utvrdio da je apelantica dužna isplatiti tužiteljici precizirani iznos na ime neisplaćenih kamata. Apelantica potom navodi da je Kantonalni sud odlučujući o žalbama parničnih stranaka preinačio prvostepenu presudu i utvrdio postojanje tužiteljicinog potraživanja prema apelantici i time donio odluku o deklaratornom tužbenom zahtjevu koji nije ni postavljen. Apelantica smatra da je Kantonalni sud prekoračio ovlaštenja suda jer je odlučivao van granica postavljenog tužbenog zahtjeva, navodeći da je vođenje predmetnog postupka nedopušteno s obzirom na to da deklaratorni tužbeni zahtjev koji je tužiteljica trebala postaviti u skladu sa članom 115. Zakona o stečajnom postupku "mora biti sastavni dio petita tužbe odnosno tužbenog zahtjeva". Stoga, apelantica smatra da ni postupanje Vrhovnog suda, koji je potvrdio odlučenje drugostepenog suda, nije u skladu s odredbama člana 2. stav 1. ZPP u vezi sa članom 54. ZPP, imajući u vidu da sudovi odlučuju u okviru postavljenog tužbenog zahtjeva, te deklaratorni tužbeni zahtjev. Apelantica predlaže Ustavnom sudu da utvrdi povredu navedenih prava, ukine osporenu presudu Vrhovnog suda i predmet vrati na ponovno suđenje. b) Odgovori na apelaciju 11. Vrhovni sud i Kantonalni sud su naveli da u postupku pred tim sudovima nije bilo kršenja apelanticinih prava jer su osporene presude donesene na zakonit način s jasnim obrazloženjem, pa je predloženo da se predmetna apelacija odbije kao neosnovana. 12. Tužiteljica je navela da smatra da su redovni sudovi donijeli pravilne odluke koje su zasnovane na pravilnoj primjeni relevantnih odredaba ZPP i Zakona o stečajnom postupku, te da apelantici nije bilo uskraćeno pravo da u postupku učestvuje aktivno i ravnopravno s tužiteljicom. Predloženo je da se apelacija odbije kao neosnovana. V. Relevantni propisi 13. Zakon o parničnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 53/03, 73/05, 19/06 i 98/15). U konkretnom slučaju primjenjuje se Zakon o parničnom postupku ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) koji je važio u vrijeme donošenja osporenih odluka, a koji u relevantnom dijelu glasi: Član 2. (1) U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku. (2) Sud u postupku primjenjuje materijalno pravo po vlastitoj ocjeni i nije vezan za navode stranaka u pogledu materijalnog prava. Član 54. Tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. 14. Zakon o stečajnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 29/03, 32/04, 42/06 i 52/18). U konkretnom slučaju primjenjuje se Zakon o stečajnom postupku ("Službene novine Federacije BiH" br. 29/03, 32/04 i 42/06) koji je važio u vrijeme donošenja osporenih odluka, a koji u relevantnom dijelu glasi: Član 56. Potraživanja stečajnih povjerilaca Stečajni povjerioci mogu svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvarivati samo u stečajnom postupku. Član 115. Sporna potraživanja Ako je stečajni upravnik osporio neko potraživanje povjerilac se upućuje na parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja. [ ] Ako su stečajni dužnik ili povjerilac na ročištu za ispitivanje osporili prijavljeno potraživanje mogu pokrenuti parnicu da dokažu osnovanost osporavanja. Stranka koja je dužna da pokrene parnicu vezanu za osporeno potraživanje mora da pokrene tu parnicu u roku od 30 dana od dana ročišta za ispitivanje na kojem je potraživanje osporeno. [ ] Član 116. stav 1. Djelovanje odluke Pravosnažna odluka kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red ili kojom se neki prigovor proglašava osnovanim ima djelovanje prema stečajnom upravniku i svim stečajnim povjeriocima. VI. Dopustivost 15. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 16. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 17. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 Ps Rev od 11. aprila godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelantica je primila 3. maja godine, a apelacija je podnesena 28. juna godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog

35 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 35 suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana. 18. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 19. Apelantica smatra da joj je osporenim odlukama prekršeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije. Pravo na pravično suđenje Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: [ ] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. [ ] 20. U konkretnom slučaju postupak se ticao utvrđivanja prava tužiteljice kao razlučnog povjerioca na novčano potraživanje, osporenog u stečajnom postupku, dakle radilo se o postupku građanskopravne prirode, pa je član 6. Evropske konvencije primjenjiv. Stoga, Ustavni sud mora ispitati da li je postupak pred redovnim sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije. 21. U vezi s istaknutim prigovorima, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminaciona. 22. Ustavni sud će se, dakle, izuzetno upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne propise kada je očigledno da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog postupanja redovnog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica tako i primjene relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila godine, stav 26). U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. septembra godine, tačka 25. i dalje i, mutatis mutandis, Evropski sud, Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. aprila godine, tačka 24). Shodno navedenom, Ustavni sud će ispitati da li je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, odnosno da li je prilikom odlučenja došlo do proizvoljne primjene materijalnog i procesnog prava. 23. Na osnovu činjenica konkretnog predmeta, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud u obrazloženju osporene odluke, koja je konačna u predmetnom postupku, dao detaljne, jasne i precizne razloge za svoje odlučenje. Naime, Vrhovni sud je, odlučujući u okviru apelanticinih revizionih navoda, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primjenu materijalnog prava, svoju odluku zasnovao na relevantnim odredbama Zakona o stečajnom postupku i ZPP. U vezi s istaknutim prigovorima, Ustavni sud prvenstveno zapaža da je predmet spora potraživanje tužiteljice kao razlučnog povjerioca osporenog u stečajnom postupku protiv apelantice (rješenje Općinskog suda od 24. decembra godine), te da su redovni sudovi odlučujući o tužiteljicinom tužbenom zahtjevu imali zadatak da razmotre pitanje osnovanosti tužbenog zahtjeva. Imajući u vidu obrazloženje redovnih sudova, Ustavni sud zapaža da je Kantonalni sud, odlučujući u okviru apelanticinih žalbenih navoda, za razliku od Općinskog suda razjasnio sporno pitanje u bitnom navodeći da nakon otvaranja stečajnog postupka nad apelanticom sud u odnosu na tužiteljicina sporna potraživanja presudom može samo utvrditi postojanje tog potraživanja, ali i ne obavezati apelanticu na plaćanje utvrđene obaveze, kako je odlučio Općinski sud. Naime, cijeneći da je prvostepeni sud na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je djelimično osnovan tužbeni zahtjev, Kantonalni sud je potvrdio prvostepenu presudu u dosuđujućem iznosu, s tim što je o potraživanom iznosu odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, shodno odredbama čl i 116. Zakona o stečajnom postupku. Ustavni sud zapaža i da je Vrhovni sud, pozivajući se na relevantne odredbe Zakona o stečajnom postupku, istakao da se postupak za utvrđenje potraživanja osporenog u postupku stečaja pokreće tužbom za utvrđenje, naglašavajući da tužba s kondemnatornim zahtjevom uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje spornog potraživanja, te stoga smatra da drugostepeni sud nije sudio van postavljenog tužbenog zahtjeva (član 2. ZPP) budući da je odluku zasnovao na istom činjeničnom osnovu zahtjeva. 24. U vezi s obrazloženjem Vrhovnog suda, Ustavni sud zapaža da je odredbom člana 2. ZPP propisano da sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku, pri čemu sud u postupku primjenjuje materijalno pravo po vlastitoj ocjeni i nije vezan za navode stranke u pogledu materijalnog prava. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je sud vezan za činjenični osnov tužbenog zahtjeva, te je ovlašten i dužan da o osnovanosti tužbenog zahtjeva, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluči primjenom pravila za koje on smatra da je mjerodavno za konkretan slučaj, nezavisno od toga da li je tužilac i kako kvalificirao pravni osnov svog zahtjeva. Prema ocjeni Ustavnog suda, navedeno upućuje na zaključak da sud ne može odbiti tužbeni zahtjev kao neosnovan sve dok, imajući u vidu činjenični pravni osnov i utvrđeno činjenično stanje, usvajanje tužbenog zahtjeva omogućava primjena bilo koje odredbe materijalnog prava. Imajući u vidu pravila parničnog postupka koja sudu nameću obavezu vezanosti za činjenični osnov tužbenog zahtjeva, Ustavni sud u obrazloženju osporene presude Vrhovnog suda da tužba s kondemnatornim zahtjevom uvijek sadrži i zahtjev za utvrđenje spornog potraživanja, te da je osporenim odlukama o potraživanom iznosu odlučeno kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, ne uočava proizvoljnost, te smatra da Vrhovni sud na taj način nije postupao van okvira člana 2. ZPP. 25. Stoga, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud zaključuje da u odnosu na presudu Vrhovnog suda,

36 Broj 44 - Stranica 36 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, koja predstavlja konačnu odluku u ovom predmetu, nije bilo kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u segmentima na koje je apelantica neosnovano ukazala. Pravo na imovinu 26. Apelantica smatra da joj je osporenom presudom povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Budući da se obrazloženje o kršenju ovog prava suštinski svodi na način na koji su redovni sudovi primijenili materijalno i procesno pravo, a o neosnovanosti takvih prigovora Ustavni sud se već izjasnio u okviru prava na pravično suđenje, Ustavni sud zaključuje da su i navodi o kršenju prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, također, neosnovani. Pravo na djelotvoran pravni lijek 27. Apelantica smatra da joj je osporenom odlukom povrijeđeno i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije. Ustavni sud ukazuje da apelantica nije eksplicitno navela u vezi sa kojim pravima smatra da postoji kršenje prava iz člana 13. Evropske konvencije. Međutim, iz apelacije se može zaključiti da se navodi o kršenju ovog prava dovode u vezu s pravom na pravično suđenje. U vezi s tim, Ustavni sud zapaža da je apelantica imala i koristila mogućnost podnošenja žalbe i revizije kao zakonom propisanih pravnih lijekova u predmetnom parničnom postupku. Činjenica da ti pravni lijekovi nisu u potpunosti rezultirali apelanticinim uspjehom u predmetnom parničnom postupku ne može voditi ka zaključku o nepostojanju ili nedjelotvornosti pravnih lijekova. Stoga, Ustavni sud zaključuje da su neosnovani i apelacioni navodi o kršenju prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije u vezi sa pravom iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. VIII. Zaključak 28. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, kao ni prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada je Vrhovni sud o kondemnatornom tužbenom zahtjevu za utvrđenje spornog potraživanja u postupku stečaja odlučio kao o deklaratornom tužbenom zahtjevu, s obzirom na vezanost suda za činjenični osnov zahtjeva, a takvo obrazloženje, suprotno apelanticinim tvrdnjama, ne izlazi iz okvira člana 2. ZPP. 29. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je apelantica imala i koristila mogućnost korištenja zakonom propisanih pravnih lijekova u parničnom postupku, pa činjenica da oni nisu u potpunosti rezultirali apelanticinim uspjehom ne može voditi ka zaključku o nepostojanju ili nedjelotvornosti pravnih lijekova. 30. Na osnovu člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 31. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Zlatko M. Knežević, s. r.

37 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 37 K A Z A L O VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 449 Odluka o imenovanju Upravnog odbora Financijskog mehanizma za provođenje Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 1 Одлука о именовању Управног одбора Финансијског механизма за провођење Гендер акционог плана у Босни и Херцеговини (српски језик) 2 Odluka o imenovanju Upravnog odbora Finansijskog mehanizma za provođenje Gender akcionog plana u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) Odluka o utvrđivanju minimuma radnog procesa za vrijeme trajanja štrajka u Uredu za harmonizaciju i koordinaciju sustava plaćanja u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvitku Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 4 Одлука о утврђивању минимума процеса рада за вријеме трајања штрајка у Канцеларији за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, исхрани и руралном развоју Босне и Херцеговине (српски језик) 5 Odluka o utvrđivanju minimuma procesa rada za vrijeme trajanja štrajka u Uredu za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja u poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) Rješenje o imenovanju vršitelja dužnosti zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Europskim sudom za ljudska prava (hrvatski jezik) 6 Рјешењe о именовању вршилаца дужности заступника/агената Савјета министара Босне и Херцеговине пред Европским судом за људска права (српски језик) 6 Rješenje o imenovanju vršilaca dužnosti zastupnika/agenata Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava (bosanski jezik) 7 DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK 452 Odluka o ukidanju privremene licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom (hrvatski jezik) 7 Одлука о укидању привремене лиценце за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом (српски језик) 7 Odluka o ukidanju privremene licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom (bosanski jezik) 7 URED ZA VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE 453 Odluka o stavljanju van snage Odluke o dopuni Odluke o visini nadoknade za izdavanje svjedodžbe (certifikata) (hrvatski jezik) 8 Одлука о стављању ван снаге Одлуке о допуни Одлуке о висини надокнаде за издавање свједочанства (цертификата) (српски језик) 8 Odluka o stavljanju van snage Odluke o dopuni Odluke o visini nadoknade za izdavanje svjedodžbe (certifikata) (bosanski jezik) 8 CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE 454 Odluka o Središnjem registru kredita poslovnih subjekata i fizičkih osoba u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 8 Одлука о Централном регистру кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и Херцеговини (српски језик) 13 Odluka o Centralnom registru kredita poslovnih subjekata i fizičkih lica u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 19 USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE 455 Odluka broj AP 2669/17 (hrvatski jezik) 24 Одлука број АП 2669/17 (српски језик) 28 Odluka broj AP 2669/17 (bosanski jezik) 32

38 Broj 44 - Stranica 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak,

39 Petak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Stranica 39

40 Broj 44 - Stranica 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Gordana Živković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina - Telefoni: Centrala: Ravnatelj: Pretplata: , faks: Oglasni odjel: , faks: Služba za pravne i opće poslove: Računovodstvo: , Komercijala: Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT BANK d.d , VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo , HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko , RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo Tisak: "Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Jasmin Muminović - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I /97 od godine. - Identifikacijski broj Porezni broj PDV broj Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: // - godišnja pretplata 240,00 KM