ВРХОВНИ СУД

Транскрипт

1 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број: 12 0 К Кж 12 Бања Лука, године Врховни суд Републике Српске у вијећу састављеном од судија др Вељка Икановића, као предсједника вијећа, Даниеле Миловановић и Драгомира Миљевића као чланова вијећа, уз судјеловање записничара Соње Матић, у кривичном предмету против оптужених С. Р., А. Р., М. Р., Ј. Р. и М. Б., због стицаја кривичних дјела тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. Кривичног закона Републике Српске и оштећења туђе ствари из члана 249. став 1. истог Закона, а све у вези са чланом 23. КЗ РС, одлучујући о жалбама окружној јавног тужиоца у Бијељини, оптуженог М. Б. и његових бранилаца, те бранилаца осталих оптужених, изјављеним против пресуде Окружног суда у Бијељини број 12 0 К К од године, након одржане сједнице вијећа којој су присуствовали републички јавни тужилац мр Ненад Врањеш, сви оптужени и њихови браниоци, дана године, донио је Р Ј Е Ш Е Њ Е Уважавањем жалби оптуженог М. Б. и његових бранилаца, те бранилаца оптужених С. Р., А. Р., М. Р. и Ј. Р., укида се пресуда Окружног суда у Бијељини број 12 0 К К од године и предмет враћа том суду на поновно суђење. О б р а з л о ж е њ е Пресудом Окружног суда у Бијељини број 12 0 К К од године, оглашени су кривим оптужени С. Р., А. Р., М. Р., Ј. Р. и М. Б. због стицаја кривичних дјела тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. Кривичног закона Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 49/03, са измјенама, у даљем тексту: КЗ РС) и оштећења туђе ствари из члана 249. став 1. истог Закона, а све у вези са чланом 23. КЗ РС, те је оптуженом С. Р. за кривично дјело тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. у вези са чланом 23. КЗ РС, утврђена казна затвора у трајању од 14 (четрнаест) година и 6 (шест) мјесеци, а за кривично дјело оштећења туђе ствари из члана 249. став 1. у вези са чланом 23. КЗ РС казнa затвора у трајању од 6 (шест) мјесеци, па је исти осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) година и 10 (десет) мјесеци; оптуженом А. Р. је за кривично дјело тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. у вези са чланом 23. КЗ РС, утврђена казна затвора у трајању од 12 (дванаест) година и 6 (шест) мјесеци, а за кривично дјело оштећења туђе ствари из члана 249. став 1. у вези са чланом 23. КЗ РС казнa затвора у трајању од 6 (шест) мјесеци, па је исти осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година и 8 (осам) мјесеци;

2 оптуженом М. Р. за кривично дјело тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. у вези са чланом 23. КЗ РС, утврђена је казна затвора у трајању од 9 (девет) година, а за кривично дјело оштећењe туђе ствари из члана 249. став 1. у вези са чланом 23. КЗ РС казнa затвора у трајању од 6 (шест) мјесеци, па је исти осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 3 (три) мјесеца, оптуженом Ј. Р. за кривично дјело тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. у вези са чланом 23. КЗ РС, утврђена је казна затвора у трајању од 9 (девет) година, а за кривично дјело оштећењe туђе ствари из члана 249. став 1. у вези са чланом 23. КЗ РС казнa затвора у трајању од 6 (шест) мјесеци, па је исти осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 3 (три) мјесеца и оптуженом М. Б. за кривично дјело тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. у вези са чланом 23. КЗ РС, утврђена је казна затвора у трајању од 10 (десет) година и 6 (шест) мјесеци, а за кривично дјело оштећењe туђе ствари из члана 249. став 1. у вези са чланом 23. КЗ РС казнa затвора у трајању од 6 (шест) мјесеци, па је исти осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година и 8 (осам) мјесеци. На основу члана 44. КЗ РС свим оптуженима је у изреченe казнe затвора урачунато вријеме проведено у притвору почев од године па надаље. Истом пресудом, на основу одредбе члана 108. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 53/12, у даљем тексту: ЗКП РС), оштећена В. М. је са имовинскоправним захтјевом упућена на парницу, док су сви оптужени, на основу одредбе члана 99. став 4. ЗКП РС, ослобођени од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и судског паушала. Против те пресуде су благовремено изјавили жалбе окружни јавни тужилац у Бијељини, оптужени М. Б. и његови браниоци, те браниоци оптужених С. Р., А. Р., М. Р. и Ј. Р. Окружни јавни тужилац пресуду побија због одлуке о кривичним санкцијама и трошковима кривичног поступка, са приједлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће се свим оптуженим изрећи веће казне затвора, те да се обавежу на накнаду трошкова кривичног поступка и судског паушала. Бранилац оптуженог С. Р., адвокат Д. Р. из Б., жалбу је изјавила из свих жалбених основа, са приједлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се иста преиначи тако што ће се овај оптужени огласити кривим за кривично дјело тешка тјелесна повреда из члана 156. став 5. у вези са ставом 3. и 2. КЗ РС или да се оптужени ослободи од оптужбе за кривично дјело тешке тјелесне повреде из члана 156. став 3. у вези са ставом 2., а у вези са чланом 11. КЗ РС, тврдњом да је исти ово дјело починио у нужној одбрани. Бранилац оптужених М. Р. и Ј. Р., те А. Р. (у вријеме подношења жалбе, након чега је разријешен дужности постављеног браниоца у односу на оптуженог А.), адвокат Д. Д. из адвокатске канцеларије Д. из Б., жалбу је изјавио из свих жалбених основа, са приједлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће се оптужени А. ослободити од оптужбе јер је поступао у нужној одбрани, а да се оптужени М. и Ј. огласе кривим само за кривично дјело оштећење туђе ствари из члана 249. став 1 у вези са чланом 23. КЗ РС или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. 2

3 Оптужени М. Б. жалбу је изјавио због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са приједлогом да се у цијелости ослободи од оптужбе. Бранилац оптужених А. Р. и М. Б., адвокат Д. Т. из С. и бранилац оптуженог Б., адвокат В. Л. из Б., жалбе су изјавили из свих жалбених основа, док је бранилац такође оптуженог Б., адвокат Р. К. из Заједничке адвокатске канцеларије адвоката Р. К., Н. К. и З. К. К. из Т., жалбу изјавио због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији. Приједлог свих ових жалби је да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се иста преиначи и оптужени ослободе од оптужбе, како се то у жалбама адвоката Т. и Л. предлаже, или да се пресуда преиначи тако што ће се оптуженом Б. утврдити блаже појединачне казне и да се затим истом изрекне и блажа јединствена казна затвора (како се то у жалби адвоката К. предлаже). Окружни јавни тужилац није подносио одговор на жалбе одбране, док у својим писменим одговорима на жалбу тужиоца, браниоци оптужених С. Р. и М. Б., предложили су да се та жалба одбије као неоснована. Браниоци осталих оптужених нису подносили писмене одговоре на жалбу тужиоца. Разматрајући спис, побијану пресуду, жалбе и одговоре бранилаца на жалбу тужиоца, одлучено је као у изреци овог рјешења из слиједећих разлога: Оспоравајући правилност и законитост побијане пресуде, жалбе бранилаца свих оптужених указују на битне повреде одредаба кривичног поступка, садржане у одредби члана 311. став 1. тачке к) и став 2. ЗКП РС. Указује се на неразумљивост изреке пресуде и њеној противријечности самој себи и са разлозима исте, затим на изостанак разлога о одлучним чињеницама, као и на неправилну примјену појединих одредаба процесног кривичног закона, које су по ставу подносилаца жалби биле од утицаја на законито и правилно доношење пресуде. У оквиру чињеничне основе побијане пресуде, аргументима изнесеним у жалбама оптуженог М. Б. и његових бранилаца, као и у жалбама бранилаца осталих оптужених, оспорава се правилност оцјене изведених доказа оптужбе и одбране, па слиједом тога и правилност утврђења одлучних чињеница, са тврдњом да спроведени докази не потврђују тврдње оптужбе да су оптужени починили кривична дјела за која су побијаном пресудом оглашени кривим, а што је све за посљедицу, по ставу појединих жалби, довело до повреде Кривичног закона, па и у оном дијелу који се односи на правну квалификацију дјела. Цијенећи изнесене приговоре жалби у основу побијања пресуде због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 311. став 1. тачка к) ЗКП РС, овај суд оцјењује да су ти приговори основани. 3

4 Наиме, основано се у жалби браниоца оптуженог С. Р. истиче да је изрека побијане пресуде неразумљива и противрјечна сама себи, обзиром да је у изреци исте наведено да су све повреде које су констатоване код оштећеног Б. М. (па и огуљотина десног лакта и десне подлактице, крвни подлив унутрашње стране лијевог кољена), проузорковале његову смрт дана године. Основани су и приговори из жалби бранилаца свих оптужених којима се истиче да побијана пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама. Наиме, свим оптуженима се ставља на терет да су као саизвршиоци починили кривична дјела тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. и оштећење туђе ствари из члана 249. став 1. КЗ РС, у вези са чланом 23. истог Закона. Да би се радило о саизвршилаштву мора постојати субјективна веза између саизвршилаца и објективни допринос у извршењу њиховог заједничког дјела. Субјективни услов за постојање саизвршилаштва је свијест о њиховом заједничком дјелу, сваки саизвршилац треба бити свјестан да са другима учествује у извршењу кривичног дјела или доприноси његовом извршењу и да је у субјективном смислу, кривично дјело израз њихове заједничке воље. Објективни услов за постојање саизвршилаштва је предузимање одређене дјелатности којом се доприноси извршењу кривичног дјела, односно, између радње саизвршилаца и наступање посљедица дјела, мора постојати каузални однос, који не мора значити conditio sine qua non, да без те радње посљедица не би наступила, али нема саизвршилаштва и када је предузета саизвршилачка радња, ако она није утицала на извршење дјела, односно ако није ни у каквом каузалном односу са посљедицом. С тим у вези, у конкретном случају, с правом жалбе бранилаца оптужених указују да образложење побијане пресуде не садржи разлоге о томе ко је оштећеном М., а ко осталим оштећенима, задао тјелесне повреде описане у изреци, већ се само паушално наводи да су сва петорица насилно ушла у угоститељски објекат и да су сва петорица ударали сву тројицу оштећених по глави и другим дјеловима тијела, при чему, за оштећеног Л. констатује се само повреда у виду уганућа десног скочног зглоба. Дакле, побијана пресуда не даје разлоге о објективном учину сваког оптуженог појединачно, односно не даје разлоге коју реалну дјелатност (која представља безобзирно насилничко понашање) повезану са радњом извршења је предузео свако од оптужених појединачно, нити даје разлоге којом радњом сваки од оптужених је инволвиран у тјелесним повредама, које су приликом инкриминисаног догађаја, задобили оштећени М., М.1 и Л., што представља одлучне чињенице. Надаље, образложење побијане пресуде не садржи ни разлоге у погледу субјективног учина сваког оптуженог појединачно извршењу кривичног дјела тешког убиства из члана 149. став 1. тачка 3. КЗ РС, за које се терете да су га извршили као саизвршиоци, што такође представља одлучну чињеницу. Осим тога, побијана пресуда не садржи ни разлоге за свој закључак на основу којих доказа је утврдио да је оптужени Б. починио кривично дјело оштећење туђе ствари из члана 249. став 1. КЗ РС. Надаље, основано се у жалбама бранилаца свих оптужених истиче да првостепени суд у образложењу побијане пресуде није извршио оцјену сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима, као и да није дао оцјену вјеродостојности свих противрјечних доказа. Наиме, изостала је оцјена исказа 4

5 свједока Н. Т. и С. М. из истраге у вези са исказима оптужених датих на главном претресу пред првостепеним судом, те у вези са налазима вјештака медицинске струке (посебно у вези са начином и механизмом настанка повреда усљед којих је наступила смрт код оштећеног М.), Надаље, побијана пресуда није оцјенила ни исказ свједока М. Е. са главног претреса (посебно у дијелу који се односи на догађај који је непосредно претходио инкриминисаном догађају, када наводи да је оптужени С. још једном покушао да се врати у кафану и да су га још једном дочекали и да је и ту добио још пар удараца (страна 39. записника са главног претреса од године) у вези са исказом оптуженог С. у дијелу у којем наводи да се покушао вратити у кафану како би узео своју јакну и мобилни телефон, те да је у томе био спријечен и у дијелу како његовог исказа, тако и исказа осталих оптужених да је С. хтио да узме из кафане своје ствари, које су му у претходном догађају тамо остале. Такође је изостала оцјена исказа свједока оштећеног М. Л. (који наводи да су га сви оптужени ударали по глави и по другим дјеловима тијела) у вези са налазима вјештака, као и са материјалним доказима, који се односе на повреде констатоване код овог свједока (према којима је код овог свједока констатована само повреда у виду уганућа десног скочног зглоба), па с тим у вези, побијана пресуда није дала ни оцјену вјеродостојности ових противрјечних доказа. Дакле, обзиром да првостепени суд није оцијенио све изведене доказе на начин како је то прописано одредбом члана 295. став 2. ЗКП РС и обзиром да није образложио своју пресуду на начин како је то прописано одредбом члана 304. став 7. ЗКП РС, па како су наведени пропусти могли утицати на правилност и законитост доношења пресуде, то је по оцјени овог суда, првостепени суд починио и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 311. став 2. ЗКП РС. Из наведеног произилази да су основани жалбени приговори засновани на тврдњи да је побијана пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 311. став 1. тачка к) и став 2. ЗКП РС, а истовремено, аргументима свих жалби одбране, основано се доводи у питање и правилност чињеничне основе побијане пресуде. Због тога ваљало је жалбе оптуженог М. Б. и његових бранилаца, те жалбе бранилаца оптужених С. Р., А. Р., М. Р. и Ј. Р. уважити, побијану пресуду укинути на основу члана 329. став 1. тачка а) ЗКП РС и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење. Како је пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка, а због тих повреда овај суд не може испитати правилност чињеничне основе побијане пресуде, то ће првостепени суд у наставку поступка отклонити наведене битне повреде, а оцјениће и приговоре из жалби одбране, којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, након чега ће све доказе оцијенити на начин који прописује одредба члана 295. став 2. ЗКП РС, а пресуду образложити на начин који прописује одредба члана 304. став 7. ЗКП РС. Само ако тако поступи, првостепени суд ће у овој кривичноправној ствари моћи донијети правилну и закониту пресуду. 5

6 Како је пресуда укинута из горе наведених разлога, то је жалба тужиоца остала беспредметна. Записничар Соња Матић Предсједник вијећа Др Вељко Икановић Тачност отправка овјерава руководилац судске писарнице Амила Подрашчић 6