Narodna književnost N arodna književnost, ili usmena književnost, postojala je od početka razvoja ljudske civilizacije. Dela narodne književnosti najč

Транскрипт

1 Narodna književnost N arodna književnost, ili usmena književnost, postojala je od početka razvoja ljudske civilizacije. Dela narodne književnosti najčešće je stvarao nadareni pojedinac čije je ime nepoznato, a prenosila su se s kolena na koleno trpeći različite izmene. U njima se govori o različitim kolektivnim željama, potrebama i shvatanjima koje je nadareni pojedinac i/ili narod težio da iskaže. U početku su dela narodne književnosti imala obredni, religiozni i istorijsko-mitološki karakter. Karakteristike narodne književnosti su stereotipičnost, promenljivost, sinkretičnost i varijantnost. Stereotipičnost narodnog dela je pojava što više narodnih dela ima opšte karakteristike, na primer opšta mesta i likove. Promeljivost je svojstvo narodne književnosti koja je uvek zastupljena. Svaki interpretator dela unosi u njega barem male promene slučajno ili namerno. Sinkretičnost je oblik stvaranja koji spaja dve ili više umetnosti, na primer narodni ples, muziku i pesmu. Varijantnost je karakteristika narodne književnosti karakteristična za promene u skladu sa situacijama, na primer na različitim područijima vladaju različite situacije pa zato isto delo ima više verzija. Varijanta je u širem smislu, svako izvođenje dela pred publikom, a u užem smislu tvorevina koja zavisi od neke druge usmene tvorevine. Tradicija u najširem smislu označava fond različitih narodnih znanja. Usmeni stvaralac koji ispevava pesme se nayiva narodni pevač, on stavara a i izvodi pesme. Mogao je kazivati pesme ili ih pevati uz neki tradicionalni instrument, najčešće gusle, odnosno vrste narodnog gudačkog instrumenta. Dakle, osnovne karakteristike narodne književnosti su Varijanta Promenljivost Sinkretičnost Stereotipičnost Zajedničke karakteristike umetničkih i narodnik dela su tekstura i kontekst. Tekstura je način saopštavanja usmenog dela, a kontekst je društvena situacija u kojoj se obavlja čin izvođenja pesme folklorni čin. Folklor je zajednički naziv za skup narodnih običaja, verovanja, predanja i muzike koji se prenose usmenim putem. O najstarijim zapisima narodne književnosti saznajemo na osnovu dela Ribanje i ribarsko prigovaranje Petra Hektorovića koje potiče iz šesnaestog veka u kome je zapisano nekoliko pesama, između ostalog prvu pesmu o Marku Kraljeviću, bugaršticu Marko Kraljević i brat mu Andrijaš, pesma o Radosavu Siverincu i Zdravica, koja se može u nekim literaturama naći i pod imenom Naš gospodin poljem jizdi. Godine je zapisan takozvani Eklagenski rukopis, zbirka deseteračkih narodnih pesama iz Slavonije. Rukopis je zapisao nepoznati austrijski oficir, a govore o Marku Kraljeviću, hajducima i uskocima. Godine Alebrto Fortis zapisao je Hasanaginicu u svom delu Putovanja po Dalmaciji na starohrvatskom jeziku. Već smo rekli da se pesme prema dužini stiha mogu podeliti na bugarštice i deseteračke, mada se javlja i osmerac i šesterac. Bugarštice su pesme dugog stiha, od 12 do 20 slogova najčešće, dok su deseteračke forme pisane u desetercu i podeljene najčešće kao 6+4 ili 4+6 slogova. Sem toga, u narodnim pesmama javljaju se tipski likovi, uopšteni sa specifičnim karakteristikama. Jezik je probran, sa puno stilskih figura hiperbole, antiteze, epiteta. Lirske pesme često imaju i refren. Neke pesme imaju u sebi i improvizaciju.

2 PODELA LIRSKIH NARODNIH PESAMA Lirske pesme je Vuk Karadžić često zvao i ženske pesme, njih pevaju ne samo žene i devojke, nego i mladići i to najviše dva u jedan glas radi razgovora. Bitnija je melodija nego sam sadržaj pesme. One su kratke, astrofične, u osmercu ili desetercu, nije im svojstvena rima i sadrže osećanja i raspoloženja bliska kolektivu, ne bi li što lakše dočarale poentu pesme. 1. Mitološke pesme najstarije, o nebeskim telimia, mitološkim bićima i čovekovoj potrebi da spozna prirodne zakone (fizika) 2. Obredne pesme prate promene godišnjih doba, paganske običaje u početku, a kasnije dobijaju i hrišćanska obeležja. Javile su se svuda gde je čovek počeo da se bavi poljoprivredom. 3. Običajne svatovske, prate svadbu od polaska iz kuće mladoženje do dolaska mlade 4. Pesme o radu poslaničke, motiv odnosa sluga-gospodar, društvene klase, nametanje između momka i devojke i devojka pobeđuje. Često se javlja motiv ljubavi i imaju ritam kako bi se uz njih lakše radilo 5. Ljubavne i porodične pesme nikad ne govore o braku nego o ljubavi između brata i sestre, često imaju motive čežnje i lepote 6. Dodolske pesme letnje pesme, prizivanje kiše, imaju refren 7. Koledarske zimske pesme, prate zimsku ravnodnevnicu, vezuju se za obred Božića, kult plodnosti, pojam koledo znači mladi bog. Često se javlja motiv zelenog bora. 8. Kraljičke pesme pevaju se za leto, motivi plodnosti, kada se pojavilo hrišćanstvo povezane su sa praznikom Trojice 9. Đurđevske pesme vezuju se za proleće, slave jačanje sunca i obnovu života, vezuju se za Đurđevdan 10. Ivanjske pesme vezuju se letnju dugodnevnicu, Ivandan, pevane su oko vatre 11. Lazaričke pesme pevane u proleće, poruka je dobre želje za godinu koja sledi i sreću u kući

3 Epske narodne pesme Srpski narod se u zapadnoj Evropi proslavio baš zahvaljujući epskim pesmama. One su imale vaspitni karakter, održavale narodni moral i čuvale uspomenu na istorijske događaje i ličnosti. Vuk ih je nazvao junačkim pesmama i smatra da je postojalo puno narodnih pesama o prethodnim zbivanjima, samo da su zaboravljene. Pevale su se uz gusle i izvodile se guslarskim rečitativom. Postoje tri podele epskih narodnih pesama. 1. Podela prema dužini stiha a. Deseteračke 4+6 b. Bugarštice Vukova podela a. Pesme starih vremena do uskoka i hajduka b. Pesme srednjih vremena o uskocima i hajducima c. Pesme novijeg vremena pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore 3. Podela u cikluse najvažnija podela a. Neistorijske pesme i. Nahod Simeon ii. Sveci blago dele b. Pretkosovski ciklus Vojinovići, Nemanjići, Dejanovići i. Ženidba Dušaanova ii. Zidanje Skadra iii. Uroš i Mrnjavčevići c. Kosovski ciklus i. Neposredno pre boja Kosančić Ivan uhodi turke ii. Tok boja Carica Milica i sluga Milutina, Propast carstva srpskog iii. Nakon boja smrt majke Jugovića, kosovka devojka d. Pesme o Marku Kraljeviću i. Marko pije uz ramazan vino ii. Marko Kraljević i aga od Ribnika iii. Marko Kraljević i brat mu Andrijaš iv. Smrt Marka Kraljevića itd itd e. Pokosovski ciklus Jakšići, Crnojevići, Brankovići i. Dioba Jakšića ii. Smrt vojvode Prijezde iii. Smrt vojvode Krajice iv. Bolan i Dojlin f. Pesme o hajducima i uskocima g. Pesme o oslobođenju Srbije i Crne gore i. Početak bune protiv Dahija

4 Ukratko o pesmama iz Čitanke Srpska djevojka U Milice duge trepavice Milica je najlepša devojka, ali ne gleda mladiće u oči. Tokom igre kola počinje da seva, i sve devojke sem nje pogledaju ka nebu, što je dokaz da je tradicionalna i drugačija od drugih. U pitanju je ljubavna narodna pesma. Stilske figure su stalni epiteti, hiperbole, poređenja. Kneževa Večera deo gigantske pesme Lazarica čiji su delovi sačuvani Mesto radnje kosovo polje, zamak Vreme radnje Kosovski boj Likovi Knez Lazar, Jug-Bogdan, Vuk Branković, Miloš Obilić, Kosančić Ivan Marko pije uz ramazan vino Odmetništvo Marka ne poštuje turska naređenja, dokazuje koliko je zapravo veran korenima i koliko poštuje svoje pretke Dioba Jakšića Počinje mitološkim motivom, nazivanjem Zvezde Danice i meseca, u uvodu se javlja motiv čuda i palilogija. Problem nastaje kad braća ne mogu da se dogovore kako će podeliti konja i sokola koji su ostali nakon očeve smrti. Žena Dmitrova, Anđelija daje bogdanu molitvenu čašu ne bi li joj poklonio konja i sokola. Tako je braću pomirila. Javlja se unutrašnji monolog. Ropstvo Janković Stojana Stojana i Iliju Smiljanić su zarobili turci koji su osvojili Kotar. Oni su bili tek oženjeni, krišom su pobegli iz zatvora i otišao u vinograd, gde nalazi majku kako sređuje vinograd i udaje mu se sestra. Majka kad ga je videla na kraju pesme umire.

5 KRATKE FOLKLORNE FORME Pitalica Govorni izrazi dijaloške forme Pitanje i odgovor U sredini pažnje je onaj koji odgovara Poslovica Najsažetiji oblik proznog narodnog stvaranja Saznanja i mudrosti na osnovu životnog iskustva Vuk: Štono babe kažu Umetničke aforizmi Izreka Ustanovljen govorni obrazac kojim se na metaforičan način upotrebljava određeno narodno iskustvo Konkretnije od poslovice Osobina i stanje Komparacija Blagoslov Blagoslov je sažet i jezgrovit iskaz kojim se iznosi emocionalni stav lika prema nekom događaju. Prvo lice, magijska moć Ukoliko se prekrši, ostvaruje se kao kletva Kletva Kletva je govorna forma s negativnom namerom. Bajalica Ostaci magijskih obrazaca iz drevnih vremena Jezička magična formula protiv bolesti, zla i uroka Brzalica Folklorna dečija igra Moć govora i pamćenja Ritmički i zvukovno organizovane Ponavljanje istih ili sličnih glasovnih skupova, samoglasnika ili suglasnika Kratki govorni oblici Gotove formule Neizmenjeno se prenose Samostalni ili u sklopu iskaza likova iz narodne knjževnosti Zagonetke Gotove formule Neizmenjeno se prenose Samostalni ili u sklopu iskaza likova iz narodne knjževnosti Glagol gonetati Ustaljena forma Govorna formula Pitanje Odgovor - odgonetka