Правни факултет Универзитета у Београду ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Изборно веће Правног факултета у Београду, на седници одржаној 24. новембра 2014.године образовало је Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту ванредни професор за Грађанско правну ужу научну област предмет Грађанско право општи део и Стварно право (поновни избор) у саставу: проф.дрмирослав Лазић, проф.дрдрагор Хибер, проф.дрмарко Ђурђевић, проф.дрдејан Ђурђевић и проф.дрмарија Караникић Мирић. Конкурс је објављен у Службеном гласнику РС број 129 од 27.новембра 2014.године и у публикацији Националне службе за запошљавање Послови бр.598 од 03.децембра 2014.године, као и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду. Пошто смо размотрили приспелу пријаву на конкурс и прилоге које је кандидат доставио, слободни смо да Изборном већу поднесемо следећи ИЗВЕШТАЈ На расписани конкурс за избор једног ванредног професора за ужу научну област Грађанско право општи део и Стварно право пријавио се, као једини кандидат, дррајко Јелић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду. I Подаци о кандидату ДрРајко Јелић је рођен 30.јула 1955.године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1978.године са просечном оценом 9,13. На Правном факултету Универзитета у Београду стекао је и академски назив магистра правних наука одбранивши магистарски рад на тему Основно имовинско право на стварима у друштвеној својини 1988.године. Докторску дисертацију под насловом Правни промет друштвених средстава одбранио је на Правном факултету Универзитета у Београду 1992.године. Кандидат влада енглеским језиком. 1
II Наставна активност и избори ју звања По завршеним студијама на Правном факултету кандидат је две године предавао Уставно и Привредно право у Другој економској школи у Београду. У звање асистента приправника на Правном факултету у Београду за предмет Друштвена својина и самоуправљање изабран је 1981.године а реизабран 1986.године. У звање асистента изабран је 1990.године. У звање доцента за предмет Стварно право изабран је 15.фебруара 1995.године а реизабран 2000. и 2005.године. У звање ванредног професора за предемет Грађанско право општи део и Стварно право изабран је 2010.године. III Научни рад Научни развој кандидата др Рајка Јелића обележен је мултидисциплинарним проучавањем установа друштвене, а доцније државне односно јавне својине. При томе доминирају она питања која се односе на имовинско правни односно грађанско правни аспект ове установе. Јавна својина и питања за њу везана су тематски круг који је окупирао научну пажњу кандидата и у протеклом изборном периоду. Бавећи се овим питањима кандидат проф.др Рајко Јелић стекао je реноме поузданог и приљежног истраживача у овој области. У наставку овог извештаја наводимо списак објављених радова кандидата, објавњених до избора у звање ванредног професора, који су приказани у ранијим извештајима приликом избора односно реизбора, а затим списак радова објављених након избора у звање ванредног професора, који ће бити посебно приказани и оцењени у овом извештају. А. Радови до избора у звање ванредног професора 1. Основно имовинско право на стварима у друштвеној својини, 1988, магистарски рад (208 страна). 2. Одреднице за Правну енциклопедију, 1988 (25 одредница на око 60 куцаних страна). 3. Правни промет друштвених средестава, докторска дисертација, 1992 (365 страна). 4. Настанак и развој права рада друштвеним средствима, Самоуправно право, 3/1983, 13 куцаних страна. 5. Режим коришћења и заштите пољопривредног земљишта у друштвеној својини, Безбедност и друштвена самозаштита, 6/1988, 19страна. 6. Правно располагање пољопривредним земљиштем у друштвеној својини, Безбедност и друштвена самозаштита, 8/1988,20 страна. 2
7. Теоријске дилеме око нормативно-правног концепта друштвене својине, Привреда и право, 9 10/87, 15 страна. 8. Друштвена својина као правна категорија, Зборник: Друштвена својина у Југославији, Центар за марксизам Универзитета у Београду, 1986,17 страна. 9. Садржина права располагања друштвено-правних лица, Анали Правног факултета у Београду, 1 2/1988, 18 страна. 10. Правна природа права располагања друштвених правних лица, Анали Правног факултета у Београду, 5/1988, 17 страна. 11. Прилог за дискусију о уставаном концепту друштвене својине, Социјална политика, 6/1988, 14 страна. 12. Неке недоследности у правном концепту друштвене својине, Безбедност и друштвена самозаштита, 7 8/89, 19 страна. 13. Андрија Гамс, Својина, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 4/1988, 11 страна. 14. Саветовање Методолошко-теоријска питања изучавања друштвене својине у Југославији, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 6/1982, 8 страна. 15. Саветовање Противуречности друштвене својине, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 2/1985, 8 страна. 16. Југословенско-пољски правнички дани, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 1/1985, 10 страна. 17. Саветовање Промена и измена закона о удруженом раду, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 5/1987,12 страна. 18. Саветовање Права на непокретним стварима, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 1 2/1988. 19. Саветовање Промена Устава СФРЈ и Устава СР Србије, приказ, Анали Правног факултета у Београду, 3/1988. 20. Појам и структура основног облика својине у нашем праву, Правни факултет, 1992 (део докторске тезе објављен у оквиру пројекта Конституисање Србије као модерне правне државе ) 21. Општа питања укидања друштвене својине, Зборник: Трансформација својинских односа, Правни факултет у Београду, 1992, 16 страна. 22. Својинске промене у бившим социјалистичким земљама, Привреда и право, 1/1993, 16 страна. 3
23. Деривативно стицање права на стварима у друштвеној својини, Привреда и право, 2/1993, 17 страна. 24. Друштвена и државна својина, Номос, Београд 1995 (11 ауторских табака: Друштвена својина 7, Државна својина 4 табака). 25. Посебни облици права својине, Досије, Београд 1998 (17 ауторских табака:државна својина 10, Друштвена својина 5, Задружна својина 2 табака). 26. Одреднице у Лексикону грађанског права, Београд, 1996, (24 одреднице, обима 2,5 ауторска табака). 27. Јавна предузећа и добра у општој употреби, Зборник: Управљање у предузећима, Правни факултет у Београду, 1999 (1 ауторски табак) 28. Пренос својине у англосаксонском праву, Право и привреда, 11 12/1995, (1 ауторски табак). 29. Правне дилеме у вези са колективним облицијма својине, Право и привреда, 3 6/1995, (1 ауторски табак). 30. Правни режим права својине и друштвене својине, Правни живот, 10/1995, том II, (1,5 ауторски табак) 31. Стицање права својине у француском праву на покретним стварима, Право и привреда, 9 10/1996, (1 ауторски табак). 32. Сукцесија у грађанском праву, Зборник:Конституисање Србије као правне државе, Правни факултет у Београду, 1996, (1 ауторски табак). 33. Стицање права својине у немачком праву на покретним стварима на основу уговора са претходним власником, Право и привреда, 1 2/1997, (1 ауторски табак). 34. Такозвана друштвена својина у нашем праву, Зборник:Србија хватање корака, Правни факултет у Београду, 1997, (1 ауторски табак). 35. Јавна предузећа и установе као субјекти права својине, Право и привреда, 5 8/1995., (1 ауторски табак). 36. Правна заштита тзв. колективних облика својине, Правни живот, 10/1988, II том (1,5 ауторски табак). 37. Својина у англосаксонском праву, Правни живот, 10/2000, 140 168. 38. Појам својине у континенталном праву, Зборник: Институције правне државе у условима транзиције, Правни факултет у Београду, 2003, (1,5 ауторски табак). 39. Експропријација, појам, елементи, теорија и пракса, Интермекс, Београд, 2009, 167 страна. 4
40. Пренос својине у англосаксонском праву, Зборник Развој правног система Србије и хармонизација са ЕУ, Правни факултет, Београд 2007, 186 195. 41. Предности и мане традиционалног и уговорног преноса права својине, зборник Развој правног система Србије и хармонизација са ЕУ, Правни факултет, Београд 2008, 90 97. 42. Експропријација, Зборник Развој правног система Србије и хармонизација са ЕУ, Правни факултет, Београд 2009, 132 140. 43. Измене и допуне у поступку експропријације, Правни информатор, 4/2009,22 25. 44. Експропријација и сродне категорије, Правни живот, Зборник радова Копаоничке школе природног права, 11/2009, 613 626. Б. Радови од избора у звање ванредног избора 1. Јавна својина и сродни облици, Досије, Београд 2013, 170 страна(m42). 2. Субјекти и објекти као елементи појма експропријације, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2010, 150 163(М44). 3. Јавни интерес у поступку експропријације, Зборник раова Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2011, 112 125(М44). 4. Неки аспекти накнаде у поступку експропријације, Зборник радова Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2012, 278 292(М44). 5. Задружна својина у нашем праву, Зборник раова Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2013, 357 370(М44). 6. Јавна својина и сродни облици, Правни живот10/2014, 379 398(M51). Преглед и оцена објављених радова 1. Књига Јавна својина и други облици обухвата 141 страну текста аутора, а на преостаих 28 страна објављен је Закон о јавној својини ( Службени гласник РС, бр. 72/2011). Овим делом кандидат је наставио да се креће у најважнијем тематском кругу својих истраживања, коме припадају његови радови почев одмагистарскоги докторске дисертације, преко књига Друштвена и државна својина из1995. године и Посебни облици права својине из 1998. године, до већег броја објављених чланака, укључив и неке у протеклом реизборном периоду. 5
Импулс за новим делом на ову тему донели су Устав РС из 2006. године изакон о јавној својинииз 2011,који јетребало да разради и преточи у закон уставни концепт јавне својине. Књига је подељен надваглавна дела: Јавна својина и Јавна својина и сродни облици, којима претходе уводна разматрања, а следи Закључно разматрање.у првом делу, аутор најпре разматра дилему да ли је јавна својина институт који представља својину у грађанско-правном слислу, а затим анализира схватања о јавној својини као јавноправној, несвојинскиј категорији. Следи анализа субјеката јавне својине, у светлу декомпозиције некад јединственог појма државне својине и идентификовања аутономне покрајине и локалне самоуправе као титулара јавне својине, поред државе (републике). Треће поглавље је посвећено објектима јавне својине, а затим следе излагања о њеној правној садржинии правном режиму појединих објеката. У овом делу аутор анализира стицање и престанак јавне својине и нудизакључак о њеној правној природи. На крају је излагање о правнојзаштити јавне својине. У другом делу аутор резимира своја истраживања о односу јавне својине и права својине, о друштвеној и задружној својини. Методолошки оквир и већи број закључака на којима кандидат заснива своје истраживање познати су из његових ранијихрадова о истом феномену. Ипак, хвале је вредан труд да се ти закључци, па и методолигија, провере на основу позитивноправних решења. Аутор прихвата, с једне стране, један јавноправни поглед на те новине (пратећи идеје Ратка Марковића), став да је, наводно, у уставу прихваћена једнакост различитих облика својине само с аспекта њихове правне заштите, али да је ван тога, у неким одредбама јавна својина нижег ранга од приватне. Аутор критикује и Закон о јавној својини, у коме се, како сматра,мешају својина и имовина, изједначавају имовина и имовинска маса. У делу у којој представља новину, књига кадидата Јелића представља један од ретких покушаја да се теоријски осветли, и то мултидициплинарно, појам јавне својине, који је данас уставна и позитивноправна установа. Из овог разлога, ради се о корисном штиву и хвалевредном покушају. 2. Чланци под редним бројем 2 до 4 део су исте тематске целине и биће скупно приказани. Ови чланци ослањају се на ауторова истраживања установе експрипријације,која је у интегралном облику ставио на увид јавности у књизи Експропријација, појам, елементи, теорија и пракса. Кандидат је издвојио и још једном анализирао, настојећи да пронађе нов угао посмтрања, најважније појмове који се односе на експропријацију. 6
У првом у овој серији чланака кандидат се бави субјектима експропијације, корисником, с посебним освртом на грађанина као корисника експропријације, и власником непокретности која је објект експропријација, али и другим питањимау вези с непокретношћу која је предмет експропријације. Тема другог чланка је утврђивање јавног интереса односно општег интереса, које аутор унеколико изјдначава, који је у подлози експропријација. То је била прилика и да прикаже новине које су усвојене у нашем позитивном праву 2009. године, актуелизујући у односу на ово важно питање истраживања која су претходила објављивању наведене књиге. Трећи чланак посвећен је теоријским и практичним питањима одмеравања накнаде за експроприсану непокретност, укључив и накнаду онима који су на експроприсаној непокретности имали неко право уже од права својине. 3. Чланци Задружна својина у нашем праву, објављен у оквиру научноистраживачког пројекта Правног факултета, и Јавна својина и сродни облици, изложен на саветовању Копаоничке школе природног права 2014. године, још су један допринос кандидата анализи облика својине који нису тзв. приватна својина: јавној, друштвеној и задржуној. Потематици, изворима и методологији суштински су саставни део рада анализираног под бројем 1. Текстови кандидата проф. др Рајка Јелића, мада не представљају у целини новину у тематском и методолошком погледу у односу на његов ранији научни опус, сваки за себе и у целини представљају, нарочито због њихове интердисциплинарности, чињенице да су на размеђи грађанског, уставног и управног права, користан допринос нашој правној науци и пракси, додатни доказ научне зрелоти коју је кандидат достигао, као и потврду да се од њега у наредном периоду могу очекивати још бољи резултати, па и искорак у нове теме. IV Настава и педагошки рад Кандидат је у протеклом реизборном периодуизводио наставу и испитивао кандидате на предметимастварно право и Грађанско право општи део и Стварно право, у оквиру којих је и раније радио,најпре као сарадник, а затим преко двадесет година као наставник. У обављању наставничке дужности показао је висок степен савесности и поузданости. Комисија сматра да је важно да се истакне да је кандидат проф. др Рајко Јелић без изузетка одговорио свим обавезама у настави, а по броју одржаних часова и испита спада у натпросечно оптерећене наставнике. Педагошки таленат и искуство допринели су да рад кандидата др Рајка Јелића у настави буде повољно оцењиван у поступку еваулације наставног рада који Правни факултет спроводи у виду анонимних студентских анкета. 7
V Учешће на научним и стручним скуповима Као што се може видети и из приказаних радова, кандидат др Рајко Јелић активно је учествовао у научно-истраживачком пројекту Правног Факултета Универзитета у Београду,под насловомразвој правног система Србије и хармонизација с правом Европске уније. Такође, професор Јелић је као писац реферата и учесник у расправи наставио да учествује на једном од најпрестижнијих правничких научно-стручних скупова у Србији, Копаоничкој школи природног права. VI Закључак Комисије Комисија сматра да кандидат проф. др Рајко Јелић испуњава све законске и статутарне услове за реизбор (поновни други по реду избор)у звање и заснивање радног односа на радном месту ванредни професор, за Грађанско правну ужу научну област предмет Грађанско право општи део и Стварно право (поновни избор). У претходном изборном периоду кандидат је објавио већи број научних радова од значаја за развој науке којом се бави, учествовао у научним пројектима, успешно одговорио свим обавезама у различитим облицима наставе, па Комисија има част да Изборном већу Правног факултета у Београду упути следећи ПРЕДЛОГ да кандидата проф. др Рајка Јелићапоново, по други пут, изабере у звање ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област (предмет Грађанско право oпшти део и Стварно право), каои да Правни факултет с њим заснује радни однос. проф. др Мирослав Лазић проф. др Драгор Хибер проф.дрмарко Ђурђевић проф. др Дејан Ђурђевић У Београду, 12. фебруара 2015. године проф.др Марија Караникић Мирић 8