ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ ОТВОРЕНЕ МОГУЋНОСТИ Драгана Милуновић Народна библиотека Србије, Београд УДК: 004.738.5:02 004.65:02 001.103 Свет већ неко време говори о четвртој индустријској револуцији и њоме условљеној будућности тржишта, о подацима као о новој нафти, о економији знања и управљању базираном на подацима. Велики подаци (Big Data), вештачка интелигенција (Artificial Inteligence АI), Интернет ствари (Internet оf Things IоT) и виртуелна реалност (Virtual Reality VR) одавно су саставни део нашег живота, а јавности је све више познато на који начин њихова експанзија редефинише како бизнис-моделе највећих светских компанија, тако и моделе умрежавања људске интелигенције и њоме условљеног понашања. Количине података које човечанство данас генерише мери се већ десетинама петабајта у секунди, док истовремено извештаји водећих светских института у области истраживања тржишта упућују да међународна размена података по први пут у историји међународне трговине генерише више вредности него размена роба и услуга. Сматра се да од укупног броја уређаја тренутно повезаних на Интернет, само једну осмину непосредно користи човек, док су осталих седам део IоТ-а, а предвиђа се да ће се у наредних пет година број уређаја повећавати до четири пута брже него број интернет корисника. Изражено у бројевима, до 2020. године, број IоТ уређаја попеће се са 22 на 50 милијарди, док ће се број интернет корисника увећати са 3,3 на 4,6 милијарди, што значи да ће и званично више од половине човечанства имати приступ интернету. Наведени показатељи су део истраживања Ин
ститута McKinsey Global1, који се бави истраживањима у области глобалне економије, а које предвиђа да долази доба у коме ће људи и машине заједно генерисати податке далеко већим темпом него што ће се из њих добијати применљива сазнања која ће служити у сврхе које ће моћи да доносе добробит човечанству. Аналогно данашњим библиотекама, сматра се да ће уследити развој тзв. брокера који ће управљати подацима у смислу њихове организације и дељења, односно продаје услуга понуде и потражње података. Развој стручњака које данас већ познајемо под именом data scientists могао би се сматрати њиховом претечом. Linking Open Data cloud diagram 2017, by Andrejs Abele, John P. McCrae, Paul Buitelaar, Anja Jentzsch and Richard Cyganiak. http://lod-cloud.net/ CC BY-SA 4.0 У складу са опредељењем Редакције Гласника да заокружене тематске целине у сваком броју посвећује темама које представљају новитете како у области библиотечко-информационе делатности, тако и на ширем плану информационих технологија и других сродних области, издање за 2018. годину посвећено је упознавању стручне јавности са светским трендом отварања података, као и са досадашњим постигнућима у овој области на националном плану. 1 MGI-Digital-globalization-Full-report.pdf, https://www.mckinsey.com/mgi/overview, преузето 5. 1. 2018. 10
Окосницу броја чини представљање пројекта Отворени подаци отворене могућности. Овај пројекат од 2015. године реализује Влада Републике Србије у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (у даљем тексту: UNDP) као имплементационим партнером који је обезбедио и део финансијске подршке пројекту заједно са Светском банком, Фондом за добру управу Велике Британије (GGF) и Шведском агенцијом за развојну сарадњу (SIDA). Иницијативе на којима се заснива пројекат као основни циљ имају унапређење електронских сервиса на начин који поспешује привредни развој кроз чињење доступних података у електронској форми за поновно коришћење. Такође, пројекат је и део Стратегије реформе јавне управе, па тако у практичном смислу обухвата регулаторни ниво управљања отвореним подацима, појединачне нивое различитих врста институција, међу којима су и библиотеке и, коначно, ниво иновативне употребе старих податакa кроз њихово снажно увезивање и учвршћивање веза између свих учесника у пројекту. Отворени подаци представљају јавне, дигиталне, машински читљиве, доступне, бесплатне податке чијом се поновном слободном употребом обезбеђује додата економска вредност. Укупна тржишна вредност отворених података у Европској унији је у 2016. години процењивана на око 200 милиона евра, индиректне економске добити за привреду на 1,7% БДП-а, а број послова заснованих на отвореним подацима у Европи на 75.000, са тенденцијом пораста за 35% до 2020. године. https://en.wikipedia.org/wiki/open_data#/media/file:lod.png CC BY-SA 4.0 11
У 2016. години Министарство за државну управу и локалну самоуправу формирало је Радну групу за отворене податке која је у тренутку оснивања укључивала 19 институција различитих типова и преко четрдесет чланова, међу којима и представнике Народне библиотеке Србије. Читава прва година рада била је заснована на планирању активности и ширењу идеја отворених података, њиховог значаја, правних и техничких модела њиховог отварања у смислу упознавања са важећом легислативом, као и потребама за њено унапређење, односно упознавању са захтеваним форматима података и начинима њиховог отварања у информатичком смислу. Реализоване су радионице на којима су учесници имали прилике да размене искуства, једни другима представе специфичности својих база података које ће потенцијално бити отворене, да раде у директној интеракцији са правним и информатичким стручњацима које је као подршку пројекту обезбедио UNDP као носилац организационих процеса. Овде треба поменути да је у техничком смислу пројекат утемељен на концепту приступања подацима преко OAI протокола који омогућава масовно свлачење података у машински читљивом облику. Такође, током 2016. и 2017. године одржавани су редовни састанци радне групе, као и низ појединачних састанака у институцијама, што је резултирало одличним повезивањем стручњака и значајним повећањем степена међуинституционалне сарадње чак и међу установама сасвим различитих типова. Учешће сектора државне управе у пројекту, осим значаја у смислу финансијске подршке, допринело је и осветљавању природе улоге различитих владиних агенција и канцеларија, односно ближем увиду запослених у институцијама у врсту посла који оне обављају, као и начина реализације послова. Циљ свега је разумевање природе података и могућности да се на креативан, иновативан, понекад неочекиван начин подаци једне институције или организације учине корисним другима ради произвођења нове, додате вредности. Посебан допринос овако несвакидашњем увезивању дао је невладин сектор. Њихово учешће се првенствено базирало на област истраживачког рада који се односи на утврђивање заступљености и потребе за подацима различитих типова, као и укључивање младих информатичких стручњака запослених у стартап компанијама, без чије подршке рад на овом пројекту не би био могућ, а чији је позитиван став према иновацијама и раду уопште дао посебну ноту активностима у овој групи. Резултат рада на пројекту је национални портал за отворене податке на адреси: data.gov.rs, а који је укључен у Портал отворених података Европске уније. Србија је укључена и у неке од међународних ранг-листа отворених података Global Open data и Index Open Data Barometеr. 12
13
Идеја Редакције, поред тога да овим тематом ближе прикаже стремљења у области отварања података у Србији, била је и да текстовима који представљају преводе изабраних међународних радова дамо општи увод у ову проблематику, која је, за домаћу стручну јавност, још увек само релативно позната. Отворени подаци могу се сагледавати из различитих перспектива које диктирају и различите услове како отварања, тако и поновне употребе. Из тог разлога, за уводне преведене текстове, према избору Тање Тасић и Драгане Милуновић, издвојена су два, а сваки од њих, на свој начин, даје допринос целини. Први прилог, у преводу Татјане Домазет, под називом Изградња блокова повезаних отворених података у библиотекама, представља друго поглавље публикације Повезани подаци о библиотекама: истраживање и усвајање објављено у Библиотечким извештајима о технологији 2. Текст говори о томе да је принцип отворених повезаних података и отворених повезаних речника примењен у бројним пројектима библиотека, архива и музеја, укључујући: пројекат Сервис повезаних нормативних података и речника Конгресне библиотеке (http://id.loc.gov), Европеанине повезане податке (http://data.europeana.eu ), Шведски централни каталог (www.libris.kb.se), Националну библиотеку Немачке (www.dnb.de), Британску националну библиографију (www.bl.uk/bibliographic/natbib.html), Отворену библиотеку (http://openlibrary.org ) и нову Дигиталну јавну библиотеку Америке (DPLA) (http://dp.la). Иако се опсег и резултати ових пројеката разликују, сваки од њих пружа добар пример како метаподаци библиотека, архива и музеја могу да мењају облик и сврху и како могу да се користе више пута. С тим у вези, постоје бројна истраживања о изгледу, употреби и последицама употребе принципа отворених повезаних података за податке институција које чувају културно наслеђе. Текст објашњава отворене податке као податке који се објављују на вебу и имају способност једноставног повезивања са већ постојећим сродним подацима, при чему су подједнако разумљиви како људима, тако и рачунарима; и са аспекта принципа да подаци, како би могли да се повезују и вишеструко користе, морају да буду отворени и ослобођени правних ограничења у вези са ауторским правима. Детаљно се описују и анализирају четири основна принципа на којима се заснива систем повезаних података: 1) коришћење јединственог идентификатора извора (URI), 2) коришћење протокола за пренос хипертекста јединственог идентификатора извора (HTTP URI), 3) добијање употребљивих података када се HTTP URI разреши, 4) укључивање линкова ка другим јединственим идентификаторима извора. 2 Erik T. Mitchell, Library Linked Data: Research and Adoption, Library Technology Reports 49, no. 5 (July 2013). 14
Други текст, у преводу Биљане Калезић, под називом Како библиотеке и друге академске заинтересоване стране могу да се ангажују у производњи података?, аутора Петера Линдеа (Технолошки институт Блекинге, Карлскрон, Шведска), Мерела Нормана (Краљевска холандска академија наука и уметности, Амстердам), Бригите А. Веселс и Тордиса Свеинсдотира (Универзитет у Шефилду, УК), бави се питањима вредности отвореног приступа подацима у истраживачке сврхе. Посматрајући проблем са аспекта библиотечко-информационе делатности, рад трага за утврђивањем начина како библиотеке повезати са другим заинтересованим странама чије интересовање за укључивање у систем може додатно допринети постизању користи од слободне размене података. Нарочито се истиче значај преузимања улоге лидера у процесима овакве сарадње од стране библиотека, као и потребе да се систематски ради на обучавању како библиотекара, тако и истраживача у раду са отвореним подацима. Текст је заснован на искуствима из једног европског пројекта на основу кога су добијена сазнања о могућим препрекама у развоју отвореног приступа истра живачким подацима у Европи. Прилог Ђорђа Кривокапића, правника, професора Факултета организационих наука и извршног директора Фондације Share, и Јелене Адамовић, истраживача-сарадника у Фондацији Share, говори о увођењу отворених података у законодавни оквир, као и усаглашавању прописа са регулаторним оквирима Европске уније. Изнете су европске тенденције које дефинишу питања отварања података и односа земаља Европске уније према питању отварања података, као и примери земаља из региона, све у циљу трагања за примерима добре праксе који би послужили темељном дефинисању стратегија на националном нивоу. Треба поменути да се национални пројекат Отворени подаци темељи на директиви Европске уније Public Sector Information (PSI), која датира из 2003. године, а 2013. је имала значајне измене и допуне које су подразумевале, између осталог, и могућност укључивања библиотека, архива и музеја. Иако је директива обавезујућа само за органе јавне власти, који своје податке морају да подведу под тзв. Open data режим, несумњива је корист и за институције културе које такође проналазе економски интерес у стављању у промет база података којима располажу. Наравно, када је у питању отварање библиотечких података, неопходно је водити рачуна о томе да овде не говоримо о остваривању права на читање докумената, већ о праву на поновну употребу, што значи да грађа која подлеже Закону о ауторском и сродним правима не може бити предмет отварања. Свакако најзначајнију врсту података којима располажу библиотеке, а који су интересантни за поновну употребу, представљају метаподаци о библиотечкој грађи и изворима, као и статистички подаци о пословању библиотека. 15
Текст се бави и питањима потребе за изградњом капацитета за управљање подацима у оквиру институција, прилагођавањем процедура, формулисањем политика, као и утврђивањем ефеката објављивања података. Примерe укључивања европских националних библиотека у покрет отво рених података представила је Тамара Бутиган Вучај. Она је описала досадашње учинке развијених земаља попут Француске, Немачке, Шпаније и Италије, али и увек близак узор Словеније, као земље која у стопу прати најновије трендове у области европских развојних тенденција на начин који препознајемо као себи близак и тиме примењив у домаћој пракси. Аутор у овом раду отвара системска питања која се тичу места и улоге библиотека, као великих произвођача података, у систему повезаних отворених података; утврђује степен њихове досадашње укључености, као и корист коју укљученост доноси како самим библиотекама, тако и појединачним корисничким групама. Одговори на ова питања леже у врстама сетова података које су националне библиотеке Европе већ отвориле, а изнети примери добре праксе требало би да постану путоказ Народној библиотеци Србије која је направила прве кораке ка уласку у велику породицу институција у оквиру националног пројекта отварања података. Посебан простор у раду посвећен је порталу за приступ дигитализованом културном наслеђу Европе, Европеани, која је, према речима аутора, својом политиком отварања података много учинила и за то да националне библиотеке отварању података дају приоритет у својим развојним плановима. Тако су метаподаци за све објекте на Европеани слободни за поновно коришћење без ограничења (CC0), на шта се библиотеке обавезују потписивањем Уговора о размени података који је, 2015. године, потписала и Народна библиотека Србије као партнер и агрегатор метаподатака за Европеану. Као циљ овог темата видели смо осветљавање питања отварања података како кроз локалну призму која подразумева њихову улогу и значај примене у библиотекама, тако и на глобалном плану који се огледа у њиховом сагледавања у контексту других учесника у производњи и размени података. Кроз међународна искуства и примере добре праксе покушали смо и да бацимо ново светло на постигнућа која су до сада остварена на националном плану и тиме стручној јавности покушамо да пружимо основне информације о теми која се спонтано, али енергично, намеће као још једна од нових парадигми које су пред библиотекарском струком. 16