SZapJavSek

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД НИШ УПРАВА ЗА ПРИВРЕДУ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОДСЕК ЗА СТАТИСТИКУ ЗАПОСЛЕНОСТ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ ГРАДА НИША Ниш, мај 2006. године

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 2 Појам јавни сектор, у овој информацији, подразумева локалну самоуправу са предузећима и институцијама чији је оснивач или суоснивач град. Рад јавног сектора омогућава нормално функционисање града као социјалноекономске и културне средине. Кроз јавни сектор грађани задовољавају најразноврсније колективне и индивидуалне потребе. Од елементарних као што су водоснабдевање, комунално уређење, даљинско грејање, изградња и уређење града; преко бриге о деци предшколског узраста, те заштите лица са социјалним и специјалним потребама до културе и рекреације. Грађани активно учествују у раду јавног сектора лично путем предлога, сугестија и различитих акција, или преко својих изабраних и именованих представника који креирају и утичу на пословну политику ових предузећа и институција. Информација "Запосленост у јавном сектору града Ниша" доноси податке о стању запослености 2005. године. Први део садржи резултате истраживања којима се евидентира стање запослености у јавном сектору у 2005. години. Добијене су следеће информације о јавном сектору: колико има запослених, колико је учешће жена у броју запослених; колико од запослених има високо, више, средње образовање; колико је запослених без икакве квалификације и образовања; колика је старост запослених; које средине имају најмлађу радну снагу а које најстарију; каква је квалификациона и полна структура руководећег кадра. Подаци су прикупљени анкетом (спроведена је крајем 2005. године), а обухваћени су: А) Кабинет градоначелника,градско јавно правобранилаштво, десет управа и две службе града; Б) пет градских општина; В) дванаест јавних предузећа и Г) дванаест институција културе и физичке културе. Други део је аналитички и садржи упоредне податке којима се одређује место јавног сектора у укупној запослености града и прати развој запослености јавног сектора по појединим параметрима (број запослених, квалификација), од 1997. године до данас.

3 С а д р ж а ј страна УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 2 САДРЖАЈ 4 ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ 5 I ЗАПОСЛЕНОСТ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ 6 1. БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ 6 2. КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ 7 2.1. Запослени са високом и вишом стручном спремом 9 2.2. Карактеристике запослености јавног сектора 12 3. СТАРОСНА СТРУКТУРА 14 4. РУКОВОДЕЋА СТРУКТУРА 16 II KОМПАРАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ 16 1. УКУПНА ЗАПОСЛЕНОСТ У ГРАДУ НИШУ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ 16

4 ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ страна Графикон 1. Структура запослених у јавном сектору - укупно 6 Графикон 2. Структура запослених у јавном сектору - жене 6 Графикон 3. Квалификациона структура запослених - укупно 7 Графикон 4. Квалификациона структура запослених - жене 8 Графикон 5. Структура запослених са високом школском спремом - укупно 9 Графикон 6. Структура запослених са вишом школском спремом 12 Графикон 7. Старосна структура запослених - укупно 14 Графикон 8. Старосна структура запослених - жене 15 Графикон 9. Квалификациона структура запослених у граду Нишу и јавном сектору града Ниша 17 Графикон 10. Квалификациона структура запослених у јавном сектору 17

I ЗАПОСЛЕНОСТ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ 5 1. БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У јавном сектору града Ниша запослено је 5815 радника (види Табелу 1. на страни 8). Највећи број запослених је у јавним предузећима, а најмањи у новоформираним градским општинама. Графикон 1. Структура запослених у јавном сектору - укупно јавна предузeћa 55,9% управе и службе града 13,5% градске општине 2,9% инст.образовања и соц. заштите 15,8% инст. културе 11,9% Од укупног броја запослених у јавном сектору је 2554 жена, које у укупној запослености јавног сектора учествују са 43,9%. Највећи број жена ради у јавним предузећима а најмањи у градским општинама (види Табелу 2. на страни 9). Графикон 2. Структура запослених у јавном сектору - жене јавна предузeћa 35,4% инст. културе 13,9% инст.образовања и соц. заштите 30,8% градске општине 2,9% управе и службе града 17,2%

2. КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ 6 Квалификацију поседује 79,9% запослених, док једна петина има минимално образовање и без икакве је квалификације. Скоро трећина запослених поседује високо или више образовање (31,5%), а нешто мање од половине има средње образовање. Табела 1. Број запослених у јавном сектору према квалификацији Назив К в а л и ф и к а ц и ј а ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ Укупно А Управе и службе града 310 108 227 1 3 52 0 82 783 Б Градске општине 53 38 57 3 2 5 0 8 166 I Укупно (А+Б) 363 146 284 4 5 57 0 90 949 В Јавна предузећа 427 223 1 054 7 135 602 73 731 3 252 Г Институције културе 194 83 236 8 11 99 18 44 693 Д Институције образовања и социјалне заштите 108 285 224 3 5 83 35 178 921 II Укупно (В+Г+Д) 729 591 1514 18 151 784 126 953 4866 Укупно (I+II) 1 092 737 1 798 22 156 841 126 1 043 5 815 Графикон 3. Квалификациона структура запослених - укупно 35 30,9% 30 25 20 18,8% 17,9% 14,4% 15 12,7% 10 5 0,4% 2,7% 2,2% 0 ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ

7 Запослене жене у јавном сектору су квалификованија радна снага у односу на запослене мушкарце. Професионално образовање има 83,4% жена, а од тога је са високим и вишим образовањем чак 41,1%. Нешто више жена него у укупној популацији запослених поседује средњу стручну спрему, такође, мање је учешће жена у категоријама неквалификованих, полуквалификованих и квалификованих. Табела 2. Број запослених жена у јавном сектору према квалификацији Назив К в а л и ф и к а ц и ј а ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ Укупно А Управе и службе града 187 56 145 0 1 11 0 39 439 Б Градске општине 21 16 27 1 0 1 0 7 73 I Укупно (А+Б) 208 72 172 1 1 12 0 46 512 В Јавна предузећа 188 74 421 7 3 61 12 135 901 Г Институције културе 109 48 128 5 0 33 8 24 355 Институције образовања и Д социјалне заштите 83 269 187 3 2 44 22 176 786 II Укупно (В+Г+Д) 380 391 736 15 5 138 42 335 2 042 Укупно (I+II) 588 463 908 16 6 150 42 381 2 554 Графикон 4. Квалификациона структура запослених - жене 40 35,6% 35 30 25 23,0% 20 15 18,1% 14,9% 10 5,9% 5 0,6% 0,2% 1,7% 0 ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ

2.1. Запослени са високом и вишом стручном спремом 8 Највиши ниво образовања запослених евидентиран је у управама и службама града и градским општинама, где 53,6% запослених има високо или више образовање, а више од трећине запослених је са високом стручном спремом (38,3%). У институцијама културе, социјалне заштите и образовања нешто више од 40% запослених (41,5%) има високо или више образовање, док је у јавним предузећима само 20,0% запослених наведених нивоа образовања. Високу стручну спрему има 1092 запослена лица и они у укупном броју запослених учествују са 18,8%. Највећи број, скоро 40% запослених високошколаца, налази се у јавним предузећима, а најмањи у градским општинама (види Табелу 1. на страни 8). Графикон 5. Структура запослених са високом школском спремом - укупно јавна предузeћa 39,1% управе и службе града 28,4% градске општине 4,8% инст.образовања и соц. заштите 9,9% инст. културе 17,8% Већина запослених са високом стручном спремом има диплому факултета друштвених наука (види Табелу 3. на страни 11): правног 20,4%, економског 15,4%, различите специјалности филозофског факултета 18,7% и различите групе факултета уметности 4,1%. Нешто је мање учешће запослених са техничким профилом образовања: грађевинско-архитектонским 16,3%, машинско-техничким 6,3% и електронским 4,8%

Табела 3. ЗАПОСЛЕНИ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ - по образовним профилима - Ред. број Ф а к у л т е т и јавна предузећа институције културе Број запослених институције образовања и социјалне заштите управе и службе града градске општине укупно 1. Правни факултет 47 18 18 123 17 223 2. Економски факултет 86 19 11 43 9 168 3. Грађевински факултет 86 0 0 58 3 147 4. Архитектонски факултет 25 1 0 4 1 31 5. Фак. организационих наука 0 1 33 0 0 34 6. Филозофски факултет 55 78 31 36 4 204 7. Саобраћајни факултет 1 0 0 5 0 6 8. Машински факултет 57 3 2 3 4 69 9. Електронски факултет 31 2 1 14 5 53 10. Медицински факултет 7 1 2 8 0 18 11. Факултет политичких наука 4 0 3 1 0 8 12. Факултет заштите на раду 6 6 1 10 2 25 13. Факултет драмских уметности 1 15 0 0 0 16 14. Факултет ликовне уметности 0 8 0 0 0 8 15. Факултет музичке уметности 0 21 0 0 0 21 16.. Пољопривредни факултет 4 0 0 3 7 14 17. Шумарски факултет 3 1 0 0 0 4 18. Факултет физичке културе 0 16 0 0 0 16 19. Технолошки факултет 1 0 0 0 0 1 20. Остали 13 4 6 2 1 26 УКУПНО 427 194 108 310 53 1 092 9

Табела 4. ЗАПОСЛЕНИ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ СА ВИШОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ - по образовним профилима - Ред. број В и ш а ш к о л а јавна предузећа институције културе Број запослених институције образовања и социјалне заштите градске општине управе и службе 10 укупно 1. Виша машинска школа 35 4 1 1 8 49 2. I степен Машинског факултета 4 0 0 0 0 4 3. Виша електротехничка школа 19 5 0 3 6 33 4. I степен Електротехничког фак. 3 0 0 0 0 3 5. Виша економска школа 38 14 6 17 20 95 6. I степен Економског факултета 4 0 0 0 0 4 7. I степен Правног факултета 36 17 1 1 35 90 8. Виша управна школа 2 1 0 8 1 12 9. Виша саобраћајна школа 5 0 0 0 2 7 10. Виша пољопривредна школа 16 0 0 0 5 21 11. I степен Пољопривредног фак. 1 0 0 0 1 2 12. Виша прехрамбена школа 1 0 0 0 0 1 13. I степен Фак. заштите на раду 8 0 0 1 1 10 14. Виша школа заштите на раду 1 3 0 0 0 4 15. Виша школа организације рада 1 3 0 1 0 5 16. Виша школа за информатику 3 0 1 0 2 6 17. Виша технолошка школа 1 0 0 0 0 1 18. Виша геодетска школа 4 0 0 0 3 7 19. Виша грађев. техничка школа 21 2 0 2 16 41 20. Виша педагошка школа 14 12 255 0 5 276 21. Виша школа за социјални рад 0 0 21 0 0 21 22. Виша музичка школа 0 4 0 0 0 4 23. Виша трговачка школа 2 0 0 0 0 2 24. Виша туристичка школа 0 3 0 0 0 3 25. Остало 14 15 0 4 3 36 УКУПНО 223 83 285 38 108 737

11 Вишу школску спрему има 737 запослених у јавном сектору. Највећи број запослених овог образовног нивоа је у јавним предузећима и институцијама образовања и социјалне заштите, док је најмањи у градским општинама (види Табелу 1. на страни 8). Графикон 6. Структура запослених са вишом школском спремом јавна предузећа 30,2% инст. културе 11,3% управе и службе града 14,6% градске општине 5,2% инст. образовања и соц. заштитe 38,7% Најзаступљенији су (види Табелу 4. на страни 12) васпитачи (37,4%), подједнако су заступљени економисти - 13,4% (Виша економска школа и I степен Економског факултета) и правници - 13,8%, а затим следе инжењери различитих профила: машински (7,2%), електро (4,9%) и грађевински (5,6%). 2.2. Карактеристике запослености јавног сектора Управе и службе града и градске општине* запошљавају 949 радника при чему жене чине више од половине запослених 54,0%. У управи, 90% радне снаге је професионално образовано. Више од половине су са високом и вишом стручном спремом, док трећина поседује средњу стручну спрему. То су средине са по педесетак и мање запослених при чему највећи број запослених (чак и до 75%) поседује високу стручну спрему. Изузетак представљају Управа за грађанска стања и опште послове и Служба за заједничке послове које, због специфичности послова које обављају, имају знатно већи број запослених као и другачију квалификациону струкутуру (види Табелу 5. на страни 14 и Табелу 6. на страни 15). * Код градских општина нема драстичних одступања у односу на управе града.

12 Запослени у управама са високом стручном спремом учествују са 39,6%. Преовладавају правници са 38,6%, следе економисти са 14,3%, инжењери грађевине са 16,8% и различите специјалности филозофског факултета са 11%. Вишу стручну спрему има 13,8% запослених од чега је 25,3% економиста, 30,8% правника (први степен Правног факултета или Виша управна школа) и 12,3% инжењера грађевине. Јавна предузећа запошљавају 3252 радника од чега су 27,7% жене. У јавним предузећима три четвртине запослених професионално је образовано, док једна четвртина запослених нема никакве квалификације или образовање. Петина запослених поседује високо и више образовање, трећина запослених је са средњим образовањем, висококвалификованих је 4,2%, а квалификованих 18,5% (види Табелу 7. на страни 15). Јавна предузећа према врсти делатности које обављају, броју запослених и специфичностима кадровске структуре можемо поделити у две групе: а) Комунална предузећа која запошљавају велики број радника, а представљају средине са нижим нивоом образовања. Највећи број неквалификоване радне снаге јавног сектора (65,9%) и самих јавних предузећа (95,8%) запослен је у комуналној делатности. б) Предузећа која се баве јавним информисањем, уређењем и изградњом града, транспортом и стамбеном изградњом су мање радне средине (броје по стотинак или мање запослених) са квалификованијом радном снагом (у Дирекцији за изградњу града и Заводу за урбанизам половина запослених поседује високошколско образовање). Највише запослених са високом стручном спремом је техничког профила: грађевинског 20,1%, машинског 13,3%, електротехничког 7,2%, архитектонског 5,9%. Трећина запослених са вишом стручном спремом је правно-економског смера, а такође трећина запослених има техничко образовање и то: машинско 15,7%, грађевинско 9,4% и пољопривредно 7,2%. Институције културе запошљавају 693 радника. Женска радна снага је равноправно заступљена са 51,2%. То су мале радне средине са до педесетак запослених (изузетак су ''Народне новине'' и Спортски центар ''Чаир''). Три четвртине запослених поседује високо, више или средње образовање, док само 9% запослених нема никакву квалификацију. Међу кадровима са високом стручном спремом најбројнији су са завршеним Филозофским факултетом различитих специјалности (40,2%), петина има правно или економско образовање, а разни уметнички профили чине 22,7% запослених (види Табелу 8. на страни 17). Институције образовања и социјалне заштите (види Табелу 9. на стр. 17) запошљавају 921 радника, а женска радна снага доминира са учешћем од 85,3%. Средине које се баве социјалном заштитом имају већи број запослених (''Пчелица'' запошљава 774 радника). Две трећине запослених професионално је образовано, док је петина без икаквог образовања и квалификације. Високо и више образовање има 42,7% запослених (доминира виша школска спрема васпитачи). Међу запосленима са високом школском спремом доминирају кадрови различитих профила Филозофског факултета и других факултета из домена социјалне заштите (59,3%), следе правници (16,7%) и економисти (10,2%). У овим институцијама кадрови са вишом школском спремом педагошко-социјалног профила чине 96,9% запослених (89,5% су васпитачи а 7,4% социјални радници).

3. СТАРОСНА СТРУКТУРА Старосна структура запослених у јавном сектору одраз је опште слике старости друштва. Две трећине запослених старости су од 39 до 58 година тј. припадају категорији средовечних. Младих радника, старости до 27 година је мало, свега 5%. Радници који су при крају радног века и у наредних пет година престају са радом чине 4,9% укупно запослених. Најстарију радну снагу имају институције социјалне заштите и образовања и управе и службе града, док градске општине имају запослене који су нешто млађи од просека старости укупно запослених у јавном сектору. Табела 10. Запослени у јавном сектору према старости Старосне групе Назив 64 и Укупно до 27 28-38 39-48 49-53 54-58 59-63 више А Управе и службе града 12 184 244 147 129 64 3 783 Б Градске општине 10 47 54 30 16 4 5 166 I Укупно (А+Б) 22 231 298 177 145 68 8 949 В Јавна предузећа 192 984 996 523 407 146 4 3 252 Г Институције културе 32 160 237 137 97 26 4 693 Институције образовања и Д социјалне заштите 43 189 304 195 161 27 2 921 II Укупно (В+Г+Д) 267 1 333 1 537 855 665 199 10 4 866 Укупно (I+II) 289 1 564 1 835 1 032 810 267 18 5 815 13 49-53 17,7% Графикон 7. Старосна структура запослених -укупно 54-58 13,9% 59-63 4,6% 64 и више 0,3% до 27 5,0% 39-48 31,6% 28-38 26,9%

Женска радна снага је нешто старија. Међу запосленим женама 2,7% испуњава услове за одлазак у старосну пензију, док запослене жене које ће у наредних пет година завршити радни век (старосна група од 54-58 година), у укупном броју запослених жена у јавном сектору учествује са 14,8%. Табела 11. Запослене жене у јавном сектору према старости Старосне групе до 27 28-38 39-48 49-53 54-58 59-63 64 и више Укупно А Управе и службе града 6 108 142 83 79 21 0 439 Б Градске општине 7 24 29 8 4 1 0 73 I Укупно (А+Б) 13 132 171 91 83 22 0 512 В Јавна предузећа 34 260 323 141 120 23 0 901 Г Институције културе 15 86 128 72 46 7 1 355 Институције образовања и Д 31 166 262 180 129 18 0 786 социјалне заштите II Укупно (В+Г+Д) 80 512 713 393 295 48 1 2 042 Укупно (I+II) 93 644 884 484 378 70 1 2 554 Графикон 8. Старосна структура запослених - жене 14 54-58 14,8% 59-63 2,7% 64 и више 0,1% 49-53 19,0% до 27 3,6% 39-48 34,6% 28-38 25,2

15 4. РУКОВОДЕЋА СТРУКТУРА Од укупног броја запослених 251 (4,3%) је на руководећим радним местима, а од тога 96 (38,2%) жена су руководиоци. Највећи број руководилаца, 235 односно 93,7% има високошколско образовање. У руководећем кадру у управама и службама града преовладавају руководиоци правно-економског профила образовања (43,8%). Такође, и у градским општинама две трећине руководилаца има истоветан образовни профил. У јавним предузећима, у складу са њиховом основном делатношћу, заступљени су нешто разноликији кадрови најчешће техичког профила. Руководство је средовечно, најчешће преко 45 година старости, са богатим радним искуством, од 15-20 па и више година. II КОМПАРАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ 1. Укупна запосленост у граду Нишу и јавном сектору Јавни сектор града, у 2005. години у односу на 1997. годину, бележи раст запослености за 37,4% (формиране су градске општине и два нова градска предузећа), док укупна запосленост у граду у том периоду бележи пад од 6,1%. У 2005. години у свим облицима својине било је запослено 80457 лица, а у јавном сектору 5815. Јавни сектор данас у укупној запослености учествује са 7,2%, док је 1997. године учествовао са 4,9%. У односу на број запослених у предузећима, установама, задругама и организацијама где је запослено 65084 1) радника, учешће запослених из јавног сектора износи 8,9% (док је 1997. године било 5,4%). Поред приметног раста укупне запослености јавног сектора у укупној запослености града у односу на 1997. годину, евидентан је и раст запослених жена у јавном сектору. Такође, и само учешће жена за протеклих осам година, повећано је за 2,6% (са 41,3% на 43,9%). Слична ситуација је и у укупној запослености града, где је учешће жена повећано за 3,7% (са 38,7 % на 42,4%). Табела 12. Број запослених у граду Нишу Ред. број Година Број запослених у предузећима, у свим облицима својине установама, задругама у јавном сектору и организацијама укупно жене укупно жене укупно жене 1. 1997 85 646 33 145 77 938... * 4 232 1 749 2. 2005 80 457 34 115 65 084 27 503 5 815 2 554 1) Без приватних предузетника, лица која самостално обављају делатности и запослених код њих. * Не располаже се податком.

Квалификациона структура запослених у јавном сектору разликује се од квалификационе структуре укупно запослених у граду. Запослени са највишим и најнижим образовањем у нешто већем проценту учествују у запослености јавног сектора него у општој запослености. С друге стране, запослени са средњим нивоом образовања више су заступљени (7%) у укупној популацији запослених града, првенствено због знатно већег учешћа квалификованих радника. Графикон 9. Квалификациона структура запослених у граду Нишу и јавном сектору града Ниша 16 35 30 30,9 укупно запослени запослени у јавном сектору 25 20 15 10 5 0 18,8 28,4 23,2 12,7 17,9 16,5 7,2 14,4 5,8 3,5 7,4 8,0 0,4 2,7 2,2 ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ Квалификациона структура запослених у јавном сектору, данас, у односу на 1997. годину не бележи драстичне промене. Приметно је смањење учешћа висококвалификованих, квалификованих и полуквалификованих радника (са 23,9% у 1997. на 19,3% у 2005. години) а пораст неквалификоване радне снаге, што је помак уназад. Међутим, дошло је и до повећања учешћа запослених са високим, вишим и средњим образовањем (са 57,1% у 1997. на 62,4% у 2005.), што, имајући у виду знатно веће учешће ових облика образовања представља значајан помак, а самим тим и позитиван тренд. Графикон 10. Квалификациона структура запослених у јавном сектору 35 30 25 1997 2005 20 15 10 5 0 ВСС ВШС ССС НСС ВКВ КВ ПКВ НКВ 1997 17,8 11,2 28,1 2,6 3,7 15,4 4,8 16,4 2005 18,8 12,7 30,9 0,4 2,7 14,4 2,2 17,9