BOFOS info ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE MAJ JUN JUL 2019. / IZDANJE BR 73 Mladi su snaga sindikata BOFOSIJADA 2019 Konferencija: Kovačica EO/WOW: Linc Seminar: Budimpešta Uzimam slobodan dan u petak - trajno Vesti...vesti...vesti 1
BOFOSIJADA 2019 BOFOSIJADA 2019 održana je u Kladovu, u hotelu Đerdap od 5. juna 2019 do 9. juna 2019. godine. Sportski timovi: Vojvođanske banke, KSO DDOR a.d.o. Novi Sad, SO SS Erste Bank, SO SS Narodna banka Srbije, SO SS NLB Banka, SO SS zaposlenih u Garancijskom fondu APV, Sindikata Ujedinjene banke Bugarske, Sindikata finansijskih organizacija Crne Gore, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Stopanske banke iz Severne Makedonije i Sindikata Terapia iz Rumunije takmičili su se u odbojci, stonom tenisu, kuglanju, kuvanju riblje čorbe, streljaštvu, šahu, pikadu, tenisu, košarci 3 na 3, malom fudbalu, nadvlačenju konopca i skoku iz mesta. Osim 11 takmičarskih timova, na ovogodišnjoj Bofosijadi učestvovali su naši dragi gosti iz turskog sindikata BASS, danskog sindikata Krifa i Unije slobodnih i nezavisnih sindikata iz Severne Makedonije. VIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html 2
VIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html 3
VIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html 4
Konferencija: Kovačica Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije () organizovao je, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, Regionalnu konferenciju Saveta sindikata finansijskog sektora zemalja Jugoistočne Evrope. Konferencija je održana od 13. do 15. maja u Kovačici na temu: Milenijalci u sindikatu: Kako uključiti mlade u sindikat? Više o konferenciji: https://www.bofos.org.rs/organizacija/edukacija.html 5
EO/WOW: Linc Na sednici Evropskog odbora Svetske organizacije radnika (EO/WOW), koja je održana u Lincu, od 8. do 10. maja, predsednica Mara Erdelj, pozvala je prisutne članove Evropskog odbora WOW da potpišu deklaracije podrške za svaku članicu. Ovaj vid podrške svakako znači -u i njegovim članicama. Osim toga, na sastanku u Lincu raspravljalo se o budućnosti Svetske organizacije radnika (WOW). Mara Erdelj je istakla da je dodatna vrednost WOW-a nešto što drugi sindikati nemaju, a to su hrišćanska uverenja koja mi delimo. Ona je takođe naglasila vrednost edukativnih aktivnosti koje WOW sprovodi. 6
Seminar: Budimpešta Na seminaru koji je za temu imao Razvoj zdravlja i sigurnosti na radu u različitim industrijskim sektorima, a koji je održan u Budimpešti od 16. do 17. maja u organizaciji mađarskog sindikata MOSZ i Evropskog centra za radnička pitanja EZA, učestvovali su predsednica, Mara Erdelj i zamenik predsednice Vladislav Jevtović. Mara Erdelj prezentovala je aktivnosti u vezi sa pitanjem bezbednosti i zdravlja na radnom mestu. Ona je istakla da se, već 10 godina unazad, posvećuje promociji pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, pri čemu su aktivnosti usmerene na angažovanje na stvaranju i unapređenju zakonodavnog okvira, kao i na aktivno učešće u projektima Evropske unije posvećenim tom pitanju. Mara Erdelj je istakla učešće -a u IPA projektu «Mreža za zdravlje i sigurnost na radu», koji je imao za cilj razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u zapadno-balkanskoj regiji, kroz rad na prevenciji i ublažavanju mobinga, kao i uspostavljanje regionalne saradnje između civilnog društva, sindikata i udruženja poslodavaca, u četiri zemlje: Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Takođe je naglasila da je u okviru tog projekta sproveo trening za trenere i savetnike, kao i obuku na temu prevencije mobinga za 80 sindikalnih predstavnika, ali i mnoge druge aktivnosti u vezi ovog projekta. Takođe je podsetila na važan seminar, koji je organizovao, u saradnji sa Evropskim centrom za radnička pitanja (EZA) i Svetskom organizacijom radnika (WOW), na temu: Zdravo okruženje dobra praksa: Hajde da učimo jedni od drugih, koji je održanu Beograd u, od 16. do 18. marta 2017. godine. Osim toga, ona je navela da ima: Antimobing savetovalište za žrtve mobinga u finansiskom sektoru koje je počelo sa radom još 27. avgusta 2010. godine i da je SS BOFOS prvi granski sindikat koji je organizovao savetovalište ovog tipa. Kao jako bitnu stvar kojom je potvrđen doprinos na ovu temu Mara Erdelj je navela i to da je -u dodeljena Plaketa 28. april za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu za 2017. godinu. 7
Uzimam slobodan dan u petak - trajno Pripremila: Mirjana Obradović Kada je u septembru 2018. godine, Franses O Grejdi, generalni sekretar Britanskog kongresa sindikata (TUC), pozvala na četvorodnevnu radnu sedmicu kao sindikalnu ambiciju dvadeset prvog veka, nismo znali koliko brzo će ta ideja biti prihvaćena. Primećen je talas interesovanja i kod poslodavaca - uključujući one koji su već prešli na kraću radnu sedmicu, a i one, kao što je Velkam Trast koji to tek razmatraju. Zašto se onda sindikati zalažu za to - i zašto u tome dobijaju podršku? S jedne strane, to ima veze sa sve većim potencijalom tehnologije i zabrinutostima koje ga prate. Do sada, brojevi u novinskim naslovima su se odnosili na potencijalne gubitke radnih mesta - s jednim zaključkom Osborna i Freja, koji su rekli da 47% američkih radnih mesta može biti u opasnosti od automatizacije. Ali ljudi su počeli da shvataju da se ovde radi o potencijalu za veću produktivnost. A ako se poveća produktivnost - Velika Britanija trenutno doživljava veliki pad produktivnosti postoje alternative o tome kako se dele koristi od te produktivnosti. Tradicionalno, veća produktivnost je, između ostalog, koristila radnicima kroz skraćivanje radnog vremena. Kada je Kongres sindikata osnovan 1868. godine, prosečno radno vreme je bilo 62 sata nedeljno. Sada (uključujući i one koji rade sa skraćenim radnim vremenom), prosečni nedeljni radni sati su se skoro prepolovili - na oko 32. Kampanja sindikata za krac u radnu nedelju Ta promena se nije desila slučajno, već je rezultat sindikalne kampanje. Robert Oven, pionir socijalista koji je popularizovao zahteve za osmodnevni radni dan na početku devetnaestog veka, smislio je slogan: Osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati odmora. Prvobitne demonstracije 1890. - na zahtev međunarodnog sindikalnog pokreta za velike međunarodne demonstracije koje su privukle stotine hiljada ljudi u Hajd Park, bile su fokusirane na zahtev za osmosatni radni dan, tako da u svim zemljama i svim gradovima, na određeni dan, mase zahtevaju od državnih organa zakonsko smanjenje radnog dana na osam sati. 8
Standardizacija petodnevne radne sedmice nije bila slučajna, već rezultat kontinuirane kampanje sindikata koji izražavaju zahteve radnih ljudi za dostojanstvenu ravnotežu između posla i ličnog života. A 1919. godine, kada se Međunarodna organizacija rada (MOR) prvi put sastala nakon prvog svetskog rata, njihova je prva konvencija bila o radnom vremenu, s preambulom u kojoj se izričito navodi usvajanje principa 8 sati ili radna sedmica od 48 sati - (iako vredi napomenuti, postojala je čitava lista izuzetaka - uključujući i celu Indiju). Dakle, sindikati imaju u vidu istoriju kada vide predviđanja o potencijalnom dodatnom bogatstvu koje se generiše iz robotike i veštačke inteligencije. Konsultantska firma PVC je procenila da će britanski BDP biti do 10% viši u 2030. godini, kao rezultat veštačke inteligencije, što je ekvivalentno povećanju BDP-a od više od 20 milijardi funti, ili dodatnoj kupovnoj moći od 2.300 funti godišnje po domaćinstvu. Jedan od načina da se bogatstvo potencijalno podeli s radnicima je kroz smanjenje radnog vremena - kao što smo videli u prošlom veku. Sindikati vec pobeđuju Ali debata o radnom vremenu nije samo odgovor na automatizaciju, već i priznanje da zamagljene granice između radnog i neradnog vremena sve više radnicima stvaraju probleme. U Velikoj Britaniji, to je bilo ispolitizirano kroz ugovore o nula sati - koji sada pogađaju više od 800.000 ljudi. Ovi ugovori ne nude fiksne sate rada, oni stalno ostavljaju zaposlene na čekanju poziva poslodavca: preko polovini radnika je otkazana smena za manje od jednog dana. Ovakav stav uvek na poziv sve više se proširuje i na druge radnike. Da ne spominjemo veliki neplaćeni prekovremeni rad koje radnici već imaju - procenjujemo da su ljudi u Velikoj Britaniji kroz neplaćeni prekovremeni rad doneli poslodavcu 23 milijarde funti samo prošle godine. 9
Poziv na kraću radnu sedmicu vidimo kao deo sve veće debate o tome što je MOR nazvao vremenskim suverenitetom. Njihov izveštaj o budućnosti rada, koji je objavila radna grupa u januaru ove godine, zagovarao je nastavak napora za implementaciju maksimalnih ograničenja radnog vremena zajedno sa merama za poboljšanje produktivnosti, kao i minimalne satne garancije za stvaranje stvarnog izbora za fleksibilnost i kontrolu preko rasporeda rada. Radno vreme je takođe na dnevnom redu sindikata jer se pokazalo da sada može doći do promena. IG Metal, dominantni sindikat metalaca u Nemačkoj, osvojio je pravo da se pređe na 28-časovnu radnu nedelju za radnike u nemačkoj metalskoj industriji. U Francuskoj, sindikati su bili presudni u dobijanju prava na isključenje za radnike - sa novom obavezom za kompanije sa više od 50 zaposlenih da pregovaraju o korišćenju digitalnih tehnologija kako bi se osiguralo poštovanje odmora, praznika i ličnog života radnika U Irskoj su sindikati pomogli da se zabrani ugovor na nula sati. I u Velikoj Britaniji smo videli višestruke pobede pojedinih sindikata - kao što je sporazum Sindikata radnika u komunikaciji (CVU) koji je pregovarao sa Rojal Mejlom za smanjenje radne nedelje sa 39 na 35 sati nedeljno do 2022. godine. Standardizacija petodnevne radne sedmice nije bila slučajnost, već rezultat kontinuirane kampanje sindikata koji predstavljaju zahteve radnih ljudi za dostojanstvenu ravnotežu između posla i ličnog života. U 21. veku, vreme je da se preduzme sledeći korak. 10
Vest: Nemačka taktika: Fomiraju lošu banku tešku 50 milijardi evra Kao deo restrukturiranja, Dojče banka planira formirati lošu banku koja će imati imovinu do 50 milijardi evra. Kako izveštava Financial Times, ova finansijska institucija želi značajno da smanji trgovanje akcijama i trgovanje kamatnim stopama izvan Evrope. Kako navodi ovaj mediji, možda će čak i potpuno prekinuti tu vrstu poslovanja. Konačna odluka još nije donesena. Direktor Dojče banke Christian Sewing najavio je potencijalni plan, koji će da iznese kada se podvuče crta i objave polugodišnji rezultati krajem jula. Dojče banka je nedeljama istraživala spajanje sa Komercbankom. Međutim, rezultati istaživanja nisu bili pozitivni, i onda su se izjasnili protiv, pa sada sami traže spas. Izvor: B92 VEST: AIK Banka u potpunosti preuzela vlasništvo nad Gorenjskom bankom Preuzimajući u potpunosti vlasništvo nad Gorenjskom bankom, AIK Banka je uspešno završila proces planirane akvizicije u Sloveniji. Od 10.06.2019. AIK Banka i zvanično je postala 100% vlasnik Gorenjske banke, preuzimanjem preostalog dela deonica u vlasništvu manjinskih akcionara. Jačajući svoju regionalnu prisutnost i stvaranjem novih mogućnosti da klijentima i na teritoriji Evropske unije ponudi kvalitetne proizvode i usluge, AIK Banka nastavlja da gradi svoju pozicioniranost prepoznatljive i jake bankarske institucije u ovom delu Evrope. Izvor: www.aikbanka.rs SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašic a 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@ sindikat.rs; Bofos info - uređuje Uređivački kolegijum 11