M L A D I U B O F O S U PRIRUČNIK ZA MLADE SINDIKALCE

Транскрипт

1 M L A D I U B O F O S U PRIRUČNIK ZA MLADE SINDIKALCE

2 Reč predsednice SS BOFOS Mara Erdelj o mladima u BOFOS-u Nenasilni marš na Vašington, avgusta godine i govor Martina Lutera Kinga, pod nazivom: Ja imam san, promenio je prvo američku, a potom i istoriju čitavog čovečanstva. Duboko sam uverena da ako sanjamo dovoljno dugo, ako u vrednosti, koje zastupamo, verujemo potpuno, svim svojim bićem, da će nam se taj san i ostvariti. Vizualizujte ono što želite da ostvarite. Zamislite sebe na poslu koji želite da radite, na mestima na kojima biste želeli da budete,... kao da se to već desilo. Verujte u sebe. Sve što možete zamisliti, možete i ostvariti. Preuzmite odgovornost za svoj život. Radite sa entuzijazmom. Budite dosledni i istrajni. Negujte dobre međuljudske odnose uz međusobno poštovanje i poverenje. Kada vam ponestane snage, ohrabrite sebe i napravite još jedan korak. I nikada, nikada, nikada ne odustajte! I uspeh, radost, ljubav, sreća, neće izostati. U ličnom životu mi je sve to veoma pomoglo pa verujem da će i vama. A sada da se vratimo na SAN. Iako se morate suočiti sa izazovima koje nosi sutrašnjica: još uvek treba da imate san. San da mladi radnici vrede više nego sav novac ovog sveta! San da će doći dan kada će u svakoj kompaniji, zaposleni sedeti zajedno za stolom sa njihovim nadređenima i raspravljati o budućnosti njihovih kompanija. San da ćete živeti u društvu u kojem odlazak na posao predstavlja zadovoljstvo i da vam vaš rad pomaže da pronađete ličnu sreću i svrhu. San da će vaša plata odgovarati vašim potrebama i da se radna prava poštuju i unapređuju. San da ćete vi i vaša deca jednog dana živeti u Evropi, u kojoj je socijalna sigurnost univerzalna vrednost i gde su oni koji su trenutno ostali bez posla u mogućnosti da vode dostojanstven život. Danas treba da imate taj san. San da su sve kompanije svesne svoje odgovornosti prema mladima i da mladi ljudi završavaju škole koje ih zaista pripremaju za život i njihovo kasnije profesionalno opredeljenje. Ovo je moja nada. Vraćam se na radne zadatke sa ovom nadom: sa nadom da ćemo zajedno moći da oblikujemo budućnost sveta rada i sa verom da ćemo jednog dana živeti u socijalno odgovornoj Evropi.

3 Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije SS BOFOS osnovan je 21. juna godine, kao granski sindikat za teritoriju Republike Srbije. SS BOFOS čine sindikalne organizacije iz oblasti finansijskog posredovanja, banke osiguravajuće kuće, i druge finansijske organizacije. Kontakt: Telefon: (0) bofos@sindikat.rs bofossindikat@yahoo.com WEB: Adresa:Trg Nikole Pašića 5/III, Beograd, Srbija SS BOFOS POSTOJI ZBOG TEBE I ZAŠTITE PRAVA NA: * Osmočasovno ili uređeno fleksibilno radno vreme; * Plaćeni prekovremeni rad; * Legalan rad i redovnu zaradu; * Godišnji odmor; * Dostojanstven rad. KOJE SU NAŠE NAJZNAČAJNIJE AKTIVNOSTI UTICAJ NA DRŽAVNE INSTITUCIJE U CILJU OČUVANJA I UNAPREĐENJA PRAVA RADNIKA RADNO PRAVNA ZAŠTITA ČLANOVA ZASTUPANJE INTERESA ČLANSTVA KROZ SARADNJU SA SINDIKATIMA DRUGIH ZEMALJA PRUŽANJE RAZNIH USLUGA ČLANOVIMA SINDIKATA MEDIJACIJA UČEŠĆE U REŠAVANJU KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA POMOĆ U KOLEKTIVNOM PREGOVARANJU ANTIMOBING ZAŠTITA ANTIMOBING ZAŠTITA

4 ZAŠTO SINDIKAT? ZATO ŠTO JE KOLEKTIVNI UGOVOR VAŽAN? Potreban Ti je ako želiš da utičeš na kvalitet Tvog života! Udruživanjem u Sindikat zaposleni dobijaju ulogu punopravnog pregovarača sa poslodavcem i tako obezbeđuju način da utiču na kvalitet sopstvenog života. ZAŠTO KOLEKTIVNI UGOVOR? 1. Zato što Ti kolektivni ugovor garantuje veća prava nego Zakon o radu! 2. Zato što će Sindikat paziti da se Tvoja prava iz kolektivnog ugovora u Tvojoj firmi poštuju, ali i unapređuju - kroz kolektivne pregovore! 3. Zato što si bez kolektivnog ugovora, na nivou Tvoje firme, prepušten jednostranim odlukama poslodavca! 4. Zato što se kolektivnim ugovorom reguliše visina Tvoje plate, kao i sva ostala materijalna primanja (npr. regres, stimulacija, naknada za bolovanje ), u skladu sa stvarnim mogućnostima poslodavca, zavisno od njegovog poslovanja, a Sindikat će se uvek truditi i angažovati da ona budu što veća i kvalitetnija! Sve to nije moguće bez Tebe i VAS MLADIH članova sindikata! Vi ste ključ uspeha kolektivnih pregovora! Što vas je više, što ste složniji u vašim zahtevima, što ste spremniji da branite kolektivni ugovor i vaša radna prava - to će kolektivni ugovor biti kvalitetniji, a vaša prava veća i bolja!

5 ZAŠTO SINDIKAT? BIĆEŠ DEO GRUPE, BIĆEŠ SOLIDARAN SA DRUGIMA I ONI SA TOBOM Potreban Ti je ako želiš da utičeš na kvalitet Tvog života! Sindikata nema bez njegovih članova. Nema ga bez solidarnosti. Sa druge strane - Sindikat mora da uvek bude tu za svakog člana, kada je potreban. BOFOS: KAKAV JE TO SINDIKAT? Već si video čime se bavimo, koja prava štitimo, kada smo osnovani i naš kontakt! Sada je vreme da malo šire ispričamo kako i zašto je to sve za Tebe, kao mladog člana, važno i gde sve možeš da pronađeš svoj interes. Ali prvo da naglasimo da je BOFOS PROAKTIVAN SINDIKAT I DA ŽELI DA OČUVA DUH SOLIDARNOSTI! BOFOS stalno širi dijapazon svojih usluga, trudeći se da istovremeno ne izgubi svoju suštinu. A suština sindikata upravo leži u solidarnosti. Koren reči solidarnost proizilazi iz latinske reči solidus, koja znači čvrst, a upravo čvrste veze među ljudima daju snagu svakom pojedincu unutar grupe i celoj grupi. Bez solidarnosti nema ni sindikata! Jedan za sve - svi za jednog!

6 GDE MOŽEŠ DA PRONAĐEŠ SVOJ INTERES? BOFOSIJADA Radno-sportski susreti pod nazivom BOFOSIJADA su manifestacija radnih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje organizujemo u cilju razvijanja drugarstva i prijateljstva među učesnicima, bolje poslovne saradnje među članicama, učvršćivanja svesti o pripadnosti SS BO- FOS-u, sportskih takmičenja, kulturnih nadmetanja, međusobnog informisanja i razmene radnih iskustava. Održavaju se od formiranja BOFOS-a, do danas i kažemo da su to naši tradicionalni susreti, ali oni su pored toga i internacionalni susreti, jer nam u goste dolaze kolege iz mnogih saradničkih sindikata iz Regiona i Evrope! Bofosijada je prilika da se mladi ljudi druže, bolje upoznaju i da se oprobaju u sportskim takmičenjima. Uvek je puno mladih ljudi na Bofosijadi! Nadamo se da ćeš nam se i Ti pridružiti. A sada pogledaj slike sa nekih ranijih susreta. P.S. Na sajtu BOFOS-a pogledaj izveštaje sa slikama takođe. Ima ih puno i lepo su dizajnirani. Verujemo da će ti se dopasti!

7

8 GDE MOŽEŠ DA PRONAĐEŠ SVOJ INTERES? SEMINARI SS BOFOS puno pažnje polaže na EDUKACIJU, kroz seminare u zemlji i inostranstvu. To je prilika za Tebe da se posvetiš nekom pitanju koje ti može značiti u Tvom sindikalnom poslu, ukoliko želiš da se aktivnije baviš sindikatom. Do sada smo se bavili različitom sindikalnom tematikom: važnošću socijalnog dijaloga na Zapadnom Balkanu, antimobing politikom, ravnotežom između posla i privatnog života, brendiranjem i kreiranjem bolje slike sindikata, temama koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, a za taj angažman dobili smo i nacionalno priznanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu 28. april : Plaketu 28. april (za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu za godinu). Tebi posebno mogu biti interesantne teme poput: digitalizacije ekonomije i njenog uticaja na svet rada, položaja mladih na tržištu rada, perspektivama mladih, kao i posebne obuke za mlade sindikalne lidere! Nadamo se da smo Te zainteresovali. A sada pogledaj slike sa nekih od seminara i radionica na kojima su učestvovali BOFOS - ovi mladi sindikalci!

9

10 DRUŽIMO SE I RAZVIJAMO DUH SOLIDARNOSTI! RADNE I VOLONT- ERSKE AKCIJE Mladi članovi imaju priliku da se druže, razmenjuju iskustva, kao i da pomognu uređenju objekata. Sproveli smo nekoliko volonterskih i radnih akcija. Jednu od volonterskih akcija organizovali smo u Obrenovcu da bismo pomogli u otklanjanju posledica poplava. U akciji je učestvovalo preko 50 volontera članova sindikata, koji su rasčišćavali teren i uklanjali otpad. Pod sloganom SOLIDAR- NO ZA BOLJE SUTRA volonteri su krenuli u raščišćavanje terena u najteže pogođenom naselju Braća Jugović. Takođe, u Bariču i Obrenovcu, sproveli smo volontersku akciju koja se odvijala u dva vrtića u okviru Predškolske ustanove Obrenovac. U Bariču, u vrtiću Kolibri deo volontera SS BOFOS-a farbao je fasadu objekta, dok su ostali volonteri postavljali sprave za decu u vrtiću Veseljko u Obrenovcu. Slede fotografije sa ove dve volonterske akcije.

11

12 DRUŽIMO SE I RAZVIJAMO DUH SOLIDARNOSTI! RADNE I VOLONT- ERSKE AKCIJE U okviru SS BOFOS posebno je aktivna Sekcija mladih Sindikata Vojvođanske banke. Jedna od prvih od mnogobrojnih planiranih aktivnosti Sekcije mladih Sindikata Vojvođanske banke bila je uređenje cvetne bašte i terase u dvorištu Obrazovnog centra Vojvođanske banke na Paliću. Pogledaj fotografije!

13

14 BUDI DEO MLADIH SINDIKALACA ŠIROM SVETA! Platforma za mlade radnike PYW SS BOFOS se uvek trudio da svoju poziciju ojača čvrstim vezama sa svetskim sindikalnim organizacijama i asocijacijama. Zato posebnu pažnju posvećujemo međunarodnoj saradnji. SS BOFOS je punopravan član Svetske organizacije radnika WOW sa sedištem u Briselu. A posebno imamo aktivnu saradnju sa Evropskim centrom za radnička pitanja EZA. Uspešno sarađujemo sa danskim sindikatom KRIFA i CNV Internacional iz Holandije. Sarađujemo i sa: Sindikatom finansijskih organizacija Crne Gore; Sindikatom finansijskih dejnosti Makedonije; Sindikatom finansijskih organizacija Republike Srpske; Samostalnim sindikatom radnika finansijskih organizacija BIH; Savezom sindikata finansijskog sektora Bugarske, Sindikatom BASS iz Turske; Sindikatom CEC banke iz Rumunije; Sindikatom NLB banke iz Slovenije; Sindikatom FCG/GPA iz Austrije... Ali ono što je posebno interesantno za mlade jeste Platforma za mlade radnike u okviru EZE (PYW)! U okviru ove platforme mladi sindikalci uče nove liderske veštine razmenjuju iskustva i jačaju sindikalni pokret u celini! Pogledaj fotografije!

15

16 BUDI U TOKU! Informisanje i komunikacija SS BOFOS se trudi da o svojim aktivnostima redovno informiše članove putem elektronskih novina Bofos info. Pravimo i posebne izveštaje koje postavljamo na sajt i šaljemo članstvu om! Poseti sajt SS BOFOS

17 UŠTEDI NOVAC! Studiraj po povoljnijim uslovima Sarađujemo sa obrazovnim institucijama, kako bi članovima SS BOFOS-a omogućili studiranje po nižim cenama. U proteklom periodu ostvarili smo saradnju sa: Beogradskom bankarskom akademijom; Fakultetom za primenjeni menadžment, ekonomiju i fi nansije MEF; Megatrend univerzitetom...

18 UŠTEDI NOVAC! Povoljno osiguranje! Naš sindikat je u programu Sindikalnog kolektivnog osiguranja sa osiguravajućom kućom DDOR Novi Sad, članicom SS BOFOS. Program se odnosi na osiguranje članova sindikata od posledica nesrećnog slučaja tj. nezgode na radnom mestu. Mesečna premija osiguranja iznosi samo 160,00 RSD po članu sindikata. Osiguranju možete pristupiti i u slučaju da ste od posledica nezgode već osigurani (od strane poslodavca ili neke druge osiguravajuće kuće), povećavajući na taj način visinu osigurane sume i stičući pravo naplate štete po svim zaključenim polisama.

19 POSAVETUJ SE Pravna pomoć i Antimobing savetovalište Ukoliko Ti je potrebna pravna pomoć - obrati se predsedniku Tvoje Sindikalne organizacije. Ako Ti je lakše mi ćemo Te uputiti i dati Ti odgovarajući kontakt! Možemo Ti dati savet mailom ili nas možeš kotaktirati preko sajta odnosno odeljka Pravna klinika. Ako želiš savet potrebno je da nam napišeš Tvoje ime i prezime, kontakt telefon, i naziv finansijske organizacije u kojoj radiš. Naš mail je: bofossindikat@yahoo.com Ako imaš problem u smislu da smatraš da si mobingovan, takođe se obrati Tvom predsedniku. Ako predsednik smatra da je neophodno - organizovaćemo Antimobing savetovalište. BOFOS-ovo Antimobing savetovalište oformljeno je 27. avgusta godine i aktivno je do danas. To je prvo sindikalno savetovalište ove vrste u Srbiji.

20 Na narednim stranama pročitaj osnovne informacije i pojmove vezane za sindikat i radna prava.

21 Mladi na tržištu rada Pri stupanju na tržište rada, mladi se obično suočavaju sa nekoliko problema. Teško im je da nađu posao, jer nemaju iskustva. Izloženi su riziku da moraju da prihvate bilo kakav posao kako bi stekli iskustvo i popravili šanse za nalaženje boljeg posla u budućnosti. Prisiljeni su da biraju između loših uslova rada i niske zarade i toga da uopšte ne rade. Uz to, čak i kada znaju svoja radna prava, mladi često ne zahtevaju da se ona poštuju, iz straha da će biti otpušteni ili obeleženi kao bundžije. U poređenju sa odraslima, veća je verovatnoća da će mladi radnici imati privremeni ugovor, a to može ograničiti njihov pristup beneficijama koje zavise od dužine službe i plaćanja doprinosa na primer materijalno obezbeđenje u slučaju nezaposlenosti. Šta je MOR? Međunarodna organizacija rada (MOR) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promoviše socijalnu pravdu i univerzalno prihvaćena ljudska i radna prava. Osnovana je godine i formuliše međunarodne radne standarde putem konvencija i preporuka kojima se postavljaju minimalni standardi za osnovna radna prava: slobodu udruživanja, pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje, ukidanje prinudnog rada, jednakost prilika i tretmana i druge standarde kojima se regulišu uslovi u čitavom spektru pitanja u vezi sa radom. Ugovori na određeno vreme takođe povećavaju pritisak na zaposlene da dokažu vrednost iznad proseka kako bi im ugovor bio obnovljen. Kako bi se suzbila ovakva praksa, MOR je definisao koncept Dostojanstvenog rada kao prilike za žene i muškarce da dobiju produktivni posao u uslovima slobode, jednakosti, sigurnosti i ljudskog dostojanstva. Dostojanstveni rad uključuje priliku za produktivan i pristojno plaćen posao, sigurnost radnog mesta i socijalnu zaštitu, bolje mogućnosti za lični razvoj i društvenu integraciju, slobodu za izražavanje pitanja od interesa, slobodu za ljude da se organizuju i učestvuju u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, kao i jednakost prilika i tretmana za sve.

22 Koji su to osnovni radni standardi? OSNOVNI MEĐUNARODNI RADNI STANDARDI Sloboda udruživanja i pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje: Ovi standardi predviđaju pravo svih radnika i poslodavaca da slobodno formiraju i udružuju se u organizacije po vlastitom izboru, štite od diskriminacije uperene protiv sindikata i promovišu kolektivni ugovor. Konvencija 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore Ukidanje svih oblika prinudnog rada: Ovi standardi zabranjuju upotrebu svih oblika prinudnog ili obaveznog rada kao sredstva političke prisile, obrazovanja, kazne za izražavanje političkih stavova, radne discipline, kazne za učešće u štrajkovima i diskriminaciju. Konvencija 29 o prinudnom ili obaveznom radu Konvencija 105 o ukidanju prinudnog rada Standardi jednakosti i nediskriminacije: Zapošljavanje, politika plata, dostupnost programima obuke, politika napredovanja zaposlenih, politika prestanka zaposlenosti, penzije i bilo koji drugi vid radnih odnosa zasniva se na principu jednakih mogućnosti bez obzira na rasu, boju kože, veroispovest, politička uverenja, članstvo u sindikatu, nacionalnu pripadnost, društveno poreklo, nedostatak ili hendikepiranost. Njihov cilj je promocija jednakih šansi, kao i jednakih zarada za rad jednake vrednosti. Konvencija 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti Konvencija 111 o diskriminaciji u pogledu zapošljavanja i zanimanja

23 KONVENCIJA 98 Konvencija o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore, 1949 Član Radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalnu slobodu. 2. Takva zaštita se može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj: a) da zaposlenje radnika podrede uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, b) da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta radi toga što je on član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, pristankom poslodavca, za vreme radnih časova. Član Organizacije radnika i poslodavaca treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela uplitanja jednih na račun drugih, bilo direktno, bilo preko svojih agenata, u njihovo formiranje, funkcionisanje i administraciju. 2. U smislu ovog člana u dela mešanja spadaju mere koje idu za tim da izazovu stvaranje organizacije radnika kojima gospodare poslodavac ili organizacije poslodavaca ili izdržavanje organizacije radnika finansijskim ili drugim sredstvima, sa namerom, da se ove organizacije stave pod kontrolu poslodavca ili organizacije poslodavaca. Član 3. Odgovarajući organizmi, prema nacionalnim uslovima treba, ako je potrebno, da budu obrazovani u svrhu obezbeđenja poštovanja prava organizovanja definisanog u prethodnom članu. Član 4. Odgovarajuće mere prema nacionalnim uslovima treba da budu preduzete ako je potrebno da se podstakne i unapredi razvoj i šire korišćenje procedura dobrovoljnih pregovora putem kolektivnih ugovora između poslodavaca i organizacija poslodavaca, s jedne strane i organizacije radnika s druge strane, kako bi se ovim putem odredili radni uslovi. Član Mera u kojoj bi se predviđene garancije u ovoj konvenciji primenile na vojsku ili policiju biće određena nacionalnim zakonodavstvom. 2. Saglasno principima određenim u paragrafu 8. člana 19. Ustava Međunarodne organizacije rada, rerifikacija ove konvencije od strane jednog Člana ne može da utiče na nikakav zakon, presudu, običaj ili sporazum koji već postoji i koji daju članovi vojske i policije garancije koje su predviđene u ovoj konvenciji. Član 6. Ova konvencija ne odnosi se na položaj državnih funkcionera i ne može na nikakav način da se tumači kao i da ide na štetu njihovih prava ili njegovog statuta. Član 7. Formalne ratifikacije ove konvencije biće dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.

24 KONVENCIJA 87 Konvencija o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava, 1948 Član 1 Svi Članovi Međunarodne organizacije rada za koje je na snazi ova konvencija obavezuju se da će primenjivati odredbe koje slede. Član 2 Radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svome izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta ovih poslednjih. Član 3 1. Radničke i poslodavačke organizacije imaju pravo na donošenje svojih statuta i administrativnih pravila, slobodnih izbora svojih predstavnika, organizovanje svoga upravljanja i delatnosti i formulisanja svoga akcionog programa. 2. Javne vlasti moraju se uzdržavati svake intervencije takve prirode koja bi imala za cilj ograničenje ovoga prava ili ometanje zakonskog izvršenja. Član 4 Radničke i poslodavačke organizacije ne mogu biti raspuštene ili njihove delatnosti obustavljene administrativnim putem. Član 5 Radničke i poslodavačke organizacije imaju pravo da ustanovljavaju federacije i konfederacije, kao i da pristupaju istima, i sve organizacije, federacije ili konfederacije imaju pravo da se učlanjuju u Međunarodne organizacije radnika i poslodavaca. Član 6 Odredbe napred označenih članova 2, 3 i 4 primenuju se i na federacije i konfederacije poslodavačkih i radničkih organizacija. Član 7 Dobijanje svojstva pravnog lica od strane radničkih i poslodavačkih organizacija, njihovih federacija i konfederacija, ne može biti podvrgnuto uslovima takve prirode koji bi mogli dovesti u pitanje primenu odredaba gornjih članova 2, 3 i 4. Član 8 1. U ispunjenju prava koja su im ovom konvencijom priznata, radnici, poslodavci i njihove odgovarajuće organizacije dužni su da kao i druga lica i organizovane zajednice poštuju zakonitost. 2. Ne može se nacionalnim zakonodavstvom nanositi povreda niti isto primenjivati na način na koji bi se mogla naneti povreda garantija predviđenih ovom konvencijom. Član 9 1. U kojoj meri će se garantije predviđene ovom konvencijom primenjivati na pripadnike armije i policije biće određeno nacionalnim zakonodavstvom. 2. U saglasnosti sa principima postavljenim u paragrafu 8 člana 19 Ustava Međunarodne organizacije rada, ratifikacija ove konvencije od strane nekog Člana neće se smatrati da utiče na bilo koji zakon, presudu, običaj ili sporazum koji daju pripadnicima oružanih snaga i policije garantije predviđene ovom konvencijom. Član 10 U ovoj konvenciji, izraz organizacija označava svaku organizaciju radnika i poslodavaca koja ima za cilj unapređenje i zaštitu interesa radnika i poslodavaca. Član 11 Svaki Član Međunarodne organizacije rada za koga je ova konvencija na snazi obavezuje se da preduzme sve potrebne i pogodne mere da bi trudbenicima i poslodavcima obezbedio slobodno vršenje sindikalnih prava.

25 MINIMALNI RADNI STANDARDI RADNO VREME I ODMOR Zašto je važan kolektivni ugovor? Minimalni radni standardi Konvencije MOR-a utvrđuju osnovni minimum standarda i radničkih prava. Ako država ratifikuje neku konvenciju, njene odredbe moraju se implementirati u nacionalno radno zakonodavstvo. Zakon o radu može propisati veća prava nego što propisuje konvencija MOR-a, ali ne može propisati manje od toga. Uz Zakon o radu, postoje i kolektivni ugovori. Oni se zasnivaju na kolektivnom pregovaranju između poslodavaca, sa jedne strane, i radnika (koje predstavlja sindikat) sa druge strane. Ovi sporazumi su obavezujući za potpisnike, kao i za one u čije ime je sporazum sklopljen. Kolektivni ugovori mogu propisati bolje uslove rada od zakona o radu,te je zato on jako bitan za zaposlene. Radno vreme Mladi koji su se upravo zaposlili često, čak i kada se to od njih ne zahteva, produžavaju radno vreme u želji da se dokažu, ili zbog toga što se plaše gubitka posla. Oprez! Radno vreme preko 48 časova nedeljno predstavlja činilac stresa na radnom mestu, koji značajno povećava opasnosti od problema sa mentalnim zdravljem; preko 60 časova rada nedeljno može povećati rizik od kardiovaskularnih oboljenja! Standardno radno vreme je 8 časova dnevno ili 40 časova nedeljno. Za veoma mlade radnike (ispod 18 godina starosti), maksimalno radno vreme je 35 sati nedeljno. Periodi odmora (u toku rada, dnevni i nedeljni odmor) Dnevni odmor je pravo zaposlenog na odmor od najmanje 12 uzastopnih časova između dva radna dana. Pauza ili odmor u toku rada za zaposlene koji rade najmanje šest časova dnevno treba da traje najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Vreme pauze se uračunava u dnevno radno vreme. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. MOR: Konvencija 14 o nedeljnom odmoru (industrija) i Konvencija 106 o nedeljnom odmoru (trgovina i kancelarijski rad) Godišnji odmor Godišnji odmor je period koji radnici provode van posla, a i dalje primaju zaradu i uplaćuju im se doprinosi za socijalno i penziono osiguranje. Kod nas zakonski minimum iznosi 20 radnih dana uvećava se po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

26 ZARADE I UGOVOR O RADU Šta sadrži ugovor o radu? Zarade Zarade se utvrđuju međusobnim sporazumom između radnika i poslodavca. One se moraju isplaćivati redovno i dozvoljeni su odbici samo u onom obimu u kome ih propisuje nacionalni zakon ili kolektivni ugovor. Srbija ima jedinstvenu minimalnu zaradu za sve zaposlene. MOR: Konvencija 131 o utvrđivanju minimalne zarade Ugovor o radu Ugovor o radu se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac. U Srbiji, ugovor se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Zakon o radu određuje kada ključne karakteristike radnog odnosa moraju biti u pisanom obliku, i kada ih moraju potpisati i poslodavac i radnik. Radnik bi uvek trebalo da traži svoj primerak ugovora o radu, kako bi se izbegli eventualni nesporazumi sa poslodavcem u budućnosti. Ugovor o radu bi trebalo da sadrži najmanje sledeće: naziv i sedište poslodavca; ime i prezime zaposlenog i njegovu adresu; naziv radnog mesta i opis poslova koje bi zaposleni trebalo da obavlja ; mesto rada (ili napomenu da se od zaposlenog očekuje da radi na različitim mestima); iznos zarade; radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili na određeno vreme) datum početka rada. Ugovor o radu takođe može sadržati odredbe o: godišnjem odmoru, naknadi tokom bolovanja, uvećanoj zaradi za nacionalne praznike, za prekovremeni rad, otkaznom roku u slučaju raskida radnog odnosa...

27 BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Prava i dužnosti na radu Prava i dužnosti na radu Mnoge nesreće na radu mogu se izbeći ako su radnici svesni opasnosti i znaju kako da ih eliminišu ili umanje. Radnici imaju određena prava u pogledu rizičnih situacija na radnom mestu, ali i sami snose odgovornost za sopstvenu zaštitu, kao i za to da održavaju radno mesto tako da bude bezbedno za njih i druge radnike. MOR: Konvencija 155 o bezbednosti i zdravlju na radu Konvencija 161 o službama za zaštitu zdravlja na radu; Konvencija Okvir za unapređenje Konvencije o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu; Konvencija 102 o minimalnoj visini socijalnog osiguranja; Konvencija 121 o beneficijama u slučaju povrede na radu Mladi radnici su posebno podložni povredama na radu. Do njih može doći zato što rade suviše naporno i/ili suviše brzo kako bi ostavili dobar utisak. Oni često nisu svesni opasnosti od opreme na kojoj rade i ne poznaju dovoljno radno mesto. Želja da pokažu da su u stanju da obavljaju posao može povećati verovatnoću da će doći do povrede. Kao novajlije, oni ne žele da prave probleme, pa mogu oklevati da prijave nebezbedne radne uslove. PRAVA I DUŽNOSTI POSLODAVACA I RADNIKA POSLODAVCI RADNICI Obezbede bezbedno i zdravo radno mesto. Obezbede informacije i obuku potrebne za zaštitu bezbednosti i zdravlja radnika. Organizuju redovnu inspekciju radnog mesta, opreme i alata i obezbede bezbednost. Obezbede da alat, mašine i oprema budu ispravno održavani. Bez odlaganja isprave nebezbedne uslove i aktivnosti o kojima ih izveste radnici. Poznaju i poštuju pravila zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Odgovorno se staraju za zaštitu svog i zdravlja i bezbednosti drugih radnika. Sarađuju sa poslodavcima na zaštiti bezbednosti i zdravlja. Primenjuju bezbedne radne procedure, štitnike i opremu za ličnu zaštitu. Prijavljuju opasnost (kao što su nebezbedne situacije i aktivnosti) bez odlaganja. Učestvuju u obuci o bezbednosti i zdravlju na radu. Poznaju i poštuju regulativu u vezi sa bezbednosti i zdravljem.

28 BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Identifikovanje rizika na radnom mestu Identifikovanje rizika na radnom mestu Kada se radi o rizicima na radnom mestu, mnogi odmah pomisle na posebno opasna zanimanja, kao što je rudarstvo ili građevinarstvo. Malo ljudi razmišlja o opasnostima prisutnim u zanimanjima kao što je rad u kancelariji. SS BOFOS se upravo posvetio tome da definiše i rasvetli rizike za zaposlene u finansijskom sektoru. Ti rizici su prevashodno psihosocijalni rizici. Psihosocijalni rizici izlaze iz sadržaja rada (stalni kontakt sa ljudima, nedostatak raznovrsnosti, besmisleni i monotoni poslovi, visoka neizvesnost u radu) intenziteta rada (preveliko ili premalo radno opterećenje, vremenski pritisci, nerealni ili nedostižni rokovi) rasporeda rada (smenski i prekovremeni rad...) radnih uslova (neadekvatni radni uslovi ili oprema), organizacijske kulture (slaba komunikacija, nedostatak povratnih informacija, nejasni organizacijski ciljevi...) kontrole u radu (nedostatak kontrole nad radnim zadacima...), isl. Ako se radnik stalno izaže psihosocijalnim rizicima onda je izložen i stresu. Stres uzrokuje ili pojačava zdravstvene probleme. Ekonomski i socijalni troškovi stresa su veoma visoki. Prema naučnoj literaturi: zavisnici od alkohola uzmu 7 puta više bolovanja od ostalih, pušačima su potrebna dodatna 3 dana bolovanja godišnje, a žrtve psihičkog ili fizičkog nasilja uzmu 7 dodatnih dana bolovanja godišnje. Dakle, stres skupo košta i poslodavce. Poznata je i činjenica da je mobing u finansiskom sektoru takođe veoma prisutan. SS BOFOS je od godine veoma posvećen rešavanju ovog problema. Osim psihosocijalnih rizika, zaposleni u finansijskom sektoru izloženi su i rizicima rad sa računarskom opremom, zatim rizicima po zdravlje usled dugog i neprekidnog sedenja. Pomenuti rizici mogu dovesti do oštećenja vida, glavobolja, oštećenja kičmenog stuba...

29 OSTVARIVANJE RADNIH PRAVA Ostvarivanje radnih prava Kada na radnom mestu iskrsne problem, prvi korak bi trebalo da bude utvrđivanje prava i dužnosti. Prvo se treba obratiti sindikatu, odnosno predsedniku svoje Sindikalne organizacije. U dogovoru sa predsednikom sindikata, ukoliko je potrebno, treba se obratiti granskom sindikatu, koji će dalje potražiti pomoć stručnjaka za radno pravo, za određenu oblast. Unapređenje uslova rada Obezbeđenje pravednosti na radu i dostojanstvenog rada zahteva uključivanje sindikata. Sindikati predstavljaju i štite interese svojih članova. Uslovi rada i produktivnost su međusobno zavisni: veća je verovatnoća da će radnici biti produktivni ako se prema njima pravedno postupa, i ako su bezbedni na radu. SS BOFOS je kompetentan partner Zalažemo se za partnerski odnos uz međusobno uvažavanje, poštovanje i razumevanje kako bismo ostvarili zajednički cilj: uspešno poslovanje firme, što se može postići samo sa dobro osposobljenim, motivisanim i zadovoljnim radnicima.

30 ZAKON O MLADIMA Zakon o mladima Član 3 Omladina ili mladi su lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života; Član 5 Svi mladi su jednaki. Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva. Član 6 Mladi imaju pravo na jednake šanse i učešće u svim oblastima društvenog života u skladu sa sopstvenim izborom i sposobnostima.

31 Rečnik pojmova Minimalna zarada Prekovremeni rad Poslodavac Rad sa nepunim radnim vremenom Rad od kuće Samozaposleni Socijalno osiguranje Sindikati Udruženja poslodavaca Zaposleni Minimalna zarada je minimalni iznos koji se može isplatiti radniku za posao ili izvršene usluge, tokom određenog perioda, izračunat na osnovu radnih časova ili po učinku, koja ne može biti smanjena ni individualnim ni kolektivnim ugovorom, koja je garantovana zakonom i koja može biti određena tako da pokriva osnovne potrebe radnika i onih koje oni izdržavaju, a u kontekstu domaće privrede i socijalnih uslova. U Republici Srbiji, odluku o minimalnoj zaradi po pravilu donosi Socijalno-ekonomski savet RS. Prekovremeni rad se odnosi na sve radne sate preko punog radnog vremena. Prekovremeni rad se može ostvarivati sve do zakonski propisanog maksimuma radnih sati za jedan dan ili nedelju. Po Zakonu o radu Republike Srbije, poslodavac je domaće ili strano, pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica. Radnici sa nepunim radnim vremenom su zaposlene osobe čije radno vreme je kraće od radnog vremena radnika sa punim radnim vremenom na uporedivim radnim mestima. Rad od kuće obavlja osoba kod kuće ili u prostorijama po svom izboru (osim u prostorijama poslodavca), za naknadu, i čiji je rezultat proizvod ili usluga specifikovana od strane poslodavca. Ako takvo lice ima dovoljan stepen autonomije i ekonomsku nezavisnost, može se smatrati nezavisnim radnikom (freelancer-om). Naknada samozaposlenih ljudi zavisi od profita dobijenog od robe i pruženih usluga. Samozaposleni donose bitne odluke koje utiču na preduzeće. Samozaposleni ne angažuju zaposlene u stalni radni odnos. Samozaposleni mogu da vode posao sa više partnera. Socijalno osiguranje je zaštita koju društvo obezbeđuje i pruža svojim članovima kroz niz javnih mera protiv ekonomskih i socijalnih nevolja izazvanih prestankom isplata zarada ili njihovim značajnim padom, a usled bolesti, porodiljskog odsustva, povreda na radu, nezaposlenosti, invaliditeta; obezbeđuje medicinsku negu i novčanu pomoć za porodice sa decom. Sindikati su udruženja radnika, osnovana da zaštite ili poboljšaju, kroz zajedničke akcije, ekonomski i socijalni status radnika. Poslodavci imaju pravo da osnivaju i da se pridruže organizaciji koju sami odaberu, a koja bi im pomagala i branila njihove interese. Zaposleni su svi oni radnici na plaćenom radnom mestu. To znači da zaposleni imaju ugovor o radu po kome imaju prava na osnovnu zaradu, obično u obliku dnevnica ili plata. Za razliku od samozaposlenih i poslodavaca, ova zarada ne zavisi direktno od godišnjih prihoda preduzeća. Poslodavac je odgovoran za plaćanje odgovarajućih poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Po Zakonu o radu Republike Srbije, zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

32 Kontakt: Telefon: (0) bofos@sindikat.rs bofossindikat@yahoo.com WEB: Adresa:Trg Nikole Pašića 5/III, Beograd, Srbija POZOVI NAS