ПРОЈЕКАТ: УНАПРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМИЧНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ АУТОХТОНИХ И ПЛЕМЕНИТИХ ГЕНОТИПОВАСВИЊА НА ПОДРУЧЈУ МАЧВАНСКОГ, БЕОГРАДСКОГ И МОРАВИЧКОГ ОКРУГА 5. АУТОХТОНЕ РАСЕ ОСОБИНЕ, СИСТЕМИ ГАЈЕЊА И ПРОИЗВОДИ
ОЧУВАЊЕ ГЕНА и БИОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ АУТОХТОНЕ РАСE ДОБИЈАЊЕ СИРОВИНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ТРАДИЦИОНАЛНИХ СУВОМЕСНАТИХ ПРОИЗВОДА (кулен, кобасица, сланина, чварци) РАЗВОЈ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА РАЗВОЈ МАЛИХ ПОРОДИЧНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА
АУТОХТОНЕ РАСЕ: ЛАСАСТА МАНГУЛИЦА
МОРАВКА
РЕСАВКА
Табела 1- Бројно стање мангулице (EFABIS-European farm animal biodiversity information system - http://efabis.vet.agri.ee/ ) Ne=193,46 Ne= (4 N m N ž ) / (N m +N ž ) Година 2009 2012 2013 Популација 1000 100 300 Приплодна женска грла Приплодна мушка грла Женска приплодна грла регистрована у Хердбуку 600 90 203 50 2 24 90 153 2014 2015 2016 2017 300 1000 2000 2000 247 698 1344 1480 35 21 50 50 247
Табела 2 - Бројно стање моравке (EFABIS-European farm animal biodiversity information system - http://efabis.vet.agri.ee/ ) Ne=56,78, високо угрожена Година 2009 2012 Популација 100 150 Приплодна женска грла 90 140 Приплодна мушка грла 10 10 Женска приплодна грла регистрована у Хердбуку 2013 2014 2015 2016 2017 100 300 100 500 500 14 18 95 257 265 2 4 1 15 15 13 18
КРИТИЧНО УГРОЖЕНА ПОПУЛАЦИЈА СМАЊЕНА ГЕНЕТСКА ВАРИЈАБИЛНОСТ ПОВЕЋАН НИВО ОДГАЈИВАЊА У СРОДСТВУ СМАЊЕЊЕ: ВИТАНОСТИ ОТПОРНОСТИ ПОРАСТА ПЛОДНОСТИ
Мала стада повећање коефицијента инбридинга Промена инбридинга ( F) у зависности од величине ефективне популације (Nₑ) Број крмача Број нераста 50 2 20 2 20 1 Nₑ F (%) 7,69 6,50 7,27 6,88 3,81 13,12 N e <50критично угрожена N e >50до <200високо угрожена N e >200до <1000потенцијално угрожена
Табела 3 Телесне мере одраслих грла (2-3 године старости) мангулице (Szabó, 1999) Мера Бела мангулица Ласаста мангулица Црвена мангулица Нераст Крмача Висина гребена (cm) 83 81 Обим груди (cm) 155 155 Дужина трупа (cm 96 97 Телесна маса (kg) 190 165 Нераст Крмача Нераст Крмача 78 78 88 82 140 150 154 150 95 98 104 98 165 170 220 180
Табела 4 Телесне мере крмача и нераста расе моравка (старија од 2 године, Живковић и Костић, 1952) Мера Висина гребена (cm) Обим груди (cm) Дужина трупа (cm Телесна маса (kg) Крмаче Нерасти 62,40 63,44 107,02 112,20 82,55 84,64 93,70 70-160 98,00 72-152
Табела 5 - Телесна развијеност (3-5 година) и плодност крмача расе моравка (Петровић и сар.,2007) Особина Просечне вредности Min - Max Телесна маса (kg) Висина гребена (cm) Укупан број сиса Број рођене прасади 77,67 65 88 63,83 56-67 11,8 11-13 7,20 5-14
Табела 6 Товне способности моравке (Петровић и сар.,2007) Мерење по реду Просечна телесна маса (kg) Min Max Дневни прираст (g/дан) 1. 31,92 1) 2. 41,25 3. 53,33 4. 68,75 2) 5. 94,33 3) Просечно 1) Узраст: 192 дана; 2) Узраст: 283 дана; 3) Узраст: 354 дана; ТТ: 162 дана;кх: 3,74 kg кукурузаза kgприраста 25 41,5-33 52,5 311 41 64,5 390 53 86,0 514 67,5 116,5 360 385
Репродуктивне особине Табела 7 Варијабилност репродуктивних особина ласасте мангулице Особина Паруновић (2012) Petrović et al. (2013) Zapat 1 Zapat 2 Пољопривредни факултет (2010) Институт сточарство (2015) за Трајање ( ) бременитости (дани) 115,37 115,34 114,36 Трајање репродукционог циклуса (дани) 212,10 Број живорођене прасади Број укупно рођене прасади 209,78 182,14 4,48 4,54 4,87 4,82 4,73 4,76 4,93 5,16 5,32 4,96 Број одгајене прасади 3,85 3,83 4,80 4,92 * 4,48
Табела 8 Просечне вредности особина плодности крмача ласасте мангулице (узорци из Пројекта) Особине Одгајивач 1) Број контролисаних крмача Број легала Број легала по крмачи Удео првих легала (%) Узраст при првом прашењу (У1П, година) A Б В Г 64 38 20 70 127 131 74 204 2,00 3,45 3,70 2,91 57,81 21,05 0 32,86 1,18 1,61 1,20 1,29 Број живорођене прасади (БЖРП) Број укупно рођене прасади (БУРП) Удео мртворођене прасади (%) Број одгајене прасади (БОП) Губици прасади у току лактације (%) 1) Београдски регион: Одгајивач А и Г; Мачвански региона: Одгајивач В; Моравички регион: Одгајивач Б 4,08 3,18 4,46 3,62 4,14 3,50 4,65 3,76 1,45 9,14 4,09 3,72 4,04 3,00 4,29 3,41 0,98 5,66 3,81 5,80
Табела 9 - Просечне вредности особина плодности првопраскиња ласасте мангулице (узорци из Пројекта) Особине Одгајивач Просечно Број контролисаних провпраскиња Узраст при првом прашењу (година) Број живорођене прасади Број укупно рођене прасади Број одгајене прасади А Б Г 37 8 23 68 1,25 1,80 1,32 1,34 3,95 2,88 2,87 3,46 3,97 2,88 3,09 3,54 3,86 2,88 2,70 3,35 1) Београдски регион: Одгајивач А и Г; Моравички регион: Одгајивач Б
Праћење производних параметара, информисање и вођење евиденције? Да ли одгајивача интересују тачни подаци о репродуктивним особинама? Да ли одгајивач правовремено обавештавастручно лице о променама у запату (прашење, број прасади...)? Да ли стручно лице правовремено уноси податке у матичну евидентију? Да ли проверава податке и даје препоруке? Да ли се правовремено обележавају прасад? Која је вредност крмаче која за 365 дана немапрашење? Да ли се зна разлог? Да ли одгајивача интересује разлог? Колико има крмача које се три пута опрасе у току године? Да ли се зна разлог повећаног или смањеногброја назимица на смотри код одгајивача? Да ли је плански?
Примери: у три запата: 6, 18 и 44% свих крмача на смотри није имало легло за 365 дана крмаче задржале исту класу узраст при првом прашењу: - Грло 1: 365 дана (једна година), 528 дана (друга година)... - Грло 2: 519 дана (једна година), 551 дан (друга година)...
Квалитет полутки и месааутохтоних раса
Табела 10 - Удео мишићног ткива уполуткама мангулице и моравке Извор Раса ТМпре клања (kg) Петровић и сар. (2007) Моравка 125,06 Удео мишићног ткива у полуткама (%) 30,00 1 32,91 2 Петровић и сар. (2007) Мангулица Б 125,06 24,85 1 34,94 2 Петровић и сар. (2010) Петровић и сар. (2010) Моравка 101,22 Мангулица Л 101,22 32,09 2 27,81 2
Табела 11 Утицај система држања на удео мишићног ткива (%) у појединим деловима полутки (просечне вредности), кастрата МЛ (Петровић и сар., 2012) Део полутке/полутка Отворени систем Затворени систем Разлика Бут 45,58 Плећка 47,90 Леђно-слабински 25,59 Трбушно-ребарни 25,12 Полутке (Правилник,1985) 29,26 Полутке (EC) 34,54 Узраст при клању (дана) 739 48,32 2,74 45,67 2,23 28,87 3,28 28,06 2,94 30,19 0,93 37,07 2,53 349 390***
Табела 12 - Утицај расе на варирање масе и удела ткива у деловима полутки (само значајне разлике) Део полутке Особина Ласаста мангулица Моравка Разлика Леђно-слабински Плећка Четири главна дела полутке Маса, kg Кожа и поткожно масн ткиво, kg Коштано ткиво, kg Mишићно ткиво-удео у четири дела полутке, % Коштано ткиво удео у четири дела полутке, % Коштано ткиво удео у четири дела полутке, % Кожа и поткожно масноткиво, kg 6,545 7,276-0,731 ** масно 3,345 3,700-0,355 * 0,733 0,837-0,104 * 21,35 23,53-2,18 ** 35,81 38,90-3,09 * 21,61 19,67 +1,94 ** поткожно 10,817 11,785-0,968 **
Табела 13 Утицај пола товљениканаудео на (%) ткива у четири главна дела полутке Део полутке Бут Леђно-слабински Мишићно ткиво удео у четири главна дела полутке Кожа и поткожномасно ткиво -удео у четири главна дела полутке Кожа и поткожномасно ткиво - удео у четири главна дела полутке Трбушно-ребарни Интермускуларна маст -удео у четири главна дела полутке Коштано ткиво - удео у четири главна дела полутке Мушка кастрирана грла Женска грла Разлика између полова 41,46 43,77-2,31 * 28,41 30,99-2,89 * 32,82 30,01 +2,81 ** 29,44 34,98-5,54 * удео у четири 11,33 12,70-1,37 * * P<0,05; ** P<0,01
Табела 14 Утицај система држања на хемијски састав и ph 1 вредност musculus longissimus dorsi (просечне вредности), кастрата МЛ (Петровић исар., 2012) Особина Отворени систем Затворени систем Разлика Вода,% 68,49 70,71-2,22 ** Протеини,% 22,16 22,49-0,33 Укупна маст,% 8,09 5,45 +2,64 ** Пепео,% 1,02 1,09-0,07 * ph 1 6,04 6,32-0,28 * P<0,05; ** P<0,01
Табела 15 Утицај расе на хемијски састав musculus longissimus lumborum et thoracis (Паруновић и сар.,2013) Особина Мангулица (ласасти сој) Мангулица (бели сој) Шведски ландрас Вода, % 64,3 b 62,7 b 72,7 a Протеин, % 21,1 a 19,5 b 22,1 a Маст, % 13,5 b 16,8 b 4,23 a Пепео, % 0,95 b 0,89 b 1,06 a ph 1 5,96 a 6,06 b 6,41 a a-c P<0,05
МАСНЕ КИСЕЛИНЕ SFA-Засићене масне киселине MUFA-Мононезасићене масне киселине PUFA-Полинезасићене масне киселине У исхрани људи треба да буде 15-30% енергије из масноће (WHO/FAO, 2003)- од тога: < 10% SFA >SFA повећава ниво холестерола и триглицерида 6-10% PUFA Због есенцијалних масних киселина 5-8% n-6 од PUFA 1-2% n-3 од PUFA више n-3 побољшава здравље људи 1% транс масне киселине >0,45 <1 PUFA/SFA
Масно киселински састав мишићног ткива Фактори који утичу на МКС: 1. Генетски чиниоци 2. Раса 3. Пол 4. Телесна маса 5. Старост свиња 6. Унос енергије 7. МКС оброка 8. Систем држања
СВИЊСКО МЕСО ИХРАНИВА: Највише MUFA Највише C18:1 (олеинска) oд MUFA Неповољнији однос n-6/n-3 PUFA Исхрана жиром утиче на повећање C18:1 и смањење засићених масних киселина, палмитинске и стеаринске (C16 и C18) Жир је богат: MUFA (C18:1), танинима и токоферолима Траве богате линоленском киселином и омега-3, мањи однос n-6/n-3 Жир+траве: више МК у полуткама Концентрована хранива: висок индекс n-6/n-3 Житарице: богате C18:2 n-6
Табела 16 - Утицај расе на варирање садржаја масних киселина и холестерола у musculus longissimus lumborum et thoracis (Паруновић и сар., 2013) Особина Мангулица (ласасти сој) Мангулица (бели сој) Шведски ландрас SFA 35,3 b 33,8 b 43,4 a MUFA 55,1 a 55,0 а 44,9 b PUFA 7,01 b 5,21 b 11,47 a Σn-3 0,57 b 0,19 a 0,20 a Σn-6 6,26 a 4,80 a 9,63 b n-6/n-3 14,05 b 34,01 а 45,63 a PUFA/SFA 0,20 b 0,15 b 0,33 a Холесерол 62,3 a 62,9 b 47,1 a
Табела 17 Утицај система држањана маснокиселински састав musculus longissimus dorsi кастрирана грла расе мангулица (Паруновић и сар., 2012) Систем држања SFA n-3 PUFA Слободан 35,5 b 0,641 b Затворени 33,9 а 0,152 а n6/n3 Протеини Маст 9,2 b 21,7 b 12,1 b 37,3 а 19,0 а 18,2 а
Табела 18 - Утицај расе товљеника на варирање маснокиселинског састава musculus longissimus dorsi (Петровић и сар., 2014) Особина LSMean ML M ΣSFA 39,45 a 41,64 b ΣMUFA 56,41 c 53,78 d ΣPUFA 4,10 4,54 C16:1 4,19 a 3,70 b C17:1 0,34 a 0,24 b C18:0 12,73 c 14,40 d C18:1 50,82 c 48,51 d C20:1 1,07 a 1,32 b P/S 0,10 0,11
Табела 19 Удео меса (%) у направљеним типовима кулена Раса Кулен (Удео меса,%) А Б Ц Д Е Мангулица 100 - Моравка - - Шведски ландрас - 100 70 40 30 10 100-50
Табела 20 - Маснокиселински састав кулена (Паруновић и сар., 2014) Особина А Б 100% МЛ 100%ШЛ SFA 39,00 а 42,12 b Ц Д Е 100%М 40,72 b 40,44 b 40,29 b MUFA 48,44 а 45,77 b PUFA 12,92 a 13,49 a PUFA/SFA 0,33 a 0,33 ab n-6/n-3 22,05 ab 18,87 ab 46,1 bc 46,99 c 45,47 b 13,46 a 13,93 a 14,80 b 0,33 a 0,32 b 0,37 c 22,25 ab 23,02 a 17,57 b
Табела 21 Удео меса (%) ферментисане сремске кобасице (Паруновић и сар.,2015) Раса Сремска кобасица (Удео меса,%) А Б Ц Мангулица 100 Моравка - Шведски ландрас - 50-50 - - 100
Табела 22 - Маснокиселински састав сремске кобасице (Паруновић и сар., 2015) Особина А 100% МЛ Б 50+50% Ц 100%СЛ SFA MUFA PUFA PUFA/SFA 38,40 c 52,79 а 8,70 c 0,23 c 40,93 a 39,70 b 45,05 b 43,50 c 14,00 b 16,79 a 0,34 b 0,42 a
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 1. Одгајивачи Придржавају се одгајивачког програма Гаје крмаче и нерасте познатог порекла Обезбеђују адекватне услове за гајење аутохтоних раса с обзиром на њихове потребе Обележавају прасад до одбијања Продају прасад у зависности од намене Испитују особине мушког и женског приплодног подмлатка Пријављују тачне, истините податке при пријави легла
2. Формирање стада Одабирање мушких и женских приплодних грла на основу фенотипа познатог порекла Молекуларно-генетска анализа чистоћа расе Формирање матичних запата Утврђивање степена сродства Поставити стандарде за расе Контрола струних тела 3. Комерцијална призводња Еколошка производња сировине за производњу традиционалних сувомеснатих производа
ГЕНЕТСКА АНАЛИЗА MANGULICE I MORAVKE ЗАСНОВАНА НА MICROSATELLITE MARKERS (STRUCTURE software, strucrure_k3, Пољопривредни факултет Свеучилишта у Осијеку