Operativni priručnik za centre za bezbednost dece na internetu Jasmina Ivanović Beograd, apri 2019.
Impressum Save the Chidren veruje da svako dete zasužuje budućnost. U zemjama severozapadnog Bakana radimo svaki dan kako bismo osigurai da deca imaju zdravo detinjstvo, priiku da uče i budu zaštićena od nasija. Dajemo sve od sebe za decu svaki dan i u vreme kriza menjajući njihove živote i budućnost koja je pred nama. Save the Chidren 2019 Izdavač: Save the Chidren in North West Bakans Autorka: Jasmina Ivanović Vođa projekta: Vasiije Ljubinković Grafički dizajn: Komitet, Sarajevo Ova pubikacija je urađena u okviru projekta Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH. Zajedno možemo učiniti više. Recite nam šta misite o našem radu: RECI-NAM@savethechidren.org
Sadržaj: Uvod...5 Predmet anaize...6 Mehanizmi za podizanje nivoa bezbednosti dece na internetu...9 Centri za bezbedniji internet...9 Mreža INHOPE...11 Program Better Internet for Kids BIK...13 Mreža Insafe...15 Savetodavne inije za pomoć deci - Hepine i inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja - Hotine...15 Smernice za savetodavne inije za pomoć deci Hepine...17 Smernice za inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja - Hotine...24 Međunarodni i regionani modei dobre prakse centara za bezbedniji internet...29 Irska...30 Hoandija...38 Finska...47 Sovenija...55 Srbija...59 Zakjučci i preporuke:...64 Preporuke za centar za bezbedniji internet...64 Preporuke za savetodavne inije za pomoć deci Hepine, kao sastavnog dea centra za bezbedniji internet...65 Preporuke za savetodavne inije za pomoć deci Hotine kao sastavnog dea centra za bezbedniji internet...66 strana 3
Uvod Sa bizu 3,5 miijardi korisnika širom sveta, internet je postao kjučna javna infrastruktura koja ima potencija da poveže jude, kompanije i preduzeća, i da oakša pružanje usuga i ekonomski rast (Međunarodna teekomunikaciona unija, ITU, 2016). 1 Prema nekim procenama, jedna trećina korisnika interneta na gobanom nivou su deca, a procenat korisnika interneta verovatno će biti i veći u zemjama sa nižim dohotkom, gde internet brzo prodire u sve sfere javnog života. Deca i madi kroz internet tehnoogije pronaaze nove prostore za kreiranje životnog stia i ispunjavanje sobodnog vremena razičitim aktivnostima. Pitanje bezbednosti dece i madih na internetu vro je teško osigurati bez adekvatnog sagedavanja i podizanja nivoa znanja onih koji treba da ih podrže i da ih zaštite, a to su prvenstveno roditeji i obrazovne institucije. U ponašanju dece potrebno je razviti mehanizme za fitriranje i bokiranje mnoštva sadržaja, kako bi izgradii efikasne strategije donošenja oduka i razvii kritičku medijsku pismenost. Deca, kao budući digitani građani, svakodnevno sušaju obećanja o besprekornom digitanom svetu gde mogu da komuniciraju, inoviraju i sarađuju na daeko pametniji i održiviji način. Ai to obećanje će postati stvarnost samo ukoiko neprekidno usvajaju nova znanja i veštine i dobijaju potrebnu zaštitu i podršku. Deci su potrebni pristupačni i odgovarajući sadržaji i usuge na mreži, kao i adekvatna zaštita i podrška od efekata štetnih kontakata i ponašanja kao što su vrbovanje (grooming), virtueno uznemiravanje (cyberharassment), virtueno zostavjanje (cyberbuying) ii sanje ekspicitnih poruka (sexting) 2. Sa druge strane, deci i madima su podjednako neophodni i kritičko razmišjanje i digitane veštine kako bi produktivno, odgovorno i kreativno koristii prednosti interneta i drugih digitanih tehnoogija. Srećom, ista ta tehnoogija koja stvara negativne izazove na internetu istovremeno pruža i sve brojnije efikasnije i deotvornije načine i omogućava stvaranje mehanizama da ih presretnemo i sve uspešnije se borimo sa njima. U ciju promovisanja ogromnog potencijaa pružanja usuga mobine teefonije i drugih digitanih tehnoogija u zaštiti i podršci prava deteta omogućavanjem pristupa savetodavnim inijama za pomoć deci hepine servisima, u ovom priručniku su razmatrani primeri dobrih praksi centara za bezbedniji internet i anaiza njihovog rada. Pri- 1 ITU (Internationa Teecommunication Union). 2016. ICT Key Facts and Figures 2016. Geneva: ITU. 2 Više u dokumentu: Ivanović, J., Marković, D. (2017). Mapa puta prevencije onine i drugih obika nasija nad decom na internetu u Repubici Srbiji. Save the Chidren in North West Bakans, Projekat Spojeni i sigurni - prema virtuenom okruženju sigurnomza decu. Dostupan na: https://nwb.savethechidren.net/sites/nwb.savethechidren.net/fies/ibrary/mapa%20puta-srbija.pdf strana 5
ručnik sadrži informacije, predoge i smernice sa preporukama koje bi moge biti primenjene u Srbiji, u ciju unapređenja zaštite dece na internetu. Dokumentom se ne ocenjuju najboje prakse, već se pruža raspon primera i ideja koje mogu biti impementirane u Srbiji. U današnjem digitanom društvu, deca i madi sve više koriste mobine usuge za povezivanje i komunikaciju sa svetom oko sebe. Mobini teefoni i informaciono-komunikacione tehnoogije (IKT) pružaju ogromne mogućnosti za ostvarenje judskih i dečijih judskih prava, na primer, donose mogućnosti učenja na drugačiji način za marginaizovane grupe dece i madih, deci iz udajenih područja, van urbanih centara, omogućavaju pristup informacijama i učešće u digitanom svetu, sa svim neodvojivim koristima i dobrobitima koje im IKT mogu doneti. Kjučno je da IKT, ukjučujući i mobine teefone, mogu igrati važnu uogu da deca ostvare svoje pravo da budu sasušana i pravo na bezbednost, kroz dostupnost savetodavnih inija za podršku i pomoć (hepine) i inija za prijavjivanje štetnih i nezakonitih sadržaja na internetu (hotine). Predmet anaize Operativni priručnik za kontakt-centre za bezbednost dece na internetu (u dajem tekstu: Operativni priručnik) sadrži smernice za postupanje kao i znanja, procedure i pravia za uspešan rad putem savetodavne inije (hepine) za pružanje kvaitetne pomoći i podrške deci, madima, porodicama, profesionacima, nastavnicima i drugima koji rade s decom i madima u vezi sa sigurnim i bezbednijim korišćenjem interneta i zaštitom dece i madih priikom upotrebe savremenih tehnoogija, kao i prijavjivanjem nezakonitih ii štetnih sadržaja na internetu (hotine). Dokument takođe sadrži i primere dobrih međunarodnih i regionanih praksi o funkcionisanju sičnih centara (centri za bezbedniji internet). Svrha Operativnog priručnika je da anaizira rad centara za bezbedniji internet i ponudi smernice Nacionanom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji kako da unapredi svoju efikasnost i pojača svoj uticaj. Ova anaiza je obuhvatia i širi kontekst u kojem savetodavne inije za pomoć deci i inije za prijavjivanje funkcionišu, mapiraa neke nove rizike sa kojima se deca i madi mogu susresti u digitanom okruženju, kao i potrebnu podršku i resurse potrebne za efikasno reagovanje i impikacije na operativnu efikasnost. U skadu s metodoogijom reevantnom za društvena istraživanja i istraživanje poitika, za potrebe izrade Operativnog priručnika, primenjena je kvaitativna i (seektovano) kvantitativna metodoogija. Kvaitativnom prikupjanju podataka data je prednost nad kvantitativnim, jer fenomen bezbednosti dece na internetu zahteva sveobuhvatan pristup, koji je, u izradi ovog dokumenta, obuhvatio preged iterature i mapiranje poitika i praksi, 6 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
kako bi se istake one koje su reevantne za ovdašnje priike, a kroz anaizu tih materijaa i naaza došo se do utvrđivanja kjučnih preporuka. 3 Dokument Operativni priručnik zasnovan je na univerzanom okviru Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija (The United Nations Convention on the Rights of the Chid - UNCRC), kao priog pristupu zasnovanom na pravima deteta u digitano doba, jer takav okvir nudi jedinstveno razumevanje svakodnevnih iskustava dece na internetu i van interneta, uvažavajući razičite kontekste u kojima deca žive. Konvencija, naime, prepoznaje da deca uživaju brojna prava kao i odrasi, zajedno sa jednim brojem prava koja su im jedinstvena zbog njihovog specifičnog poožaja i pravnog statusa kao maoetnika. Četiri osnovna načea koja rukovode primenu Konvencije podjednako se primenjuju i u digitanom i tradicionanom okruženju zabrana diskriminacije (čan 2.), najboji interes deteta kao primaran za razmatranje (čan 3.), pravo na život, opstanak i razvoj (čan 6.) i pravo na mišjenje i da budu pitana o stvarima koja ih se tiču (čan 12.). Preostai čanovi Konvencije organizovani su u smisu prava na zaštitu od štete/povrede, prava na zadovojavanje potreba i prava na učešće, u svojstvu nosioca prava. Važno je prepoznati da se, priikom razmatranja dečijih prava na internetu i van njega, mora postići ravnoteža koja u obzir uzima i mogućnosti i rizike po decu, sobodno izražavanje i pravo na privatnost, uz pravo deteta na posebne mere zaštite i mnoge druge onine i offine dimenzije dečijih iskustava 4. Posednjih godina, Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija je, u svojim zakjučnim zapažanjima o periodičnim izveštajima država o primeni Konvencije o pravima deteta i njenih Opcionih protokoa, usmerio značajnu pažnju na informaciono-komunikacione tehnoogije i upotrebu, kao i zoupotrebu interneta. Svojim preporukama Komitet ističe kjučne obasti koje zahtevaju daje napore država, a ovde izdvajamo dve, reevantne za bezbedno korišćenje interneta od strane dece 5 : (1) donošenje mera za sprečavanje objavjivanja i rasturanja pornografskog materijaa koji se tiče dece, a preko mehanizama nadzora za automatsko bokiranje internet provajdera (ISP) i drugih medija koji su počinii ovakve prestupe i (2) preduzimanje neodožnih koraka za uspostavjanje organa/tea za bezbednost na internetu, icenciranje ISP i za proveru sadržaja štetnih po decu. 6 3 Metodoogija obuhvata detajan preged reevantne iterature o međunarodnoj praksi u obasti savetodavnih inija za pomoć i inija za prijavjivanje, desk istraživanje, ukjučujući anaizu dokumentacije o radu ovih inija, izveštaje i smernice, dokumentaciju i materijae (preged web stranica, anaiza, istraživanja, međunarodno priznatih programa) koji su od značaja za rad Nacionanog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji. 4 Ivanović, J., Marković, D. (2017). Mapa puta prevencije onine i drugih obika nasija nad decom na internetu u Repubici Srbiji. Save the Chidren in North West Bakans, Projekat Spojeni i sigurni - prema virtuenom okruženju sigurnom za decu. Dostupan na: https://nwb.savethechidren.net/sites/nwb.savethechidren.net/fies/ibrary/mapa%20puta-srbija.pdf 5 Ova preporuka upućena je Sjedinjenim Američkim Državama, koje su, po podacima INHOPE, na prvom mestu u svetu po broju štetnih i nezakonitih sadržaja sa zostavjanjem dece na internetu i njihovoj ekspoataciji na svojim serverima. 6 Zakjučna zapažanja o drugom periodičnom izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, predstavjen u okviru čana 12. Opcionog protokoa o prodaji dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji, usvojen od Komiteta za prava deteta na njegovoj 62. sednici (14. januar-1. februar 2013), 2. jui 2013. CRC/C/OPSC/USA/CO/2, & 28(a&b). Dostupno na: https://tbinternet.ohchr.org/_ayouts/treatybodyexterna/downoad.aspx?symbono=crc%2fc%2fopsc%2fusa%2fco%2f2&lang=en strana 7
Ovde treba pomenuti Rezouciju 1307(2002) Paramentarne skupštine Saveta Evrope o seksuanoj ekspoataciji dece 7, kojom se ukazuje da je internet pogoršao kontekst seksuanog zostavjanja dece jer je počiniocima omogućio da uživaju anonimnost i ak pristup, kao i neograničene kontakte sa potencijanim žrtvama. Rezoucijom se države pozivaju da definišu, kao prioritet od nacionanog interesa, mere na suzbijanju svih obika seksuane ekspoatacije dece i unaprede zakonodavne i tehničke kapacitete institucija za primenu zakona koji deuju u obasti zaštite dece od seksuane ekspoatacije putem visokotehnooškog kriminaa. Rezoucijom Skupština poziva države da prihvate pristup nute toerancije prema krivičnim deima počinjenim na štetu dece i da usvoje takve proaktivne poitike, koje ne dozvojavaju da krivična dea, ii krivičnih dea u pokušaju, ostanu nekažnjena. Rezoucija podstiče sve građane da prijave seksuano zostavjanje dece i podržava koncept sužbi bespatne teefonske pomoći i finansijske pomoći organizacijama civinog društva koje deuju u ovoj obasti, dajući prednost onima koje svoje deovanje usmeravaju na bezbedniji internet. Na nivou Evropske unije, treba ukazati na Direktivu 2011/93/EU 8 o suzbijanju seksuanog zostavjanja i seksuane ekspoatacije dece i dečje pornografije, čiji je gavni cij da se oteža pristup dečjoj pornografiji. Čan 25. jedan je od niza odredbi Direktive kojima se unapređuje prevencija i smanjuje sekundarna viktimizacija žrtava. Zajedno sa odredbama o krivičnom gonjenju i zaštiti žrtava, one su deo sveobuhvatnog pristupa koji je potreban za efikasno suzbijanje seksuanog zostavjanja dece, seksuanog iskorišćavanja dece i dečije pornografije. Direktiva čanom 25, pored ostaog, obavezuje države čanice da preduzimaju potrebne mere kako bi obezbedie žurno ukanjanje internet stranica sa nosača koji se naaze na njihovoj teritoriji, a koje sadrže ii šire dečju pornografiju, kako bi doprinee ukanjanju takvih stranica i sa nosača koji se naaze izvan njihovog područja 9. 7 Dostupno na: http://assemby.coe.int/nw/xm/xref/xref-xml2html-en.asp?fieid=17054&ang=en 8 Dostupno na: http://eur-ex.europa.eu/ega-content/en/txt/?uri=ceex%3a32011l0093 9 Za potrebe izrade Operativnog priručnika prikazane su su samo preporuke Konvencije o pravima deteta, Direktiva 2011/93/EU i Rezoucija 1307(2002) Saveta Evrope. Detajnije informacije o međunarodnom i nacionanom strateškom i zakonodavnom okviru vezanom za bezbednost dece na internetu mogu se naći u dokumentu: Mapa puta prevencije onine i drugih obika nasija nad decom na internetu u Repubici Srbiji. Save the Chidren in North West Bakans. Dostupan na: https://nwb.savethechidren.net/sites/nwb.savethechidren.net/fies/ibrary/mapa%20puta-srbija.pdf 8 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Mehanizmi za podizanje nivoa bezbednosti dece na internetu Centri za bezbedniji internet Mreža centara za bezbedniji internet (Safer Internet Centre - SIC) predstavja jedan od najefikasnijih mehanizama za stvaranje sigurnijeg i bojeg okruženja za decu i made na internetu. Centri za bezbedniji internet obično se sastoje od centara za podizanje svesti, savetodavnih inija za pomoć i podršku - Hepine i inija za prijavjivanje štetnih i nezakonitih sadržaja na internetu - Hotine i Panea madih. Insafe 10 i mreže INHOPE 11, o kojima će kasnije biti više reči, nastupaju zajedno kroz rad centara za bezbedniji internet širom Evrope i sveta. Nacionani centri za bezbedniji internet predstavjaju vitanu infrastrukturu za jačanje bojih internet strategija i, u mnogim sučajevima, jedini su pružaoci usuga za povećanje bezbednosti dece na internetu na nacionanom nivou. Kada je ovakav centar deo evropske i šire strukture za saradnju i razmenu znanja, to obezbeđuje dodatnu vrednost. Uoga ovih centara u podsticanju dijaoga između više interesnih grupa na nacionanom nivou takođe je veoma značajna. U nekim državama, ovo je jedina patforma dostupna razičitim depriviranim grupama preko koje daju svoj doprinos i dee perspektive sa drugima. Patforme za bezbedniji internet zasužuju dodatna uaganja i podršku, kako bi se, kao deo zajedničke odgovornosti, podržao cij kreiranja i impementacije poitika za stvaranje interneta kao bezbednog mesta za decu. U skoro četvrtini zemaja gde su uspostavjeni, centri za bezbedniji internet imaju primarnu uogu, definisanu kroz više od 90% aktivnosti za bezbednost dece na internetu koje se ukupno sprovode na nivou te države, u saradnji sa najmanje jednim ministarstvom, a brojne zemje sarađuju i sa više od četiri ministarstva. Saradanja 10 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/home 11 Međunarodno udruženje internet inija za prjavjivanje štetnog i nezakonitog sadržaja (Internationa Association of Internet Hotines IN- HOPE), više na: http://inhope.org/gns/home.aspx strana 9
je u jednom broju zemaja uspostavjena formanim sporazumima o saradnji. Ovi centri su, takođe, kjučne patforme za postavjanje pozitivnih sadržaja o internetu namenjenih deci i za sprovođenje kampanja u ovoj obasti. 12 Većina ovih centara ima uspostavjena savetodavna tea, najčešće u vidu odbora ii koordinacionih tea za sprovođenje poitika centra za bezbedniji internet. Takvi savetodavni odbori centara za bezedniji internet imaju kjučnu uogu u omogucćavanju dijaoga na nivou cee zajednice o značaju bezbednosti dece na internetu. Jednim brojem centara rukovodi, ii njihov rad nadgeda, reevantno ministarstvo. Nacionani centri za podizanje nivoa svesti, kao sastavni deo centara za bezbedniji internet, fokusiraju se na podizanje nivoa svesti, razumevanje pitanja bezbednosti na internetu i pojavu novih trendova. Centri vode kampanje namenjene osnaživanju dece, madih, roditeja, starateja i nastavnika i opremaju ih važnim veštinama, znanjem i strategijama da postanu i ostanu bezbedni na mreži i da iskoriste mogućnosti koje pružaju internet i IKT, naročito mobine tehnoogije. Nacionane savetodavne inije za pomoć deci - Hepine kao servisi integrisani u centre za bezbedniji internet pružaju informacije, savete, pomoć i podršku deci, madima i roditejima o tome kako se nositi sa štetnim sadržajem (content), štetnim kontaktom (kao što je grooming) i štetnim ponašanjem (kao što su cyberbuying ii sexting). Linijama za pomoć se, naročito posednjih godina, pored pozivanja određenog broja teefonom, može pristupiti na više drugih razičitih načina: e-poštom, web obrascima, Skype servisom ii onine ive chat usugama. Mnoge od njih ujedinjene su u mrežu Insafe koju koordinira Evropska komisija kroz svoj program Boji internet za decu (Better internet for Kids BIK). Nacionane inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja na internetu - Hotine servisi često su integrani deo centara za bezbedniji internet. Uspostavjaju se kako bi se javnosti omogućio da anonimno prijavjuje iegaan sadržaj na internetu. Prijave se zatim proseđuju odgovarajućem teu za postupanje (pružaocima internet usuga/ provajderima, sužbama za sprovođenje zakona u zemji i udruženju INHOPE koje okupja hotine servise na gobanom nivou, ukoiko su njegovi čanovi). Panei madih predstavjaju organizovano deovanje madih u okviru centara za bezbedniji internet i omogućavaju im da izraze svoje stavove, razmene znanja i iskustva u vezi sa korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnoogija. Panei takođe savetuju o bezbednosti na internetu i strategijama osnaživanja, pomažu u stvaranju inovativnih resursa i šire te poruke među svojim vršnjacima. Brojni centri za bezbedniji internet koji su čanovi Insafe i INHOPE na web stranicama imaju istaknute ogotipe ovih mreža. 12 O Nei, B., Dinh, T. (2018). The Better Internet for Kids Poicy Map: Impementing the European Strategy for a Better Internet for Chidren in European Member States. Dostupno na: https://www.betterinternetforkids.eu/bikmap 10 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Mreža INHOPE Međunarodno udruženje internet hotine servisa INHOPE 13 (The Internationa Association of Internet Hotines - INHOPE) je aktivna i zajednička gobana mreža inija za prijavjivanje, koja se bavi štetnim i nezakonitim sadržajima na internetu i posvećena je iskorenjivanju seksuanog zostavjanja dece na internetu. Udruženje INHOPE je osnovano 1999. godine u ciju pomoći novim inijama za prijavjivanje u njihovim uspostavjanju i podršci u početnim aktivnostima, ai se njegovo poje deovanja u međuvremenu značajno proširio. Organizacija INHOPE ukjučuje udruženje INHOPE i Fondaciju INHOPE, 14 osnovanu 2010. godine. INHOPE je finansijski podržaa ievropska komisija kroz LOT 1 i LOT 2 projekte. Sedište INHOPE je u Amsterdamu, Hoandija. Po podacima iz januara 2019. godine, mreža INHOPE broji 48 čanica u 43 zemje širom sveta. Hotine čanice mreže INHOPE omogućuju javnosti da anonimno prijavjivjuje sadržaje na internetu, naročito materija o seksuanom zostavjanju dece (chid sexua abuse materia CSAM) i seksuanoj ekspoataciji dece (chid sexua expoitation - CSE), za koji se sumnja da je štetan i nezakonit. Hotine servisi obezbeđuju to da predmet istraže kompetentni anaitičari i, ukoiko se utvrdi da je nezakonit, informacije se proseđuju reevantnoj sužbi za sprovođenje zakona kao i internet provajderima. Na web stranici udruženja INHOPE naazi se jasno obeežen i uočjiv okvir za prijavjivanje ieganog sadržaja. Udruženje INHOPE je 2016. godine, kroz projekat LOT 2, uz podršku Evropske Komisije, pokrenuo ICCAM 15 softverski sistem koji predstavja tehnoošku patformu za prikupjanje, razmenu i kategorizaciju prijava, koju čanovi INHOPE, hotine servisi širom sveta, na bezbedan i precizan način, gotovo u reanom vremenu, preko otvorenih inija, koriste za brzu razmenu CSAM prijava i ubrzanje ukanjanja tih sadržaja sa interneta, kao i pružanje informacija Interpou o prijavjenom ieganom materijau. ICCAM sistem identifikuje prethodno evidentirane CSAM, što omogućava brže izdvajanje i evidentiranje novih i njihovo prijavjivanje organima zakona kako bi se najbrže i najefikasnije identifikovae nove žrtve zostavjanja. Akronim ICCAM nastao je od fraze: I see Chid Abuse Materia. 13 Više na: http://www.inhope.org/gns/home.aspx 14 Više na: http://www.inhopefoundation.org/ 15 Izvor: http://www.inhope.org/libraries/annua_reports/annua_report_2016.sfb.ashx strana 11
Šema koja sedi predstavja proces po kome ova tehnooška patforma funkcioniše: 16 Na web stranici udruženja INHOPE dostupni su godišnji izveštaji sa statističkim podacima o nekoiko godina unazad, gde se mogu videti razičiti trendovi, a tu se mogu preuzeti i godišnji izveštaji mreže i drugi važni pokazateji. INHOPE je objavia svoj izveštaj za 2017. godinu jua 2018. godine 17. Hotine čanovi INHOPE, kroz 87.930 prijava, prosedii su skoro 260 hijada video snimaka i fotografija sa seksuanim zostavjanjem dece u centranu bazu podataka ove organizacije, a potom i razičitim nacionanim partnerima za sprovođenje zakona. Sažetak izveštaja pokazuje da je 90% sadržaja kao aktere imao made devojke, a 82% prikazane dece bio je uzrasta od 13 godina ii mađe. Anaitičari brojnih hotine servisa obavii su kvaitetan posao u 2017. godini, budući da su ovašćeni operateri ukonii 59% prijavjenih sadržaja u Evropi u roku od tri dana, dok je na svetskom nivou to bio na još višem nivou, evidentirana je efikasnost od 62% u odnosu na ukupnu statistiku INHOPE. Na osnovu podataka 16 Izvor: https://www.eppgroup.eu/sites/defaut/fies/event-fies/monika%20zuchowska/201627/veronica%20donoso%20-%20in- HOPE%20and%20victim%20id_%20EPP_Pubic%20hearing_28%20June%202016.pdf 17 Izveštaj za 2017. godinu može se preuzeti na: http://www.inhope.org/tns/resources/annua-reports.aspx 12 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
iz evropskih izveštaja, većina ieganih onine sadržaja koji sadrže seksuanu ekspoataciju dece pohranjena je u Hoandiji (51%), Francuskoj (18%), Švedskoj (10%), Rumuniji (6%) i Bugarskoj (5%). Nakon razmatranja podataka dobijenih od svih zemaja čanica, Sjedinjene Američke Države doaze na prvo mesto (43%), pri čemu se gotovo svaki drugi pedofiski zapis pohranjuje na američkim serverima. Drugo mesto zauzima Hoandija (19%), zatim Rusija (7%), Francuska (7%) i Kanada (7%). Najviše ieganih sadržaja bio je postavjeno na hosting servisima za fotografije 18 (72%), a najmanje na banerima i forumima (po 3%). Po dostupnim podacima na web stranici udruženja INHOPE 19 i drugim dostupnim izvorima, Repubika Srbija još uvek formano nije čanica ove mreže. Međutim, po podacima sadržanim u godišnjem izveštaju Fondacije INHOPE za 2017. godinu, Repubika Srbija, preko Ministarstva trgovine, turizma i teekomunikacija, kontaktiraa je udruženju INHOPE u apriu 2017. godine sa zahtevom za čanstvo, sprovodeći u međuvremenu potrebne aktivnosti za uvođenje inije za prijavjivanje. 20 Od zemaja u okruženju, zvanično čanstvo imaju Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Sovenija, zatim Bugarska, Rumunija i Mađarska 21. Program Better Internet for Kids BIK Nadovezujući se na niz programa za bezbedniji internet, Better Internet for Kids - BIK 22 je novija inicijativa Evropske komisije koja je usmerena ka stvaranju bojeg i bezbednijeg interneta za decu i made u Europi. Inicijativa BIK je sada u svom drugom cikusu, u okviru finansiranja instrumenta za povezivanje Evrope (CEF). 18 Image hosting service omogućava pojedincima da postavjaju fotografije na internet web stranice. 19 Dostupno na: http://www.inhope.org/gns/our-members.aspx 20 Izvor: http://www.inhopefoundation.org/images/inhope/fies/2017inhopefoundationannuaaccounts.pdf 21 Dostupno na: http://www.inhope.org/gns/our-members.aspx 22 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/bikannuareport2016-17/#about_bik strana 13
Programom BIK upravja Evropska škoska mreža (European Schoonet - EUN 23 ), u ime Evropske komisije, koja koordinira Insafe mrežu centara za povećanje svesti o internetu, savetodavne inije za pomoć deci, kao i panee madih, u partnerstvu sa mrežom INHOPE, posvećenoj ukanjanju štetnih i nezakonitih sadržaja na internetu. Ovi kombinovani obici se obično nazivaju centrima za bezbedniji internet (Safer Internet Centre - SIC), koji deuju u brojnim evropskim zemjama sa cijem da deca i madi budu bezbedni na internetu. Zajednički, EUN i INHOPE podržavaju brojne centre za bezbedniji internet u odgovoru na najnovija onine pitanja, pomažući u promovisanju mnogih mogućnosti koje nudi digitani svet, istovremeno rešavajući i brojne izazove. I dok su deca i madi u Evropi gavni primaoci i korisnici ogromne dobrobiti ovog rada, BIK takođe pruža podršku i sarađuje sa nizom drugih zainteresovanih strana - roditejima i staratejima, nastavnicima i edukatorima, istraživačima, biznis sektorom, civinim društvom, donosiocima oduka i onima koji sprovode zakone odražavajući tako činjenicu da svi imaju uogu u stvaranju bojeg interneta za decu i made. Sve više, BIK se širi izvan granica Evrope i utiče na boje i bezbednije pristupe internetu širom sveta. Web stranica BIK je veoma informativna i obiuje ponudom razičitih sadržaja kao što su poitike, 24 praksa, 25 resursi, 26 onine servisi, 27 Safer Internet Day, 28 kampanja SaferInternet4EU, 29 pozitivan onine sadržaj, 30 stranica za made. 31 Na BIK web stranici mogu se naći profii zemaja čanica mreže. Srbija se ne naazi među njima, ai se mogu naći informacije u deu koji se odnosi na obeežavanje Dana bezbednijeg interneta (Safer Internet Day) u Srbiji u 2019. godini. 32 Tu su navedeni podaci i o uspostavjenom Nacionanom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu i pristup inku koji direktno vodi na patformu kontakt-centra - Pametno i Bezbedno - Smart and Safe http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at. Međutim, kao što se može videti u tekstu koji sedi, a i u godišnjem izveštaju BIK, Srbija jeste čanica mreže Insafe, pa bi trebao da podaci u okviru profia država na web stranici BIK budu ažurirani. 23 Više na: http://www.eun.org/ 24 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/poicy 25 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/practice 26 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/resources 27 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/onineservices 28 Više na: https://www.saferinternetday.org/web/sid/home 29 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/saferinternet4eu 30 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/positive-onine-content 31 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/youth/home 32 Izvor: https://www.saferinternetday.org/web/sid/country i https://www.saferinternetday.org/web/serbia/sid 14 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Mreža Insafe Insafe je mreža, formirana 2004. godine, 33 koja se trenutno sastoji od 31 centra za bezbedniji internet (27 zemaja čanica EU, pus Isand, Norveška, Rusija i Srbija). 34 Uz podršku Better internet for Kids - BIK programa, svaki nacionani centar za bezbedniji internet sprovodi obrazovne kampanje i kampanje podizanja svesti, vodi savetodavne inije - hepine servise za podršku deci korisnicima interneta i bisko sarađuje sa madima kroz panee, kako bi osigurao praksu zasnovanu na dokazima (evidence-based practice) i pristup zainteresovanim stranama za stvaranje bojeg interneta. Zajednička Insafe-INHOPE mreža centara za bezbedniji internet u Evropi 35 pruža cijane programe kroz brojne aktivnosti: na primer, u 2016. godini, Insafe SIC, u okviru programa za podizanje svesti, kreirai su oko 2.500 novih resursa kojima su pokrivane teme bezbednosti dece na internetu kao što su cyberbuying i medijska pismenost. U istoj godini Insafe SIC dosegi su do preko 3.000.000 judi kroz razičite događaje i treninge, a kroz panee madih, više od 5.000 madih je direktno učestvovao u aktivnostima, a mnogo više njih posredno je participirao kroz onine akcije i kampanje. U 2016. godini, hepine servisi ostvarii su više od 36.000 kontakata, gde se cyberbuying izdvaja kao najčešći probem. U okviru INHOPE inija za prijavjivanje, u tom periodu, primjeno je preko 9.000.000 prijava, od čega je više od 210.000 obrađeno. 36 Savetodavne inije za pomoć deci - Hepine i inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja - Hotine 33 U 2004. godini, Insafe mrežu je formirao samo 11 evropskih zemaja, sa cijem osnaživanja dece i madih da pozitivno, sigurno i efikasno koriste internet i mobine tehnoogije. Mreža je prerasa u nacionane centre za podizanje svesti, savetodavne inije za pomoć i panee madih u 27 zemaja čanica EU (pus Isand, Norveška, Rusija i Srbija), i sada se sastoji od ukupno 31 zemje čanice. 34 Podatak da je Srbija čanica mreže Insafe naveden je u godišnjem izveštaju Better Internet for Kids za 2015-16 godinu, dostupno na: https://www.betterinternetforkids.eu/documents/167024/184597/better+internet+for+kids+%28bik%29%20project+-+2015-16+in+review/8d07bb3f-ad62-4c3f-b68c-3c75264e2cdb../../../jasmina/downoads/better Internet for Kids (BIK) project - 2015-16 in review.pdf 35 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/documents/167024/184597/better+internet+for+kids+%28bik%29%20annua+report+2016-17/ca2cfa5f-bc36-4206-91fc-42f3b18cc4bd 36 Ovi podaci sadrže i podatke od inija koje nije osnovaa Evropska komisija. Internacionana mreža Chid Hep Internationa CHI, 37 u svom priručniku za pokretanje savetodavnih inija za pomoć deci 38 navodi definicije koje pojašnjavaju razike između hotine, hepine i warnine. 39 Najčešće korišćeni termin, Hotine, definiše se kao inija koja omogućava brz i direktan pristup izvoru informacija ii pomoći. Upostrana 15
treba termina Hepine za pomoć deci od strane CHI je da je to usuga koja se pruža deci ii odrasima (koji pozivaju zbog dece ii u ime dece), koja, putem teefona, mobinih SMS/tekstuanih poruka, e-pošte, internet chat soba, bespatnih postova ii kontakata pruža savetovanje, upućivanje ii intervenciju. Dečija inija - Chid hepine je usuga uspostavjena i namenjena iskjučivo deci. Neka istraživanja 40 sugerišu da ovakvi servisi mogu biti podejeni u dve široke kategorije generaizovane inije koje su namenjene ceokupnoj zajednici i bave se širokim spektrom pitanja i specijaizovane inije koje se bave pojedinačnim, posebnim pitanjima, ii su namenjene specifičnom, cijanom deu zajednice. Specijaizovane inije se daje dee na savetovanje u kriznim situacijama i usuge upućivanja, koje obično obezbeđuju anonimno savetovanje, često u trenutku krize, i kontinuirane servise podrške, koji pružaju stanu podršku ii podršku po potrebi. Kada posmatramo savetodavne inije, 41 mogu se naći sične podee - postoje reativno veike agencije koje pružaju opše 24-satne savetodavne inije namenjene čitavoj zajednici, zatim, one koje pružaju veoma specifične savetodavne usuge (ponekad 24-časovne), za one sa uže specifičnim potrebama i treće, kada, na primer, zdravstvene i socijane sužbe nude inije za savetovanje u okviru redovnog radnog vremena, kao jedan od aspekata ukupno raspooživih usuga. Savetovanje putem ovakvih inija ima brojne i značajne pogodnosti. Tu svavako spadaju neposrednost kojom kijenti mogu dobiti savetodavne usuge i boji pristup savetovanju. Brojne savetodavne usuge se pružaju tako da pozivaocu garantuju anonimnost. 42 Linije za pomoć deci za bezbednost na internetu mogu se podeiti u četiri gavne grupe: 43 37 CHI gobana mreža dečjih inija, pokrenuta u septembru 2003. godine u Amsterdamu, Hoandija, kako bi pomogaa razvoju i jačanju inija za pomoć deci i madima širom sveta teefonima, radeći na zaštiti prava djece.više na: http://chidhepinternationa.com/ 38 Buiding Your Chid Hepine. A user-friendy guide to starting or scaing-up a chid hepine. (2011). Chid Hepine Internationa. Dokument dostupan na: https://resourcecentre.savethechidren.net/ibrary/buiding-your-chid-hepine-user-friendy-guide-starting-or-scaing-chidhepine 39 Teefonska inija koja pruža pomoć osobama čija potreba nije urgentna, hitna, koje nisu u kriznoj situaciji (na primer: Za biže (dodatne) informacije, obratiti se na teefon.) 40 Coman, G., Burrows, G., & Evans, B. (1997). G-Line A review of activities over 1995 96. Citirano u: Kerrie Shandey & Susan Moore (2008) Evauation of Gamber s Hepine: A Consumer Perspective, Internationa Gambing Studies, 8:3, 315-330. Dostupno na: https://www.tandfonine.com/doi/pdf/10.1080/14459790802409279 41 Bobevski, I., Hogate, A., McLennan, J. (1997). Characteristics of effective teephone counseing skis. British Journa of Guidance 63 Counseing, Vo. 25, No. 2. Dostupno na: http://cyber.sci-hub.se/mtaumta4mc8wmza2otg4otcwodi1mzgwnq==/10.1080%4003069889708253805.pdf 42 Gregory J. Coman, Graham D. Burrows & Barry J. Evans (2001). Teephone counseing in Austraia: Appications and considerations for use, British Journa of Guidance & Counseing, 29:2, 247-258. Dostupno na: http://cyber.sci-hub.se/mtaumta4mc8wmza2otg4mdeyn- DkwNA==/10.1080%4003069880124904.pdf 43 Dinh, T., Farrugia, L., O Nei, B., Vandoninck, S., & Veicu, A. (2016). Insafe Hepines: Operations, effectiveness and emerging issues for internet safety hepines. Brusses: Insafe, European Schoonet, 2016. Dostupno na: https://arrow.dit.ie/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.googe.com/&httpsredir=1&artice=1057&context=cserrep 16 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
1. Opšte, generaizovane inije za pomoć: Ove inije pokrivaju širok spektar pitanja, ukjučujući i ona koja se odnose na pitanja bezbednijeg interneta. One su obično stabino uspostavjene organizacije koje su dobro poznate deci i madima. 2. Linije za pomoć usmerene na pitanja bezbednosti na internetu, integrisane u centar za bezbedniji internet. Ove inije za pomoć se posebno bave pitanjima bezbednosti na internetu, ai su integrisane unutar centara za bezbedniji internet. To znači da će osobje inije za pomoć takođe često obavjati i zadatke vezane za podizanje svesti. 3. Linije za pomoć posvećene bezbednosti na internetu. Ove inije se bave samo bezbednošću na internetu, deo su centara za bezbedini internet, ai njima upravja odvojena organizacija. 4. Linije koje specijaizovane su za pružanje usuge koja u fokusu ima određenu cijnu grupu. Neke inije nude podršku za vro uskospecifična pitanja (npr. inija za pomoć u Hoandiji bavi se samo seksuanim zostavjanjem dece na internetu). Smernice za savetodavne inije za pomoć deci Hepine Savetodavne inije za decu (Chid hepine) predstavjaju servise namenjene iskjučivo deci. Ovakve dečje inije pružaju direktne usuge, ukjučujući, ai ne ograničavajući se na: savetovanje, upućivanje i aktivno sušanje. Osnovni princip savetodavnih inija za decu je zaštita dece i njihove dobrobiti. Pružaju deci neodožnu pomoć i povezuju ih sa drugim, dugoročnim usugama. 44 Požejno je da savetodavna inija za pomoć bude bespatna i dostupna deci i madima 24 sata dnevno 45, broj koji koriste je ak za pamćenje i sadrži tri do četiri cifre, omogućavajući im da kontaktiraju iniju u bio kojoj hitnoj situaciji. Ona pruža deci i madima priiku da izraze svoju zabrinutost i razgovaraju o pitanjima koja ih se tiču i direktno utiču na njih. Savetodavna inija se zasniva na uverenju da deca i madi imaju prava, te da oni sami mogu najboje da prepoznaju svoje probeme. U skadu sa već pomenutim poitikama centara za bezbedniji internet, i sve savetodavne inije za pomoć su usuge podrške deci za bezbedno korišćenje interneta i zasnivaju svoj rad na odredbama Konvencije o pravima 44 Buiding Your Chid Hepine. A user-friendy guide to starting or scaing-up a chid hepine. (2011). Chid Hepine Internationa. Dokument dostupan na: https://resourcecentre.savethechidren.net/ibrary/buiding-your-chid-hepine-user-friendy-guide-starting-or-scaing-chid-hepine 45 136 dečjih inija za pomoć okupio se oktobra 2012. godine u Durbanu (Južna Afrika) i zajedno potpisao Durbansku rezouciju (Durban Resoution) kojom se pozivaju sve vade sveta, agencije i privatni sektor da svakom detetu obezbede pristup dečijoj iniji za pomoć. Tekst rezoucije dostupan je na: http://orgchi-tukhnaka.savviihq.com/wp-content/upoads/2017/05/durban_resoutions_fina_engish1.pdf strana 17
deteta Ujedinjenih nacija. Konvencija navodi osnovna judska prava dece: pravo na opstanak; razvoj i zaštitu od štetnih uticaja, nasija, zostavjanja i ekspoatacije, pravo da u potpunosti učestvuju u porodičnom, kuturnom i društvenom životu. Konvencija daje deci posebno pravo da budu sasušana i da izraze svoje stavove bez straha od povrede ii odmazde. Savetodavne inije za pomoć deci pomažu da sva deca dobiju priiku da budu sasušana. Dečji hepine servisi se, takođe, pridržavaju četiri suštinska principa Konvencije: nediskriminacija, najboji interes deteta, pravo na život, opstanak i razvoj i poštovanje stavova deteta. Ovakve savetodavne inije često su deci i madima prva tačka kontakta sa bio kakvim sužbama za zaštitu dece. Dečje savetodavne inije za pomoć su najpoverjiviji i pristupačan proaz za decu i made kako bi doši do sedećeg nivoa podrške. Savetnici 46 na inijama aktivno sušaju svu decu koja žee da izraze svoju zabrinutost i povezuju ih sa resursima i neodožnom pomoći, kada je to neophodno i odgovarajuće. Takođe, savetodavne inije osnažuju decu podizanjem njihove svesti o probemima sa kojima se suočavaju i prenose njihove gasove donosiocima oduka. Više od bio kog drugog servisa ukjučenog u zaštitu dece, inije za pomoć deci imaju direktan pristup i neprocenjiv uvid u živote dece. Izuzetno je važno da pristup savetodavnoj iniji bude što je jednostavniji moguć i poverjiv, da deca svih uzrasta mogu pozvati broj i da se minimaizuju potencijane prepreke za pozivanje, tako što, na prvom mestu, kao što je već istaknuto, pozivi moraju da budu bespatni. 47 Savetodavne inije za pomoć deci nude niz usuga koje koriste razičite patforme: teefonske savetodavne usuge, podršku eektronskom poštom, podršku putem onine ćaskanja (chat), tekstuane poruke (sms), onine forum, vršnjačku podršku, umrežavanje putem društvenih mreža i, u nekim sučajevima, podršku icem u ice (face to face). Među najvažnijim identifikovanim faktorima uspeha savetodavnih inija, izdvajaju se sedeći: pozitivne povratne informacije (feedback) date od onih koji pozivaju, broj poziva i učešće zainteresovanih strana. 48 46 Postoji mnogo rasprava o značenju termina savetovanje. Ponekad se koristi da opiše samo proces sušanja, u nekim sučajevima ukjučuje i davanje saveta. Priikom opisivanja nekoga ko je angažovan na iniji za pomoć deci, može doći do nesaganja oko upotrebe termina savetnik. Ovo je važno imati u vidu, naročito u sučaju angažovanja voontera sa ograničenom obukom ii kod postojanja formanih profesionanih pravia i usova da se neko može nazvati savetnikom. I pored navedenog, radi šireg i bojeg razumevanja, savetovanje se koristi kao krovni termin za opisivanje procesa pomoći detetu na dečijim inijama za pomoć i termin savetnik za označavanje osobe koja je angažovana na takvoj iniji (i paćeno i voonterski). Izvor: http://orgchi-tukhnaka.savviihq.com/wp-content/upoads/2017/05/counseing_practice_guide_engish.pdf 47 Na primer, Teia Company AB (bivša TeiaSonera), švedski teefonski mobini operater, u Finskoj je podržaa razvoj bespatne mobine apikacije Hep.now za Save the Chidren Finand. Kako bi podiga svest o ovoj apikaciji, Sonera promoviše Hep.now preko svojih bitena (newsetter) i na svojoj web stranici na način da je informacija pristupačna i razumjiva deci i madima. 48 Dinh, T., Farrugia, L., O Nei, B., Vandoninck, S., & Veicu, A. (2016). Insafe Hepines: Operations, effectiveness and emerging issues for internet safety hepines. Brusses: Insafe, European Schoonet, 2016. Dostupno na: https://arrow.dit.ie/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.googe.com/&httpsredir=1&artice=1057&context=cserrep 18 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Kada uopšteno posmatramo bio koje savetodavne inije namenjene deci, bez obzira na fokus njihovog rada, možemo izdvojiti neke zajedničke pravinosti u njihovom funkcionisanju, kao što su: Praksa usmerena na dete: savetodavna inija za decu koja promoviše prava dece mora da usvoji pristup praksi usmeren na dete, koja, između ostaog ukjučuje: sušanje i poštovanje onoga što deta ima da saopšti; razgovor sa detetom i pružanje informacija tamo gde je to potrebno, na način koji je u skadu sa razvojem, razumevanjem i kapacitetima deteta; fokusiranje na potrebe i prava deteta; koiko god je moguće, posmatranje sveta iz perspektive deteta; potvrđivanje uverenja da je dete primarni korisnik; posmatranje deteta i kao individue i kao čana grupe ii zajednice; rad sa detetom na način koji podstiče i ohrabruje njegovo učešće, nadograđuje se na njihove snage i sposobnosti i osnaživuje ga da samostano donosi oduke. 49 Karakteristike savetodavnih inija priroda pruženih usuga se dramatično razikuje između savetodavnih inija za pomoć deci. Neke nude usugu sušanja, druge deuju kao referentna tačka, dok treće pružaju i savete. U praksi se uočava da se deci često pruža kombinaciju svih ovih usuga. Od karakteristika, izdvajaju se one koje ih sve snažno preporučuju: anonimnost smanjuje psihoošku barijeru koja mnogu decu i made sprečava da traže pomoć; deca imaju veću kontrou nad situacijom jer mogu prekinuti interakciju sa svetnikom kad god žee; prihvatanje poziva od bio koga na bio koju temu može oakšati oduku o traženju pomoći; inije imaju voontere ii profesionace koji su, zbog pokazane spontanosti, topine i autentičnosti, dokazai svoju efikasnost u pomaganju deci i madima u krizi; podrška, u mnogim sučajevima, dostupna je i pogodna jer se, najčešće, pruža 24 sata dnevno; geografske barijere se ako premošćuju, jer se pomoć i podrška dobijaju gde god da se dete naazi. 50 Savetodavne inije primenjuju niz profesionanih pristupa u svom radu: psihoogija, socijani rad, druge društvene nauke, rad sa zajednicom i dr. Struktura savetodavne inije za pomoć deci komunikacija sa decom, putem teefonskih poziva, tekstuanih poruka, e- maia i drugih IKT sredstva obavja se u kontakt-centrima, čije se mesto često drži u tajnosti. Kontakt centri mogu biti veiki, sa nekoiko teefonskih inija i kompjutera, ii manji - sa samo jednom do dve teefonske inije. Države mogu imati jedan ii više kontakt-centara, u zavisnosti od veičine i rasprostranjenosti stanovništva. 51 Dok se savetodavne inije za pomoć deci mogu međusobno razikovati, zajedničko im je da usugu pruža obučeno i kvaifikovano osobje. 49 Counseing Practice Guide. (2009). Chid Hepine Internationa CHI. Dostupno na: http://orgchi-tukhnaka.savviihq.com/wp-content/upoads/2017/05/counseing_practice_guide_engish.pdf 50 Dinh, T., Farrugia, L., O Nei, B., Vandoninck, S., & Veicu, A. (2016). Insafe Hepines: Operations, effectiveness and emerging issues for internet safety hepines. Brusses: Insafe, European Schoonet, 2016. Dostupno na: https://arrow.dit.ie/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.googe.com/&httpsredir=1&artice=1057&context=cserrep 51 Srbija trenutno ima samo jednu savetodavnu teefonsku iniju za decu, osnovanu 2005. godine. NADEL, ii NAcionana DEčija Linija je usuga teefonskog savetovanja koja svoj deci u Srbiji omogućava da u bio kom trenutku dobiju savetodavnu podršku putem bespatnog poziva na teefonski broj 116 111, ako se nađu u okonostima u kojima su im ugrožena prava, ii u bio kojoj drugoj situaciji, kada osete potrebu za razgovorom sa kompetentnom i poverjivom osobom. Za pomoć je dostupna 24 časa dnevno, tokom cee godine. Pozivi se mogu obaviti anonimno. Linija funkcioniše u sistemu socijane zaštite u okviru ustanove Centar za zaštitu odojčadi, dece i omadine u Beogradu. Na web stranici inije dostupni su godišnji izveštaji sa statističkim podacima i narativnim opisom rada inije. U 2017. godini ostvareno je 108.445 poziva. Na osnovu statistike poziva, kao najvažnije teme za decu izdvajaju se probemi u vršnjačkim odnosima i prob- strana 19
Kontakt/odgovor strategije jedna od sveprisutnih strategija koju primenjuju savetodavne inije za pomoć deci je primena aktivnog sušanja (strukturisani obik sušanja i reagovanja koji fokusira pažnju na dete), savetovanja (strukturisani obik sušanja i reagovanja koji usmerava donošenje mudrih izbora i oduka aktivnim sušanjem deteta), upućivanja (pružanje informacija detetu o drugim izvorima pomoći, tako što će se pružiti informacije ii kontaktirati drugi izvori radi pomocći detetu), intervencije (bez ičnog kontakta, neposredno tokom teefonskog razgovora ii razmene tekstuanih poruka i drugih ponuđenih načina, ukjučuje aktivno sušanje ii savetovanje, razmenu informacija i upućivanje na resurse zajednice). Poverjivost: savetodavna inija za pomoć nudi deci visok nivo poverjivosti. Postoje, međutim, važna pitanja koja treba razmotriti: kada savetnici ne smeju da krše poverjivost i okonosti u kojima se to mora dogoditi. Nivo poverjivosti koji očekuje osoba koja kontaktira savetodavnu iniju za pomoć deci mora da budu ustanovjen i jasan od samog početka, tako da su i svi savetnici svesni te poitike. Poverenje je izuzetno važno u svim pomagačkim reacijama, ukjučujući i one za pomoć deci, i neophodno je osigurati da se ne daju obećanja i garancije koje ne mogu da se održe. Granice poverjivosti omeđene su iskjučivo pravima deteta da bude zaštićeno od bio kog obika zostavjanja i ekspoatacije i bio kojom situacijom u kojoj su ugroženi život i bezbednost deteta ii druge osobe. U tim situacijama, savetnici moraju da obezbede zaštitu tih prava neodožnim ukjučivanjem sistema zaštitne mreže (socijane sužbe, poicija i druge odgovarajuće agencije). Pre početka rada na iniji svi savetnici, a naročito voonteri, treba da potpišu obrazac o poštovanju poitike poverjivosti kako bi se obezbedio da su u potpunosti svesni te poitike i kako ona utiče na njihov rad. Pitanja poverjivosti i njenih granica treba obavezno da budu detajno i pažjivo razmotrena u osnovnoj, obavezboj početnoj obuci savetnika i ostaog osobja, a ovo pitanje je jedno od onih koje potvrđuje potrebu za supervizorskom podrškom u okviru savetodavne inije za decu. Saradnja sa socijanim sužbama Veoma je važno istaći da nijedna savetodavna inija za pomoć deci ne može da radi sama. Ovakva inija mora tesno da sarađuje sa socijanim sužbama, jer deca najčešće ne znaju koje sve sužbe postoje, posebno kojima mogu da se obrate u hitnim sučajevima. Tako se savetodavna inija za decu može smatrati vitanom tačkom za zaštitu dece, koja pomaže njihovom povezivanju sa drugim dostupnim usugama. Kampanje za podizanje svesti: Iskustva savetodavnih inija za pomoć pokazuju da deca najčešće direktno kontaktiraju savetodavne inije za pomoć, neka od njih i više puta. Međutim, da bi se deca obratia savetodavnoj iniji, ona moraju biti svesna njenog postojanja, ukjučujući detaje za kontakt (na primer, broj, web sajt), usugu koju nudi i druge reevantne informacije. Tako, pored odgovaranja na pozive i kontakte, inija za pomoć takođe treba da sprovodi i aktivnosti podizanja svesti. Izbor načina za podizanje svesti treba da ukjuči i sedeće: ukoiko savetodavna inija koristi teevizijsku kampanju za podizanje svesti o njenom postojanju, informacija dopire samo do dece sa emi sa doživjajem sebe i sopstvenih osećanja. Osim toga, deca pozivaju i u situacijama kada trpe nasije i zostavjanje, ii primećuju da je neko od njihovih drugova i drugarica u takvoj situaciji. Takođe, pozivaju kada ne znaju šta da rade, kada imaju probema sa roditejima ii se roditeji međusobno svađaju, razvode. NADEL je dugogodišnja čanica svetske mreže dečijih inija, Chid Hepine Internationa- CHI. Više na: http://nade-decijainija.org/ 20 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
pristupom tom mediju, pa je korisno razmotriti i neke dodatne načine kako bi informacija dopra do marginaizovanih grupa dece. Korisno je promovisati savetodavnu iniju tokom većih tematski cijanih nacionanih kampanja 52 ii odgovarajućih dana ii nedeja prevencije, na primer o prevenciji zostavjanja dece ii bezbednosti na internetu, nakon kojih se dobija značajno veći broj poziva od dece i odrasih koji zovu zbog dece i u njihovo ime. Dokumentacija - Važan deo svakodnevnog rada savetodavne inije za pomoć deci je pažjivo i precizno beeženje poziva i drugih vrsta kontakata koji doaze do inije. Iako vođenje evidencije može deovati kao pomoćna ii sekundarna funkcija rada na iniji za pomoć deci, ona zapravo čini osnovu rada ove sužbe. Kvaitetna evidencija omogućava da se deci koja pozivaju više puta obezbedi kontinuitet, da se zabeeži priroda probema koji brinu decu, jer anaiza razoga zbog kojih deca pozivaju savetodavnu iniju pruža utemejene i značajne informacije za kjučne donosioce oduka i kreatore poitika za decu. Naročito je značajno da evidencija može ukazati na nove trendove i rizike, na primer u obasti bezbednosti dece na internetu, što opet upućuje na razmatranje uvođenja novih obuka za osobje. Priikom dizajniranja sistema za evidentiranje i prikupjanje podataka važno je razmisiti o vrsti informacija, načinu prikupjanja i kasnijeg korišćenja informacija, kako ne bi postae i ostae same sebi svrha. Osobje Najveći broj savetodavnih inija za pomoć deci ima paćeno stano angažovano osobje kao i obučene voontere. Broj savetnika zavisi od potreba, koje mogu rasti tokom razvoja inije, njene veće vidjivosti i povećanja broja kontakata sa decom. Treba sagedati i doba dana ii period kada broj poziva dostiže vrhunac (peak time), i u skadu sa tim, povećati broj savetnika. Preporuka je da u svakoj smeni budu prisutna bar dva savetnika, a ukoiko je osobje brojnije kao i, kada je moguće i potrebno, jedan supervizor (koji nije neposredno angažovan na samoj iniji, već pruža podršku savetnicima). Za to postoji nekoiko razoga: savetnik koji prima poziv ii na drugi način uspostavja kontakt sa detetom može da zatraži pomoć za upucćivanje deteta na druge sužbe, dok u isto vreme može da održava kontakt sa detetom; kako teefonsko i onine savetovanje može biti izuzetno stresno, koega prisutan tokom soženog razgovora može da ponudi potrebnu podršku; dva prisutna savetnika znače održanje standarda i ukazuju na bezbedno radno okruženje. 53 Obuka osobja - Predano osobje inije za pomoć detetu predstavja srž svih aktivnosti za pomoć deci. Sastav timova angažovanih na iniji se razikuje od zemje do zemje. Negde to mogu biti iskjučivo profesionani savetnici, kao što su socijani radnici, psihoozi, zdravstveni radnici i pravni stručnjaci. U vecćini, međutim, stručnjaci rade zajedno sa voonterima i studentima, koji moraju biti obučeni i usmeravani i nadgedani, a mogu biti od neprocenjive koristi timu dečije inije za pomoć. 52 Kao što je u Srbiji kampanja IT Karavan ii Dan bezbednijeg interneta. 53 Mnoge savetodavne inije regrutuju i obučavaju voontere sa rad na savetodavnim inijama za pomoć deci, kojima je moguće, u skadu sa nacionanim zakonodavstvom u toj obasti, osigurati određenu finansijsku nadoknadu. Kompetencije koje savetnici za pomoć deci moraju da steknu do kraja obuke u određenoj meri zavisi od načina na koji deci pružaju pomoć. Ipak, postoje neke kjučne kompetencije koje svi savetnici moraju imati, a koje ukjustrana 21
čuju: steki su kompetencije za komunikaciju sa decom, madima i odrasima koji kontaktiraju iniju; razumeju i prihvataju poitike, procedure i praksu savetodavne iniju za pomoć deci; u stanju su da identifikuju i procene rizik povezan sa detetom ii madom osobom koja kontaktira iniju; dovojno razumeju sopstvene stavove, vrednosti, uverenja i emocionane odgovore i kako oni mogu uticati na njihov rad; razumeju kako razičitost i nejednakost utiče na živote dece; poznaju širok raspon probema sa kojima se suočavaju deca i madi, koji se mogu menjati tokom vremena; razumeju odnose savetodavne inije sa drugim sužbama, naročito procedure upućivanja; imaju znanje o tome kada je primereno raditi samostano ii kao deo tima i kako i kada pravino koristiti sisteme podrške; imaju veštine za pružanje i primanje povratne informacije (feedback) o svim aspektima njihovog rada tokom pružanja usuge; osposobjeni su da vode preciznu i tačnu evidenciju i dokumentaciju koja odražava aktivnosti, kako bi se oakšao prikupjanje podataka. Nadzor i podrška savetnicima: veoma je važno da savetnici dobijaju redovnu superviziju i podršku, bez obzira na prethodnu obuku, kvaifikacije ii uogu unutar same inije za pomoć. Ovo je neophodno da bi se osigurao da su adekvatno podržani u radu, tako da ne postanu emocionani prepavjeni, razočarani ii da dođe do pregorevanja u posu (burnt out). Takođe je neophodno održavati standarde usuge i konzistentnost brige. U pružanju supervizije i podrške, savetodavna inija za pomoć deci treba da praktikuje ono što zagovara. To je apsoutno neophodno za modeovanje vrednosti i etosa same inije: poštovanje ičnosti svake osobe. Supervizija i podrška su priika za promišjanje i refeksiju o tome kako se upravja situacijama, šta je bio dobro i što je mogo da bude drugačije. Iako bi supervizija uvijek trebaa da bude u duhu pozitivnog osnaživanja osobja, važno je i da se postave pitanja koja izazivaju zabrinutost. Novi rizici: Savetodavne inije za pomoć često su prve koji identifikuju nove rizike u digitanom okruženju. Kroz biske odnose sa decom i madima, savetnici iz prve ruke čuju probeme sa kojima se deca susreću na internetu. Prikupjanje ovih informacija i njihovo korišćenje za razvoj deotvornih bezbednosnih odgovora aktueno postaje centrani deo rada inija za pomoć. Seksuano iznuđivanje (sextortion) je novi ozbijan vid rizika koji je, prema gobanim izveštajima inija za pomoć, u porastu. Ovo se odnosi na made kojima se pristupa onine i od njih se traži da se ukjuče u seksuano ponašanje na internetu (često ispred web kamere). Počiniac zatim snima fotografije, a potom ucenjuje žrtvu, tražeći određenu koičinu novca i preteći da će podeiti video zapis ii fotografije. U mnogim sučajevima seksuanog iznuđivanja, počiniac se naazi u drugoj zemji što dodatno otežava pomoć žrtvama. Mnoge savetodavne inije ističu da trenutno nemaju potrebne resurse ii aate za efikasno rešavanje ovakvih sučajeva. Razvijanje novih cijanih smernica pomogo bi i kao dodatna podrška i preventivni materija, u saradnji sa organizacijama koje se fokusiraju na podizanje svesti i prevenciju. Zoupotreba ičnih podataka je identifikovana kao već poznati rizik koji sada izgeda kao da razvija novi obrazac i manifestuje se u novim razičitim obicima. Na primer, zoupotreba ii pogrešna upotreba ičnih podataka može početi kao prijatejska šaa, ai se onda pretvara u ozbijniji i kompikovaniji probem među decom i madima. Kako bi se savetodavna inija za pomoć deci uspešno uspostavia u okviru centra za bezbedniji internet, potre- 22 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
bno je imati u vidu kjučne eemente do sada navedenih obasti savetodavnih inija za pomoć deci, od koji ne bi 54 55 trebao da se odstupa priikom uspostavjanja inije jer predstavjaju minimane standarde kvaiteta: usuga mora biti dostupna deci, madima, roditejima, nastavnicima i drugim stručnim radnicima; ukoiko usuga nije dostupna 24 sata, odrediti i maksimano produžiti period i vreme dostupnosti; savetodavna inija treba da pruža stručnu pomoć i podršku za sva pitanja vezana za bezbedno korišćenje interneta i zaštitu dece i madih na internetu; usuge koje se pružaju u okviru savetodavne inije centra za bezbedniji internet su: emocionana, psihosocijana i informativna podrška; svi saradnici koji pružaju usuge u okviru savetodavne inije za pomoć deci u okviru centra za bezbedniji internet (stano angažovano osobje i voonteri) dužni su da savadaju odgovarajuću osnovnu obuku, o čemu će im biti izdat sertifikat (odgovaranje na teefonske pozive i druge vidove komunikacije, kao što su tekstuane poruke, eektronska pošta, chat room i dr.; aktivno sušanje i prikupjanje informacija; odgovarajuća reakcija na ažne, beznačajne i neozbijne pozive; poznavanje osnovnih IT pojmova; poznavanje propisa o zaštiti podataka o ičnosti i privatnosti; pružanje psihosocijane podrške; razumevanje pravnih aspekata; razumevanje i primena protokoa o saradnji sa nadežnim organima; obaveza stanog profesionanog usavršavanja; razmatranje i učenje putem studije sučaja (case study), simuacija i odigravanje situacija koje se očekuju u radu ii za razumevanje kjučnih koncepata (roe pay); radioničarski rad; razumevanje i prihvatanje kontinuirane supervizije i razmene iskustava sa drugim savetnicima); treba da poseduju znanje o radu centra za bezbedniji internet; obavezni su da primenjuju visoke etičke standarde u svom radu i čuvaju profesionanu tajnu; moraju da sarađuju sa nadežnim ustanovama i organizacijama (centri za socijani rad i druge ustanove socijane zaštite, organi i organizacije za sprovođenje zakona, škoe) kako bi detetu pružii pravovremenu, primerenu i sveobuhvatnu pomoć i podršku; usuga savetodavne inije za pomoć deci u vezi bezbednijeg korišćenja interneta mora da se osanja na organizovani sistem kasifikacije informacija i čuvanja podataka; usuga savetodavne inije mora da osigura poverjivost; centar za bezbedniji internet, u okviru koga funkcioniše savetodavna inija za pomoć deci mora da informiše javnost o specifičnostima ove usuge, kome je usuga namenjena, kao i o vrstama podrške koje su dostupne u okviru navedene usuge; savetodavna inija za pomoć deci za bezbednije korišćenje interneta mora da postupa u skadu sa principom najbojeg interesa deteta; pozivi koji nisu u mandatu savetodavne inije preusmeravaju se na odgovarajuće nadežne sužbe. 54 Priagođeno iz neobjavjenog, internog dokumenta Save the Chidren za područje BiH: Operativni priručnik za Hepine. (2018). Međunarodni forum soidarnosti EMMAUS (MFS-EMMAUS). 55 Counseing Practice Guide. (2009). Chid Hepine Internationa CHI. Dostupno na: http://orgchi-tukhnaka.savviihq.com/wp-content/upoads/2017/05/counseing_practice_guide_engish.pdf strana 23
Kada savetodavna inija za pomoć deci radi u okviru centara za bezbedniji internet, prednost za decu predstavjaju njene kjučne karakteristike: jednostavan pristup i veika dostupnost, usuga je bespatna, razgovor se ostvaruje kada to dete žei, anonimnost je zagarantovana, sem ukoiko dete ne žei da bude drugačije, savetnik sa druge strane inije je nepoznat, dete odučuje koiko će i šta će reći o sebi i o probemu, razgovori su najčešće jednokratni, veća je spontanost, trajanje razgovora nije ograničeno kao ni broj ni učestaost razgovora, a dete može da prekine kontakt kad god požei. Savetodavne inije za pomoć i podršku deci za bezbedno korišćenje interneta, svojom stručnošcću i razumevanjem onoga što brine decu i kako i zašto se ponašaju na određeni način u korišćenju IKT, mogu igrati važnu i nezaobiaznu uogu da se naredne generacije obrazuju kako da postanu samouvereni i odgovorni digitani građani. Zato je važno da, u narednim godinama, donosioci oduka i svi drugi kjučni akteri pronađu odgovore na sedeća pitanja: Koji se pomaci u načinima komunikacije očekuju u narednih pet ii deset godina? Koje promene u komunikaciji deca i madi mogu da očekuju u komunikaciji sa savetodavnim inijama za pomoć, a da to nisu standardi pozivi (tekstuane poruke, VoIP 56 i s.)? Šta zakoni o zaštiti podataka o ičnosti znače deci? 57 Smernice za inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja - Hotine Ubrzane promene u digitanom svetu više nisu novost već svakodnevna reanost. Istovremeno predstavjaju i okruženje koje nudi brojne mogućnosti i izazove tog sveta, pre svega u borbi protiv seksuanog zostavjanja dece na internetu. Nesporno je da se toj borbi pridružuje sve više aktera koji se obavezuju na zajedničko deovanje, sa jedne strane, a sa druge, uspostavja se sve više mehanizama i aata za ukanjanje materijaa o seksuanom zostavjanju dece (CSAM) na internetu, kao odgovor na ovaj fenomen. Prva inija za prijavjivanje seksuanog zostavjanja dece i neprikadnog, odnosno nezakonitog sadržaja - hotine servis uspostavjen je u Hoandiji u junu 1996. godine, kao zajednička inicijativa internet industrije, vade i tea za sprovođenje zakona. Za njima su, već krajem iste te godine, usedie sične inicijative u Norveškoj, Begiji i Veikoj Britaniji. Uoga nacionanih hotine servisa u smisu preuzimanja prijava o ieganom sadržaju - posebno, sadržaja seksuanog zostavjanja dece i pomoć i podrška procesima razvoja nacionanih protokoa za prijavjivanje i uka- 56 VoIP (Voice over Internet Protoco) je teefon osonjen na hardver ii softverkoja je dizajniran da koristi gas preko IP (VoIP) tehnoogije za sanje i primanje teefonskih poziva preko IP mreže. Oni takođe zahtevaju dodatne performanse jer se teefonski pozivi postavjaju preko interneta umesto redovne javne teefonske mreže. 57 Chid Hepines and Mobie Operators: Working together to protect chidren s rights. A practica guide. Chid Hepine Internationa. Dostupno na: https://www.gsma.com/pubicpoicy/wp-content/upoads/2018/11/chi_gsma_a-practica-guide_2018_web.pdf 24 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
njanje (Notice and Take Down - NTD) identifikovanjem ii potvrđivanjem prisustva takvog sadržaja, kjučna je prva inija napada u borbi protiv ieganih sadržaja na internetu. Internet inije za prijavu ieganog sadržaja hotine i daje igraju kjučnu uogu u sistemskom odgovoru na ovaj probem. One obezbeđuju stručne, strukturisane i odgovorne mehanizame na nacionanom nivou za prikupjanje i obradu prijava o materijaima koji sadrže seksuano zostavjanje dece i njihovu ekspoataciju, a zatim osiguravaju da potvrđeni CSAM sadržaj bude ukonjen sa interneta i to urgentno i efikasno, u značajno kraćem roku nego što bi bio ukonjen reguarnim putem. Za uspostavjanje i rad ovih inija neophodan i važan usov je snažna podrška vade države u kojoj one funkcionišu. Priikom uspostavjanja saradnje sa tužiaštvom, pravosudnim organima i zakonodavnim teima, preporučuje se sačinjavanje transparentnih i jasnih procedura i koraka u postupanju i načinu dokumentovanja, kako bi se osigurao brz i efikasan postupak i otkonie eventuane nejasnoće u nadežnostima. Jedna od gavnih prednosti postojanja nacionanih inija za prijavjivanje je da oakšavaju ukanjanje ieganih sadržaja koji se nehotice, odnosno nenamerno hostuju od strane internet provajdera u toj zemji. Isto tako, može se organizovati da hotine može da obezbedi pristup poznatim bok istama URL-ova (Uniform Resource Locators - URLs), koji sadrže materijae seksuanog zostavjanja dece što je sve učestaiji zahtev koji se stavja pred internet servis provajdere. Stoga, od vitanog je značaja da gavni nosioci nacionane internet industrije razumeju i dee cijeve inije za prijavjivanje štetnih i nezakonitih sadržaja. U zavisnosti od tržišnog okruženja, potrebno je uožiti vreme i trud u edukovanje pomenutih kjučnih nosiaca o prirodi probema, uozi hotine servisa, kako bi razumei da im inija za prijavjivanje može dugoročno pomoći da zadrže usuge bez ieganog sadržaja. Kao minimum, i oni moraju razumeti suštinu i svrhu procesa i koje procedure treba da primene u sučaju da ih inija za prijavjivanje upozori na prisustvo ieganih sadržaja na njihovim serverima. Neke inije razvijaju onine fitere koji automatski skeniraju sadržaj dok korisnik surfuje internetom. Fiter prati fotografije seksuane ekspoatacije i briše ih, tako da korisnik ne mora da vidi rizičan sadržaj. 58 Izgradnja kapaciteta za borbu protiv onine seksuanog zostavjanja dece nije proces koji se odvija preko noći, već zahteva širok, hoistički i mutidiscipinarni pristup izazovima. U svakom sučaju, izgradnja snažnog i sposobnog tima je jedan od najvažnijih aspekata uspostavjanja inije za prijavjivanje. Osobje ovih inija kombinuje pravnu, tehničku i tematsku ekspertizu koja je, sa jedne strane međunarodna, zbog prirode probema, a sa druge okana, zbog prevasti nacionanog zakonodavstva i specifičnosti okane infrastrukture. 58 Dinh, T., Farrugia, L., O Nei, B., Vandoninck, S., & Veicu, A. (2016). Insafe Hepines: Operations, effectiveness and emerging issues for internet safety hepines. Brusses: Insafe, European Schoonet, 2016. Dostupno na: https://arrow.dit.ie/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.googe.com/&httpsredir=1&artice=1057&context=cserrep strana 25
Veičina i struktura tima inije za prijavjivanje zavisi od broja prijava, ai se preporučuje da se inicijani tim sastoji se od najmanje jednog anaitičara sadržaja i jedne osobe sa dobrim komunikaciono-upravjačkim veštinama. Anaitičari sadržaja, na primer, u Veikoj Britaniji, trebao bi da zadovoje sedeće zahtevane kriterijume 59 : Veštine i sposobnosti (bitne i požejne): da poseduju visok stepen preciznosti i obraćanja pažnje na detaje; da demonstriraju sistematičan i metodičan pristup u svom radu; sposobnost da se zadaci sprovedu do kraja; potvrđena sposobnost efikasne komunikacije i posedovanje veština usmenog i pismenog izražavanja na jasan, koncizan i otvoren način; sposobnost izrade tabearnih prikaza i znanja da od njih izrađuju izveštaje i grafike; sposobnost pravovremene i efikasne distribuicije informacija; posedovanje odičnih IT veština; sposobnost brzog učenja novih IT veština. Požejne veštine i kompetencije vezane su i za iskustvo upotrebe razičitih računarskih programa i soidno poznavanje internet inženjeringa i njegovih tehnoogija, kao i reevantno iskustvo u izradi istraživačkih radova. Iskustvo (bitno i požejno): vezano za upotrebu i manipuaciju raznovrsnim bazama podataka; razumevanje principa poverjivosti i iskustvo rada u okruženju koje zahteva poverjivost; požejno je prethodno iskustvo sa razičitim spojnim partnerima; poznavanje propisa za zaštitu podataka o ičnosti; poznavanje drugih reevantnih propisa; osnovno razumevanje poicijske infrastrukture; iskustvo javnog prezentovanja. Lične osobine (bitne i požejne): sposobnost za rad u maom posvećenom timu; feksibian pristup radu; empatija i briga za druge; sposobnost ohrabrivanja drugih da se otvoreno izraze; primena strategija za nošenje sa stresom i sposobnost prepoznavanja kada ih primeniti; poštovanje prema osećanjima, stavovima i okonostima drugih; prihvatanje odgovornosti u radu; traženje i korišćenje stručne podrške na odgovarajući način; reana procena izazova u radnom okruženju. Psihooška podrška veoma je značajno da okruženje u kojem se anaizira sadržaj bude što je moguće opuštenije - osobje treba ohrabriti da razgovara o tome šta geda i sobodno govori o bio čemu, iskoristi pauzu itd, po potrebi. Od posebnog značaja je da anaitičari nikada ne treba da budu sami u prostoriji kada gedaju fotografije seksuanog zostavjanja dece i druge visoko traumatične sadržaje. Za osobje ovih inija razvijeni su razičiti usmereni programi i druge vrste psihooške i druge stano dostupne podrške. Dostupnost inije za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja obično su dostupne od ponedejka do petka, od 09.00 do 17.00 časova. Kako se skoro po praviu bave statičnim sadržajima (ugavnom postovanim fotografijama i video zapisima), nije neophodna neodožna hitnost u postupanju. Opcija za: postupanje ukoiko se Vaš izveštaj odnosi na dete koje je u neposrednoj i aktuenoj opasnosti trebao bi da bude prikazana na web stranici inije za prijavjivanje koja će uputiti na pozivanje broja poicije ii organa za visokotehnooški krimina i dežurnih sužbi za zaštitu dece. 59 Priagođeno iz priručnika: Hotines: Responding to reports of iega onine content. A guide to setting up an internet hotine. (2016). Mobie Aiance Against Chid Sexua Abuse Content GSMA. Dostupno na: https://www.gsma.com/pubicpoicy/wpcontent/upoads/2012/03/gsma_inhopebrochure2016_web.pdf 26 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Formuar/obrazac za prijavu: Gavni cij formuara onine prijavjivanja je da se snimi URL. Međutim, ukoiko postoje dodatni koraci u obrascu izveštavanja, iza ovog, postoji potencija za prikupjanje drugih korisnih informacija. Na primer, ako osoba koja prijavjuje URL takođe označava prirodu i tip sadržaja, to može pomoći anaitičarima da odrede prioritete u radu ii umanje rizik od gedanja ekstremno traumatskog sadržaja kada su sami u radnom okruženju. Koristan pristup je postavjati pitanja redom, po prioritetu uvek počevši od URL - i prosediti svaki deo kako je unet, tako da, ukoiko osoba koja prijavjuje prekine proces unosa i ne okonča ga, informacije koje su već unete neće biti izgubjene. Daje postupanje sa prijavom: Linija za prijavjivanje treba jasno da objasni i objavi na svojoj web stranici kako će se daje postupati sa prijavom. Na primer: štetni i nezakoniti sadržaj je prijavjen putem inije za prijavjivanje; anaitičari inije će pregedati bazu podataka da bi se proverio da i je sadržaj o kome se radi već prijavjen i naazi se u sistemu; ukoiko sadržaj nije prethodno prijavjen, on će onda biti procenjivan sa stanovišta zakonitosti u toj određenoj zemji; ukoiko se utvrdi da je sadržaj nezakonit u skadu sa nacionanim zakonodavstvom i hostovan u toj zemji, pokrenuće se odgovarajuće procedure (u nekim zemjama, na primer, odmah se, preko direktne inije, kontaktiraju reevantni ISP, u drugim, prijava se prvo proseđuje organima za sprovođenje zakona); ukoiko se utvrdi da je sadržaj nezakonit prema nacionanom zakonodavstvu, a hostovan je u drugoj zemji, onda se informacije unakrsno proveravaju; ukoiko se URL i detaji pronađu u postojećoj bazi podataka, nema potrebe da se ponovo prijavjuje na centranom nivou ; za potrebe sopstvenog izveštavanja inije za prijavjivanje, biće zabeeženo da je prijava primjena i kome je proseđena; takođe je moguće da će prijava biti skadištena u centranoj bazi podataka. Međutim, svaka inija za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja će imati svoje specifične korake i procedure i proces će zavisiti od faktora kao što su, recimo, nacionano zakonodavstvo i priroda odnosa sa nacionanim organima za sprovođenje zakona. Izveštavanje Brojne, dobro uspostavjene inije za prijavjivanje, u mogućnosti su da pruže detajne anaize trendova o sadržajima seksuanog zostavjanja dece na internetu - gde je sadržaj hostovan, koiko je teška zoupotreba, pretpostavjeni uzrast dece na fotografijama, koiko je prijava primjeno, koiko sadržaja je bio nezakonito po okončanju anaize, koiko je prijava proseđeno organima za sprovođenje zakona, za koiko njih je pokrenuta procedura za ukanjanje kod internet provajdera i s. Ove anaize i izveštaji treba da su postavjeni na web stranicama inija za prijavjivanje i dostupni stučnoj i široj javnosti. Fokus inije za prijavjivanje: Preporučuje se da fokus inije bude što uži i što određeniji - ideano je da se fokusira na čisto štetan i nezakonit sadržaj seksuanog zostavjanja dece. Ovo deimično i da bi se obezbedia jasnoća poruka i time sprečio da hotine postane inija koja hvata sve prijave o bio kom sadržaju koji korisnici smatraju neprikadnim (za raziku od ieganih). 60 Čanstvo u INHOPE: Države koje nameravaju da uspostave iniju za prijavjivanje štetnih i nezakonitih sadržaja mogu podneti prijavu za pristupanje udruženju INHOPE, koje, nakon razmatranja, donosi oduku da i prihvata 60 Isto. strana 27
kandidaturu. Prethodno, INHOPE šaje svoje ambasadore da posete državu kandidata i, kada prihvati iniju u svoju mrežu, daje svoju punu podršku u uspostavjanju i razvoju inije za prijavjivanje. Ukoiko inija već postoji, kada je INHOPE prepozna i prihvati kao zvaničnu čanicu svoje mreže, pruža pomoć i podršku u njenom dajem razvoju. Novo čanstvo se obično svečano objavjuje priikom gavnih gobanih godišnjih okupjanja INHOPE-a. Kako bi inije za prijavjivanje donee informisanu oduku o pristupanju mreži INHOPE, neophodno je da dobro poznaju način fukcionisanja mreže i zahteve koje treba ispuniti, odnosno kojih moraju da se pridržavaju. Sve hotine čanice mreže INHOPE moraju da se pridržavaju najbojih praksi, što je ukjučeno i u INHOPE-ov kodeks prakse (INHOPE Code of Practice). 61 Od zahteva ovog kodeksa prakse kojih čanice moraju da se pridržavaju, izdvajamo sedeće: čanice moraju da deuju u skadu sa nacionanim zakonodavstvom; čanice sarađuju jedne sa drugima u naporima da eiminišu iegani sadržaj i aktivnosti sa interneta u okviru njihovih nadežnosti; čanice moraju da izrade i primenjuju sigurnosni protoko koji se stara da su osetjivi podaci koje obrađuju obezbeđeni, kao i prostor u kome se odvija rad ovog servisa; čanice se u potpunosti pridržavaju poitike INHOPE-a o najbojim praksama u razmeni prijava; čanice upravjaju inijama za prijavjivanje u skadu sa najnovijim dostignućima prakse paniranja i upravjanja i primenjuju principe transparentnosti, odgovornosti i pouzdanosti u svom radu; čanice na svojoj web stranici moraju izožiti ogotip INHOPE-a i ink ka web stranicu udruženja INHOPE; čanice treba da obezbede obrazac prijave štetnog i nezakonitog i na engeskom jeziku, kako bi se obezbedia razmena prijava između čanica INHOPE-a (engeski jezik se koristi u svakodnevnoj komunikaciji između čanica mreže INHOPE); čanice na svojim web stranicama inija za prijavjivanje štetnog i nezakonitog materijaa moraju da prikažu vrstu sadržaja koji se može prijaviti na onine obrascu za prijavu. Iz bezbednosnih razoga, čanice INHOPE-a ostvaruju tesnu i punu saradnju samo sa drugim čanicama mreže. Ukjučenost u INHOPE mrežu nudi i druge pogodnosti kao što je pristup obukama (npr. specifičnim treninzima o korišćenju INHOPE sistema za upravjanje prijavama), naprednim radionicama o tehnikama praćenja, obukama za medije, brizi o savetnicima i anaitičarima i dr. INHOPE obezbeđuje kontinuirani kontakt za pružanje podrške i saveta, kao i pristup INHOPE-ovoj iniji za prijavu štetnih i ieganih sadržaja. Mogućnost traženja međunarodnih podataka i statistike za komparativnu anaizu je još jedna prednost, kao i stana inter-hotine operativna saradnja putem centranog INHOPE-ovog sistema prijavjivanja. 61 Dostupan na: https://www.inhope.org/libraries/best_practice_papers/code_of_practice.sfb.ashx 28 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Međunarodni i regionani modei dobre prakse centara za bezbedniji internet Onine nasije na internetu i drugi obici zostavjanja dece, a naročito seksuano zostavjanje počinjeno putem IKT, predstavjaju jednu od najozbijnijih pretnji savremenom društvu, a ova kriminana ponašanja poprimaju organizovani i transnacionani karakter. Kako međunarodni zakoni jasno prepoznaju da deca zasužuju posebnu zaštitu, brojni međunarodni pravni instrumenti zahtevaju da države na svojoj teritoriji preduzmu mere za zaštitu dece od svih obika zostavjanja i ekspoatacije, kao i angažovanje u međunarodnoj saradnji u istragama i krivičnom gonjenju počiniaca krivičnih dea ekspoatacije i zostavjanja dece. Kada govorimo o zostavjanju i ekspoataciji dece putem IKT, najveći broj tih dea imaju obeežja krivičnih dea, kako je već pomenuto, i podežu krivičnom gonjenju. Posednjih nekoiko decenija naročita pažnja na međunarodnom panu posvećena je upravo uspostavjanju efikasne zaštite dece žrtava savremenih obika kriminaiteta, posebno imajući u vidu neophodnost preduzimanja zakonodavnih i uspostavjanja stabinih i održivih mehanizama za sprečavanje svih vidova seksuane ekspoatacije i seksuanog zostavjanja dece, kao i potrebu njihove zaštite, uvažavajući da najboji interesi deteta i pravo deteta da se njegovo mišjenje čuje i uzme u razmatranje predstavjaju jedan od osnovnih principa u ostvarivanju, poštovanju i zaštiti njihovih prava. 62 Važan korak u borbi protiv seksuane ekspoatacije dece je da se sadržaj o zostavjanju dece, koji se distribuira putem interneta brzo proseđuje organima za sprovođenje zakona, koji se mogu naknadno koristiti kao dokazi i informacije u procesuiranju odgovornih, kao i za spašavanje žrtava takvih krivičnih dea. Međutim, takvom nezakonitom sadržaju, sa druge strane, mora se onemogućiti pristup što je pre moguće, jer njihovo javno prisustvo grubo krši prava i dostojanstvo žrtava i nastavja se krivično deo. Gobano gedano, nacionani mehanizmi za zaštitu dece na internetu razikuju se od države do države, međutim, posednjih decenija uspostavjaju se sve brojnije i opsežnije mere da deca širom sveta budu korisnici interneta 62 Ivanović, J., Marković, D. (2017). Mapa puta prevencije onine i drugih obika nasija nad decom na internetu u Repubici Srbiji. Save the Chidren in North West Bakans, Projekat Spojeni i sigurni - prema virtuenom okruženju sigurnom za decu. Dostupan na: https://nwb.savethechidren.net/sites/nwb.savethechidren.net/fies/ibrary/mapa%20puta-srbija.pdf strana 29
koji su zaštićeni od štetnih i nezakonih sadržaja na njemu, bio da su sami žrtve bio da se susreću sa takvim sadržajima u kojima su žrtve druga deca, često iz veoma udajenih deova sveta. Anaiza koja sedi obuhvata detajnu komparativnu studiju pet centara za bezbedniji internet kako bi se ispitai modei dobre prakse i najvažniji uočeni izazovi, kako u pogedu rizika po internet bezbednost, tako i u pogedu operativne efikasnosti. Irska Centar za bezbedniji internet Irski Centar za bezbedniji internet (Irish Safer Internet Centre - SIC) ima dve inije za pomoć. Chidine, 63 koju vodi Irsko društvo za prevenciju okrutnosti prema deci (Irish Society for the Prevention of Cruety to Chidren - ISPCC), pruža usuge u kojima deca pogođena probemima na internetu i drugim pitanjima kao što je buying mogu se obratiti za savet i smernice 24 sata dnevno sedam dana u nedeji, tokom čitave godine. Nacionani savet roditeja (The Nationa Parents Counci Primary - NPC) vodi NPC Primary 64 hepine, kao nacionana organizacija koja predstavja roditeje dece koja pohađaju rano i osnovno obrazovanje. Takođe, u okviru ovog centra funkcioniše i centar za podizanje svesti kao i pane madih. Podizanje nivoa svesti Webwise 65 je gavno čvorište za bezbednost na internetu u Irskoj. Ovaj centar za podizanje nivoa svesti o bezbednosti na internetu je sufinansiran od strane Odejenja za obrazovanje i veštine Irske i sufinansiran sredstvima Evropske unije. Webwise promoviše autonomnu, efektivnu i sigurniju upotrebu interneta od strane madih kroz održivu strategiju informisanja i podizanja nivoa svesti koja je usmerena na roditeje, nastavnike i samu decu, sa konzistentnim i reevantnim porukama. Webwise razvija i širi resurse koji pomažu nastavnicima da integrišu bezbednost na internetu u nastavu u svojim škoama. Tu se, takođe, pružaju informacije, saveti i aati ro- 63 Dostupno na: https://www.ispcc.ie/chidine 64 Više na: http://www.npc.ie/ 65 Više na: https://www.webwise.ie/ 30 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
ditejima kako bi se podržai u angažovanju u digitanim životima njihove dece. Uz pomoć Webwise Youth Advisory Pane, 66 razvijaju se resursi za podizanje svesti orijentisani na made i na kampanje koje se bave temama kao što su na primer, cyberbuying. Postoje takođe sekcije za roditeje i nastavnike kao i kratke video animirane ekcije za bezbednije korišćenje interneta. Webwise je deo PDST tehnoogije u obrazovanju 67, koja promoviše i podržava integraciju internet i komunikacionih tehnoogija u nastavi i učenju u škoama prvog i drugog nivoa širom Irske. PDST dizajnira nacionane kurseve IKT u obrazovanju na osnovu nacionanih potreba i prioriteta. Webwise je čanica mreže Insafe i projekta SaferInternetIE-SII i predstavja konzorcijum internet industrije, obrazovanja, socijane zaštite dece i vadinih partnera. Projekat, kojim koordinirara Kancearija za bezbednost na internetu 68, ima za cij da razvije nacionane inicijative koje promovišu bezbedniju upotrebu eektronskih medija i pobojšavaju zaštitu ugroženih - posebno dece tokom upotrebe interneta. Na web stranici Webwise u desnom ugu, tokom njenog korišćenja, bez obzira u kom deu sadržaja se naazi korisnik, sve vreme su prisutna dva okvira sa banerima: jednim za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja i onim koji vodi na savetodavnu iniju za pomoć deci i madima - hepine, o kojima će u nastavku teksta biti više reči. 66 Više na: https://www.webwise.ie/youth/ 67 PDST tehnoogija u obrazovanju promoviše i podržava integraciju IKT u nastavi i učenju u škoama prvog i drugog nivoa. Ona je deo nacionane sužbe za podršku, Sužbe za profesionani razvoj za nastavnike, koja deuje pod okrijem Odejenja za obrazovanje i veštine. Više na: https://www.pdsttechnoogyineducation.ie/en/ 68 Više na: http://www.justice.ie/en/jelr/pages/cybercrime strana 31
Hepine Chidine, osnovana 1988. godine, je usuga za decu do 18 godina. Chidine je servis dostupan 24 sata dnevno, sedam dana u nedeji, 365 dana u godini i osnažuje decu tokom korišćenja teekomunikacionih i informacionih tehnoogija. Linija je jedinstvo dostupnosti, pristupačnosti i priuštivosti. To je privatna, poverjiva i neosuđujuća usuga koja nudi sušanje, informacije, emocionanu podršku i može se kontaktirati bespatno iz bio kojeg mesta u Irskoj. Chidine ne prati pozive ii tekstuane poruke i IP adresa nije vidjiva za njih. Chidine je takođe prisutna u škoama i kubovima gde se razgovara sa decom i madima, sprovode kampanje za prava deteta i ponekada razgovara i sa odrasima koji su zabrinuti za decu. Svako dete ii mada osoba može se obratiti Chidine pozivanjem broja 1800 66 66 66 (24 sata dnevno, noću i danju), servis Teentxt sanjem tekstuanih poruka na 50101 (svakodnevno u periodu od 10.00 do 16.00 časova) ii Onine Chat ćaskanjem u reanom vremenu (svakodnevno u periodu od 10.00 do 16.00 časova), sa virtuenom osobom po imenu Pat 69. Deca se obraćaju Chidine kako bi razgovaraa o bio kom probemu i na bio koju temu. Svi razgovori su poverjivi, a kvaifikovano osobje sa druge strane inije ne sudi niti daje gotova rešenja. Moto inije je: Razgovor nas čini snažnijima! Ovde smo da sušamo i pomoći ćemo da shvatiš najboje rešenje za tebe. Trudimo se svakodnevno da osnažimo, podržimo i zaštitimo decu i made poput tebe. Neka deca koja kontaktiraju Chidine se osećaju uznemirena ii izoovana, dok druga jednostavno kontaktiraju Chidine kako bi razgovaraa o tome kako su provea dan ii podeia svoje nade i snove, ohrabrena da mogu govoriti i o svojim ošim iskustvima na internetu. U okviru inije postoji odejak za Onine safety (bezbednost na internetu), da pisanim savetima i informacijama za decu i made kako da bezbedno uživaju u internetu, ai i da se negativne stvari dešavaju na internetu i koje su. Chidine se obraća deci i madima koji mise da oni sami ii neko koga poznaju nije bezbedan na mreži, a nisu sigurni šta da urade, i nudi im podršku. Naročito ukoiko za dete ne postoji pouzdana odrasa osoba s kojom može da razgovara o tome kako se oseća ii ako smatra da neće razumeti o čemu priča, ii će mu oduzeti pristup internetu. Chidine sugeriše da dejenje probema sa odrasima i zajednički razgovor može biti od pomoći u pronaaženju načina da se stvari pobojšaju, sa porukom Chidine je uvek tu da vas sasuša i podrži ako žeite da razgovarate. U 2017. godini Chidine je odgovorio na 352.504 poziva, tekstuane i ive chat usuge imae su ukupno 12.243 korisnika (sms servis je imao 1.238 korisnika, a usuga ive chat je imaa 11.005 novih registracija) 70 i zabeežio za 33% povećanje broja kontakata u okviru svih onine usuga. Prepoznajući ovaj trend, ISPCC je uveo unapređenja Chidine onine usuge kako bi povećao svoj kapacitet za pružanje usuga deci kroz bio koje sredstvo koje sami biraju da koriste za uspostavjanje kontakta. Zanimjivo je da je u 2017. godini teefonsku usugu koristio 72% dečaka i 26% devojčica, dok je 2% bio neodređeno. U istom periodu, pojavjuje se obrnuta proporcija, koja važi za onine usuge. Tako je tekstuani servis koristio 62% devojčica i 16% dečaka, dok je 22% bio neodređeno, a onine 69 Više na: https://www.chidine.ie/index.php/ask-pat 70 Više na: https://www.ispcc.ie/sites/defaut/fies/2018-11/ispcc%20annual%20report%202017.pdf 32 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
chat servis koristio je 75% devojčica i 25% dečaka. Očigedno je da devojčice više koriste onine usuge, dok dečaci preferiraju teefonski servis. Usugu Chidine, koja deuje iz jedinica širom zemje, obezbeđuje tim voontera i stanog osobja koji osiguravaju da deca uvek imaju priiku da se obrate i dobiju pomoć i podršku. U 2017. godini, 407 voontera pružio je ukupno 55.645,5 sati usuge. Program obuke voontera ISPCC je cijano napravjen i specifičan je za obast aktivnosti Chidine. To je specijano dizajnirana obuka za voontere iz obasti aktivnog sušanja i podrške u radu sa decom i madima, koja im pruža neophodna znanja, sposobnost i veštine da u budu deotvorni u svom radu. Voonteri učestvuju u 15 trosatnih sesija obuke u periodu od osam nedeja, pus još 12 sati tzv. shadowing i 12 sati nadgedanih, superviziranih poziva, pre nego obave svoj prvi poziv. Svaki voonter se obučava za veštine aktivnog sušanja i uči o praksama usmerenim na decu. Takođe, dobijaju obuku o pravima dece, razumevanju njihovih potreba i postupcima za zaštitu dece. Program obuke se kontinuirano ažurira i ocenjuje kako bi se obezbedia njegova reevantnost. Chidine se finansira pretežno putem donacija, a određena sredstva dobija od Nacionane kancearije za prevenciju samoubistava, kao deo Nacionane strategije za smanjenje samoubistava u Irskoj. Uticaj na poitike internet bezbednosti u Irskoj Osobje čitavog ISPCC, ukjučujući Chidine, sproveo je unutrašnji preged svih svojih sučajeva i podataka koji se odnose na onine pitanja i iskustva dece i madih na internetu. strana 33
Razmatrani su podaci svakog pojedinačnog sučaja, kao i praćenje rada u ovoj obasti u 2016. godini. ISPCC je predstavio ishode pregeda pred Komitetom za decu i made i podeio priče dece i madih koji su iskusii niz negativnih iskustava na mreži, ukjučujući i nasije, buying, uznemiravanje i izaganje neprikadnom sadržaju. Kao rezutat toga, Komitet je započeo pun program rada u ovoj obasti, istražujući daje ovo značajno pitanje. ISPCC je, kroz pripremu bogatog materijaa na ovu temu i aktivno ukjučivanje, dao veiki doprinos nacionanoj debati o potrebi za pobojšem reguative i donošenja onine strategije za decu, used čega je došo do primetnog pomaka u stavu i priznanja među donosiocima oduka o važnosti ovog pitanja. 2018. godine, Vada Repubike Irske donea je Akcioni pan za bezbednost na internetu za period 2018-2019, 71 čiju impementaciju, ispred šest kjučnih vadinih odejenja prati Odejenje za edukaciju i veštine. NPC Primary je osnovan 1985. godine. NPC hepine je nacionana poverjiva inija za roditeje, koja postoji od 1998. godine. Buying Hepine je proširenje postojeće NPC hepine za roditeje/odrase osobe. Broj 01 887 4477 namenjen je ugavnom roditejima i drugim odrasima i dostupan je od ponedejka do petka u periodu od 10.00-16.00 časova. 72 Većina zahteva za pomoć odnosi se na buying od strane druge dece i pitanjima bezbednosti na internetu. Upiti koji se primaju o cyberbuying-u mogu biti upućeni i tekstuanom porukom ii putem društvene mreže Facebook. NPC takođe obezbeđuje kurseve i obuke za roditeje, kako onine tako i neposredno (face to face). 71 The Government s Action Pan for Onine Safety 2018-2019. Izveštaj o sprovođenju Akcionog pana za 2018. godinu dostupan je na: http://www.justice.ie/en/jelr/progress_report_on_action_pan_for_onine_safety_2018-2019.pdf/fies/progress_report_on_action_pan_for_onine_safety_2018-2019.pdf 72 Više na: http://www.npc.ie/hepine-information/hepine-detais 34 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Kjučni partneri/podrška Centru za bezbedniji internet u Irskoj su Odejenje za obrazovanje i veštine, Odejenje za decu i made, Odejenje za komunikacije, energetiku i prirodne resurse, Odejenje za pravosuđe i jednakost, Udruženje pružaaca internet usuga Irske, Nacionana kancearija za sprečavanje samoubistava, Sužba za profesionani razvoj nastavnika, svi sa nacionanog nivoa 73. Hotine Hotine.ie - Udruženje pružaaca internet usuga Irske (ISPAI) od 1999. godine pruža neprekidnu, 24/7 usugu anonimnog prijavjivanja kontaktiranjem Hotine.ie - svima koji sučajno otkriju iegani sadržaj na internetu, posebno onine materija seksuanog zostavjanja dece, koji se u irskom zakonodavstvu definiše kao dečja pornografija. 74 Seksuano zostavjanje dece je transnacionani krimina koji se odvija i van mreže i na mreži- onine. Važno je napomenuti da seksuano zostavjanje dece na internetu nije novi i uočjiviji obik seksuanog zostavjanja, već nova manifestacija oakšana dostupnošću i brzom tehnooškom promenom na primer, seksuano zostavjanje dece fotografisano ii zabeeženo videozapisom, učitano ii dostupno na internetu. Rešavanje probema nezakonitog sadržaja na internetu zahteva mutisektorski pristup aktera i na nacionanom i međunarodnom nivou. Ipak, stopa uspeha zavisi pre svega od budnosti i spremnosti da se prijavi sumnjivi iegani sadržaj. Ako se irska javnost suoči sa sumnjivim nezakonitim sadržajem i ne prijavi, ni internet industrija ni poicija neće imati saznanja o tome i nisu u poziciji da postupaju protiv takvih sadržaja. Da bi se osigurao međunarodni doseg i brz odgovor na materija koji sadrži seksuano zostavjanje dece, a koji je smešten izvan irske jurisdikcije, ISPAI je jedan od osnivača udruženja INHOPE. Objavjeni izveštaji o aktivnostima tokom godina dostupni su na web stranici ovog hotine servisa. 75 Procedure Hotine.ie odobria je i nadgeda Kancearije za bezbednost na internetu u okviru Odejenja za pravosuđe i jednakost. Ovaj servis je integrani deo Irskog centra za bezbedniji internet (SIC), pored Webwise, ISPCC Chidine i Nationa Parents Counci Primary. Povezani su preko INHOPE-a na međunarodnom panu sa i Interpoom i Europoom. Takođe, sarađuju sa brojnim internet hotine servisima širom sveta, okupjenim u okviru IN- HOPE-a. Finasiraju ih čanice ISPAI 76 i grantovi Evropske unije. 73 Department of Education and Skis, Department of Chidren and Youth Affairs, Department of Communications, Energy and Natura Resources, Department of Justice and Equaity, Internet Service Providers Association of Ireand, Nationa Office for Suicide Prevention, Professiona Deveopment Service for Teachers (PDST). 74 Za preged drugih vrsta ieganih sadržaja koje treba prijaviti Hotine.ie pogedati na: www.hotine.ie/vhatioucanreport.php 75 Dostupno na: https://www.hotine.ie/pubications/ Godišnji izveštaj za 2017. godinu dostupan je na: https://www.hotine.ie/ibrary/annuareports/2018/hotine-annua-report-jan-dec-2017.pdf 76 Više na: https://www.ispai.ie/ strana 35
Hotine.ie radi u saradnji sa Nacionanom poicijom i sužbom bezbednosti Irske - An Garda Síochána 77 i bavi se samo izveštajima koji se odnose na sumnjive iegane sadržaje na internetu, dok hitne situacije u kojima osobe mogu biti u neposrednoj opasnosti treba da budu prijavjene direktno An Garda Síochána-i. Hotine ne može da se ukjuči u proaktivnu potragu za neeganim sadržajem, u skadu sa procedurama dogovorenim sa vadom, i osanja se na izveštaje korisnika interneta ii izveštaje koje šaju druge internet INHOPE čanice. Hotine preduzima mere samo ako je prijavjeni onine sadržaj ocenjen od strane hotine anaitičara kao nezakonit, u skadu sa irskim zakonodavstvom. Brojni ISP potvrđuju da Hotine.ie ima ekspertizu i stručnost koja je visoko autoritativna u određivanju da i je ii nije prijavjeni sadržaj nezakonit prema irskom zakonu. Ako ISP primi obaveštenje za skidanje neprimerenog sadržaja od Hotine.ie, brzo preduzima odgovarajuće mere, dok se dokazi zadržavaju za potrebe poicijske istrage. 77 Više na: http://www.irishstatutebook.ie/ei/2005/act/20/enacted/en/htm i http://www.justice.ie/en/jelr/pages/cybercrime 36 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Hotine.ie se posebno bavi materijaom seksuanog zostavjanja dece na internetu ii aktivnostima koje se odnose na seksuano iskorišćavanje dece. Ukanjanje neprimerenog sadržaja sa interneta o zostavjanju dece je samo prvi korak. Daji koraci ukjučuju: identifikovati i osigurati primenu procedura zaštite za decu žrtve zostavjanja; identifikovati i počinioce privesti pravdi; uspostaviti dokazni postupak za sudove; seksuano zostavjanje dece (fotografije/video zapisi) može biti dokumentovano dokazima koji se povezuju sa drugim krivičnim deima (dečiji seks turizam, trgovina decom itd.); borba protiv proizvodnje, distribucije i čak komercijaizacije neprimerenih sadržaja i onih namenjenih zostavjanju dece; sprečavanje ponovne viktimizacije dece žrtava. Od 5.789 prijavjenih sučajeva seksuanog zostavjanja i seksuane ekspoatacije dece, anaitičari Hotine.ie su utvrdii da u 524 sučaja to, prema irskom zakonu, predstavja seksuano zostavjanje dece. Takođe, jedna od pet maskiranih web stranica posvećena je iskjučivo seksuanom zostavjanju dece, i, u većini sučajeva, sadrži stotine fotografija i video zapisa. U periodu od 12 meseci 2017. godine ISPAI Hotine.ie oborio je rekord u veikom broju primjenih, obrađenih i istraženih prijava, sa značajnim povećanjem od 6% u odnosu na prethodnu 2016, do tada po evidencijama, rekordnu godinu. Štaviše, anaitičari Hotine.ie su identifikovai 44% više prijava o seksuanom zostavjanju dece nego 2016. godine 78. Cijevi Hotine.ie su da upravja i održava uspostavjene visoke standarde, istovremeno nastavjajući da javnosti obezbedi sigurnu i poverjivu jedinicu za prijavjivanje, u skadu sa irskim i evropskim pravom; da prima prijave o sumnjivom nezakonitom sadržaju na svim internet usugama (web, e-mai, peer-to-peer, usenet i s.); procenjuje i preduzima odgovarajuće mere za otkrivanje identifikovanih nezakonitih materijaa koji su smešteni, postavjeni ii obezbeđeni na internetu u okviru irske jurisdikcije, u saradnji sa svim reevantnim nacionanim akterima, ukjučujući Gardaí; rade, zajedno sa internet industrijom i reevantnim akterima, kako bi se obezbedio hitno i neodožno ukanjanje potencijano ieganog sadržaja u Irskoj; unapređenje i maksimano jačanje nacionanih napora aktivnom podrškom INHOPE-u i obezbeđenje brzog odgovora na iegani materija ugrađen izvan irske jurisdikcije; osigurava da se materija koji sadrži seksuano zostavjanje dece na internetu brzo ukanja iz internet postavki, pružajući svim ISP kvaifikovano obaveštenje za preuzimanje, nakon čega je pojedinačni ISP odgovoran za daje postupanje; prikupja, unosi i sastavja statističke podatke o primjenim prijavama, karakteristikama nezakonitog sadržaja i obaveštava o preduzetim radnjama. Na nacionanom nivou, Hotine.ie koristi ove statistike za procenu efikasnosti usuga i daju anaizu i procenu trenutnih trendova, kako bi se priagodii savremenim bezbednosnim pretnjama na dnevnom nivou. 78 Izvor: https://www.hotine.ie/ibrary/annua-reports/2018/hotine-annua-report-jan-dec-2017.pdf strana 37
Učešće madih Webwise savetodavni pane madih (The Webwise Youth Advisory Pane) 79 se sastoji od 35 madih iz cee Irske. Zajedno sa Webwise timom, pane madih pomaže da se razviju na made orijentisani i ka podizanju svesti razvijeni resursi i kampanje o madima i temama kao što su bezbedno korišćenje interneta i zostavjanje. Pane madih je takođe ukjučen u mentorstvo vršnjacima učenicima koji učestvuju u programu Ambasadorskog dana sigurnijeg interneta (Safer Internet Day Ambassador programme) 80. Ovaj program vršnjačke edukacije pomaže u obuci madih za sprovođenje aktivnosti Dana sigurnijeg interneta u njihovim zajednicama. Hoandija Centar za bezbedniji internet Hoandski centar za bezbedniji internet 81 postoji radi promovisanja sigurnije i boje upotrebe interneta i mobinih tehnoogija među decom i madima. Brojnim aktivnostima, centar za bezbedniji internet obraca pažnju na sigurno i odgovorno korišćenje onine tehnoogija i mobinih teefona među decom i madima u Hoandiji. Od 2006. godine, Patforma za informaciono društvo (Patform for the Information Society - ECP) je funkcionisaa kao centar za bezbedniji internet Hoandije (Safer Internet Center), zajedno sa Expertisebureau Onine Kindermisbruik 82 (hepine servis Hepvanted.n), a od 2015. godine i sa mrežnom organizacijom Mediawijzer.net 83. Centar je podržan od strane Evropske komisije 79 Više na: https://www.webwise.ie/news/join-the-webwise-youth-pane/ 80 Više na: https://www.webwise.ie/news/safer-internet-day-ambassador/ 81 Više na: https://saferinternetcentre.n/wp-content/upoads/2015/09/safer-internet-centre-nl-2018.pdf 82 Agencija za ekspertizu zoupotrebe dece (Expertisebureau Onine Kindermisbruik - EOKM) je nezavisna fondacija posvećena bezbednosti sve dece u Hoandiji. Više na web stranici EOKM https://www.eokm.n/wie-zijn-wij/ i u dokumentu: https://www.eokm.n/wp-content/upoads/2018/08/eokm-jaarverslag-2017-s-def-zonder-foutjes.pdf 83 Mediawijzer.net je hoandski centar ekspertize za medijsku pismenost. Ova mrežna organizacija, osnovana 2008. godine na vadinu inicijativu, ima za cij povećanje medijske pismenosti među građanima i organizacijama. Mediawijzer.net je ekspertski centar koji povezuje aktivnosti razičitih organizacija u obasti medijske pismenosti i promoviše saradnju među njima. Sve ove organizacije pokrivaju određenu obast u okviru medijske pismenosti. Pored toga, Mediawijzer.net radi sa sve većim brojem mrežnih partnera. Od 2008. godine, više od 1.100 organizacija registrovano kao je mrežni partner. Među njima su bibioteke, škoe, medijski producenti, muzeji, istraživački instituti, izdavačke kuće i brojni drugi. Čanstvo u bespatnoj mreži omogućava ovim organizacijama da se međusobno upoznaju, razmene ekspertize i razviju nove inicijative.više na: https://www.mediawijzer.net/ 38 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
kroz Program za boji internet za decu (Better internet for Kids program, DG Connect) 84 i ministarstvima za ekonomske posove, pravdu i bezbednost, obrazovanje, kuturu i nauku. Koordinator centra za bezbedniji internet je ECP, kao nezavisna patforma na kojoj se javni i privatni akteri okupjaju oko društvenih izazova. Sa partnerima iz vade, internet industrije, razičitih zainteresovanih strana, istraživača i obrazovne struke, ECP je posvećen tome da doprinosi obećavajućem i pouzdanom informacionom društvu u Hoandiji kao i za povezivanje, jačanje i ubrzavanje inicijativa. Neki od ECP programa se fokusiraju na bezbedan internet za decu. Javno-privatna partnerstva su gavna ekspertiza centra za bezbedniji internet u Hoandiji. Hoandski SIC ima dugu istoriju javno-privatnog partnerstva i uspeo je da angažuje ministarstva i privatne partnere bez ekskuzivnosti (svi se mogu pridružiti), uskađujući bezbednost, veštine, digitanu pismenost, medijsku pismenosti i programe sajber bezbednosti na nacionanom nivou. SIC je takođe iskusan u organizovanju veikih kampanja, veikih događaja i stručnih sesija. Kjučni partneri hoandskog centra za bezbedniji internet su: Ministarstvo ekonomije (zakon o teekomunikacijama i odgovornost u vezi sa internet industrijom), Ministarstvo bezbednosti i pravosuđa (cyber bezbednost i finansiranje hotine i hepine servisa), Ministarstvo socijanog staranja (finansiranje hepine servisa), Ministarstvo 84 Better internet for Kids program, DG Connect.Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/ strana 39
obrazovanja (finansiranje programa za medijsku pismenost). Sve reevantne nevadine organizacije i centri znanja učestvuju u ekspertskim grupama ii Savetodavnom odboru SIC. Pored toga, privatni partneri u sektoru teekomunikacija, svi najveći ISP, pružaoci mobinih usuga i hosting sektor - podržavaju SIC, kako finansijski tako i kroz učešće u radnim grupama i Savetodavnom odboru. Podizanje nivoa svesti Veiiginternetten.n 85 je web stranica na kojoj se mogu dobiti informacije, usmerenja i praktični saveti kako građani mogu da ostanu bezbedni na internetu. Tu su dostupne smernice o korišćenju WiFi, i društvenih medija i saveti o bezbednosti dece na internetu. Pogodna je za svakog hoandskog građanina uzrasta od tri godine do onih u dubokoj starosti. Sajt je zajednička inicijativa Ministarstva ekonomije, Ministarstva bezbednosti i pravosuđa, Centra za nacionanu kibernetičku bezbednost, ECP i posovne zajednice. 85 Više na: https://veiiginternetten.n/ 40 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Hepine Medknop.n 86 je hoandska inija za prijavjivanje ieganih sadržaja na internetu. Na ovoj web stranici su deci i madima dostupne informacije i pomoć kod nežejenih iskustava na internetu, kao što su nasije, seks, prevare i uznemiravanje. U zavisnosti od probema, web stranica ih vodi na pravo mesto za dobijanje pomoći (postoje inije za pomoć za nekoiko obasti). 86 Više na: https://www.medknop.n/ Na Medknop.n servisu mogu se pronaći brojne informacije i dobiti pomoć i podrška u korišćenju interneta. Web stranica je dostupna u bio koje doba dana. Korisnici se ohrabruju da se prvo informišu na ovoj web stranici u vezi sa svojim probemom. Na ovom sajtu deca i madi mogu da pozovu ii da koriste ive chat, kako bi izožii svoje brige i dobia adekvatnu podršku (pavi okvir na web stranici). Kikom na okvir otvara se poje sa pitanjem da i se prijavjuje nežejeni sadržaj ii traži pomoć, u kom sučaju se upućuje na izbor iz brojnih ponuđenih katestrana 41
gorija kao što su: buying (pretnje, diskriminacija, gnusni fimovi, svađe i ogovaranje, društvene mreže), sex (pornografska osveta 87 /revenge porn, grooming, dečija pornografija, podvođenje/overboys, sexting i webcamming, ucenjivanje nagim fotografijama), scam (žrtve hakovanja, krađa identiteta, biti haker, internet prevare, phishing) i probematični sučajevi (onine izazovi, stranci/nepoznate osobe, ažne modeing agencije, uhođenje/staking, foto i video zostavjanje). Prema jednoj od najnovijih studija, koja je predstavjena na Dan bezbednijeg interneta (6. februara 2018. godine) podaci pokazuju da je jedan od šest hoandskih madića počinio neku vrstu krivičnog dea na internetu, bio namerno ii ne. Za made uzrasta od 16 do 17 godina ovaj procenat iznosi 33%. Ovo se odnosi na aktivnosti kao što je hakovanje, pretvaranje da su neko drugi kako bi dobii poverjive informacije, onine pretnje ii iegano preuzmanje fimova bez paćanja. U ovoj grupi madih, skoro 14% njih je hakovao ii bi to razmotrio ukoiko bi im se ukazaa priika 88. Ukoiko deca i madi na web stranici hepine servisa ne dobiju odgovore, biće, što je pre moguće, upućeni na odgovarajuću organizaciju. Tamo mogu (anonimno) ispričati svoju priču, zatražiti savet ii prijaviti svoj probem. Ta organizacija će zajedno sa decom tragati za rešenjem. U ozbijnim sučajevima izvršiće se prijava poiciji. Na web stranici naazi se upozorenje da su ažne prijave poiciji kažnjive. Sve pridružene organizacije u Medknop.n tretiraju ične podatke i informacije dece i madih kao poverjive. U nekim od organizacija mogu se anonimno ispričati sopstvena ična priča ii napraviti prijava štetnog sadržaja. Deca i madi su upoznati da, ako iskoriste takvu mogućnost, neće moći da budu kontaktirani nakon toga. Zato im se nudi i mogućnost da ipak ostave e-mai adresu (ii druge podatke). Za teme vezane za probeme seksuane prirode, Medknop.n upućuje se na web stranicu Hepvanted.n 89 gde deca i madi do 25 godina, kao i roditeji/edukatori mogu pronaći pomoć ii uspostaviti kontakt u vezi sa seksuanim zostavjanjem na internetu. Stranica kikom na evu streicu vodi na sadržaje namenjene deci, a kikom na streicu desno na sadržaje za made, koji se razikuju u skadu sa uzrastom. Chat sekcija je dostupna od ponedejka do petka u periodu od 16.00 to 19.00 časova. Deca i madi mogu podneti onine prijavu štetnog sadržaja i zatražiti praktične savete. Takođe, mogu razgovarati sa savetnicima. Pored toga, dostupne su informacije o temama kao što su sexting, grooming i seksuano iznuđivanje/sextortion. Tu je i teefonska inija za vaspitače 020 2615275. Nastavnici mogu zatražiti paket e-ekcija ii cass chat. 87 Pornografska osveta - postavjanje, u svrhu osvete, fotografija ii video zapisa onine, koji sadrže goo teo druge osobe, najčešće kreirane tokom intimnih trenutaka, ii objavjivanje tih sadržaja na društvenim mrežama, uz odbijanje da se ukone 88 Izvor: https://saferinternetcentre.n/wp-content/upoads/2015/09/safer-internet-centre-nl-2018.pdf 89 Više na: https://www.hepwanted.n/ 42 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Medknop.n predstavja inicijativu Bezbednog interneta (Safe internet) u saradnji sa Medpunt Kinderporno. 90 Medknop.n je inicijativa i Veiiginternetten.n u saradnji sa Stručnom sužbom za onine zostavjanje dece (Ekpertisebureau Onine Kindermisbruik 91 ). Trenutno su pridružene i organizacije koje odgovaraju na zahteve za pomoć madima: Hepvanted.n 92 (onine zostavjanje dece), De Kinderteefoon 93 (teefon za decu), Vraaghetdepoitie.n 94 (poicija), MiND 95 (mentano zdravje) i Pestveb 96 (nasije). Sedište Chid Hepine Internationa 97, međunarodne mreže dečijih savetodavnih inija za pomoć je u Hoandiji, u Amsterdamu. Chid Hepine Internationa je organizacija koja ima 178 čanica iz 146 zemaja. Preko rada ove mreže koordinišu se informacije, stavovi, znanja i podaci čanica, partnera i spojnih izvora. Ovaj izuzetni resurs koristi se za pomoć i podršku sistemima za zaštitu dece na gobanom, regionanom i nacionanom nivou, kao i za pomoć čanicama u zagovaranju prava dece i priici da se njihov gas čuje. 90 Više na: https://www.medpunt-kinderporno.n/ 91 Više na: https://www.eokm.n/ 92 Više na: https://www.hepwanted.n/ 93 Više na: https://www.kinderteefoon.n/ 94 Više na: https://www.vraaghetdepoitie.n/ 95 Više na: https://wijzijnmind.n/ 96 Više na: https://www.pestweb.n/ 97 Više na: https://www.chidhepineinternationa.org/chid-hepines/ strana 43
Svake godine, deca širom sveta upućuju više od 20 miiona individuanih poziva za pomoć. Sve do osnivanja Chid Hepine Internationa 2003. godine, hepine servisi su obavjai svoj značajan posao u izoaciji i bez pristupa jedan drugom. Sada rade zajedno, svakodnevno, kako bi gasovi dece bii preneti kreatorima poitika, osiguravajući da svet sasuša ove gasove. Hotine Medpunt ter bestrijding van Kinderpornografie op Internet 98 - Centar za izveštavanje o dečijoj pornografiji je inija za borbu protiv dečije pornografije na internetu kao deo stručnog odbora Onine Kindermisbruik 99 (Onine Chid Abuse Expertise Agency - EOKM). EOKM, koji se može kontaktirati putem teefona 020 261 52 32, je nezavisna privatna fondacija koju je zvanično otvorio Ministarstvo bezbednosti i pravosuđa u junu 1996. godine i koja je posvećena borbi protiv onine seksuanog zostavjanja i seksuane ekspoatacije dece. Gavni cij ovog servisa je da doprinese smanjenju 98 Više na: https://www.medpunt-kinderporno.n/ 99 Više je: https://www.eokm.n/ 44 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
distribucije materijaa o zostavjanju dece putem interneta. Javnost koja naiazi na iegani sadržaj na internetu može to prijaviti onine (anonimno) Medpunt Kinderporno. 100 Na stranici se jasno ističe crveno okrugo poje gde se kikom na njega vrši prijavjivanje tako što se unose URL adrese ukoiko je osoba koja prijavjuje pretragom naiša na fotografiju ii video (mogući) materija seksuanog zostavjanja dece. Na ovaj način, korisnici interneta doprinose istrazi počiniaca i žrtava i ukanjanju materijaa sa interneta. Hotine godišnje obrađuje desetine hijada prijava. EOKM je povezan sa INHOPE, i stoga, i EOKM i Centar za izveštavanje o dečijoj pornografiji sede Kodeks prakse INHOPE. EOKM bisko sarađuje sa poicijom. Na sajtu EOKM mogu se naći, između ostaog, baze znanja sa svim vrstama pubikacija o seksuanom zostavjanju dece i informacije o drugim projektima EOKM. Pored Medpunt Kinderporno, programi Hepvanted.n i Stop it now! smešteni su u EOKM. Teefonska hepine Stop it Now! 101 nudi bespatnu i anonimnu pomoć osobama koje imaju seksuana osećanja prema deci i/ii preuzimaju sa interneta dečju pornografiju. Ljudi koji sumnjaju da neko ima takva osećanja u njihovom okruženju takođe mogu doći na ovu web stranicu. Svrha Stop It Now! je sprečavanje seksuanog zostavjanja dece kroz pomoć i podršku. Do inije za pomoć može se doći putem pozivanja broja 0800 2666436. 100 Više na: https://www.medpunt-kinderporno.n/ 101 Više na: https://downoaders.stopitnow.n/ strana 45
Na web stranici Medpunt Kinderporno u sekciji: Prijava. Šta daje? - postavjen je jednostavan šematski prikaz sa koracima nakon prijavjivanja, uz narativni sadržaj, kao informacija osobi koja prijavjuje šta se dešava daje sa njenom prijavom (šema je dostupna samo na hoandskom jeziku). 102 Hotine servis priprema oko 30.000 prijava godišnje, sa veoma maim timom. Ovo je ogroman broj sučajeva za rešavanje, i stoga je SIC izuzetno ponosan što je uspeo da doprinese da se ukoni ovaj neprikadan materija sa interneta što je brže moguće. Medpunt, inače, primenjuje sedeće vodeće principe za podršku dobrobiti svog osobja: niko ne radi sam u kanceariji, koiko god je to moguće i ostvarivo; svi čanovi tima ujutru zajedno rade na prijavama, i tako se poovina dana troši na prijave, a druga poovina dana na ostae zadatke; svi čanovi tima rade ceo dan i tako svi troše podjednako vreme na prijave; svi zaposeni rade sa prijavama, tako da se niko ne oseća iskjučeno. 103 Pane madih Pane madih (Digiraad 104 ) sastoji se od 15-ak madih entuzijasta uzrasta od 15 do 22 godine, čija je misija osvešćivanje madih i njihovo informisanje o sigurnom korišćenju interneta. Ovi madi digita natives 105 se redovno sastaju kako bi razgovarai o digitanom svetu i načinu na koji madi mogu i treba da budu informisani o njemu. Čanovi Panea madih nastupaju kao svojevrsni ambasadori u zemji i inostranstvu kako bi temu bezbednog interneta za decu stavii na javnu agendu i skrenui pažnju na to kako možemo pomoći madima sa pravim znanjem i veštinama za korišćenje interneta i drugih digitanih tehnoogija. Oni pružaju savete, iniciraju, pokreću i učestvuju u diskusijama sa kompanijama i vadom. Sarađuju sa centrom za bezbedniji internet (SIC) kroz razičite aktivnosti: prave video prezentacije, proveravaju pripremjene materijae za podizanje nivoa svesti, savetuju SIC partnere o sadržaju za made, daju doprinos u diskusijama i seminarima SIC i/ii partnera i daju savete ministarstvima. Digiraad je osnovan 2006. godine od strane samih madih i potpada pod Digibewust program (deo Digivaard& Digiveiig programa) koji finansiraju Ministarstvo za ekonomske posove i veiki broj veikih kompanija (vidi www.digibevust.n i www.digivaardigdigiveiig.n ). Kao omadinski pane, Digiraad je takođe deo programa Evrop- 102 Više na: https://www.medpunt-kinderporno.n/meden/ 103 Hotines: Responding to reports of iega onine content. A guide to setting up an internet hotine. (2016). Mobie Aiance Against Chid Sexua Abuse Content GSMA. Dostupno na: https://www.gsma.com/pubicpoicy/wp-content/upoads/2012/03/gsma_inhopebrochure2016_web.pdf 104 Više na: https://saferinternetcentre.n/digiraad/ 105 Osoba koja je rođena ii odgajana u doba digitane tehnoogije i tako upoznata sa kompjuterima i internetom od najranije dobi. 46 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
ske komisije Za bezbedniji internet, koji zahteva da svaka država čanica ima pane madih koji ih savetuje o bezbednom internetu. Na ovaj način madima se daje prostor i mogućnost da učestvuju i utiču na oduke o njihovom životu na internetu. U posednjih nekoiko godina Digiraad je uticao na miione madih: davai su svoje mišjenje na kongresima i seminarima, pisai izveštaje za ministra ekonomskih posova i učestvovai u predstavjanju izveštaja na nacionanoj teeviziji. Posebno su istaki teme kao što su: privatnost, sigurnost, soboda izražavanja i preduzetništvo. Preged onoga što je Digiraad uradio, fotografije i druge zabavne stvari mogu se naći na njihovoj Facebook stranici: www.facebook.com/dedigiraad Finska Centar za bezbedniji internet Finski centar za bezbedniji internet (Finnish Safer Internet Centre - FISIC) uspostavjen je radi promovisanja sigurnijeg i bojeg korišćenja interneta i mobinih tehnoogija među decom i madima. FISIC sprovodi aktivnosti sa dobro uspostavjenom mrežom brojnih zainteresovanih strana, koja ukjučuje javni i privatni sektor, kao i civino društvo, kroz akcije koje osnažuju i štite korisnike na internetu, u ciju obezbeđivanja da on postane pouzdano i bezbedno okruženje. FISIC je zajednički projekt tri pojedinačne organizacije: Nacionani audiovizueni institut (Nationa Audiovisua Institute - KAVI), 106 Save the Chidren Finand (SCF) 107 i Mannerheimska iga za dečju zaštitu (Mannerheim League for Chid Wefare - MLL). 108 Svaka organizacija ima utvrđenu uogu u finskom društvu i jake nacionane i međunarodne odnose. Gavni nacionani podržavaac ovog programa je finsko Ministarstvo kuture i obrazovanja. Program sa 50% sredstava finansira Evropska komisija. Neke od aktivnosti ukjučuju sedeće: do sada je ukjučeno više od 80 organizacija koje su učestvovae u radu FISIC. Tokom Nedeje medijske pismenosti, svake godine učestvuje više od 2.000 institucija na okanom nivou, kao što su centri za dnevni boravak, omadinski centri, škoe, bibioteke itd. Takođe, tokom Finske nedeje igre, bude organizovano više od 300 okanih događaja. U vreme održavanja Foruma za medijsko obrazovanje, ukjuči 106 Više na: https://kavi.fi/en 107 Više na: https://www.peastakaaapset.fi/en/frontpage/ 108 Više na: https://www.m.fi/tietoa-msta/wecome-mannerheim-eague-chid-wefare/ strana 47
se preko 80 stručnjaka iz obasti medijskog obrazovanja. 250 poseta škoama i radionica za roditeje organizovano je sa 15.000 učesnika širom zemje. U okviru FCIS uspostavjeno je preko 1.000 kontakata za pomoć u vezi sa onine medijima putem chat, teefonskim putem ii eektronskom poštom, a finski hotine Nettivihje godišnje primi i obradi više od 4.000 prijava. Takođe, više od 40.000 pojedinačnih fotografija/video zapisa se godišnje obrađuju u ICCAM bazi podataka (ii ekvivaentu). Pored navedenog, prima se godišnje preko 150 informativnih poruka koje se dee offine ii onine o CSAM/CSEM i drugi seksuani, ekspoatatativni materija gde su ukjučena deca, a sprovodi se i preventivni program samopomoći Ja preuzimam odgovornost za osobe koje imaju interes za decu (potencijani seksuani prestupnici/seksuani prestupnici). FCIS izrađuje godišnji izveštaj o nezakonitim i tzv. sivim obastima fotografija na kojima su deca. Boje razumevanje i anaiziranje podataka o ieganim CSAM i ekspoatativnom seksuanom materijau (poznatom pod imenom Grey Area Images) se kasnije koristi kao osnova za savetovanje i zagovaranje. Godišnje se organizuje preko 20 nacionanih ii međunarodnih događaja o sprečavanju proizvodnje i konzumiranja CSAM/CSEM i drugog seksuanog, ekspoatativnog materijaa o deci. Više od 300 stručnjaka godišnje učestvuje na hotine događajima i tako je znanje o rizicima vezanim za seksuano uznemiravanje, zostavjanje i ekspoataciju dece putem digitanih tehnoogija enormno povećano, a svest o načinima i aatima za zaštitu dece na internetu se unapređuje i značajno podiže. Podizanje nivoa svesti Cij Centra za podizanje nivoa svesti 109 je podizanje nivoa svesti i kompetencija građana u stvaranju bojeg i sigurnijeg interneta i drugih digitanih okruženja. Centar organizuje kampanje za podizanje nivoa svesti i razvija materijae i aate za njihovo širenje. Međusektorski dijaog i partnerstva sa nacionanim organizacijama i biska saradnja sa akademskom istraživačkom zajednicom su neophodni za postizanje ovih cijeva. Jedan od gavnih proizvoda napora za podizanje nivoa svesti Centra za bezbedniji internet je godišnja Nedeja medijske pismenosti (Media Literacy Week - MLW) 110 koja ukjučuje kampanju za Dan sigurnijeg interneta (Safer Internet Day - SID). 109 Web stranica Centra za podizanje nivoa svesti dostupna na: https://www.mediataitokouu.fi/index.php?ang=fi 110 Očigedno je da je izvanredan obrazovni sistem Finske, koji mnogi smatraju jednim od najbojih u svetu, ima važnu uogu u unapređenju bezbednosti dece na internetu, imajući u vidu da je medijsko obrazovanje prvi put našo svoje mesto u finskom nacionanom nastavnom panu i programu još davne 1972. godine, što je bio prvi takav primer u svetu. U novije vreme Finska je počea da posvećuje veću pažnju 48 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Februara meseca 2019. godine ova manifestacija održana je po sedmi put. Nedeja medijske pismenosti se panira i sprovodi zajedno sa oko 50 partnera i akcije se sprovode u razičitim obrazovnim institucijama. FISIC takođe, svake godine u novembru mesecu, koordinira Dan nordijske igre (Nordic Game Day), u nastojanju da promoviše tzv. game iteracy kroz stotine okanih događaja. Pored toga, centri za podizanje nivoa svesti organizuju godišnji Forum za medijsko obrazovanje (Media Education Forum) kojim podržavaju nacionanu međusektorsku saradnju i partnerstva. Centar za podizanje svesti svake godine kreira ii promoviše nekoiko kampanja, kao i obrazovne materijae i događaje, primenjujući okvir i na načea utvrđena Konvencijom o pravima deteta, sa cijem stvaranja usova koji će deci i madima omogućiti bezbedno učešće u informacionom društvu i njihove pripreme da postanu aktivni građani koji imaju osećaj društvene odgovornosti. Centar za podizanje nivoa svesti je, takođe, odgovoran za koordinaciju ceog Finskog centra za bezbedniji internet. medijskoj pismenosti dece na najranijem uzrastu, tako da je poseban nastavni pan i program za to uveden 2016. godine. Taj nastavni pan i program ne postavja obavezne rezutate za decu, ai sadrži obavezujuće smernice za njihove vaspitače. Medijska pismenost nikada nije tretirana kao zaseban predmet obrazovne poitike u Finskoj, ona je, naprotiv, uvek bia integrisana u druge predmete kroz interdiscipinarni pristup u okviru nastavnog pana i programa. strana 49
Hepine Gavni cij finske Hepine, 111 koja funkcioniše u okviru Mannerheim League for Chid Wefare je da odgovori na onine pitanja i teefonske pozive dece i roditeja vezano za upotrebu interneta od strane dece. Broj namenjen deci i madima je 116 111, a broj za roditeje je 0800 922 77. Brojevi su dostupni svaki dan u godini, od ponedejka do petka u periodu od 14.00 do 20.00 časova i od subote do nedeje u periodu od 17.00 do 20.00 časova. Poziv je potpuno bespatan i ne snima se. Na web stranici, deca i madi se podstiču da je preporučjivo podeiti sve vrste pitanja, događaja i briga. Govor ii pisanje oakšavaju osećanja, a Hepine nudi upravo to, pozivanjem broja ii pisanjem tekstuanih poruka ii korišćenjem chat opcije. Odrasi voonteri imaju dovojno vremena na raspoaganju da sušaju i čitaju, i deca i madi se pozivaju da se obrate bio kog dana u godini, o bio kom probemu ii situaciji, te da je obraćanje potpuno anonimno. Roditeji i deca mogu dobiti savete o tome kako se nositi sa štetnim kontaktom (grooming), sa cyberbuying i štetnim sadržajem (harmfu content), te neugodnim ii zastrašujućim iskustvima korištenja onine tehnoogija. Svi angažovani voonteri proaze osnovnu obuku pre nego što se ukjuče u rad Hepine. Voonterima se takođe nudi obuka o pitanjima bezbednosti na internetu i opremjeni su onine materijaom za podršku o bezbednosti na internetu. Voonteri su odgovorni za pozive, web poruke i chat. Oni su odrasi stariji od 25 godina i imaju veoma razičito obrazovanje i radna iskustva, ai su obučeni za rad na poziv, tj. za sušanje i razgovor sa decom i madima. Oni nemaju gotova rešenja za probeme, ai zajedno sa njima deca i madi mogu pronaći rešenja za razičite probeme. Hepine vodi statističke dnevnike za svaki poziv, poruku i chat. Međutim, statistika ne otkriva identitet ni jednog deteta ii made osobe. Dežurna osoba zapisuje samo uzrast i po pozivaoca, kao i predmet poziva i prirodu npr. poziv od kuće. Hepine ove informacije koristi samo kada žei da prikaže gde je deci i madima potrebna pomoć odrasih. Čak i tada, govori se samo uopšteni: Proše godine, hijadu dece i madih su se obratii Hepine-u... Hepine može, takođe, da koristi pisma primjena u tekstuanim porukama i diskusije u okviru chat-a za istraživačke svrhe. Oni se tretiraju anonimno i nemoguće je identifikovati decu i made. Na web stranici Hepine korisnici mogu koristiti odejke koje nude informacije o seksuanosti, međujudskim odnosima, umu i teu, zatim webu i medijima, kao i kako da participiraju, ai im se nudi i pomoć i podrška. Takođe, kroz jasno vidjive banere im se nudi da pozovu, pišu ii koriste chat. 111 Više na: http://www.m.fi/nuortennetti 50 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Hotine Save the Chidren Finand (SCF) je važan akter u zaštiti dece u digitanim medijima u Finskoj. Kroz edukacije i obuke, SCF unapređuje razumevanje i povećava znanje dece i adoescenata o bezbednom ponašanju na internetu kao i o stručnjacima koji rade s decom. SCF održava internet Hotine Nettivihje 112 koja ima za cij da promoviše i ubrza ukanjanje nezakonitih materijaa na internetu koji sadrže ii prikazuju seksuano zostavjanje dece. Nettivihje ima za cij da zaštiti prava deteta i spreči njegovu ponovnu viktimizaciju. Prijava se može posati posati anonimno. Kako Nettivihje nije državni organ u Finskoj, to umnogome oakšava prijavjivanje ieganih sadržaja ii aktivnosti. 112 Više na: https://www.nuortennetti.fi/ Finski hotine servis čine četiri savetnika. Jedan od savetnika je viši savetnik i hotine servis-menadžer; svi savetnici učestvuju u radu na anaizi hotine. Jedinica ima široku ekspertizu, kao što je zaštita dece, primena kognitivno-bistrana 51
heviorane psihoterapije usmerene na traumu (trauma-focused cognitive behavioura psychotherapy), kao i primena teorije obrazovanja i medijske pismenosti (education theory i media iteracy). Svaki savetnik ima veiko radno iskustvo i master dipomu u odgovarajućim naučnim obastima. Iako je jedinica priično maa, ostvaria je značajan rad i međunarodnu saradnju. Anaitičari Nettivihje obradii su preko 4.000 prijava 113, koje su sadržae gotovo 50.000 pojedinačnih fotografija ii video zapisa u 2017. godini. Informacije o svim prijavama o seksuanom materijau sa prikazom dece prijavjeni su vastima. Sadržaj je kategorizovan u četiri dea. Broj tzv. čvrstih prijava je visok; 66% prijava ukjučivao je CSAM, 10% su bie sumnjive seksuane fotografije vezane za decu ii made, 16% materijaa više nije bio na mreži, 8% je ukjučivao materija koji nije nezakonit, ai je sadržao materija koji je bio anaiziran kao seksuani materija odrase osobe. Najveći deo 93% CSAM ukjučivao je decu pred-adoescentnog uzrasta, 4% je sadržao decu koja su bia na uzrastu odojčadi, a 3% fotografija prikazivao je decu u adoescentnom uzrastu. Upoređivanjem podataka iz prethodnih godina (2015-2016), uočjivo je da je koičina fotografija koje sadrže mađu decu ravnomerno narasa. Finski hotine je nezavisno evauiran u 2016. godini i utvrđeno je da je u skadu sa zahtevanim standardima i procedurama utvrđenim u programu osiguranja kvaiteta INHOPE (Quaity Assurance program). Radu Nettivihje 2016. godine dodejen je sertifikat o kvaitetu. U 2017. godini Ministarstvo pravde, za 15 godina upornog rada na 113 Izvor: https://www.betterinternetforkids.eu/web/porta/practice/hotines/detai?articeid=3917206 52 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
sprečavanju seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu, dodeio je ovom hotine servisu nagradu. Hotine je dobitnik i finske Nacionane nagrade za prevenciju kriminaa u 2017. godini. 114 Nettivihje je deo INHOPE-a. Ovaj hotine servis omogućavaju svakom web korisniku da prijavjuje onine sadržaje (fotografije, video zapise) ii aktivnosti vezane za seksuanu ekspoataciju i zostavjanje dece. Svaki sadržaj ii aktivnost za koje se smatra da su nezakoniti mogu se prijaviti anonimno. Rad Nettivihje-a se sastoji od dnevne procene, kasifikacije i anaize prijava, uz korišćenje najsavremenijih sistema tehnoogija, uspostavjenih prema međunarodnim kriterijumima. Nettivihje prenosi informacije Nacionanom birou za istrage Finske o svim materijaima i aktivnostima za koje njegovi anaitičari procenjuju da su potencijano iegane kako bi moge da se preduzmu odgovarajuće mere. Informacije o materijau koji se naazi izvan Finske, za koje postoji sumnja da je nezakonit, proseđuju se dotičnoj zemji putem mreže INHOPE. Ovo omogućava daje preduzimanje mera i brzo ukanjanje CSAM. 114 Više na: https://www.saferinternetday.org/home?p_p_id=101&p_p_ifecyce=0&p_p_state=maximized&_101_struts_action=%2fasset_ pubisher%2fview_content&_101_assetentryid=2374564&_101_type=content&_101_groupid=167024&_101_urtite=finnish-hotine-isawarded-the-finnish-nationa-crime-prevention-prize strana 53
Nettivihje hotine servis aktivno promoviše korišćenje ispravne terminoogije kada govori o CSAM, umesto da govori o, na primer, dečijoj pornografiji. Save the Chidren Finand i hotine tim su važan akter u zaštiti dece u digitanim medijima u Finskoj. Ovaj hotine servis ima izuzetno široke mreže i dopire do svih značajnih aktera u obasti onine bezbednosti. Hotine ima redovne kontakte i saradnju i organizuje tematske ii konsutativne sastanke sa razičitim zainteresovanim stranama. Nacionani akteri sa kojima hotine sarađuje ukjučuju vadine agencije, nevadine organizacije, univerzitete i posovne subjekte (mobine i internet operatere i pružaoce internet usuga, ISP). Finski tim hotine servisa ima i druge značajne zadatke. Kroz edukaciju i obuku, pobojšava se znanje dece i madih o sigurnom ponašanju na webu, a obuke su namenjene i profesionacima koji rade sa decom. Tim iz Nettivihje hotine servisa promoviše prava deteta pišući mišjenja u novinama i na bogovima, ukjučujuči bog Save the Chidren Finand. Krajem 2017. godine, tim je počeo da istražuje o seksuanom uznemiravanju dece u vezi sa digitanim medijima. Preko 3.000 dece iz cee Finske odgovorio je na upit posat u vezi sa istraživanjem. Rezutati istraživanja objavjeni su u septembru 2018. godine. Save the Chidren Finand takođe održava preventivni onine materija za samopomoć, Otanvastuun.fi, za osobe koje su zabrinute za svoje seksuane interese, misi, osećanja ii akcije u vezi sa decom. U saradnji sa Hesinškim i Uusimaa boničkim distriktom i Trening centrom za krivične sankcije, za Mieenterveistao.fi 115 je izrađen program za samopomoć za jude koji su zabrinuti zbog svog seksuanog interesa za decu, koji je dostupan na toj web stranici 116 gde se kikom doazi na stranicu namenjenu ovim osobama. 117 Učešće madih Učešće dece i madih je ukjučeno u projektne aktivnosti kad god je to razumno: ne samo na jednom omadinskom paneu, već i u razičitim grupama dece i madih razičitog uzrasta. Aktivnosti participacije madih su ukjučene, na primer, u Peer Student Programme (Vršnjački studentski program), koji je impementiran u 90% finskih škoa i u programu Onine Peer Student Programme, koji se sprovodi u voonterskim grupama madih. Kampanje podizanja nivoa svesti, kao što je Nedeja medijske pismenosti (MLV) i drugi rad na podizanju nivoa svesti, ohrabruje decu i made da aktivno učestvuju kako bi pobojšai svoje medijske veštine i preduzei mere u pitanjima koja se tiču njihovih prava i dobrobiti u trenutnoj medijskoj kuturi. 115 Više na: https://www.mieenterveystao.fi/en/pages/defaut.aspx 116 Više na: https://www.peastakaaapset.fi/tyomme-kotimaassa/asten-suojeu-ja-nettivihje/omahoito/ 117 Više na: https://www.mieenterveystao.fi/aikuiset/itsehoito-ja-oppaat/itsehoito/seksuaainen-kiinnostus-apsiin/pages/defaut.aspx 54 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Sovenija Centar za bezbedniji internet Sovenački centar za bezbedniji internet postoji radi promovisanja sigurnijeg i bojeg korišćenja interneta i mobinih tehnoogija među decom i madima. To je nacionani projekat za promociju i obezbeđenje bojeg interneta za decu. Sufinansiran je od strane Evropske unije u okviru Programa za povezivanje Evrope, a deo sredstava doazi od Ministarstva za javnu upravu, koje je i pokrovitej centra. Projekat vodi konzorcijum partnera koji koordinira Fakutet društvenih nauka Univerziteta u Ljubjani, Akademska i istraživačka mreža Sovenije (Arnes), Sovenačko udruženje prijateja madih (ZPMS) i Informativni i savetodavni centar za made Sovenije (MISSS). Centar za bezbedniji internet u Soveniji ima tri komponente: Centar za podizanje nivoa svesti Safe.si, Hepine Tom teefon i Hotine Spetno oko. Web stranica je veoma pregedna i jednostavna za korišćenje, priagođena deci i madima. Objedinjeni izveštaj za period od 2016. do 2018. godine o aktivnostima Centra za bezbedniji internet Sovenije veoma je informativan i ukjučuje aktivnosti svih njegovih komponenti. Dostupan je na sovenačkom jeziku. 118 Podizanje nivoa svesti Kao centar za podizanje nivoa svesti, Safe.si 119 Sovenije podiže svest svojih pet cijnih grupa o sigurnom i odgovornom korišćenju interneta i novih tehnoogija. Cij projekta je da deci, madima, roditejima, nastavnicima i socijanim radnicima pruži znanje i aate za vođenje, osnaživanje i pomoć deci i madima u digitanom svetu. Centar za podizanje svesti pozicioniran je kao kjučna baza resursa i znanja za korišćenje interneta i mobinih tehnoogija kod dece u Soveniji. Snažna mreža nacionanih aktera podržava Centar i obezbeđuje širenje obrazovnih materijaa, informacija i saveta. Centar inicira, koordinira i učestvuje u širokom spektru aktivnosti i inicijativa u ciju podizanja nivoa svesti u ovoj obasti. Postoji veiko interesovanje među sovenačkim škoama da učestvuju u obukama i radionicama o bezbednosti na internetu za razičite cijne grupe. Safe.si je od 2007. godine aktivno ukjučen u edukaciju madih, roditeja i nastavnika o mogućnostima i potencijanim rizicima korišćenja interneta. To je najpriznatija institucija u Soveniji koja se bavi 118 Izveštaj je dostupan na: https://safe.si/sites/defaut/fies/koncno_porocio_2016_-_2018.pdf 119 Više na: https://safe.si/ strana 55
obukama o bezbednosti na internetu, a škoe često traže usuge Centra za podizanje svesti kako bi se pobojšao znanje kako nastavnika, tako i učenika i njihovih roditeja kroz razičite radionice i predavanja u tom centru. Obeežavanje Safer Internet Day u 2019. godini bio je pod soganom Together for a better internet, a fokus je bio na digitanom roditejstvu. 120 Hepine Deca, tinejdžeri, madi i roditeji koji se nađu u potrebi ii teškoći vezanoj za korišćenje interneta ii mobinih uređaja mogu pozvati potpuno bespatni teefonski broj TOM teefon 116 111. 121 Ova hepine deuje u okviru Udruženja prijateja madih Sovenije (ZPMS). Osnovana je 1990. godine, a pet godina kasnije uspostavjena je nacionana mreža koja povezuje oko 200 obučenih savetnika. 122 Savetnici na iniji za pomoć su obučeni da daju ko- 120 Više na: https://www.betterinternetforkids.eu/web/sovenia/sid 121 Više na: http://www.e-tom.si/ 122 Mreža TOM teefona se sastoji od 9 savetodavnih grupa koje deuju u Ljubjani, Mariboru, Murskoj Soboti, Sovenskim Konjicama, Veenju, Krškom, Idriji, Ajdovščini i Tominu. 56 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
risne savete onima koji pozivaju, da ih vođeno usmeravaju kako bi im pomogi da sami reše probeme, ii da ih upute drugim institucijama koje mogu direktno da pomognu. Poziv na ovaj teefonski broj se prima svakog dana, ukjučujući nedeje i praznike, od 12.00 do 20.00 sati. Pored toga, pitanja se mogu postaviti i putem kontakt-formuara na web sajtu Tom Teefon. Soba za razgovor (chat room) je takođe dostupna nekoiko puta nedejno. Anonimnost i poverjivost poziva i razgovora su zagarantovani. Na ovaj način ohrabruju se deca i madi da razviju samopouzdanje i komunikacione veštine i pripreme se za samostano rešavanje konfiktnih situacija. Da bi se osigurao sveukupni razvoj i zaštita dece i madih, TOM se osanja na druge sične projekte i programe koji im mogu pružiti direktnu podršku (na primer, Savetodavni centar za decu i made, savetodavne usuge u škoama, centri za socijani rad, centri za krizne situacije, ekari - ginekoozi, druge hepine i organizacije koje se bave madima. TOM hepine deo je mreže Insafe. Hotine Hotine Spetno oko 123 (Web Eye) omogućava korisnicima interneta u Soveniji da anonimno prijavjuju fotografije seksuanog zostavjanja dece i govor mržnje na koje naiaze na mreži. Uazna tačka je uspostavjena uz finansijsku podršku Programa za bezbedniji internet Evropske unije u septembru 2006. godine, a korisnici su počei da prijavjuju iegane sadržaje u martu 2007. godine, kada je obezbeđena tehnooška patforma, web stranica www.spetno-oko.si i uspostavjena saradnja sa poicijom. Gavna misija hotine-a Spetno oko je da se u biskoj saradnji sa poicijom, internet provajderima i drugim vadinim i nevadinim organizacijama u Soveniji smanji broj fotografija seksuanog zostavjanja dece i govor mržnje na internetu. Hotine ostvaruje svoju misiju kroz sedeće cijeve: funkcija inije koja omogućava anonimno prijavjivanje ieganog sadržaja na internetu, podizanje nivoa svesti o ieganom onine sadržaju, brza i efikasna anaiza pristigih prijava, saradnja sa drugim teefonskim inijama širom sveta, razmena prijava i najbojih praksi i monitoring uočavanja i ukanjanja fotografija seksuanog zostavjanja dece na sovenačkim serverima. Kao čanovi Saveta Centra za bezbedniji internet, Vrhovno državno tužiaštvo Sovenije i poicija, kao i predstavnici medija i drugih organizacija koje aktivno rade na poju zaštite prava dece, takođe su ukjučeni u projekat. Izveštaj o aktivnostima hotine-a Spetno oko dostupan je na sovenačkom jeziku, ai je veoma pregedan, naročito u deu prikazivanja statističkih podataka i trendova za period počev od 2007. do 2017. godine. 124 123 Više na: https://www.spetno-oko.si/ 124 Dostupan na: https://www.spetno-oko.si/sites/defaut/fies/spetno_oko_porocio_2017.pdf strana 57
Hotine Spetno oko ukjučen je u mrežu INHOPE i deo je ICCAM 125 međunarodne patforme za prijavu CSAM/CSEM. Pane madih Pane madih sastoji se od madih uzrasta do 18 godina i daje aktivan doprinos aktivnostima Centra za bezbedniji internet u Soveniji. Koordinacija aktivnosti učešća madih omogućava razgovore sa decom i madima o njihovim iskustvima na internetu. Cij je da se dobiju njihova mišjenja i sugestije i ukjuče u otkrivanje novih trendova, rizika i praznina u znanju, kako bi se pripremii reevantni resursi za podizanje svesti, web sadržaja, radionica i drugih aktivnosti koje zadovojavaju njihove potrebe i pružaju im potrebna znanja. 125 Videti više o ICCAM u odejku ovog dokumenta sa podnasovom INHOPE 58 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Srbija Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu U skadu sa Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece priikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnoogija, koja je na predog Ministarstva trgovine, turizma i teekomunikacija (MTTT) usvojena na sednici Vade Repubike Srbije 30. juna 2016, osnovan je 27. februara 2017. godine Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu. 126 Putem tog centra, MTTT sprovodi savetovanje dece, roditeja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana, o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnoogija kroz razičite aktivnosti usmerene na podizanje nivoa svesti. Edukaciju o bezbednosti dece na internetu Nacionani kontakt centar sprovodi i organizovanjem seminara, radionica, prezentacija i informisanjem putem štampanih, eektronskih i drugih medija. Omogućen je i prijem prijava štetnog, neprimerenog i neeganog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavjivanje ugroženosti prava i interesa deteta. 126 Više na: http://pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at/kontakt-centar strana 59
Prema web stranici Nacionanog kontakt centra, partneri su mu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnooškog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih posova, međunarodna organizacija Save the Chidren i kompanija Microsoft. Samo u prvih mesec dana rada ovog centra ostvareno je 500 poziva, od čega četiri sa eementima krivičnog dea, te su prijave proseđene nadežnom tužiaštvu, a za nepune dve godine primjeno je oko 7.300 poziva i onine prijava i upita 127 i registrovano 155 predmeta težih sučajeva onajn ugrožavanja maoetnika. 128 Na osnovu prijava razičitih obika uznemiravanja i ugrožavanja dece formirani su predmeti prijava u sučajevima vređanja, krađe identiteta, zoupotrebe fotografija, razičitih vidova digitanog nasija među vršnjacima, a pokrenuto je i više sučajeva pedofiije, odnosno onine predatorstva, pretnji, seksuanog uznemiravanja i drugih potencijanih krivičnih dea. U zavisnosti od vrste prijava, one su proseđene Tužiaštvu za visokotehnooški krimina i Ministarstvu unutrašnjih posova, odnosno Ministarstvu prosvete, uz davanje saveta pozivaocima. Najčešće postavjana pitanja kontakt centru, preko formuara unutar okvira Zabrinut sam za bezbednost deteta su: kako bezbedno koristiti društvene mreže, kako instairati fiter za roditejsku kontrou, šta uraditi priikom hakovanja profia na društvenim mrežama, kako ukoniti ažni naog na društvenoj mreži, kako izbeći iskačuće rekame, kako bokirati naog na kome se širi vređanje, kako napraviti jaku ozinku i s. Operateri i savetnici kontakt centra savetuju roditeje, starateje, nastavnike da razgovaraju sa decom i da im ukažu na opasnosti bio koje vrste komunikacije sa nepoznatim osobama, da ne prihvataju takvu komunikaciju, niti da odgovaraju na upite i zahteve sa nepoznatih naoga i web adresa. Prijave koje se tiču ugroženosti zdravja dece zbog prekomernog korišćenja interneta proseđene su nadežnim domovima zdravja. Radi unapređenja saradnje, ai i razmene iskustava sa zdravstvenim radnicima, sprovode se i tehničke obuke za zaposene u domovima zdravja za korišćenje apikacije putem koje im se proseđuju prijave građana. Reč je o apikaciji putem koje je centar povezan sa preko 500 pojedinačnih kontakata u svim institucijama sa kojima sarađuje 129. Podizanje nivoa svesti Kako bi se podigao nivo svest među roditeјima, decom, kao i nastavnicima o opasnostima koje vrebaju na internetu, edukatori Nacionanog kontakt centra za bezbednost dece na internetu osmisii su interaktivne prezentacije namenjene deci i roditeјima. Tako je započeta programska kampanja pod nazivom IT karavan. To je je edukativna 127 Informacija od 01.03.2019. godine navedena na Twitter naogu patforme Pametno i bezbedno. 128 Izvor: http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at/vesti/vest/zajedno-za-boji-internet 129 Izvor: http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at/projekti/digitana-bezbednost 60 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
kampanja za promociju korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnoogija. IT karavan je nosiac patforme Pametno&bezbedno, koja predstavja prednosti upotrebe interneta i novih tehnoogija u obrazovanju, posovanju i komunikacijama, ai i opasnosti koje su posedica njihove nepravine i neusmerene upotrebe. 130 IT karavan 131 po prvi put je organizovan poovinom 2016. godine. Škoskim prezentacijama prisustvovao je tada oko 5.000 učenika starijih razreda osnovnih škoa, dok je na gradskim trgovima promociju ovog projekta video više hijada građana. IT karavan 02 sproveden je naredne, 2017. godine i promovisao je robotiku i programiranje, podstičući made da razvijaju digitane veštine kroz igru i zabavu, ai i da se znanjem zaštite od rizičnih situacija na internetu. Prezentacijama o zaštiti od digitanog nasija i drugih obika zoupotrebe dece na internetu prisustvovao je više od 5.500 učenika i oko 90 nastavnika iz 17 osnovnih škoa iz Srbije. U 2018. godini IT karavan 03 za učenike osnovnih škoa u Srbiji, njihove roditeјe i nastavnike, organizovan je sa ciјem podsticanja pametnog i bezbednog korišćenja novih tehnoogija. Partneri Nacionanog kontakt centra su, kao i prethodnih godina, bii Ministarstvo prosvete, nauke i tehnooškog razvoja i kompanija Majkrosoft, a 2018. godine pridružii su se i Nacionana asocijacija roditeјa i nastavnika Srbije i Fondacija Petјa. Edukatori Centra pored teefonske i onajn edukacije drže predavanja širom Srbije, na kojima je do sada prisustvovao više od 11.000 učenika i 3.800 roditeja. 132 Apria meseca 2019. godine započea je opsežna medijska kampanja za bezbednost dece na internetu Tvoj internet broj - 19833 koja promoviše zaštitu dece na internetu i Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu, a pratiće i IT karavan 04 133 čiji je sogan Faca interneta. Hotine Na web stranici Pametno&Bezbedno Nacionanog kontakt centra omogućen je prijem prijava štetnog, neprimerenog i neeganog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavjivanje ugroženosti prava i interesa deteta, što se može uraditi putem teefona, pozivom na broj 19 833, ii onine, eektronskim popunjavanjem onine prijave. 134 130 Patforma Pametno i bezbedno, na svojoj Facebook stranici ažurno obaveštava o svim aktivnostima i veoma je informativa. Više na: https://www.facebook.com/pametnoibezbedno/. Takođe, objavjuje novosti i na Instagramu https://www.instagram.com/pametnoibezbedno/ i Twitteru https://twitter.com/pametnobezbedno 131 Više na: http://pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at/projekti/it-karavan 132 Izvor: http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-at/vesti/vest/zajedno-za-boji-internet 133 U IT karavan 04 ukjučeno je 25 škoa, odnosno oko 2000 đaka, iz Niša, Novog Pazara, Čačka, Zrenjanina i Beograda, a koncept programa predstavja takmičenje za osnovce iz poznavanja digitanih tehnoogija i digitane bezbednosti. 134 Prijava je dostupna na web stranici Nacionanog kontakt centra: http://pametnoibezbedno.gov.rs/pametno/pocetna/bezbednost_dece_na_internetu/formuar-neegani-sadrzaj/ strana 61
Nacionani kontakt centar za prijem prijava dostupan je radnim danima, od ponedejka do petka u periodu od 07.30 do 15.30 časova. Na prijemu teefonskih i onine prijava angažovane su četiri osobe, koje primaju prijave o svim vrstama nasija putem interneta. Uspostavjena je direktna veza sa poicijom, tužiaštvom, centrima za socijani rad, domovima zdravja i ministarstvom nadežnim za obrazovanje zbog prijava vršnjačkog nasija. Ukoiko osoba koja prijavjuje zoupotrebu na internetu putem onine formuara žei da ostavi kontakt podatke, potrebno je da popuni obrazac Pristanak na obradu podatka i isti prosedi poštom na adresu MTTT, dostupnu u okviru okvira Prijava nepožejnog sadržaja, sa obaveštenjem da će se prijave, dostavjene Nacionanom kontakt centru, daje proseđivati nadežnim institucijama, samo u sučaju da navodi iz prijave upućuju na potrebu ukjučivanja drugih nadežnih institucija. Takođe je naznačeno da, ukoiko prijavu podnosi ice mađe od 15 godina, obrazac Pristanak za obradu podataka popunjava roditej ii staratej tog ica. Formuar Prijave štetnog, neprimerenog i neeganog sadržaja i ponašanja na internetu sadrži odejke koji se popunjavaju kikom i izborom sa ponuđenog sadržaja, sa obaveznim popunjavanjem poja označenih zvezdicom (*): Odaberite kategoriju sadržaja koji prijavjujete: Cyberbuing Sexting Trafficking Krađa identiteta Prevare i ostae nezakonite aktivnosti Drugi obici iskorišćavanja i ugrožavanja dece Opis sadržaja koji prijavjujete: Neprimerena onine komunikacija Širenje neistina i govor mržnje Narušavanje bezbednosti, ucena i pretnja Nezakonite aktivnosti (krađa, terorizam, prevare) Ostao Dodatne informacije: Lokacija: Veb sajt Imej Društvena mreža Ostao Unesite ink na kojem se naazi sadržaj koji prijavjujete* Na kraju Prijave se, u posebno poje, unosi URL sadržaja koji se prijavjuje i šaje prijava pritiskom na poje sa oznakom: Pošaji. 62 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
U obradi prijava učestvuju u druge nadežne institucije i sužbe, u zavisnosti od toga da i neegaan sadržaj i ponašanje povređuju psihički ii fizički integritet deteta (pretnje nasijem, uhođenje, napastvovanje, dečju pornografiju i s.), čine povredu prava, zdravstvenog stanja, dobrobiti, opšteg integriteta deteta, ii predstavjaju rizik stvaranja zavisnosti od korišćenja interneta. U zavisnosti od prijave, ice može biti upućeno sedećim nadežnim institucijama: centrima za socijani rad, domovima zdravja, Ministarstvu zdravja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnooškog razvoja, Ministarstvu za rad, zapošjavanje, boračka i socijana pitanja, Ministarstvu unutrašnjih posova, Repubičkom javnom tužiaštvu. Pored navedenih državnih organa, u rad Nacionanog kontakt centra ukjučene su, kao partneri, i organizacije civinog društva. Na web stranici Nacionanog kontakt centra naaze se korisni saveti o dobrim i ošim staranama interneta, saveti za bezbedno korišćenje interneta, definicije obika nasija vezanih za zoupotrebu interneta i saveti za zaštitu na internetu, ukjučujući i roditejski nadzor sa smernicama za preuzimanje bespatnih apikacija, kao što su SecureTeenParentaContro, Kids Pace ParentaContro, Screen Time ParentaContro. Na osnovu prijave, Nacionani kontakt centar preduzima sedeće aktivnosti: 1) dostavja obaveštenje o podnetoj prijavi administratoru internet sajta u sučaju da navodi iz prijave upućuju na neprimeren ii štetan sadržaj; 2) proseđuje prijavu, ukoiko navodi iz prijave upućuju na postojanje krivičnog dea, nadežnom javnom tužiaštvu, a informaciju o podnetoj prijavi ministarstvu nadežnom za unutrašnje posove (Odejenju za suzbijanje visokotehonoškog kriminaa), s cijem informisanja i u svrhu borbe protiv visokotehooškog kriminaa; 3) proseđuje prijavu nadežnom centru za socijani rad u sučaju da navodi iz prijave upućuju na povredu prava, zdravstvenog stanja, dobrobiti i/ii opšteg integriteta deteta, kao i obaveštenje nadežnom domu zdravja o podnetoj prijavi u sučaju da navodi iz prijave upućuju na rizik stvaranja zavisnosti od korišćenja interneta; 4) proseđuje prijavu inspekciji za informacionu bezbednost u sučaju da navodi iz prijave upućuju na narušavanje bezbednosti ii neodgovarajuće postupanje operatera IKT sistema od posebnog značaja i obaveštava podnosioca prijave o preduzetim aktivnostima vezano za prijem prijave. Nakon prijema prijave, centri za socijani rad, u okviru svoje nadežnosti, vrše procenu stavova ica koja se staraju o detetu, utvrđuju stepen uticaja nezakonitih sadržaja informaciono-komunikacionih tehnoogija na dete, i pružaju pomoć u skadu sa zakonom i svojim ovašćenjima, a nakon što primi prijavu, nadežni dom zdravja utvrđuje, ukoiko postoji prethodna sagasnost pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika ii starateja, da i postoji rizik stvaranja zavisnosti ii je stvorena zavisnost od korišćenja interneta i pruža pomoć u skadu sa zakonom. strana 63
Zakjučci i preporuke: Operativni priručnik kroz anaizu i primere dobrih praksi pokazuje da centri za bezbedniji internet pružaju širok spektar dostupnih i vrednih izvora podrške za decu, odrase i profesionace o tome kako da se deca sačuvaju i ostanu bezbedna na mreži. Ukupno posmatrano, centri daju veoma pozitivne rezutate koji su u skadu sa njihovim cijem podizanja nivoa svesti, pružanja informacija, pomoći i podrške, smanjenja rizika ii potencijanog rizika po decu i druge korisnike usuga i participacije madih u vezi sa bezbednijim korišćenjem interneta. Centri za bezbedniji internet pružaju dodatne ishode i pomake koje šira zajednica ne može uvek da prepozna i sageda. Kompementarni načini pristupa web stranici centra, eektronskom poštom, tekstuanom porukom i teefonom omogućavaju deci i madima da dođu do podrške kada i gde im je potrebna ii javnosti da prijavi nezakoniti sadržaj kada na njega naiđe. U brzoj digitanoj eri, centri igraju kjučnu uogu u podizanju svesti dece, madih, odrasih i čitave zajednice. Preporuke za centar za bezbedniji internet Uspostavjanje savetodavne inije za pomoć, odnosno inije za prijavjivanje štetnih i nezakonitih sadržaja, ukoiko nisu uspostavjene u okviru centra za bezbedniji internet. Veoma je važno da se jasno razgraniče njihovi okviri za postupanje, kako bi korisnicima bio jasno i oakšano korišćenje ovih servisa. Učešće madih u procesu donošenja poitika centara za bezbedniji internet, koje je najčešće konsutativno, takođe treba da se unapredi, kako bi se ukjučii u smiseno učešće u procesu donošenja oduka. Preporuka je da se u okviru kontakt centra formano uspostavi Pane madih. Web stranica centra za bezbedniji internet treba da bude priagođena deci, jednostavna, pregedna i pristupačna za upotrebu. Izrada i postavjanje godišnjih izveštaja o radu patforme na zvaničnu web stranicu centra za bezbedniji internet. Ovi izveštaji treba da prikažu statističke podatke i trendove kao i narativni prikaz ukupnih aktivnosti centra u godini na koju se odnose. 64 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
Uspostavjanje sveobuhvatne baze za prikupjanje i širenje znanja o bezbednosti dece na internetu u okviru ovog centra. Osnivanje radnih grupa u koje se ukjučuju eksperti i drugi zainteresovani akteri iz razičitih društvenih sfera radi obavjanja usmerenih, cijanih aktivnosti iz domena bezbednosti dece na internetu (istraživanja; aktivnosti vezane za cijanu obast, novi rizik, na primer; predozi za donosioce oduka i sično). Izrada edukativnih i promotivnih materijaa priagođenih deci, koji su namenjeni i deci nižeg kaendarskog uzrasta (chid-friendy materia) radi promocije bezbednosti dece na internetu. Podsticanje i sprovođenje istraživanja o bezbednosti dece na internetu i reaizacija programa koje preporučuju ta istraživanja, zasnovana na naučnim dokazima i dokazima iz prakse (nacionane i međunarodne); Razvijanje dodatnih mogućnosti za saradnju sa kjučnim nacionanim internet servis provajderima i internet industrijom. Treba razmotriti i ojačati načine na koje se to može unaprediti na nacionanom nivou. Kada je centar za bezbedniji internet deo mreža Insafe i INHOPE, treba da istakne ogotipe tih organizacija i inkove koje vode do njihovih web stranica. Preporuke za savetodavne inije za pomoć deci Hepine, kao sastavnog dea centra za bezbedniji internet Kako bi se savetodavna inija za pomoć deci uspešno uspostavia i funkcionisaa u okviru centra za bezbedniji internet potrebno je imati u vidu sedeće kjučne eemente: Usuga savetodavne inije za pomoć treba da bude potpuno bespatna. Savetodavna inija za pomoć deci treba bude dostupna deci i madima 24 sata dnevno, sedam dana u nedeji, svaki dan u godini, ukjučujući praznike. Ukoiko to nije moguće, opredeiti najduži mogući period i vreme njene dostupnosti. Usuga mora biti dostupna deci, madima, roditejima, nastavnicima i drugim stručnjacima. Linija omogućava anonimnost detetu ii odrasoj osobi koja se obraća iniji zbog deteta ii i u ime deteta, sem u situacijama koje ograničavaju poitiku poverjivosti koje su poznate i osobju inije i o njima unapred upoznaju one koji kontaktiraju iniju; strana 65
Savetodavna inija za pomoć deci za bezbedniji internet mora da usvoji pristup praksi usmeren na dete, a preporuka je da na svojoj web stranici vidjivo naznači da je to njena poitika. Savetodavna inija za pomoć deci mora da postupa u skadu sa principom najbojeg interesa deteta. Usuge koje se pružaju u okviru savetodavne inije centra za bezbedniji internet su: emocionana, psihosocijana i informativna podrška. Savetodavna inija treba da pruža stručnu pomoć i podršku za sva pitanja vezana za bezbedno korišćenje interneta i zaštitu dece i madih na internetu. Svi saradnici koji pružaju usuge u okviru savetodavne inije za pomoć deci u okviru centra za bezbedniji internet (stano angažovano osobje i voonteri) dužni su da savadaju odgovarajuću obaveznu obuku za sticanje kompetencija o radu sa decom i njihovu zaštitu, ukjučujući bezbedno korišćenje IKT. Osobje inije za pomoć treba da ima pristup kontinuiranom profesionanom usavršavanju i pristup stano dostupnoj supervizijskoj i drugoj vrsti podrške. Usuga savetodavne inije za pomoć deci u vezi bezbednijeg korišćenja interneta mora da se osanja na organizovani sistem evidencije i kasifikacije informacija i čuvanja podataka. Savetodavna inija za pomoć deci mora da informiše javnost o specifičnostima ove usuge, kome je usuga namenjena, kao i o vrstama podrške koje su dostupne u okviru inije. Pozivi koji nisu u mandatu savetodavne inije preusmeravaju se na odgovarajuće nadežne sužbe. Promovisanje savetodavne inije vrši se, pored ostaih aktivnosti i tokom većih tematski cijanih nacionanih kampanja ii odgovarajućih dana ii nedeja prevencije, na primer o prevenciji zostavjanja dece ii bezbednosti dece na internetu. Preporuke za savetodavne inije za pomoć deci Hotine kao sastavnog dea centra za bezbedniji internet Linija za prijavjivanje štetnog i nezakonitog sadržaja na svojoj web stranici treba da prikaže vrstu sadržaja koji se može prijaviti na onine obrascu za prijavu. Linija za prijavjivanje treba bude dostupna deci, madima i ukupnoj javnosti 24 časa, a ukoiko to nije moguće, treba da se opredei najduži mogući period i vreme njene dostupnosti. Opcija za: postupanje ukoiko se Vaša 66 strana Projekat Prevencija i borba protiv seksuanog zostavjanja i ekspoatacije dece na internetu u Srbiji i BiH Operativni priručnik za Nacionani kontakt centar za bezbednost dece na internetu u Repubici Srbiji
prijava odnosi na dete koje je u neposrednoj i stvarnoj opasnosti trebao bi da bude prikazana na web stranici inije za prijavjivanje koja će uputiti na poiciju ii organe za visokotehnooški krimina i dežurne sužbe za zaštitu dece. Linija treba da pojasni i objavi na svojoj web stranici kako će se daje postupati sa prijavom (šematski i narativno) kao informaciju namenjenu i dostupnu osobama koje prijavjuju. Obrazac za prijavu štetnog i nezakonitog sadržaja treba da bude dostupan i na engeskom jeziku. Linija treba da sačinjava anaize i godišnje izveštaje koji se postavjaju na web stranici i dostupni su korisnicima, stučnoj i široj javnosti. Osobje angažovano u radu inije za prijavjivanje je obučeno i visoko kompetentno za obavjanje zadataka. Radno okruženje za saradnike angažovane u radu na iniji za prijavjivanje mora da zadovoji standarde za rad ovih inija i ima obezbeđenu stručnu i drugu vrstu podrške osobju. Preporučuje se sačinjavanje transparentnih, jasnih procedura i koraka u postupanju i načinu dokumentovanja, kako bi se osigurao brz i efikasan postupak i otkonie eventuane nejasnoće u nadežnostima između inije i drugih sužbi. U okviru inije za prijavjivanje treba kreirati sistem upozorenja za nove rizike: potrebno je razviti onine obrazac za prijavjivanje, kako bi madi ii drugi korisnici interneta mogi brže da upozore kada prepoznaju potencijane rizike, naiđu na nove probeme ii tehničke izazove. Obezbediti redovne informativne sastanke i programe obuke kako bi pomogi osobju inija za prijavjivanje u rešavanju novih probema i izazova. Boja saradnja sa zainteresovanim stranama je požejna kako bi se unapredia upotreba bezbednosnih internet aata, jer inije za prijavjivanje imaju kjučnu uogu u pružanju povratnih informacija od korisnika o efikasnosti postojećih bezbednosnih mera koje primenjuje internet industrija. strana 67