УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД-ЗЕМУН ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Предмет: Реферат за избор једног наставника у звање доцента за ужу научну област Биохемија. Одлуком Изборног већа Пољопривредног факултета Универзитета у Београду бр. 400/8-3/1 од 26.05.2016. године, именовани смо у Комисију за писање реферата о научним, стручним и педагошким квалификацијама за избор једног наставника у звање и на радно место ДОЦЕНТА за ужу научну област Биохемија на одређено време од 5 година. Конкурс је објављен у публикацији Националне службе за запошљавање Послови, број: 675 од 25.05.2016. године. У законском року на расписани конкурс пријавио се један кандидат: 1. Др Стева Левић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије, асистент Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. На основу поднетог и прикупљеног материјала о кандидату, а у складу са Статутом Пољопривредног факултетa, Правилником о избору наставника и сарадника на Пољопривредном факултету и Упутством за писање реферата, подносимо следећи: 1. Др Стева Левић А. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ ИЗВЕШТАЈ Стева М. Левић, рођен је 08.01.1981. године у Александровцу. Основну школу је завршио у Ратају а средњу у Александровцу. На Пољопривредни факултет Универзитета у Београду уписао се 2000. године. Дипломирао је 2005. године са просечном оценом 8,78. Дипломски рад под називом Испитивање континуалне ферментације пива ћелијама квасца имобилисаним у поливинил-алкохолу одбранио је са оценом 10. Докторске студије, на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, уписао је школске 2007/08. године. Током докторских студија положио је испите са просечном оценом 9,83. 1
Докторску тезу под називом Инкапсулација арома у карнауба воску, алгинату и поливинил-алкохолу одбранио је 05.12.2014. године на Катедри за хемију и биохемију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Од децембра 2009. године запослен је на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду у звању сарадника у настави на Катедри за хемију и биохемију, а од децембра 2011. године изабран је у звање асистента. Ангажован је на предметима Биохемијско инжењерство, Биопроцесно инжењерство и Биореакторско инжењерство на основним академским студијама. Кретање у служби: Од 17.12.2009. Сарадник у настави на Катедри за хемију и биохемију Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. Од 29.12.2011. до данас Асистент на Катедри за хемију и биохемију Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. Б. ДИСЕРТАЦИЈЕ Стева Левић, Докторска дисертација (М71) Инкапсулација арома у карнауба воску, алгинату и поливинил-алкохолу Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, децембар 2014. године. В. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ У току досадашњег наставног рада Стева Левић је ангажован у извођењу вежби на више предмета из уже научне области биохемија на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду: 1. Биохемијско инжењерство-на студијском програму: Прехрамбена технологија, модули: Технологија конзервисања и врења и Технологија ратарских производа. 2. Биопроцесно инжењерство-на студијском програму: Прехрамбена технологија, модули: Технологија конзервисања и врења и Технологија ратарских производа. 3. Биореакторско инжењерство-на студијском програму: Прехрамбена технологија, модул: Микробиологија хране. 2
Учествовао је у припремама и извођењу наставе пратећи стручну и научну литературу, благовремено информисао студенте о садржају програма вежби и наставе, организовао консултације и наставне тестове, са око 100-150 студената сваке године. Помагао је при изради 7 дипломских радова који су реализовани на Пољопривредном и Технолошкометалуршком факултету Универзитета у Београду. др Стева Левић је оцењен од стране студената са оценом 4,41 (на скали од 1 до 5), због чега је веома цењен, како од стране студената тако и од стране колега са Катедре. Г. УЏБЕНИЦИ И ПРАКТИКУМИ Нема података. Д. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ Научно-истраживачка делатност др Стеве Левића одвија се генерално у области биотехнологије, са посебним интересом за нове технике имобилизације/инкапсулације компоненти хране, примену имобилисаних микроорганизама за добијање нових биолошки активних компоненти, развоју нових система и реактора за гејење микроорганизама као и примену нових аналитичких техника у биотехнологији. У току докторских студија Стева Левић се интензивно бавио инкапсулацијом арома као компоненти хране у циљу њихове заштите од негативних утицаја средине. У свом раду, др Стева Левић користи више различитих метода имобилизације/инкапсулације као што су екструзија, дисперзија и емулзификација. При карактеризацији добијених инкапсулата, др Стева Левић користи гасну и течну хроматографију, инфрацрвену спектроскопију, XRD, скенирајућу електронску микроскопију, реолошке и термичке методе аналаизе. Стабилност добијених инкапсулата је испитивана како у in vitro условима тј. симулацији варења, тако и методама за испитивање механичке стабилности. У случају одређених инкапсулата, испитивана је и њихова антимикробна активност на бактеријским сојевима који се јављају као контаминенти у храни. Такође, уводи и релативно нове методе инкапсулације компоненти хране као што је електроспининг и електроспреј, чија примена за циљ има добијање инкапсулата у облику нановлакана и наночестица. У током досадашњег рада, др Стева Левић је објавио десет радова у врхунским међународним часописима (М21), два рада у истакнутим међународним часописима (М22), четири рада у међународним часописима (М23), један рад у домаћем часопису (М52), 13 саопштења на научним скуповима штампаних у целини и 18 саопштења на научним скуповима штампаних у изводу. Коаутор је једног поглавља у међународној монографији и једног поглавља у монографији националног значаја. Др Стева Левић је од 2008. године ангажован на пројектима финансираним од стране Републике Србије, Министарства за просвету, науку и технолошки развој: 1. 2008-2010: Развој нових прехрамбених и дијететских производа са медицинским гљивама и лековитим биљем" ев.бр. ТП-20049. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. 3
2. 2011: Национални пројекат ИИИ46001. 3. 2011: Национални прјекат ИИИ46010. Поред домаћих, др Стева Левић је учесник на више међународних пројеката: 1. 2009-2010: Microencapsulation of plant polyphenols aimed for functional food products. Inside the scope of Serbian/Croatian bilateral scientific collaboration. 2. 2010-2011: New microcarrier systems for controlled drug delivery. Inside the scope of Serbian/Slovenian bilateral scientific collaboration. 3. 2010-2011: Effect of encapsulation of lactic acid bacteria on their survival and performance in food and gastrointestinal conditions. Inside the scope of Serbian/Slovenian bilateral scientific collaboration. 4. 2013-2016: ФП7 Појекат AREA 316004. 1. Монографије: 1.1. Поглавље у међународној монографији: 1.1.1. M. Milivojevic, I. Pajic-Lijakovic, S. Levic, V. Nedovic, B. Bugarski, Alginic acid: sources, modifications and main applications. in: alginic acid-chemical structure, uses and health benefits, Moore, A. (Ed.), Nova Science Publishers, Inc., New York, (2015) 45-88 (ISBN 978-1-63463-224-9) (одговара М14 категорији). 1.2. Поглавље у монографији националног значаја 1.2.1. M. Lazić, V. Veljković, I. Branković-Ilić, M. Tasić, S. Lević, V. Nedović, D. Povrenović, Tehno-ekonomska analiza proizvodnje bioetanola; Bioetanol kao gorivo-stanje i perspektive, (Monografija-nacionalna), Tehnološki fakultet Leskovac, (2007) 128-143 (ISBN 978-86-82367-72-7) (одговара М44 категорији). 2. Поглавља у књигама, прегледни чланци: Нема публикација овог типа. 3. Научни радови објављени у часописима међународног значаја (M20): 3.1. Радови објављени у водећим часописима међународног значаја (M 21): -пре избора у звање асистента: 4
3.1.1. J. Milanovic, V. Manojlovic, S. Levic, N. Rajic, V. Nedovic, B. Bugarski, Microencapsulation of Flavors in Carnauba Wax, Sensors 10 (2010) 901-912. Instruments & Instrumentation 14/61 IF (2010) 1,774. -после избора у звање асистента 3.1.2. S. Lalou, F. Mantzouridou, A. Paraskevopoulou, B. Bugarski, S. Levic, V. Nedovic, Bioflavour production from orange peel hydrolysate using immobilized Saccharomyces cerevisiae, Appl. Microbiol. Biotechnol. 97 (2013) 9397-9407. Biotechnology & Applied Microbiology 32/165 IF (2013) 3,811. 3.1.3. V. ĐorĊević, B. Balanĉ, A. Belšĉak-Cvitanović, S. Lević, K. Trifković, A. Kalušević, I. Kostić, D. Komes, B. Bugarski, V. Nedović, Trends in encapsulation technologies for delivery of food bioactive compounds, Food Eng. Rev. 7 (2014) 1-39. Food Science & Technology 25/122 IF (2014) 2,300. 3.1.4. Pajic-Lijakovic, S. Levic, V. Nedovic, B. Bugarski, Biointerface dynamics- Multi scale modeling considerations, Colloid. Surf. B Biointerfaces 132 (2015) 236-245. Materials Science, Biomaterials 8/33 IF (2015) 3,902. 3.1.5. I. Pajic-Lijakovic, S. Levic, M. HadnaĊev, Z. Stevanovic-Dajic, R. Radosevic, V. Nedovic, B. Bugarski, Structural changes of Ca-alginate beads caused by immobilized yeast cell growth, Biochem. Eng. J. 103 (2015) 32-38. Engineering, Chemical 38/135 IF (2015) 2,463. 3.1.6. A. Klaus, M. Kozarski, J. Vunduk, N. Todorovic, D. Jakovljevic, Z. Zizak, V. Pavlovic, S. Levic, M. Niksic, D.L.J.L. Van Griensven, Biological potential of extracts of the wild edible Basidiomycete mushroom Grifola frondosa, Food Res. Int. 67 (2015) 272-283. Food Science & Technology, 17/124 IF (2015) 3,182. 3.1.7. S. Lević, I. Pajic-Lijakovic, V. ĐorĊević, V. Rac, V. Rakić, T. Šolević-Knudsen, V. Pavlović, B. Bugarski, V. Nedović, Characterization of sodium alginate/dlimonene emulsions and respective calcium alginate/d-limonene beads produced by electrostatic extrusion, Food Hydrocoll. 45 (2015) 111-123. Chemistry, Applied, 8/71 IF (2015) 3,858. 3.1.8. A. Belšĉak-Cvitanović, S. Lević, A. Kalušević, I. Špoljarić, V. ĐorĊević, D. Komes, G. Mršić, V. Nedović, Efficiency assessment of natural biopolymers as encapsulants of green tea (Camellia sinensis L.) bioactive compounds by spray drying, Food Bioprocess. Tech. 8 (2015) 2444-2460. Food Science & Technology, 26/124 IF (2015) 2,574. 3.1.9. D. Dimitrellou, P. Kandylis, T. Petrović, S. Dimitrijević-Branković, S. Lević, V. Nedović, Y. Kourkoutas, Survival of spray dried microencapsulated Lactobacillus casei ATCC 393 in simulated gastrointestinal conditions and fermented milk, LWT Food Sci. Technol. 71 (2016) 169-174. Food Science & Technology 22/124 IF (2015) 2,711. 3.1.10. D. Duvnjak, M. Pantić, V. Pavlović, V. Nedović, S. Lević, D. Matijašević, A. Sknepnek, M. Nikšić, Advances in batch culture fermented Coriolus versicolor medicinal mushroom for the production of antibacterial compounds, Innov. Food Sci. Emerg. 34 (2016) 1-8. Food Science & Technology, 18/124 IF (2015) 2,997. 5
3.2. Радови објављени у истакнутим међународним часописима (М 22): -пре избора у звање асистента: Нема публикација овог типа. -после избора у звање асистента: 3.2.1. S. Lević, N. Obradović, V. Pavlović, B. Isailović, I. Kostić, M. Mitrić, B. Bugarski, V. Nedović, Thermal, morphological, and mechanical properties of ethyl vanillin immobilized in polyvinyl alcohol by electrospinning process, J. Therm. Anal. Calorim. 118 (2014) 661-668. Chemistry, Analytical 37/74 IF (2014) 2,042. 3.2.2. S. Stajić, D. Ţivković, V. Tomović, V. Nedović, M. Perunović, N. Kovjanić, S. Lević, N. Stanišić, The utilisation of grapeseed oil in improving the quality of dry fermented sausages, Int. J. Food. Sci. Tech. 49 (2014) 2356-2363. Food Science & Technology 57/122 IF (2014) 1,384. 3.3. Радови објављени у часописима међународног значаја (М 23): -пре избора у звање асистента 3.3.1. J. Milanovic, S. Levic, V. Manojlovic, V. Nedovic, B. Bugarski, Carnauba wax microparticles producedby melt dispersion technique, Chem. Pap. 65 (2011) 213-220. Chemistry, Multidisciplinary 86/154 IF (2011) 1,096. -после избора у звање асистента 3.3.2. I. Kostić, B. Isailović, V. ĐorĊević, S. Lević, V. Nedović, B. Bugarski, Electrostatic extrusion as a dispersion technique for encapsulation of cells and bioactive compounds, Hem. Ind. 66 (2012) 505-517. Engineering, Chemical 104/133 IF (2012) 0,463. 3.3.3. S. Levic, V. Djordjevic, N. Rajic, M. Milivojevic, B. Bugarski, V. Nedovic, Entrapment of ethyl vanillin in calcium alginate and calcium alginate/poly(vinyl alcohol) beads, Chem. Pap. 67 (2013) 221-228. Chemistry, Multidisciplinary 89/148 IF (2013) 1,193. 3.3.4. K. Oketiĉ, B. Bogoviĉ Matijašić, T. Obermajer, Z. Radulović, S. Lević, N. Mirković, V. Nedović, Evaluation of propidium monoazide real-time PCR for enumeration of probiotic lactobacilli microencapsulated in calcium alginate beads, Benef. Microbes 6 (2015) 1-9. Microbiology 42/138, IF (2015) 3,301. 4. Радови објављени у часописима националног значаја (М 52): -пре избора у звање асистента: Нема публикација овог типа. 6
-после избора у звање асистента: 4.1. S. Lević, A. Kalušević, V. ĐorĊević, B. Bugarski, V. Nedović, Savremeni procesi inkapsulacije u tehnologiji hrane, Hrana i ishrana 1 (2014) 7-12. 5. Радови саопштени на скуповима међународног значаја (М30): Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у целини (М34): -пре избора у звање асистента: 5.1. J. Milenković, S. Lević, V. Manojlović, N. Rajić, B. Bugarski, M. Suliman, M. Jeĉmenica, V. Nedović, Production of alginate/zeolite adsorbent by direct extrusion method, 10 th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI; September 16-19, Donji Milanovac, Serbia, 2010. Program i zbornik radova, 1148-1152. 5.2. J. Milenković, S. Lević, V. Manojlović, N. Rajić, M. Jovanović, B. Bugarski, V. Nedović, Copper adsorption by alginate and alginate/zeolite beads, 10 th International Conference Research and Development in Mechanical Industry RaDMI; September 16-19, Donji Milanovac, Serbia, 2010. Program i zbornik radova, 1153-1157. 5.3. S. Lević, V. Rac, V. Manojlović, V. Rakić, B. Branko, T. Flock, K.E. Krzyczmonik, V. Nedović, Limonene encapsulation in alginate/poly (vinyl alcohol), 11 th International Congress on Engineering and Food (ICEF11); May 22-26, Athens, Greece, 2011. Procedia Food Science 1, 1816-1820. 5.4. V. Nedovic, A. Kalusevic, V. Manojlovic, S. Levic, B. Bugarski, An overview of encapsulation technologies for food applications, 11 th International Congress on Engineering and Food (ICEF11); May 22-26, Athens, Greece, 2011. Procedia Food Science 1, 1806-1815. -после избора у звање асистента: 5.5. A. Kalušević, S. Lević, V. ĐorĊević, D. Beatović, S. Jelaĉić, B. Bugarski, V. Nedović, Encapsulation of basil (Ocimum basilicum) essential oil, CEFood 2012, 6th Central European Congress on Food; September 23-26, Novi Sad, Serbia, 2012. Program i zbornik radova, 1087-1092. 5.6. S., Stajić, V. Tomović, S. Lević, M. Perunović, N. Bogićević, V. Nedović, D. Ţivković, Possibilities for the use of plant oils in fermented sausages production, CEFood 2012, 6th Central European Congress on Food; September 23-26, Novi Sad, Serbia, 2012. Program i zbornik radova, 756-762. 5.7. A. Kalušević, S. Lević, B. Bugarski V. Nedović, Application of microencapsulation in functional food products, 1 st Conference of agronomy students with international participations; October 09-10, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, 2012. Program i zbornik radova, 17-21. 7
5.8. I. Pajic-Lijakovic, B. Bugarski, M. Plavsic S. Levic, A. Kalusevic, V. Nedovic, Microenvironmentally restricted yeast cell growth within Ca-alginate microbeads, International Conference on Biomedical Engineering and Biotechnology (BEB); October 26-28, Beijing, China, 2012. Program i zbornik radova, 180-183. 5.9. А. Stefanović, Ј. Jovanović, М. Dojĉinović, S. Lević, M. Ţuţa, V. Nedović, Z. Kneţević-Jugović, Impact of high-intensity ultrasound probe on the functionality of egg white proteins, 7 th Central European Congress on Food (CEFood); May 21-24, Ohrid, Macedonia, 2014, Journal of Hygienic Engineering and Design, 6, 215-224. 5.10. A. Kalušević, M. Veljović, A. Salević, S. Lević, V. Djordjević, B. Bugarski, V. Nedović, Osvežavajuće bezalkoholno piće na bazi lekovitog bilja obogaćeno polisaharidnim česticama, (Soft drink based on the medicinal herbs enriched with polysaccharide particles), IV International Congress: Engineering, Environment and Materials in Processing Industry ; March 04-06, Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 2015. Program i zbornik radova, 375-381. 5.11. A. Kalušević, R. ĐorĊević, A. Petrović, S. Lević, V. ĐorĊević, B. Bugarski, V. Nedović, Pokožica prokupca kao izvor bioaktivnih jedinjenja (Grapeskin of prokupac as a source of bioactive compounds), IV International Congress: Engineering, Environment and Materials in Processing Industry ; March 04-06, Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 2015. Program i zbornik radova, 438-443. 5.12. A.A. Jovanović, M.G. Zdunić, P.K. Šavikin, N. Ćujić, K. Bukara, S. Lević, B. Bugarski, (2015). Antioksidativna aktivnost etanolnih ekstrakata Thymus serpyllum, (Antioxidant activity of ethanolic extracts of thymus serpyllum), IV International Congress: Engineering, Environment and Materials in Processing Industry ; March 04-06, Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 2015. Program i zbornik radova, 444-452. 5.13. V. Pavlović, S. Lević, P. Mašković, V. Nedović, Nanotechnology perspectives in agro and food industries, XXI Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem; March 11-12, Ĉaĉak, Serbia, 2016, Program i zbornik radova, 605-610. 6. Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у изводу (М34): -пре избора у звање асистента: 6.1. M. Mirkovic, V. Nedovic, I. Leskosek-Cukalovic, S. Levic, B. Bugarski, Continuous beer fermentation with yeast cells immobilized in polyvinyl alcohol, 2 nd International congress on bioprocesses in food industries (ICFB); June 18-21, Patras, Greece, 2006. Program i zbornik radova, p148. 6.2. Lj. Mojović, V. Nedović, M. Rakin, S. Nikolić, S. Lević, Bioethanol production from corn meal hydrolizates by immobilized Saccharomyces cerevisiae var. Ellipsoideus, Joint 4 th Central European Congres of Food and 6 th Croatian Congress of Food Technologists, Biotechnologists and Nutritionists; May15-17, Cavtat, Croatia, 2008. Program i zbornik radova, 343-349. 6.3.B. Bugarski, J. Milanovic, S. Levic, R. Stojanovic, V. Manojlovic, V. Nedovic, Carnauba wax as a carrier for aroma encapsulation, XVI International Conference on Bioencapsulatio; 04-06.09.2008., Dublin, Ireland (2008). Program i zbornik radova, P 53. 6.4.D. Samardzic, V. Manojlovic, S. Levic, N. Rajic, V. Nedovic, Encapsulation of flavour 8
compounds in wax particles, COST 865, Spring Workshop, April 25-26, Ljubljana, Slovenija, 2008. Program i zbornik radova. 6.5. B. Bugarski, S. Levic, V. Manojlovic, I. Pajic, M. Plavsic, V. Nedovic, How far we arrived in upstream processing since 1989 and what one can expect in 20 years? BIA in biotehnologija na slovenski biotehnoloski poti; December 02-03, Ljubljana, Slovenia, 2009. Program i zbornik radova, p69. 6.6. B. Bugarski, S. Levic, J. Milanovic, V. Manojlovic, V. Nedovic, Microencapsulation of flavours in Carnauba wax, XVII International Conference on Bioencapsulation; September 24-26, Groningen, Netherlands, 2009. Program i zbornik radova, p276. -после избора у звање асистента: 6.7. S. Lalou, F. Mantzouridou, A. Paraskevopoulou, B. Bugarski, S. Levic, V. Nedovic, Protective effect of Saccharomyces cerevisiae immobilization in calcium alginate beads on yeast growth in limonene-containing media for bioflavour production, 3 rd European Yeast Flavour Workshop, Biotechnology for Natural Flavours & Fragrances Production; June 20-22, Vevey, Switzerland, 2012. Program i zbornik radova, p39. 6.8. A. Sebők, D. Groó, V. Nedović, S. Lević, CAPINFOOD-Improving the enabling environment and public awareness for innovation in the South-East-European food sector through transnational collaboration, 6 th Central European Congress on Food; May 23-26, Novi Sad, Serbia, 2012. Program i zbornik radova, p614. 6.9. K. Oketiĉ, B. Bogoviĉ-Matijasić, S. Lević, N. Mirković, Z. Radulović, V. Nedović, Survivability of Lactobacillus gasseri and Lactobacillus delbrueckii ssp. bulgaricus probiotic strains entrapped in Ca-alginate beads during storage, 6 th Central European Congress on Food; May 23-26, Novi Sad, Serbia, 2012. Program i zbornik radova, p401. 6.10. M. Bajic, S. Levic, V. Djordjevic, M. Stefanovic, N. Rajic, B. Bugarski, V. Nedovic, Production of sorbents based on immobilized zeolite in alginate/pva beads for sorption of copper ions from water solutions, 15 th European Congress on Biotechnology; September 23-26, Istanbul, Turkey, 2012. Program i zbornik radova, S67-S68. 6.11. A. Kalušević, R. ĐorĊević, S. Lević, J. Vunduk, I. Leskošek-Ĉukalović, N. Nikićević, V. Nedović, Raspberry wine fermentation by immobilized yeast cells, 20 th Internetional Conference on Bioencapsulation; September 21-24, Orillia, Canada, 2012. Program i zbornik radova, p150. 6.12. D. Dimitrellou, P. Kandylis, S. Lević, T. Petrović, S. Dimitrijević-Branković, V. Nedović, Y. Kourkoutas, Survival of microencapsulated Lactobacillus casei ATTC 393 under simulated gastrointestinal condition, 19 th International Symposium on Microencapuslation; September 09-11, Pamplona, Spain. 2013. Program i zbornik radova, p151. 6.13. S. Lević, A. Kalušević, V. ĐorĊević, V. Rac, V. Rakić, V. Pavlović, T. Šolević- Knudsen, B. Bugarski, V. Nedović, Preparation of Ca-alginate encapsulates with liquid aroma, 1 st Congress on Food Structure Design; October 15-17, Porto, Portugal, 2014. Program i zbornik radova, Ref. 4377, 71-72. 6.14. A. Belšĉak-Cvitanović, V. Nedović, S. Lević, A. Kalušević, V. ĐorĊević, D. Komes, B. Bugarski, Spray drying microencapsulation of green tea (Camellia sinensis L.) 9
phytochemicals: potential of colour retention and improvement of sensory properties, 28 th EFFoST International Conference: Innovations in attractive and sustainable food for health; November 25-28, Uppsala, Sweden, 2014. Program i zbornik radova, PO2.19. 6.15. M. Yilmaztekin, S. Levic, A. Kalušević, M. Çam, B. Bugarski, V. Nedovic, Characterization of peppermint (Mentha piperita l.) essential oil encapsulates and sensory evaluation of ice cream as a potential vehicle, 3 rd International Symposium on Traditional Foods from Adriatic to Caucasus ; October 01-04, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, 2015. Program i zbornik radova, TF3_O1078, p41. 6.16. S. Levic, P. Rösch, J. Popp, V. Pavlovic, A. Kalusevic, V. Nedovic, Application of raman microscopy for control of encapsulation/immobilization processes, EU Project Collaborations (AREA): State-of-the-art technologies: challenge for the research in Agricultural and Food Sciences; April 18-20, Belgrade, Serbia, 2016. Program i zbornik radova, p38. 6.17. M. Pantić, D. Matijašević, D. Duvnjak, A. Sknepnek, S. Despotović, S. Lević, V. Nedović, M. Nikšić, Antibacterial activity of extracts obtained from industrial grown Pleurotus ostreatus mushroom, EU Project Collaborations (AREA): State-ofthe-art technologies: challenge for the research in Agricultural and Food Sciences; April 18-20, Belgrade, Serbia, 2016. Program i zbornik radova, p94. 6.18. S. Kujundţić, R. ĐorĊević, S. Lević, V. Pavlović, S. Despotović, I. Leskošek-Ĉukalović, V. Nedović, Cider fermentation with suspended and yeast cells immobilized on cellulosic materials, EU Project Collaborations (AREA): State-of-the-art technologies: challenge for the research in Agricultural and Food Sciences; April 18-20, Belgrade, Serbia, 2016. Program i zbornik radova, p79. 8. Приказ радова 3.1.1. У наведеном раду испитивана је инкапсулација ароме етил ванилина у карнауба воску методом дисперговања у отопљеном стању. Након дисперзије, финалне честице инкапсулата су добијене хлађењем дисперзије восак-арома додатком воде. Карактеризација инкапсулата је вршена методама електронске микроскопије (SEM), течне хроматографије (HPLC) као и термичким методама анализе: термогравиметријом (TG) и диференцијалном скенирајућом калориметријом (DSC). Микроскопска анализа добијених честица је показала да су оне готово правилног сферног облика, микронских димензија са одређеним неправилностима на површини честица. Уочена је појава сломљених честица као и честица са унутрашњим шупљинама. Методом течне хроматографије је показано да је остварена јако висока ефикасност инкапсулације етил ванилина од 86.5 ± 5.6% w/w. Термичким методама анализе је утврђено да је отпуштање и генерално термичка стабилност ароме унапређена до температуре од око 200 C, што је позитивно са апекта примене инкпсулата у термичким процесима припреме хране. Поред тога, у раду су анализиране и друге ароме (ароме кокоса, карамела и вишње) које су такође показале задовољавајућа термичка својства у облику инкапсулата. 3.1.2. Хидролизати на бази отпада из прераде цитруса (у овом случају поморанџина кора) су испитивани као потенцијална сировина за добијање биолошких-природних арома ферментацијум помоћу ћелија квасца Saccharomyces cerevisiae. На овај начин се 10
иницијално остварила предност у односу на остале сировине пре свега са аспекта цене јер се користи отпадна сировина. Лимитирајући фактор у примени поморанџине коре као сировине са микробиолошко добијање арома је инхибиторно дејство етарског уља поморанџе према ћелијама квасца. Како би се елиминисао негативан ефекат етарског уља на ћелије, оне су пре ферментације имобилисане у структуру Cа-алгината. Вршено је поређење инкапсулисаних и слободних ћелија при ферментацији хидролизата поморанџине коре. Процес ферментације је праћен бројањем ћелија на агарним плочама, анализом садржаја шећера као и анализом насталих арома тј. једињења методама гасне хроматографије (GC-FID и GC-MS). Показано је да су имобилисане ћелије имале бољу ферментну активност у односу на слободне ћелије квасца Saccharomyces cerevisiae. Поред тога што су показале бољу активност, имобилисане ћелије су производиле и више различитих ароматичних једињења. Ово се пре свега односи на продукцију естара и тзв. воћних арома. Поред тога, имобилисане ћелије су показале добра својства у 6 поновљених циклуса феремнтације. 3.1.3. У овом ревијалном раду дат је приказ најважнијих техника инкапсулације које су од значаја за прехрамбену индустрију. Посебно су истакнуте предности примене инкапсулационих технологија у производњи хране. Међу техникама инкапсулације, посебно су анализиране примене спреј сушења као једне од најстаријих техника, микрочестица на бази полимерних гелова добијених екструзијом, микроемулзија, коацервата, липозома, итд. Обрађено је 370 литературних извора битних за тематику рада. Поред тога, приказ метода инкапсулација и њихове примене је исцрпно дат кроз текст на 38 страна, уз визуелне приказе појединих техника као и табеларни прикази до сада доступних резултата из ове области. Предности инкапсулације и њене примене су у другом делу рада анализиране на примени инкапсулата у чоколади. Праћен је садржај укупних полифенола, флавоноида и антиоксидативни капацитет производа. Добијени производи су показали задовољавајућа сензорна својства. 3.1.4. Кроз анализу раста имобилисаних ћелија и то како на бази литературних података, тако и преко резултата самих аутора, даје се исцрпна анализа фактора који утичу на раст имобилисаних ћелија. Анализирано је више математичких модела за предвиђање раста ћелија у условима лимитираног простора унутар структуре носача. Као модел носач је узет калцијум-алгинат у форми микрочестица. Ближе су испитиване иреверзибилне промене у структури носача настале услед раста ћелија. Ове промене су посебно уочене непосредно око ћелијских агрегата. Промене у структури носача су условљене механичким интеракцијама између ћелија и носача, еластичним интеракцијама између ћелија и носача, површинским и запреминским променама у честицама и макроскопским променама самих честица. Коришћене су две временске скале за моделовање процеса: дужа тј. праћење раста ћелија и краћа тј. време потребно за преуређење ћелијских агрегата. Промене у структури носача пак доводе до промена у миграцији ћелија, деформацији и орјентацији ћелија, смањењу растојање између ћелија и динамици раста ћелија. Понуђени модели представљају збир досадашњих резултата у области раста имобилисаних ћелија, али такође дају и нове смернице у праћењу ових сложених процеса. 11
3.1.5. Праћене су структурне промене честица на бази калцију-алгинатног гела са имобилисаним ћелијама квасца. Реолошка анализа честица као и праћење раста ћелија тј. њихове густине у гелу су биле полазне експерименталне основе за развој модела раста ћелија унутар ограниченог простора. Након имобилизације у Ca-алгинату, ћелије су култивисане у одговарајућој подлози и сакупљани су узорци у току 6 дана. Добијене честице су анализиране преко праћења броја ћелија, ћелијског размештаја у гелу анализом хистолошких пресека док су реолошка испитивања честица вршена помоћу одговарајућег реометарског система. Структурне промене гела током раста ћелија се могу објаснити преко механичких и еластичних ћелија-гел интеракција као и хемијском интеракцијом гела са компонентама хранљиве подлоге. Резултати су показали да се хемијска интеракција највероватније одвија преко уклањања Ca 2+ јона из структуре гела чиме се нарушава његова структура. Динамика промена у структури гела се одвија у одређеним временским интервалима, при чему у завршним фазама раста и саме ћелије доприносе ојачању структуре гела. Познавање ових процеса је важно са аспекта оптимизације имобилизације ћелија и њихове примене у реалним процесима. 3.1.6. Делимично пречишћени полисахариди и алкални екстракт добијени из гљиве Grifola frondosa су испитивани на антимикробну, антиоксидативну и цитотоксичну активност. Хемијске анализе узорака су вршене FTIR спектроскопијом као и 1H- и 13C- NMR. За антимикробну анализу је узето више различитих G+ и G- бактеријских култура. Највећи антимикробни ефеккат је уочен на G+ бактерији Bacillus cereus. С друге стране, алкални екстракт гљиве Grifola frondosa је у испитивањима показао бољи антиоксидативни ефекат. Резултати указују да је антиоксидативни потенцијал узорака зависио од садржаја одређених компоненти као што су полисахариди, глукан као и од садржаја протеина. Екстракти су показали и одређени антитуморни ефекат. Поред наведеног, испитивана је и могућност инкапсулације екстракта гљиве Grifola frondosa у Ca-алгинатне честице методом електростатичке екструзије. Уочено је да су екстракти у одређеној мери погодни за добијање инкапсулата на бази Ca-алгината. 3.1.7. Лимонен као важна прехрамбена арома је имобилисан у структуру Ca-алгината у циљу унапређења термичких карактеристика ароме. За инкапсулацију је коришћена техника електростатичке екструзије. Анализа узорака је вршена преко мерења вискозитета емулзија арома/алгинат и њихове електричне проводљивости пре имобилизације, док су добијене честице испитиване методама гасне хроматографије (за одређивање садржаја ароме), електронске микроскопије (морфолошке карактеристике) и методом термогравиметрије/масене спектрометрије (термичке карактериситке). Поред тога, вршено је и испитивање бубрења сувих честица у одговарајућим растворима. Применом електростатичке екструзије су добијене честице које су биле знатно мање у односу на оне добијене само под дејством гравитације. Просечна величина честица добијених овом техником је била у опсегу ~960 до ~1450 μm. Додатак ароме је условио да након сушења честице мање одступају од полазног облика у односу на влажне честица. Развијен је и нови математички модел за бубрење честица са имобилисаном аромом. Постигнута је висока ефикасност имобилизације (~50 до ~77%), док је термичко отпуштање ароме из инкапсулата унапређено. 12
3.1.8. Екстракт зеленог чаја (Camellia sinensis L.) је инкапсулисан у 12 различитих природних носача методом спреј сушења. Како би се што боље очувала лековита својства зеленог чаја, спреј сушење је вршено на релативно ниској температури од 130 C. Инулин и протеини сурутке су дали највећи принос честица (67,04% и 65,18 %). Исти носачи су показали и највећу ефикасност инкапсулације која је изражена преко садржаја укупних полифенола и флаван-3-ола. Такође, уочен је и нижи садржај кофеина, што је потенцијално добаро са становишта развоја нових функционалних додатака са редукованим садржајем кофеина. С друге стране, примена алгината, ксантана и гуме арабике је довела до бољег очувања боје производа и већег садржаја хлорофила у инкапсулатима. Инкапсулацијом екстракта зеленог чаја је добијен производ који је у сензорном смислу прихватљив, посебно кроз смањену горчину. Статистичком анализом добијених података преко методе вештачких неуронских мрежа се дошло до закључка да се у зависности од примењеног носача могу добити инкапсулати који су добрих физичких својстава или пак добро чувају својства екстракта. 3.1.9. Спреј сушење је коришћено као метода за инкапсулацију Lactobacillus casei ATCC 393. Као носач је коришћено обрано млеко. Добијени инкапсулати су тестирани у симулираним условима дигестивног тракта као и условима током производње и чувања ферментисаног млека. Праћен је број ћелија и поређен је са слободним ћелијама. У условима који симулирају дејство желудачног сока, са аспекта очувања животне активности ћелија много бољи резултати су остварени код инкапсулисаних него код слободних ћелија L. casei. У поређењу са комерцијалним ферментисаним производима, сензорна својства млека ферментисаног помоћу спреј сушених L. casei се нису значајно разликовала. Ово је важно пре свега са аспекта захтева потрошача и очувања сензорних својстава производа. 3.1.10. У овом раду је испитиван антимикробни ефекат компоненти из гљиве Coriolus versicolor гајене у условима течне средине, у за то посебно припремљеном реактору са аерацијом. Након култивације, екстрацелуларни полисахариди су издвојени таложењем са етанолом док је метанолни екстракт добијен из мицелије. Добијени су релативно високи приноси суве материје биомасе од 6,63 ± 0,31 g/l док је принос екстрацелуларних полисахарида извосио 0,74 ± 0.12 g/l. Услови средине су били повољни за раст гљиве у форми потопљене културе, што је и потврђено кроз обилан раст при чему је добијена биомаса била у облику растреситих пелета. У антимикробним испитивањима се посебно добрим показао метанолни екстракт на тестираним G+ бактеријама. Bacillus spizizeni и Staphylococcus epidermidis су се показале као најосетљивије G+ бактерије, док је Yersinia enterocolitica била најосетљивија G- бактерија. Најинтензивнији микробицидни ефекат екстрацелуларних полисахарида је био у случају Enterococcus faecalis и Staphylococcus aureus. Резултати FTIR анализе су показали много сложенију структуру метанолног екстракта, чиме се може објаснити и његова већа антимикробна активност у односу на екстрацелуларне полисахариде. Гајењем у потопљеној култури се за краће време могу добити биолошки вредни производи настали метаболизмом гљива. 3.2.1. Нановлакна на бази пливинил алакохола са имобилисаним етил ванилином су добијена методом електроспининга. У току процеса електроспининга долази до накупљања нановлакана на површини супротно наелектрисане електроде у облику филма 13
који се састоји из нановлакана. Како би се омогућило добијање нанофилмова, припреман је раствор етил ванилина и поливинил алкохола у смеши вода/етанол. У зависности од додатка ароме у почетни раствор, варирао је и пречник добијених нановлакана у опсегу 100-1700 nm. Анализа узорака диференцијалном скенирајућом калориметријом је показала да након имобилизације долази до смањења тачке топљења имобилисаног етил ванилина (~55C ) у односу на слодобну арому (~77 C). XRD анализе су показале разлике и у структурним карактеристикама слодобне и имобилисане ароме. Резултати механичких тестова су показали да филмови са имобилисаном аромом имају добра механичка својства. 3.2.2. У овом раду је вршено испитивање утицаја замене једног дела животињске масти са уљем из семенки грожђа при производњи ферментисаних кобасица. Праћен је утицај додатка уља на боју, текстуру и сензорна својства финалних производа. Вршена је замена до 20% животињске масноће у полазној мешавини са месом. Уље је додавано у слободној форми, инкапсулисано или пак у форми предходно припремљених емулзија. Поред тога, праћен је и утицај чувања у периоду од 30 дана на квалитет овако добијених ферментисаних кобасица. У погледу параметара квалитета као што су садржај масти, ph и TBA вредности, уочена је незнатна разлика између припремљених формулација након производње и чувања. Код кобасица са додатим уљем је дошло до већег губитка масе, док су сензорни параметри зависили од примењене формулације тј. облика у коме је уље додато у производ. И након чувања су уочене само мање разлике у квалитету, док су разлике у TBA вредностима биле незнатно различите између различитих формулација. 3.3.1. Дисперзија отопљеног материјала је коришћена за добијање микрочестица на бази карнауба воска. Отопљени восак је диспергован у топлој води, а након одређеног времена је дисперзија хлађена што је довело до формирања чврстих честица. Добијене су честице уједначене величине и сферног облика, при чему је сама величина честица зависила од примењених процесних услова. Испитиван је утицај полазне концентрације воска, брзине мешања, времена мешања и додатка емулзификатора на сферичност, морфологију и величину честица. Морфолошка анализа је вршена помоћу скенирајуће електронске микроскопије док је величина честица анализирана просејавањем кроз сита стандардне величине. Циљ је био добити честице са величином у опсегу од 150 μm до 300 μm. Додатак смеше Tween 20/Span 40 је дао добре резултате са аспекта сферичности добијених честица. Резултати XRD анализа нису показали промене у структури честица након њиховог добијања у поређењу са полазним воском. Остварени резултати су значајни са аспекта оптимизације добијања инкапсулата, а пре свега инкапсулата са прехрамбеним адитивима. 3.3.2. У овом прегледном раду су анализиране инкапсулационе методе на бази електростатичке екструзије. У последње време ове технике све више привлаче пажњу пре свега због своје једноставности и могућности оптимизације. Кроз анализу доступне литературе извршена је класификација резултата примене електростатичке екструзије за инкапсулацију ћелија и биоактивних компоненти у структуру хидрогел микрочестица. Истакнута је једноставност, прецизност, ефикасност и економичност електростатичке екструзије. Оптимизацијом параметара електростатичке екструзије је могуће добити униформне честице са пречником у опсегу од 100-1000 μm. Кроз више табеларних и 14
графичких приказа су дати до сада остварени резултати примене електростатичке екструзије у различитим областима науке. 3.3.3. Етил ванилин је инкапсулисан у калцијум алгинату и мешавини алгинат/поливинил алкохол методом електростатичке екструзије. Пре саме екструзије је припремана дисперзија ароме у алгинату, која је затим укапавана у раствор за гелирање (калцијум хлорид) под дејством електростатичког поља. Након екструзије, честице су сушене и анализиране FTIR спектроскопијом, термогравиметријом и диференцијалном скенирајућом калориметријом. Честице на бази мешавине алгинат/поливинил алкохол су пре сушења додатно гелиране методом смрзавања-отапања. Резултати показују да након инкапсулације, арома и носач нису реаговали. Све формулације су показале добру стабилност након чувања у трајању од 30 дана. Термичко отпуштање етил ванилина се одвија на 260 C, што је предност примене инкапсулисане ароме у односу на слободни етил ванилин који се отпушта на нижим температурама. Додатак поливинил алкохола и његово накнадно гелирање смрзавањем-отапањем је такође позитивно утицало на термичка својства инкапсулата. 3.3.4. У овом раду је вршено испитивање нове методе за одређивање броја пробиотских ћелија у инкапсулатима на бази PCR технике у комбинацији са пропидиум моноазидом (PMA). Праћен је број ћелија Lactobacillus gasseri K7 и Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus које су инкапсулисане у калцијум алгинатне честице. Узорци су испитивани у периоду од 90 дана, при чему су чувани на температури од 4 C. PCR техника је поређена са класичном методом бројања ћелија на агарној плочи. Коришћење PMA се показало ефикасним у спречавању нежељених процеса при ДНК амплификацији. Међутим, одређивање броја ћелија конвенционалном методом бројања на агарној плочи се не може у потпуности заменити предложеном техником. Наиме, овде изнета техника се може користити као допуна класичном бројању ћелија и одређивању удела термички угрожених ћелија у узорку. 4.1. Овај прегледни рад је објављен у часопису националног значаја (М 52) и за тему има анализу примене инкапсулационих техника у технологији хране. Истакнут је значај инкапсулације за прехрамбену индустрију и предности које њена примена доноси. Кроз рад је дата подела основних типова инкапсулата као и техника инкапсулације. Дат је преглед најважнијих материјала који се користе при инкапсулацији. Посебно су истакнуте технике спреј сушења и облагања у флуидизованом слоју које су нашле широку примену у индустрији. Поред тога дат је и приказ носих техника као што је инкапсулација у полимерним честицама, коацервација, инкапсулација у липозомима и циклодекстринима. Цитираност: Према подацима Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", а према бази података Web of Science утврђено је да су сви до сада објављени радови у којима је др Стева Левић један од аутора, цитирани 101 пута (без аутоцитата). Такође, према бази података Web of Science за период од 2010 до 2015. године, вредност Хиршовог индекса (h-индеx) за Стеву Левића износи 5. 15
Рецензије: Нема података. Ђ. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ Похађао је обуку из области Раманске микроскопије у периоду од 15.01. до 15.04.2015. на Институту за физичку хемију Универзитета у Јени, Немачка. Чланство у друштвима: Члан је Удружења прехрамбених технолога Србије. Страни језици: Енглески језик E. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Др Стева Левић, дипл. инг. прехрамбене технологије, досадашњи асистент Пољопривредног факултета Универзитета у Београду из уже научне области Биохемија, се врло успешно бави истраживањима у области имобилизације/инкапсулације компоненти хране, примени имобилисаних микроорганизама за добијање нових биолошки активних компоненти, развоју нових система и реактора за гејење микроорганизама као и примени нових аналитичких техника у биотехнологији. Кандидат се афирмисао као научни радник, из области којом се бави, о чему сведочи број објављених научних радова. Др Стева Левић објавио је 16 научних радова у међународним часописима (10 радова из категорије М21, 2 рада из категорије М22 и 4 рада у категорији М23). Учествовао је на скуповима међународног значаја и има укупно 31 саопштење са ових скупова. Научни радови др Стеве Левића су до датума писања извештаја цитирани 101 пута. Кандидат др Стева Левић је са успехом држао вежбе на предмету Биохемијско инжењерство, а у новом акредитационом циклусу 2013-2018. је ангажован на предметима Биопроцесно инжењерство и Биореакторско инжењерство на основним академским студијама на Пољоприпредном факултету Универзитета у Београду. Педагошки и одговорно приступа раду са студентима уз успостављање квалитетног односа педагогстудент. Залаже се да им своје знање пренесе, излажући како теоријске тако и практичне основе вежбања. Истовремено је ангажован на развоју научног и стручног подмлатка. Својим досадашњим ангажовањем показао је изражен афинитет према наставном раду. На основу свега наведеног Комисија са задовољством предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета и Већу научних области природних наука Универзитета у Београду да се др Стева Левић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије, изабере у звање и на радно место доцента за ужу научну област Биохемија (за предмете Биохемијско инжењерство, Биопроцесно инжењерство и Биореакторско 16
инжењерство), што верујемо да ће бити од користи Катедри за хемију и биохемију и Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, као и укупном развоју наставе на Факултету, од чега ће највећу корист имати, пре свега, студенти. У Београду, 20. 07. 2016. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: 1. др Виктор Недовић, редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет (Ужа научна област: Биохемија) 2. др Мирослав Врвић, редовни професор, Универзитет у Београду, Хемијски факултет (Ужа научна област: Биохемија) 3. др Бранко Бугарски, редовни професор, Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет (Ужа научна област: Хемијско инжењерство) 4. др Биљана Вуцелић-Радовић, редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет (Ужа научна област: Биохемија) 5. др Малиша Антић, редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет (Ужа научна област: Хемија) 17