Наставна јединица 1

Слични документи
МИКРОБИОЛОГИЈА И ИМУНОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗМИ, ИМУНОСТ И ТУМОРИ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2011/2012.

ФАРМАЦЕУТСКА МИКРОБИОЛОГИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017.

1

МИКРОБИОЛОГИЈА И ИМУНОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗМИ, ИМУНОСТ И ТУМОРИ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2013/2014.

МИКРОБИОЛОГИЈА И ИМУНОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗМИ, ИМУНОСТ И ТУМОРИ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2012/2013.

Osnove metabolizma mikroorganizama

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE СТОМАТОЛОГИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2012/2013. МИКРОБИОЛОГИЈА И ИМУНОЛОГИЈА

Virusi

GENITALNE INFEKCIJE- što liječiti, a što ne u pripremi za MPO postupak ?

ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ СА НЕГОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА школска 2016/2017.

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈА ЗА ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ Школска 2007/2008

Upala pluća – koji su faktori rizika i uzročnici, liječenje

Преузето са На основу члана 39. Закона о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, број 1

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈА ЗА ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ Школска 2007/2008

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET BIOLOŠKI ODSJEK TOKSIČNI SOJEVI E.COLI- TROVANJE ZARAŽENOM HRANOM TOXIC STRAINS OF E.COLI- PO

Microsoft PowerPoint - Amela-Urinarne inf

Slađana Pavić 1, Aleksandra Andrić 2, Marija Antić 1, Milica Jovanović 3, Aleksa Novković 4, Aleksandra Pavić 4 Etiologija, epidemiološki i klinički p

ПАТОЛОШКА ФИЗИОЛОГИЈА OСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2018/2019.

АNАLIZА ЕPIDЕMIОLОŠKЕ SITUАCIЈЕ

Microsoft Word - test pitanja pripremna docx

МИКРОБИОЛОГИЈА И ИМУНОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗМИ, ИМУНОСТ И ТУМОРИ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2018/2019.

No type Здравство Health care 469

26 Здравство Health care Методолошка објашњења Извори и методe прикупљања података Подаци су преузети од Јавне здравствене установе - Института за јав

No type Здравство Health care 497

Недеља имунизације у Европском региону СЗО Вакцине делују, штитећи нас све заједно године Недeља имунизације је годишњи догађај чији је

HPV INFEKCIJA

Slide 1

Vode bazeni 2015, LEKTORISANO

КОЖНЕ И ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ СА НЕГОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА школска 2018/2019.

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA NA TERITORIJI BRANIČEVSKOG I PODUNAVSKOG UPRAVNOG OKRUGA U GODINI Braničevski i Podunavski upravni okrug čini jedanaest

Izveštaj bazeni 2013

Deo poglavlja iz knjige: ORALNA MIKROBIOLOGIJA, Dušan Pavlica i saradnici Biotop usne duplje Utvrđeno je da u sastav organizma čoveka ulazi ogroman br

Katolički školski centar Sv. Josip Sarajevo Srednja medicinska škola ISPITNI KATALOG ZA ZAVRŠNI ISPIT IZ INTERNE MEDICINE U ŠKOLSKOJ / GOD

Slide 1

Microsoft Word doc

Diapositiva 1

ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР 2013/2014 год. Предмет : КОЖНЕ И ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ СА НЕГОМ РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА IV СЕМЕСТАР СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОЖНЕ И ВЕНЕРИ

TEST u elektronskoj formi "Prevencija intrahospitalnih infekcija" 1. Intrahospitalna infekcija se definiše kao bolest koja se razvila (a nije postojal

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VIII РАЗРЕД Општинско такмичење, 25. март године 1. Повежите органеле са њи

NEŽELJENE REAKCIJE NA MLEKO

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Бојана Ј. Симовић Марковић Галектин-3 у експрименталном моделу акутног колитиса ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦ

Klinicka i eksperimentalna interna medicina.pdf

Imunofarmakologija

DEFINICIJE ZARAZNIH BOLESTI KOJE SE OBVEZNO PRIJAVLJUJU

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Hrvatska proljetna pedijatrijska škola XXXVI. seminar Split, CIJEPLJENJE IMUNOKOMPROMITIRANE DJECE JELENA VOJINOVIĆ 1,2, TATJANA STANKOVIĆ 1,2,

Šifra modula UFŽ 313 Fakultet PMF A. OPĆI PODACI Modul UPOREDNA FIZIOLOGIJA ŽIVOTINJA NASTAVNI PROGRAM Fakultet Prirodno-matematički Odsjek Biologija

Образац - 1 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ФАКУЛТЕТ: ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор наставника и сарадника у звање I. ПОДАЦИ О КОНКУР

ГИНЕКОЛОГИЈА И АКУШЕРСТВО СА НЕГОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017.

Microsoft PowerPoint - sr-SP-Latn_Mikrobiologija_predavanje_1 [Compatibility Mode]

Cekos In Ekspert На основу члана 39. став 3. Закона о заштити становништва од заразних болести ("Службени гласник РС", број 15/16), Министар здравља д

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU MEDICINSKI FAKULTET Iva Jurčević Osebujnost djelovanja imunološkog sustava onkoloških bolesnika DIPLOMSKI RAD Zagreb, 2016.

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA, NOVI SAD STOMATOLOŠKI FAKULTET ИСПИТНА ПИТАЊА ГНАТОЛОГИЈA 1. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА И ЗНАЧАЈ ГНАТОЛОГИЈЕ 2. ИЗНАЛАЖ

NASTAVNI PLAN I PROGRAM STUDIJSKOG PROGRAMA 2: LABORATORIJSKE TEHNOLOGIJE ZA ZVANJE: BACHELOR LABORATORIJSKIH TEHNOLOGIJA 8

Title Layout

ОПШТА КИНЕЗИТЕРАПИЈА ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ СТРУКОВНИ ФИЗИОТЕРАПЕУТ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2017/2018.

БИОХЕМИЈА МЕТАБОЛИЗАМ И ФУНКЦИЈА ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2018/2019.

Osnove metabolizma mikroorganizama

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА МЕДИЦИНА И ДРУШТВО ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2017/2018.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ЈУНИОР ПРОЈЕКАТ ЈП Општи подаци и протокол истраживања Назив Пројекта : ДЕТЕКЦИЈА СЕКРЕТОРНОГ ОТИТ

Adresa: Maršala Tita 9a/I Telefon: (033) Faks: (033) Web: Datum i vrijeme slanj

Untitled-1

Одељење за превенцију и контролу заразних болести

Медицински факултет, Универзитет у Београду Институт за патолошку физиологију Љубодраг Буба Михаиловић Др Суботића 9, Бeоград ОБАВЕШТЕЊЕ О МЕСТУ И ТЕР

Медицински факултет, Универзитет у Београду Институт за патолошку физиологију Љубодраг Буба Михаиловић Др Суботића 9, Бeоград ОБАВЕШТЕЊЕ О МЕСТУ И ТЕР

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Марина Милетић-Ковачевић Улога галектина 3 у патогенези експерименталног аутоимунског миокардитиса

ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ; НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Биологија ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ: Кулинарски техничар (I РАЗРЕД) 1. Опште карактеристике и значај бак

Универзитет у Крагујевцу Факултет медицинских наука Др Драган Ђорђевић ГЕНСКИ ПОЛИМОРФИЗМИ ЦИТОКИНА HIGH MOBILITY GROUP BOX-1 КОД КРИТИЧНО ОБОЛЕЛИХ ПА

На основу члана 28

Departman za biomedicinske nauke Studijski program: Sport i fizičko vaspitanje Predmet: Fiziologija 3+2 Literatura: Radovanović. Fiziologija za studen

Slide 1

Cenovnik medicinskih usluga Cenovnik zdravstvenih usluga specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju "Merkur" - Vrnjačka Banja koje se pružaju kori

КОЖНЕ И ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ СА НЕГОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2017/2018.

Microsoft Word - Zar_bolesti_17

Priredila: dr Nora Lazar Šarnjai

UPUTA O LIJEKU Synflorix suspenzija za injekciju Cjepivo protiv pneumokoka, polisaharidno, konjugirano, adsorbirano Pažljivo pročitajte ovu uputu prij

OMEGA MS PHARMACY

Анестезиологија са реаниматологијом OСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ТРЕЋА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016.

ANALIZA ZDRAVSTVENOG STANJA ODRASLOG STANOVNIŠTVA SREMSKOG OKRUGA ZA GODINU Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije na teritoriji

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Microsoft Word - Prik2014_6_epidem.doc

ŠTA SU UROĐENI POREMEĆAJI METABOLIZMA BJELANČEVINA? Bjelančevine (proteini) su stalni sastojci naših prirodnih životnih namirnica. Tokom procesa varen

REPUBLIKA HRVATSKA

Microsoft Word - HSV1srpski.docx

Одељење за превенцију и контролу заразних болести

_IFU_A5_LEAFLET_HCP_v17.indd

Недеља

Одељење за превенцију и контролу заразних болести

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ЈУНИОР ПРОЈЕКАТ ЈП Општи подаци и протокол истраживања Назив Пројекта : ЦИТОКИНСКИ ПРОФИЛ ИМУНСКОГ

Хемијски састав ћелије *Подсетник Хемијски елемент је супстанца која се, хемијском реакцијом, не може претворити удругу супстанцу. Најмањи део хемијск

Microsoft Word - Biologija za konkurs 2018

UNIVERZITET CRNE GORE MEDICINSKI FAKULTET MEDICINSKA BIOHEMIJA INFORMATOR ZA STUDENTE MEDICINE Medicinska biohemija i hemija 2017/18 I UVOD Cilj izuča

Školsko natjecanje, 1.r.,2011

Microsoft Word - isp_pitanja_farmakologija

PROKARIOTI I EUKARIOTI

Транскрипт:

Наставна јединица 1 1. Типови стечене имуности. Основне карактеристике. Против којих типова микроорганизама су усмерени? 2. Активна и пасивна имуност. Основне карактеристике и међусобне разлике. 3. Својства стеченог имунског одговора. Специфичност, разноликост, меморија. 4. Својства стеченог имунског одговора. Клонска експанзија, специјализација, изостанак реакције на сопствене антигене. 5. Основне врсте лимфоцита. Њихове карактеристике и функције. 6. Главне разлике између наивних, ефекторских и меморијских Т и В лимфоцита. 7. Локализација Т и В лимфоцита у лимфном чвору. Како се одржава њихова анатомска раздвојеност? 8. Обрасци миграције наивних и ефекторских Т лимфоцита. 9. Специфичност урођене и стечене имуности. Основне карактеристике и међусобне разлике. 10. Ћелијски рецептори урођене имуности за микроорганизме. Врсте и основне карактеристике. 11. Епителне баријере. Механизми којима епител спречава продор микроорганизама. 12. Фагоцити. Механизми ингестије и убијања микроорганизама. 13. Механизми миграције леукоцита из крви на места инфекције. 14. NK ћелије. Активациони и инхибиторни рецептори. Активација NK ћелија у зависности од равнотеже између ангажовања активационих и инхибиторних рецептора. 15. γδt ly, NKT, B-1 B ly, B ly маргиналне зоне. Основне карактеристике и улога у имунском одговору. 16. Систем комплемента. Врсте, основне карактеристике. 17. Улоге цитокина урођене имуности у одбрани од инфекције.tnf, IL-1, IL-12, IFN тип I. 18. Како урођени имунски одговор појачава стечену имуност.

Наставна јединица 2 1. АРС-ћелије које презентују антиген 2. MHC рестрикција 3. Улазак микроорганизма и миграција дендритичних ћелија у лимфни чвор 4. Унакрсна презентација 5. Гени МНС 6. Структура и функција продуката МНС I класе 7. Структура и функција продуката МНС II класе 8. Обрада и приказивање антигена у склопу молекула I класе МНС 9. Обрада и приказивање антигена у склопу молекула II класе МНС 10. Антитела: структура и класе 11. BCR комплекс 12. TCR комплекс 13. Епитоп, афинитет, авидитет, моноклонска антитела 14. Имунска синапса, корецептори и акцесорски молекули 15. Механизми настајања разноликости рецептора 16. Сазревање и селекција В лимфоцита 17. Сазревање и селекција Т лимфоцита 18. Позитивна и негативна селекција лимфоцита

Наставна јединица 3 1. Која врста стечене имуности је важна у одбрани од интрацелуларних микроорганизама? Које ћелије играју важну улогу у овој врсти стечене имуности? Опиши фазе Т-ћелијског одговора. 2. Препознавање антигена у склопу молекула главног комплекса ткивне подударности. Које компоненте улазе у састав TCR комплекса и која је њихова функција? 3. Који акцесорски молекули учествују у активацији Т-ћелијског одговора на антиген? Улога адхезивних молекула у активацији Т лимфоцита. 4. Шта су костимулатори и који је њихов физиолошки значај? Наведи најважније лиганд-рецептор парове који учествују у костимулацији Т лимфоцита. 5. Стимулуси за активацију CD8 + Т лимфоцита. 6. Опиши биохемијске путеве активације Т лимфоцита. 7. Укратко објасни функционални одговор Т лимфоцита на антиген и костимулацију. 8. Основна својства цитокина. Улога IL-2 и рецептора за IL-2 у пролиферацији Т лимфоцита. 9. Диференцијација наивних у ефекторске Т лимфоците. Развој ефекторских Тh1, Тh2 и Тh17 лимфоцита. 10. Настанак меморијских Т лимфоцита. Регулација имунског одговора. 11. Типови ћелијске имуности и врсте интрацелуларних инфекција. 12. Миграција ефекторских Т лимфоцита на место инфекције. 13. Задржавање ефекторских Т лимфоцита на место инфекције. 14. Ефекторске функције Тh1 субпопулације СD4 + Т лимфоцита. Улога Тh1 лимфоцитима у активација макрофага.

15. Елиминација микроорганизама помоћу активираних макрофага. Реакција касне преосетљивости. 16. Објасни ефекторске функције Тh2 субпопулације СD4 + лимфоцита. 17. Објасни ефекторске функције цитотоксичких Т лимфоцита. 18. Механизми којима микроорганизми избегавају целуларну имуност. Наставна јединица 4 1. Који сигнали индукују одговор В лимфоцита на протеинске и непротеинске антигене? 2. Како и где се одиграва интеракција између Тh и В лимфоцита у одговору на протеинске антигене? 3. Којим механизмима Тh лимфоцити стимулишу активацију В лимфоцита? Објасни сличности између механизама активације В лимфоцита и макрофага посредованих Тh лимфоцитима? 4. Објасни промену класе антитела. 5. Објасни сазревање афинитета антитела. 6. Које су особине хуморалног имунског одговора на непротеинске антигене? Објасни зашто су особе након спленектомије јако осетљиве на инфекције изазване инкапсулираним бактеријама? 7. Које су разлике између примарног и секундарног имунског одговора. На који начин промена класе и сазревање афинитета побољшавају способност антитела у борби против патогена? 8. Шта је повратна регулација антителима? 9. Који су региони антитела одговорни за функције антитела?

10. Објасни неутрализацију микроорганизама и токсина, опсонизацију и ћелијску цитотоксичност зависну од антитела. 11. Како се активира систем комплемента? Зашто систем комплемента не оштећије наше ћелије? 12. Које су функције система комплемента? 13. Објасни болести које настају услед дефицијенције појединих компоненти комплемента и регулаторних протеина комплемента. 14. Објасни имуност слузница и неонаталну имуност. 15. Централна толеранција Т лимфоцита. 16. Периферна толеранција Т лимфоцита. Анергија и делеција. 17. Периферна толеранција Т лимфоцита. Регулаторне Т ћелије. 18. Толеранција В лимфоцита. 19. Објасни улогу генетских фактора и инфекција у настанку аутоимунских обољења Наставна јединица 5 1. Који су основни механизми одбацивања алогеног трансплатата? 2. Како Т лимфоцити препознају алогени MHC молекул? 3. Који су проблеми у трансплатацији ћелија костне сржи? 4. Превенција и третман одбацивања калема. 5. Који тип антигена индукује реакцију преосетљивости I типа? 6. Опиши редослед догађаја у реакцији преосетљивости I типа. 7. Који су медијатори мастоцита? 8. Који су механизми оштећења ткива у реакцији преосетљивости II типа?

9. Како имунски комплекси оштећују ткиво? 10. Објасни механизме оштећења ткива у реакцији преосетљивости IV типа. 11. Које су најчешће клиничке и патолошке манифестације имунодефицијенција? 12. Које имунодефицијенције настају због поремећаја у сазревању лимфоцита? 13. Које имунодефицијенције настају због поремећаја у активацији и функцији лимфоцита? 14. Које мутације узрокују поремећај урођене имуности? 15. Како настају Wiskott-Aldrich-ов синдром и атаксија-телангиектазија? 16. Како ХИВ инфицира ћелије? 17. Објасни патогенезу СИДЕ. 18. Зашто је дуга клиничка латенција код ХИВ инфекције? Наставна јединица 6 1. Објаснити основне разлике између еукариотских и прокариотских ћелија (ћелијски зид, једро, ДНК, број хромозома, структура рибозома, органеле, респирација) 2. Навести основне карактеристике морфологије (облик и распоред бактеерија) и грађе бактеријске ћелије (овојнице, органеле, израслине на бактеријској ћелији) 3. Објаснити структуру и састав ћелијског зида грам - и грам + бактерија, уочити разлике у структури грам - и грам + бактерија у односу на структуру и састав пептидогликана и липополисахарида. 4. Објаснити механизам настанка ендотоксичног шока. 5. Објаснити структуру и састав бактеријске капсуле и њену улогу као фактора вируленције. Објаснити структуру и функцију израштаја на бактеријској ћелији и то: аксијални филамент, флагеле и пили (фимбрије). Објаснити разлику између пила значајних за адхеренцију и пила које посредују у процесу коњугације.

6. Објаснити факторе који утичу на раст и размножавање бактерија: температура (психрофилне, мезофилне, термофилне), угљен диоксид (аутотрофне, хетеротрофне), ph, осмотски притисак и јонска концентрација. 7. Објаснити на који начин кисеоник утиче на раст и размножавање бактерија (аеробне, анаеробна, факултативно анаеробне). 8. Објаснити основне принципе дијагностике бактеријских обољења (узорак, микроскопирање, директне методе, култивација и идентификација, серологија). Објаснити Кохове постулате на чијим основама се базира микробиолошка дијагноза којом се потврђује каузална улога неког микроорганизма у настанку инфективне болести. 9. Објаснити специфичности структуре бактеријског хромозома и процеса репликације, транскрипције и транслације. 10. Објаснити два основна процеса која леже у основи реаранжирања гена између различитих бактерија: коњугација и трансдукција, као и улогу коњугације у дисеминацији резистенције на лекове и појам лизогене конверзије и њене улоге у патогенези бактеријских болести. 11. Објаснити појмове коменсализам, мутуализам, синергизам, паразитизам. Објаснити карактеристике нормалне флоре и разлику између колонизације (нормална флора), и клицоноштва. 12. Објаснити појмове инфекција, опортунистичка инфекција, извор инфекције, резервоар инфекције. 13. Објаснити термине патоген, опортуниста (условно патоген), патогеност, вируленција, ИД50, ЛД50, величина инокулума. 14. Навести факторе вируленције и објаснити значај површинских структура бактерија у патогенези инфективних болести: фактори адхеренције (пили, гликокаликс), фактори инвазивности (ензими и инвазин), антифагоцитни фактори (капсула), 15. Објаснити разлике у структури и улози егзотоксина и ендотоксина у настанку болести. 16. Објаснити појмове стерилизација и асепса. Навести методе стерилизације. 17. Објаснити појмове дезинфекција и антисепса. Навести методе дезинфекције. 18. Објаснити разлике, предности и недостатке живих и мртвих вакцина. Објаснити појмове субјединичне вакцине и токсоид. 19. Навести најзначајније механизме којима бактерије избегавају имунски одговор.

20. Навести основне механизме којима бактерије и њихови продукти доводе до оштећења ткива. Објаснити појмове инфекција, интоксикација, токсоинфекција Наставна јединица 7 1. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Staphylococcus aureus-а. 2. Клиничке манифестације инвазивних и токсигених обољења изазваних Staphylococcus aureus-ом. 3. Епидемиолошке и клиничке манифестације инфекција изазваних опортунистима: Staphylococcus epidermidis и Staphylococcus saprophyticus. 4. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Streptococcus pyogenes-а. 5. Клиничке манифестације инвазивних обољења изазваних Streptococcus pyogenesом. 6. Клиничке манифестације токсоинфекција изазваних Streptococcus pyogenes-ом. 7. Патогенеза и клиничке манифестације постстрептококних секвела. 8. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Streptococcus pneumoniae. Патогенеза и клиничке манифестације пнеумококних обољења. 9. Епидемиолошке и клиничке манифестације инфекција изазваних ентерококама. 10. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Neisseria gonorrhoeae. 11. Патогенеза и клиничке манифестације гонококних обољења. 12. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Neisseria meningitidis. 13. Патогенеза, клиничке манифестације и превенција инфекција изазваних Neisseriaом meningitidis. 14. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Haemophilus influenzae. 15. Патогенеза, клиничке манифестације и превенција инфекција изазваних Haemophilus-ом influenzae. 16. Фактори вируленције и епидемиолошке карактеристике Bordetella pertussis. 17. Патогенеза, клиничке манифестације и превенција великог кашља.

18. Legionella pneumophila: основне карактеристике, природно станиште и начин преношења. Патогенеза и клиничке манифестације обољења. Наставна јединица 8 1. Колиформне бактерије. 2. Фактори вируленције E. coli. 3. Обољења које изазива E. coli. 4. Ентеротоксичне E. coli (ETEC) и Ентеропатогене E. coli (EPEC). 5. Ентероинвазивне E. coli (EIEC), Ентерохеморагичне E. Coli (EHEC) и Ентероагрегативне E coli (EAEC). 6. Патогенеза, клиничка слика и дијагностика трбушног тифуса. 7. Патогенеза, клиничка слика и дијагностика гастроентеритиса узрокованог салмонелама. 8. Патогенеза, клиничка слика и дијагностика бациларне дизентерије. 9. Фактори витуленције, патогенеза и клиничка слика болести које изазива Yersinia enterocolitica. 10. Клиничка слика болести које изазива Klebsiella pneumoniae. 11. Фактори витуленције, патогенеза и клиничка слика болести које изазива Pseudomonas aeruginosa. 12. Патогенеза, клиничка слика, дијагностика и терапија колере. 13. Фактори витуленције, патогенеза и клиничка слика болести које изазива Campilobacter. 14. Патогенеза настанка пептичког улкуса и дијагностика Helicobacter pylori-а. 15. Болести које изазива Helicobacter pylori. 16. Разлике између алиментарних токсо-инфекција и интоксикација. 17. Алиментарне токсо-инфекције и интоксикације које изазива Clostridium perfringens. 18. Алиментарне токсо-инфекције и интоксикације које изазива Bacillus cereus.

1. Патогенеза и клиничка слика Антракса. 2. Фактори вируленције Bacillus anthracis-а 3. Патогенеза и клиничка слика Дифтерије 4. Di Te Per вакцина Наставна јединица 9 5. Фактори вируленције Clostridium perfringens 6. Патогенеза и клиничка слика инфекција изазваних Clostridium perfringens 7. Патогенеза и клиничка слика тетануса 8. Патогенеза и клиничка слика ботулизма 9. Механизам дејства тетанусног и ботулинског токсина 10. Патогенеза и клиничка слика инфекција изазваних Clostridium difficile 11. Опште карактеристике Микобактерија 12. Патогенеза и клиничка слика туберкулозе код пацијената са доминантним Th1 имунским одговором 13. Патогенеза и клиничка слика туберкулозе код пацијената са доминантним Th2 имунским одговором 14. Koch-ов оглед и Koch-ов феномен 15. Примарна и секундарна туберкулоза 16. Превенција и лечење туберкулозе 17. Патогенеза и клиничка слика Лепроматозне лепре 18. Патогенеза и клиничка слика Туберкулоидне лепре Наставна јединица 10 1. Oпште карактеристике, животни циклус и фактори вируленције Chlamydia. 2. Патогенеза и клиничка слика Трахома и Инклузионог коњуктивитиса. 3. Патогенеза и клиничка слика инфекција урогениталног тракта изазваног Chlamydia-ом; Неонаталне инфекције изазване Chlamydia-ом.

4. Патогенеза и клиничка слика инфекција изазваних Chlamydia-ом pneumoniae и Chlamydia-ом psittaci. 5. Микоплазме 6. Treponema pallidum 7. Патогенеза и клиничка слика сифилиса. 8. Интерпретација серолошких тестова важних у дијагностици сифилиса 9. Диференцијална дијагноза тврдог, меког шанкра, гениталног херпеса и Limfogranulome venerum 10. Borrelia recurrentis 11. Патогенеза и клиничка слика Лајмске болести 12. Патогенеза и клиничка слика Лептоспирозе 13. Yersinia pestis 14. Рикеције 15. Патогенеза и клиничка слика Пегавог тифуса 16. Патогенеза и клиничка слика Q грознице 17. Патогенеза и клиничка слика Бруцелозе 18. Патогенеза и клиничка слика Туларемије и болести мачијег огреба Наставна јединица 11 1. Опште особине и грађа вируса. 2. Класификација анималних вируса. 3. Репликација вируса. 4. Репликација РНК вируса. 5. Репликација ДНК вируса. 6. Репликација ретровируса. 7. Однос вируса и ћелије домаћина. Цитоцидне и цитолитичке инфекције. Перзистентне вирусне инфекције. Малигна трансформација ћелија.

8. Патогенеза вирусних инфекција. 9. Интерферони. 10. Ентеровируси (Coxakievirus, Echovirus, Rhinovirus). 11. Poliovirus и имунопрофилакса дечије парализе. 12. Reoviridae, Coronaviridae и њихов значај у настанку дијарејалног синдрома. SARS 13. Papovaviridae. HPV 14. Parvoviride и Adenoviride. 15. Herpes simplex virus 1 и 2. 16. Varicella-zoster virus. 17. Citomegalovirus. 18. Epstein-Barr virus. Наставна јединица 12 1. Структурне и функционалне карактеристике хемаглутинина и неураминидазе. 2. Антигенски дрифт. Механизам и значај. 3. Антигенски шифт. Механизам и значај. 4. Компликације грипа. Респираторне и остале. 5. Parainfluenza вирус. Структурне, епидемиолошке и клиничке карактеристике. 6. Респираторни синцицијални вирус. Структурне, епидемиолошке и клиничке карактеристике. 7. Mumps вирус. Патогенеза и клиничке манифестације. 8. Морбили вирус. Патогенеза, клиничке манифестације и компликације. 9. Rubella вирус. Патогенеза, клиничке манифестације и компликације. 10. Variola вирус. Патогенеза и клиничке манифестације.

11. Rabies вирус. Трансмисија, патогенеза и клиничке манифестације. 12. Rabies вирус. Пост- и пре-експозициона заштита. 13. Инфективни хепатитис, А и Е вирус. Структурне и епидемиолошке карактеристике. Патогенеза и клиничка слика обољења. 14. Хепатитис Б вирус. Структура и репликација. Патогенеза и клиничка слика обољења. 15. Хепатитис Б вирус. Карциногенеза, превенција и терапија. 16. Хепатитис Ц вирус. Структурне и епидемиолошке карактеристике. Патогенеза и клиничка слика обољења. 17. HIV. Структура, инфекција (које ћелије и како инфицира) и репликација. 18. HIV. Патогенеза и ток болести. Терапија. 19. Приони. Патогенеза прионске болести. Наставна јединица 13 1. Механизмо којима паразити изазивају обољења. 2. Giardia lamblia. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. 3. Trichomonas vaginalis. Морфологија и клиничке манифестације. 4. Leishmania. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. 5. Trypanosoma gambiense. Трансмисија, патогенеза и клиничке манифестације. 6. Trypanosoma cruzi. Трансмисија, патогенеза и клиничке манифестације. 7. Entamoeba histolytica. Патогенеза и клиничке манифестације. 8. Balantidium coli. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. 9. Plasmodium. Патогенеза и клиничке манифестације. 10. Toxoplasma gondi. Патогенеза и клиничке манифестације. 11. Tenia solium. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. 12. Tenia saginata. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације.

13. Diphyllobothrium latum. Патогенеза обољења. 14. Hymenolepis nana. Патогенеза болести. 15. Echinococcus granulosus. Патогенеза болести. 16. Fasciola hepatica. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. 17. Fasciolopsis buski. Патогенеза болести. 18. Schistosoma. Морфологија, патогенеза и клиничке манифестације. Наставна јединица 14 1. Ascaris lumbricoides 2. Trichinella spiralis 3. Тrichuris trichiura 4. Enterobius vermicularis 5. Strongyloides stercoralis 6. Ancylostoma duodenale 7. Wuchereria bancrofti; W. (Brugia) Malayi 8. Onchocerca volvulus 9. Loa loa 10. Артроподе 11. Имунски одговор на паразите 12.Опште карактеристике и подела гљива 13. Суперфицијалне микозе 14. Субкутане микозе 15. Candida albicans 16. Cryptococcus neoformans, зигомикозе и аспергилозе

17. Histoplasma capsulatum 18. Имунски одговор на гљиве