USAGLAŠAVANJE POSTOJEĆIH INDUSTRIJSKIH OBJEKATA SA ZAHTEVIMA DIREKTIVE 1999/92/EC (ATEX 137) Robert Poljak, mast.inž.el., Institut za preventivu, Novi Sad e-mail: robert.poljak@izp.rs Kratak sadržaj: Evropski parlament je 1999. godine usvojio direktivu 1999/92/EC o minimalnim zahtevima za poboljšanje bezbednosti i zdravstvene zaštite radnika koji su izloženi potencijalnom riziku od eksplozivnih atmosfera, koja je poznata i pod nazivom ATEX 137. Direktiva poslodavcima vlasnicima ugroženih prostora propisuje obavezu izrade i usvajanja dokumenta o zaštiti od eksplozije, kojim se definišu sve primenjene mere protiveksplozivne zaštite za razmatrani objekat od faze projektovanja do faze eksploatacije objekta. U ovom radu biće prikazan način za prilagođavanje postojećih industrijskih objekata i njihove projektne dokumentacije zahtevima direktive ATEX 137, čije se usvajanje očekuje i kod nas u skorijoj budućnosti. Ključne reči: direktiva 1999/92/EC, ATEX 137, dokument protiveksplozivne zaštite, eksplozija, ugroženi prostori Abstract: In 1999 European parliament and of the council had adopted directive 1999/92/EC on minimum requirements for improving the safety and health protection of workers potentially at risk from explosive atmospheres, which is also known as ATEX 137. Directive provides obligation of the employers owners of hazardous areas of drawing up and adopting of Explosion protection document, which defines all applied explosion protection measures on relevant plant from designing phase to exploitation phase. This paper will present a way to adjust existing plants with its project documentation to requirements of the directive ATEX 137, which adopting is expected in our country in the near feature. Key words: Directive 1999/92/EC, ATEX 137, Explosion protection document, explosion, hazardous areas 1. UVOD Zakonskom regulativom Republike Srbije propisna je obaveza vlasnika svih prostora ugroženih eksplozivnim atmosferama da se ti prostori klasifikuju na adekvatan način u odgovarajućem dokumentu elaboratu o zonama opasnosti na osnovu koga su dužni da električnu opremu, koju planiraju da koriste, odaberu u skladu sa odredbama važećih standarda, tako da ona ne može biti uzročnik paljenja ekplozivne atmosfere. Propisana je i obaveza poslodavca da izvrši obuku svih radnika koji mogu doći u dodir sa ugroženim prostorima. Evropski parlament je 1999. godine usvojio direktivu 1999/92/EC o minimalnim zahtevima za poboljšanje bezbednosti i zdravstvene zaštite radnika koji su izloženi potencijalnom riziku od eksplozivnih atmosfera [1], koja je poznata i pod nazivom ATEX 137 (u daljem tekstu: ATEX Direktiva). Direktiva poslodavcima vlasnicima ugroženih prostora propisuje obavezu izrade i usvajanja dokumenta o zaštiti od eksplozije, kojim se definišu sve primenjene mere protiveksplozivne zaštite za razmatrani objekat od faze projektovanja do faze eksploatacije objekta. Obzirom na tendeciju naše zemlje da postane članica Evropske Unije u skorijoj budućnosti, za očekivati je da se navedena direktiva usvoji i kod nas. Kao jedna od posledica njene primene sigurno će biti obaveza vlasnika ugroženih prostora da uskladi svoje pogone i prateću tehničku dokumentaciju sa novim propisima. Obaveza izrade projektne dokumentacije i izvođenja novih objekata u skladu sa direktivom ATEX 137 se podrazumeva. 229
2. PRIMENA ATEX DIREKTIVE Kao što je već rečeno, ATEX Direktiva propisuje obavezu poslodavca vlasnika ugroženog prostora da izradi i usvoji dokument o zaštiti od eksplozije, koji bi trebao naročito da ukazuje na: to da su rizici od eksplozije utvrdeni i procenjeni, to da će adekvatne mere biti preduzete da se ciljevi ATEX Direktive ostvare, ona mesta koja su klasifikovana na zone u skladu sa Aneksom I ATEX Direktive, ona mesta na koja će se primenjivati minimalni zahtevi sadržani u Aneksu II ATEX Direktive, to da su radno mesto i oprema, uključujući uređaje za upozoravanje, projektovani, vođeni i održavani uz dužno pridavanje pažnje bezbednosti, to da su u skladu sa Direktivom 89/655/EEC preduzete mere za bezbednu upotrebu opreme za rad. Ovom direktivom je naglašeno i da oprema za rad koja se primenjuje u ugroženim prostorima mora da zadovoljava zahteve direktive 94/9/EC. U skladu sa članom 11 ATEX Direktive, Evropski parlament je doneo neobavezujuće uputstvo za primenu direktive u praksi, u kome je na jasan način prikazan način za izradu dokumenta o zaštiti od eksplozije [2]. 2.1. Dokument o zaštiti od eksplozije Potrebno je da svaki objekat, koji u svom sastavu ima ugrožene prostore, u svojoj tehničkoj dokumentaciji ima i dokument o zaštiti od eksplozije (u daljem tekstu: Dokument). Iz zahteva ATEX Direktive za sadržajem Dokumenta, jasno je da sadržaj elaborata o zonama opasnosti ne zadovoljava sve tražene kriterijume. Iz navedenog je jasno da će svaki novi objekat u svojoj tehničkoj dokumentaciji morati imati dokument o zaštiti od eksplozije, dok će postojeći objekti, koji imaju izrađene elaborate o zonama opasnosti, morati da dopune postojeću dokumentaciju, kako bi ona bila u skladu sa zahtevima ATEX direktive. U neobavezujućem uputstvu za primenu ATEX Direktive u praksi (u daljem tekstu: Uputstvo) dat je algoritam za izradu dokumenta o zaštiti od eksplozije. Taj algoritam je prikazan na sledećoj slici (slika 1). Kada su u pitanju postojeći objekti, moguće je pozvati se na zaključke koji su dobijeni elaboratom o zonama opasnosti i time preskočiti značajan deo analize koji se odnosi na procenu rizika od pojave eksplozivne atmosfere. To, međutim, nije poželjno raditi ukoliko je postojeća dokumentacija starijeg datuma ili ukoliko su vršene bilo kakve izmene u pogonu a da pri tome nije vršena analiza uticaja izvršenih promena na deo pogona koji se nalazi u ugroženom prostoru. Svedoci smo ubrzanog tempa usvajanja novih propisa i standarda i potrebno ih je sve uzeti u obzir, kao i to da je ceo pogon usklađen sa njima. Po izvršenoj proceni rizika od pojave eksplozivne atmosfere, potrebno je navesti sve tehničke mere za sprečavanje njenog paljenja. Prostore, u kojima je na pouzdan način sprečeno formiranje opasne eksplozivne atmosfere, moguće je proglasiti bezbedan prostor. Druge prostore potrebno je klasifikovati prema verovatnoći nastanka opasne eksplozivne atmosfere i u skladu sa tom klasifikacijom definisati zone opasnosti. Na tom mestu potrebno je definisati i koja je oprema dozvoljena za upotrebu u svakoj od definisanih zona opasnosti, u skladu sa direktivom 94/9/EC. Sledeći korak u analizi je procena da li se primenjenim merama verovatnoća od eksplozije svodi na prihvatljiv nivo. Ukoliko postoje mesta u pogonu u kojima verovatnoća od eksplozije nije na traženom nivou, neophodno je primeniti i mere za ublažavanje posledica eksplozije. Podrazumeva se da je sve primenjene tehničke mere potrebno je navesti na odgovarajućim mestima u analizi. 230
li su prisutne zapaljive supstance? li je disperzija dovoljna za formiranje eksplozivne atmosfere? Nisu potrebne mere protiveksplozivne zaštite Na kojim mestima je moguća pojava eksplozivne atmosfere? lje li je moguće formiranje opasne eksplozivne atmosfere? Nisu potrebne mere protiveksplozivne zaštite NEOPHODNO JE PRIMENITI MERE PROTIVEKSPLOZIVNE ZAŠTITE Sprečiti formiranje eksplozivnih smeša u najvećoj mogućoj meri li je sprečeno formiranje opasne eksplozivne atmosfere na pouzdan način? Primeniti adekvatne mere protiveksplozivne zaštite NEOPHODNO JE PRIMENITI DODATNE MERE PROTIVEKSPLOZIVNE ZAŠTITE lje Koje zone opasnosti su definisane u ugroženim prostorima? Eliminisati izvore paljenja u prostorima koji su definisani kao zone opasnosti li je mogućnost paljenja opasne eksplozivne atmosfere svedena na najmanju moguću meru? Primeniti adekvatne i srazmerne mere ublaževanja posledica eksplozije NEOPHODNO JE PRIMENITI DODATNE MERE PROTIVEKSPLOZIVNE ZAŠTITE Ograničiti štetne posledice eksplozije kako se ne bi ugrozilo zdravlje i sigurnost zaposlenih slika 1. Algoritam za procenu rizika od eksplozije prema neobavezujućem uputstvu za primenu ATEX Direktive u praksi 231
Ukoliko postoji rizik od eksplozije na radnom mestu, onda i organizacija posla treba da zadovolji određene zahteve. Organizacione mere se moraju preduzeti na mestima gde tehničke mere ne mogu same da obezbede i održavaju zaštitu od eksplozije na radnom mestu. U Dokumentu je potrebno navesti sve primenjene organizacione mere. U praksi, radno okruženje se takođe može učiniti bezbednim zajedničkom primenom tehničkih i organizacionih mera protiveksplozivne zaštite. Organizacione mere treba da urede radne procedure na takav način da radnici ne mogu biti ugroženi od posledica ekslozije. Pri tome, uvedene mere moraju biti podložne inspekciji, održavanju i ispravkama kako bi se osiguralo da su tehničke mere i dalje u funkciji. Prilikom primenjivanja organizacionih mere, mora se uzeti u obzir moguća interakcija među merama protiveksplozivne zaštite i radnih procedura. Ove kombinovane mere protiveksplozivne zaštite moraju obezbediti da radnici mogu izvršavati svoje dužnosti na radnom mestu bez ugrožavanja njihove bezbednosti i zdravlja ili bezbednosti i zdravlja drugih ljudi u okruženju. Sledeće organizacione mere se moraju primeniti: izraditi pisana uputstva za rad na mestima gde se to zahteva ovim Dokumentom; obučiti radnike o merama protiveksplozivne zaštite; obezbediti da radnici imaju odgovarajuću obuku; sistem odobrenja za rad za ugrožena radna mesta gde se to zahteva ovim Dokumentom; obezbediti održavanje; obezbediti inspekciju i nadzor; označiti ugrožena područja na mestima gde je to neophodno. 2.1.1. Označavanje ugroženih prostora ATEX Direktivom je propisana obaveza poslodavca da se prilazi mestima gde postoji mogućnost pojave opasne eksplozivne atmosfere u takvoj koncentraciji da može ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih moraju obeležiti sa odgovarajućim znakom upozorenja, koji je prikazan na slici desno (slika 2). Prema pomenutoj direktivi, osnovne karakteristike tog znaka su: trougaoni oblik; crna slova na žutoj pozadini sa crnim rubom (površina žute boje mora zauzimati barem 50 % od celokupne površine znaka). slika 2. Znak upozorenja za označavanje prostora u kojima postoji opasnost od pojave eksplozivne atmosfere prema direktivi 1999/92/EC Ovakvo označavanje se zahteva npr. za prostorije ili prostore u kojima može doći do pojave opasne eksplozivne atmosfere (kao što su prostorije ili ograđeni prostori u kojima se skladište zapaljive tečnosti). Sa druge strane, nema svrhe označavati na ovaj način deo postrojenja koji je u potpunosti zaštićen merama za ublažavanje posledica eksplozije. Ukoliko ugroženi prostor ne obuhvata celokupan prostor na koji znak ukazuje nego samo jedan njegov deo, taj deo se može označiti žuto-crnim dijagonalnim prugama, npr. na podu. Na znak upozorenja se mogu dodavati i drugi detalji koji npr. ukazuju na prirodu i učestalost pojave opasne eksplozivne atmosfere (supstanca i zona). Poželjno bi bilo postaviti i druge 232
znake upozorenja prema direktivi 92/58/EEC, npr. zabrana pušenja, itd. Sva mesta na kojima postoje postavljeni znaci upozorenja potrebno je navesti u Dokumentu. 2.2. Oprema za rad Električna oprema koja se upotrebljava u prostorima u kojima postoji opasnost od formiranja opasne eksplozivne atmosfere mora biti odabrana i instalirana u skladu sa: za prostore ugroženim eksplozivnim smešama gasova, para i magla, standardom SRPS EN 60079-14 za prostore ugroženim eksplozivnim prašinama, standradom SRPS EN 61241-14. Električna i sva druga oprema mora biti izrađena i obeležena u skladu sa direktivom 94/9/EC. Gore pomenuti standardi zamenili su standard SRPS N.S8.090. Značajnija razlika postoji kod primene uređaja u prostorima ugroženim eksplozivnim prašinama, i tome je potrebno posvetiti posebnu pažnju. Detaljnija analiza ove tematike prelazi okvire ovog rada. 3. ZAKLJUČAK bi se ostvarila efikasna protiveksplozivna zaštita potrebno je pravilno ugraditi zaštitne mere u svim fazama izgradnje i eksploatacije objekta. Kako proces izgradnje objekta otpočinje izradom ne samo ekonomske nego i tehničke dokumentacije neophodno je još u ranoj fazi projektovanja predvideti sve moguće opasnosti od eksplozije i požara i izaditi strategiju primene zaštitnih mera. U ovom procesu bi trebalo da učestvuju sve tehničke struke koje učestvuju u oblikovanju objekta i njegovoj kasnijoj eksploataciji. U dosadašnjoj domaćoj tehničkoj regulativi mere protiveksplozivne zaštite se obavezuju uglavom za elektrotehničke uređaje i postrojenja. Učešće u projektovanju stručnjaka iz drugih oblasti se praktično svodi samo na dobrovoljnost. potpuna rešenja zona opasnosti kao rezultat nedovoljnog učešća svih tehničkih struka ostaje trajna greška koja će potom pratiti celu izgradnju. Često, nedostaci u fazi projektovanja povlače za sobom samo iznuđena rešenja zatečenim stanjem na objektu. Tokom faze gradnje, ni nadzor, ni izvođač nije dovoljno motivisan da ospori neka od rešenja, bez obzira na njegovo često slabo iskustvo na tom polju. Sve ovo na kraju dovodi do povećanih materijalnih izdataka prilikom sprovođenja mera protiveksplozivne zaštite, što otežava njihovu primenu u praksi zbog poznatih stavova pojedinih investitora prema dodatnim materijalnim izdacima, koji na prvi pogled deluju kao nepotrebni. Usvajanjem ATEX Direktive sigurno će se nametnuti dodatni materijalni izdatak vlasnicima prostora ugroženih eksplozivnim atmosferama. Međutim, njena striktna primena će imati kao rezultat smanjeni broj eksplozija i ljudskih žrtava, a mislim da ćemo se svi složiti da ljudski život nema cenu. 233
4. LITERATURA [1] DIRECTIVE 1999/92/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 16 December 1999 on minimum requirements for improving the safety and health protection of workers potentially at risk from explosive atmospheres (15th individual Directive within the meaning of Article 16(1) of Directive 89/391/EEC) [2] Non-binding guide to good practice for implementing the European Parliament and Council Directive 1999/92/EC "ATEX" on minimum requirements for improving the safety and health protection of workers potentially at risk from explosive atmospheres European Communities, 2005 [3] Robert Poljak, Električni uređaji i njihovo napajanje u prostorima ugroženim eksplozivnim prašinama. Diplomski-master rad, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2009. god. [4] Dr. Julije Cinkler, "Ugroženi prostori i protiveksploziona zaštita osnovi". Institut za preventivu, Novi Sad, 2003. god. [5] Rafo Jozić, Spasoje Erić, mr Mevludin Delalić, Informisanje i edukacija o ATEX-u 137 i o rudarskim propisima u BiH sa primjerima web-prezentacije i samogradnje hartmanovog aparata, VI Međunarodna Ex tribina, 191-202, Tara, Srbija, 22. i 26. septembar 2009. god. [6] Jović Mladen, ATEX direktive. III Međunarodna Ex tribina, 86-94, Novi Sad, Srbija, 24. i 25. oktobar 2002. god. Kratka biografija Robert Poljak rođen je u Novom Sadu 1983. godine. Diplomski master rad na temu Električni uređaji i njihovo napajanje u prostorima ugroženim eksplozivnim prašinama odbranio je 2009. godine na katedri za energetske elektronske pretvarače fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Trenutno je zaposlen u Institutu za preventivu iz Novog Sada. 234