2. mart 2016. godine Vučić: Izbori najverovatnije 24. aprila Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će vanredni izbori u Srbiji biti najverovatnije održani 24. aprila. Gostujući na Radioteleviziji Srbije, Vučić je kazao da će Vlada Srbije u naredna dva dana uputiti predsedniku Tomislavu Nikoliću obrazloženi predlog za raspuštanje Skupštine. PRODAJE SE GALENIKA: Početna cena 18,3 miliona dinara Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je danas prvu prodaju holding preduzeća Galenika iz Beograd, koje je u stečaju. Galenika se prodaje kao pravno lice javnim nadmetanjem koje će se obaviti 4. aprila ove godine, po početnoj ceni 18,3 miliona dinara. Depozit za učešće u postupku prodaje je 7,3 miliona dinara. Najvažnija imovina Galenike je poslovni prostor od oko 142 kvadrata i pokretna imovina u Zemunu i akcijski kapital od 0,29 odsto u Brokerskodilerskom društvu Galenika broker. RADNICI, PAŽNJA: Narednih dana o povezivanju staža za 13.000 ljudi! Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da će Vlada Srbije narednih dana doneti uredbu o nastavku povezivanja radnog staža. Prema procenama Ministarstva za rad, oko 13.000 ljudi bi trebalo da bude obuhvaćeno tim merama i do sada je podneto 7.500 zahteva, a 920 je rešeno. Vulin je u Privrednoj komori Srbije na promociji Godine preduzetništva novinarima kazao da su propise o nastavku povezivanja radnog staža pripremala ministarstva privrede i rada. Kako je naveo, poslodavci su do sada imali obavezu da zaposlene preko programa za zapošljavanje zadrže 24 meseca, što je mnoge odbijalo pa je zato taj rok smanjen na 12 meseci, dok je za neke kategorije rok smanjen na šest meseci. Vulin je rekao da je malim i mirko preduzećima, kao i preduzetnicima koji zaposle dva radnika, data mogućnost da im država povrati 75 odsto troškova za poreze i doprinose.on je naglasio da se ta mera primenjuje od 1. januara ove godine i da će trajati do kraja 2017. godine.kako je podsetio, u ovoj godini je za aktivne mere zapošljavanja izdvojeno 2,8 milijardi dinara i 550 miliona dinara za podsticaje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Za podršku preduzetništva - 16 milijardi dinara
Vlada Srbije je u ovoj godini, koja je proglašena Godinom preduzetništva, opredelila za podršku privatnoj inicijativi više od 16 milijardi dinara, od kojih je oko 4,4 milijardi bespovratno, izjavio je danas ministar privrede Željko Sertić. On je danas u Privrednoj komori Srbije na predstavljanju Godine preduzetništva kazao da će 11,38 milijardi dinara biti opredeljeno za kredite i garancije. "Danas krećemo sa 33 vida različite finansijske i nefinansijske pomoći koja će se zasnivati na tri stuba", rekao je Sertić. On je kazao da će prvi stub razvoja preduzetništva biti unapredjenje poslovnog okruženja, u koje spadaju regulisanje zakonodavnog i regulatornog okvira, unapredjenje administrativnih procedura, uključenje poslovnog sektora u kreiranju politike i programa, kao i razvoj poslovne infrastrukutrue. Sertić je rekao da je drugi stub direktna podrška poslovnom sektoru koja će biti finansijska i nefinansijska i namenjena je onima koji tek započinju poslovanje, ali i onima koji već posluju. Dodao je da je treći stub podrške razvoj preduzetničkog duha kroz edukacije, promociju dogadjaja i projektne aktivnosti. Sertić je rekao da će sve što će se realizovati biti javno i moći će da se prati preko sajta www.godinapreduzetništva.rs koji je od danas aktivan. "Naš cilj je da zajednički radimo na ovom projektu jer samo tako možemo da uspemo. Preduzetništvo je sloboda, ali i odgovornost. Verujem da u budućnosti Srbija može biti zemlja preduzetnišva", kazao je Sertić. Resorni ministar kazao je da u Srbiji izmedju 900 i 950.000 ljudi radi u sektoru malih i srednjih preduzeća. On je naveo da je 99 odsto svih preduzeća u EU u sektoru malih i srednjih preduzeća i da je 85 odsto svih radnih mesta u tom sektoru. Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen kazao je da je podrška preduzetništvu veoma važana inicijativa za Srbiju i da je promovisanje malih i srednjih preduzeća veoma bitno za razvojne perspektive zemlje. "Mala i srednja preduzeća čine najveći deo potencijala ekonomskog razvoja bilo koje zemlje", kazao je Verheijen. Dodao je da je anketa Svetske banke pokazala da se 46 ispitanika u Srbiji izjasnilo da su u stanju da otpočnu posao ali je samo osam odsto spremno da se angažuje, jer smatraju da je započinjanje privatnog posla veoma rizično. Kako je Verheijen dodao, ispitanici su se izjasnili da ih nestabilnost tržišta, nedostatak pristupa finanasijskim sredstvima, visoki porezi i nameti, kao i birokratske prepreke sprečavaju da preuzmu incijativu da započnu biznis. Predstavljanju Godine preduzetništva u Privrednoj komori Srbije prisustvovalo je više ministara u Vladi Srbije, predstavnici ambasadora u Srbiji i udruženja privrednika. Poslanici biraju novog ministra odbrane Poslanici Skupštine Srbije danas treba da izaberu Zorana Đorđevića za novog ministra odbrane, koji će tu funkciju obavljati do formiranja nove Vlade. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je 20. februara uputio skupštini predlog da za novog ministra odbrane bude izabran dosadašnji državni sekretar u tom ministarstvu Zoran Đorđevć.
Đorđević je rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Master je ekonomskih nauka oblast: Međunarodno bankarstvo i finansije, zajednički program na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina Grčka - Fakulteta za društvene i političke nauke i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, Beograd. Završio je Školu nacionalne odbrane Visoke studije bezbednosti i odbrane. Završava doktorske studije i u fazi je prijave doktorske disertacije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad. Prema Zakonu o Vladi, za izbor novog ministra potrebna je većina glasova od ukupnog broja poslanika. Prethodni ministar Bratislav Gašić smenjen je 5. februara zbog sekstičke izjave upućene novinarki TV B92. Nakon izbora ministra, poslanici će u 19.35 početi raspravu o amandmanima na Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. "Žene u biznis posle 40., mora ranije" Žene u Srbiji se uključuju u preduzetništvo posle 40. godine a cilj države je da stvori ambijent kako bi ranije pokretale privatan posao, kaže Zorana Mihajlović Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekla da statistički podaci pokazuju da se skoro 50 odsto firmi koje žene otvaraju gasi nakon druge godine i ocenila da to nije dobro. "To je kritična godina na kojoj želimo da radimo i da pomognemo ženama da dobiju potrebna nova kreditna sredstva pod povoljnim uslovima, u trenutku kada im je to potrebno i da tako nastave da rade", kazala je Mihajlović. Ona je istakla da je za Srbiju važno žensko preduzetništvo i da u razvoju Srbije treba iskoristiti potencijal žena. Mihajlović je dodala da se već realizuju sredstva od 20 miliona evra za žensko preduzetništvo koja daju banke u Srbiji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ponovo tražimo kupca za Železaru U petak 4. marta biće raspisan novi javni poziv za privatizaciju Železare Smederevo. U međuvremenu se pojavio novi potencijalni kupac Železare, kineska kompanija HBIS Novi javni poziv za privatizaciju Železare Smederevo biće objavljen u petak, 4. marta, potvrđeno je Novostima u Vladi Srbije. Za srpsku Železaru zainteresovana je kineska kompanija HBIS (Hebei iron and steel group), sa kojom je prošlog novembra potpisan memorandum o razumevanju U Železaru je aprila prošle godine uvedeno profesionalno upravljanje, firma HPK menadžment, nakon što je propao pokušaj privatizacije, kada se očekivalo da će fabriku preuzeti američki
Esmark. Uoči novog tendera pred poslanicima srpskog parlamenta našao se i Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Železare Smederevo. Njime u vlasništvo Železare (pravo svojine u celosti) prelazi državno zemljište na kome je Železara upisana kao korisnik, kao i objekti koje koristi Železara. Isto važi i za podzemne vodove. Železara koristi gotovo milion kvadrata na tri lokacije: najveća je u Smederevu, a postoje i pogoni u Kučevu i u Šapcu. Sertić dogovorio nastavak razgovora sa zaposlenima u FAP-u Ministar privrede Željko Sertić sinoć je sa predstavnicima zaposlenih pribojskog FAP-a dogovorio nastavak pregovora o prevazilaženju problema u tom preduzeću, a za iduću nedelju dogovoren je i sastanak sa Ministarstvom odbrane kako bi se prebrodila sadašnja teška situacija. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva privrede, Sertić je radnicima obećao da će Vlada Srbije uložiti sve svoje resurse i snagu kako bi FAP opstao, a radnici nastavili sa radom. Ranije danas, ministar Sertić izrazio je uverenje FAP iz Priboja nakon 31. maja neće otići u stečaj. MMF: Pomažemo vam da stvorite dinamičniju ekonomiju Stalni predstavnik MMF u Beogradu Deheng Kim izjavio je danas da ta institucija daje svoj doprinos stvaranju tržišno orijentisane i dinamičnije ekonomije u Srbiji, u kojoj će oni koji žele moći da rade i da nađu ili stvore posao. Kao neko ko je tokom karijere u MMF bio savetnik u mnogim zemljama kada je reč o ekonomskim pitanjima, Kim kaže da je uvek prvo razmišljao šta može da se uradi u zemlji, da se od nje napravi mesto gde bi sa svojom porodicom mogao da živi. "To je prva tačka dobre politike", rekao je on na zvaničnom predstavljanju Godine preduzetništva i dodao da ta međunarodna finansijska institucija pomaže Srbiji da uspostavi snažnu platformu i preduslove za ekonomski napredak, makrostabilnost, predvidivo okruženje i efikasnost države i javnih preduzeća. Kim je kazao da takav napor MMF oslikava i aranžman koji je u 2015. zaključen sa Srbijom, a koji, prema njegovim rečima, već daje rezultate. Deficit je, navodi on došao na najniži nivo u prethodnim godinama, inflacija je niska i stabilna, a i troškovi zaduživanja su niži. Ukazao je i na to da je Srbija usvojila niz novih propisa, poput izmena Zakona o radu, penzijskom sistemu, ubrzano je izdavanje građevinskih dozvola... To je, istakao je, sve doprinelo tome da se pozicija Srbije na Duing biznis listi Svetske banke u 2015. pomeri sa 91. na 59. mesto. Kim je ukazao da je pravi izazov tek ispred nas, i to u trećoj oblasti - a to je efikasnost u reformi javnog sektora, javne admnistracije, koja mora da bude efikasna, kako bi pružila adekvatnu podršku kreativnosti i preduzetništvu.
Javna preduzeća su trošila javne resurse, a takođe su i blokirala prostor za kreativniji biznis, podvukao je, navodeći da će kod efikasnijih državnih preduzeća dolaziti investicije. Zato je napor, koji i MMF podržava, vezano za restrukturiranje javnog sektora, ključni korak. Insepktorat zatekao 62 radnika "na crno" U kockarnicama, slot, klubovima i kladionicama na teritoriji Srbije, Inspektorat za rad je od 931 zatečenog radnika otkrio 62 njih koji su radili "na crno", saopštilo je danas Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. Nadzor je, kako se navodi, izvršen 24. i 25. februara u 543 kockarnice, slot klubova i kladionica, a najviše neprijavljenih radnika, po tri, zatečeno je u jednoj kladionici u Surdulici i kladionici u Nišu. Po dva neprijavljena radnika otkrivena su u kladionicama u Raški, Leskovcu, Čoki i Bujanovcu. Inspekcijskim nadzorom otkrivena je i jedna neregistrovana kladionica u Prnjavoru. Zbog utvrđenih prekršaja u oblasti radnih odnosa inspektori su podneli 15 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, i tri zahteva zbog utvrđenih prekršaja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Takođe, zbog utvrđenih prekršaja za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, inspektori su izdali i 17 prekršajnih naloga. Inspekcija rada je zbog otkrivenih nepravilnosti u oblasti radnih odnosa donela 37 rešenja kojima je poslodavcima, pored ostalog, naloženo da zasnuju radni odnos sa neprijavljenim radnicima, i 83 rešenja sa nalozima za otklanjanje nedostataka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. Oštrije mere protiv nasilnika, nova krivična dela U cilju efikasne borbe protiv nasilja i porodici i zaštiti u krivično zakonodavstvo Srbije uskoro bi trebalo da budu uvedena dva nova krivična dela - proganjanje i seksualno uznemiravanje, a biće donet i zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji će predvideti oštre mere protiv nasilnika. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić u izjavi za Tanjug precizira da je u toku rad na izmenama Kričnog zakonika koji će uskoro biti predstavljen javnosti. Ilić je ukazao da se krivično delo proganjanja odnosi na situacije u kojima neko u dužem vremenskom periodu proganja osobu i time joj narušava životni stil - tako što je prati ili uznemirava putem društvenih mreža ili na neki drugi način. "Kod seksualnog uznemiravanja javlja se situacija da neko iskorišćava svoj položaj nadređenosti i podređenu osobu u, na primer poslovnom smislu, na bio koji način uznemirava kontinuirano. Recimo, tako što priča lascivne viceve ili je dovodi u poziciju da joj bude neprijatno, a sve koristeći odnos između polova", ukazao je Ilić. On je napomenuo da će doći će i do izmena bića krivičnih dela silovanja i nasilja u porodici. Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, kako je naveo državni sekretar, biće uvedena obaveza policije da izađe na lice mesta istog trenutka kada dobije prijavu od bilo koga da je izvršeno nasilje u porodici i da sreči nasilje i napravi procenu rizika da li o nasilje može da eskalira, naveo je državni sekretar. U skladu sa tom procenom, prema njegovim rečima, policija bi trebalo da gotovo obavezno udalji nasilnika, a imaće i mogućnost da ga liši slobode i odredi mu zadržavanje od 48 sati.
Policija treba o toj meri odmah da obavesti javnog tužioca, koji će u roku od 24 sata predložiti sudu određene mere da se, na primer, nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilaženje žrtvi ili žrtvama, a može da pokrene i krivični postupak. Javni tužilac ima rok za predlaganje mera od 24 sata od hapšenja nasilnika, a sud je dužan da donese odluku o merama u roku od naredna 24 sata, odnosno dok nasilniku traje takozvani policijski pritvor. Ako nasilniku ne bude određen pritvor (od strane suda) i bude pušten uz neku od mera, ali ih potom prekrši, tako što se približi žrtvi ili se vrati u stan odakle je privremeno iseljen, policija može opet odmah da ga uhapsi i odvede kod sudije za prekršaje. Sudija za prekršaje može nasilniku da izrekne kaznu od 60 dana zatvora, koja se odmah izvršava, što znači da iako nasilnik uloži žalbu na odluku sudije, ona neće odložiti izvršenje prekršajne kazne. Na ovaj način se onemogućava nasilnik da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični ili građanski postupak ne bude završen, naglasio je državni sekretar. Prema njegovim rečima, sve mere koje se predviđaju Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici su takve da favorizuju žrtvu. "Nijednog trenutka se ne sme nasilniku izaći u susret i omogućiti mu da uživa u bilo kojoj blagodeti, na primer činjenice da je vlasnik kuće. Jer ako je vršio nasilje u porodici, onda mora da bude iseljen na određeni period", naglasio je Ilić On smatra da će ovim zakonom biti ispravljena velika nepravda prema žrtvama porodičnog nasilja koja se svakodnevno dešava, a to su situacije u kojima nasilnik ostaje u porodičnom domu, a žena sa decom beži od njega u Sigurnu kuću i neizvesnost. U toku prethodne godine, u Srbiji su u porodičnom nasilju ubijene 34 žene, a većina njih je i ranije prijavljivala nasilje, dok se Savetovalištu za borbu protiv nasilja i Sigurnoj kući u 2015. javilo za pomoć oko 3.500 žena. Prema statistikama, svaka treća ženska osoba u Srbiji doživi neki vid nasilničkog ponašanja. Gazdama zakon dozvolio da otpuste sedokose radnike Da li vas gazda, ako imate 40 godina staža, a tek 60 života, može proglasiti tehnološkim viškom i poslati u penziju? PIO kaže - može. Kada zaposleni ispuni godine staža koje su uslov za penzionisanje, bez obzira na to što još uvek nema 65 godina, može odlukom poslodavca biti penzionisan, mada to sada znači da će trajno primati ček umanjen po 0,34 odsto po broju meseci koji mu nedostaju do ispunjenja propisanih 65 godina. U dopisu koji je poslao listu Dnevnik, čitalac D. M. pitao je da li ga gazda, zbog toga što je prošlog meseca napunio 40 godina staža, a ima tek 60 života, može proglasiti tehnološkim viškom i poslati u penziju. U Fondu PIO objašnjavaju da na osnovu člana 179 Zakona o radu poslodavac to može učiniti, ali ima zakonsku zabranu da na isto radno mesto zaposli drugo lice tokom naredna tri meseca.
Ako učini suprotno, onda D. M. ima prednost za ponovno zapošljavanje. Ukoliko ga poslodavac proglasi tehnološkim viškom, mora mu isplatiti otpremninu u skladu s opštim aktom ili ugovorom o radu. Međutim, naš čitalac ne mora odmah da ode u penziju, već, po tumačenju, kao tehnološki višak ima pravo da se u roku od 30 dana prijavi filijali NSZ-a, gde može ostvariti pravo na novčanu naknadu pp članu 67 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Nju može primati 12 meseci i za taj period mu teče radni staž. Tek nakon toga može tražiti da ide u prevremenu penziju, koja bi mu bila mesečno umanjena 0,34 procenta do 65. godine, a u njegovom slučaju to je 16,32 odsto. Pošto su sindikati Vladi Srbije podneli zahtev da se menja upravo član o trajnosti prevremene penzije, dok naš čitalac bude godinu na evidenciji nezaposlenih, moguće je da će sindikalni predlog biti prihvaćen i prevremenost ukinuta ispunjenjem uslova o 65. godina života. To znači da bi samo četiri godine primao umanjenju penziju, a nakon toga punu. Dakako, to je samo u naznakama, ali bi, po računici Fonda PIO, za njega najbolje bilo da pokuša da se posle godine provedene na Birou zaposli i radi još četiri godine do pune penzije. Tim pre što bi tada imao čak 45 godina staža pa bi time i penzija bila veća. Naravno, teoretski je to idealno, ali praktično je nekom ko ima više od 60 godina veoma teško da nađe posao, ali nakon izmene Zakona o radu možda ni to neće biti nemoguća misaja. Jer, posle izmena Zakona o PIO pojedini poslodavci hoće da primaju iskusne radnike, s obzirom na to da više nisu obavezni da im isplaćuju minuli rad ostvaren kod drugog gazde, već samo onaj koji imaju kod njega. Pošto bi za ovog sugrađanina trebalo da plati samo četiri godine minulog rada, ako spada u traženi profil i zanimanje, možda mu se ipak posreći. Stečaj sve izvesniji u preduzećima u restrukturiranju sa spiska od 17 strateških Radnici protiv gašenja, orni za proteste * U "zaštićenim" preduzećima radi 22.000 ljudi, značajni su za sredinu u kojojprivređuju i njihovo gašenje značil bi kolaps privrede čitavih regiona * Radnici FAP-a u štrajku, rudari zamrzli najavljeni protest do 15. marta, sindikati RTB Bor traže smenu direktora - Kako se bliži 31. maj, dan kada će 17 preduzeća, izdvojena kao strateška sa spiska od stotinak u restrukturiranju, država prestati da štiti od poverilaca, nazire se da i pored brojnih obećanja Vlada Srbije nema rešenje za opstanak većine od njih. To predosećaju i zaposleni u tim firmama, koji ovih dana sve više "pritiskaju" nadležne kako bi pokušali da spreče odlazak u stečaj. Automatski, to znači da bi ostali bez posla, a pribojavaju se da će u tom
slučaju izgubiti mogućnost da namire i svoja zaostala potraživanja od poslodavaca. Zbog toga su, vešto birajući trenutak uoči zvaničnog početka predizborne kampanje, u nekim od tih preduzeća radnici stupili u generalni štrajk, u drugima su organizovali štrajkove upozorenja a u trećim traže od Vlade smenu aktuelnog rukovodstva kao osnovni preduslov za izlazak na "zelenu granu". Vlada Srbije pak, kako se izbori približavaju, tvrdi da će se rešenja za preduzeća u restrukturiranju naći. Sasvim je jasno da je upotreba reči "stečaj" u predizbornoj kampanji veoma nepopularna. U 17 preduzeća u restrukturiranju ne samo da radi 22.000 ljudi, već je reč o firmama od kojih faktički "žive" gradovi u kojima privređuju. Samim tim stečaj u njima bi značio i kolaps privrede čitavih regiona u Srbiji. Tako radnici FAP-a u Priboju, koji su stupili u generalni štrajk, tvrde da je epilog razgovora u Vladi - da to preduzeće nakon 31. maja ide u stečaj. Većina od 600 zaposlenih će otići na biro, dobiće po 200 evra za godinu staža, dok bi manji deo radnika bio zadržan na poslu u Vojno remontnom zavodu. Ovakvo rešenje, kažu štrajkači u FAP-u, za njih je potpuno nepriihvatljivo. Oni traže da im se isplati devet zaostalih zarada, overe zdravstvene knjižice i poveže radni staž. Ti zahtevi nisu ispunjeni, zbog čega nastavljaju obustavu rada u kojoj poštuju predviđeni minimalni obim proizvodnje... Štrajkači kažu da je ideja Ministarstva privrede da obezbedi posao samo za deo radnika, dok bi preostala većina ostala i bez radnog mesta i bez mogućnosti da naplate prethodne plate. Oni su protiv otvaranja stečaja u FAP-u, i traže da, ako preduzeće ne može da nastavi sa radom, Vlada sve radnike proglasi tehnološkim viškom kako bi im bila isplaćene otpremnine i sva potraživanja. Radnici od premijera Aleksandra Vučića očekuju da im kaže da li postoje mogućnosti da FAP ne ode u stečaj i da nastavi sa poslovanje, što oni zdušno priželjkuju kao najoptimalnije rešenje za egzistenciju svojih porodica. Štrajkači tvrde da je aktuelno rukovodstvo FAP-a nesposobno da vodi fabriku, te da je ono odgovorno što je preduzeće pred stečajem. S druge strane, prihvataju predlog Ministarstva privrede da se naredne sedmice održi sastanak sa predstavnicima Vojske Srbije na kojem bi se razgovaralo o novim poslovima. Nedavno su i zaposleni u devet rudnika Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", s obzirom da su u razgovorima sa nadležnima postignuti zadovoljavajući rezultati, doneli odluku da ne uđu u generalni štrajk koji je bio najavljen za početak prošle nedelje. Oni su odluku o štrajku zamrzi do 15. marta, kada će biti napravljen presek šta je realizovano od njihovih zahteva. Rudari "Resavice" kažu da su imalikonstruktivne razgovore sa ministrom privrede Željkom Sertićem i ministrom rudarstva i energetike Aleksandrom Antićem i da su im njih dvojica dali garancije da je Vlada Srbije odlučna da rudnici nastave sa radom i nakon 31. maja. Radna grupa koja se bavi reorganizacijom preduzeća, preuzela je obavezu da radnici angažovani na određeno vreme budu primljeni u stalni radni odnos. Takođe, obećano je formiranjeradne grupa koja će se baviti rešavanjem pitanja nadoknada za rad po smenama. Rudari "Resavice" ističu da ne odustaju od svog glavnog zahteva a to je da preduzeće nastavi sa radom posle "dana D", odnosno da rudnici u kojima postoje uslovi za ekonomski opravdanu eksploataciju ne budu zatvoreni. I u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor postoji veliko nezadovoljstvo radom aktuelnog rukovodstva, zbog čega je Sindikat rudara Srbije, aktivan u tom preduzeću, od premijera zatražio da hitno smeni generalnog direktora Blagoja Spaskovskog. Rudari tvrde da je Spaskovski krivac za kolaps u kome se nalazi preduzeće, optužuju ga za šikaniranje sindikalnih aktivista, otpuštanje radnika i neracionalno poslovanje. Njegova smena predstavlja preduslov da RTB Bor pronađe inostranog strateškog partnera, smatraju u tom sindikatu i ističu da su poslovni rezultati Basena, koji ima velike potencijale i znatne rezerve u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, veoma loši. Kao primer navode da je u prošloj godini, zaključno sa 1. oktobrom zabeležen gubitak od 30 miliona dolara a mesec dana kasnije je navodno taj gubitak spušten na 20 miliona dolara. Sigurni od poverilaca još samo tri meseca Na spisku od 17 strateški značajnih preduzeća, koja su do 31.maja izuzeta od obaveze izmirivanja dugova prema poveriocima nalaze se: AD Fabrika maziva Fam Kruševac, FAP Priboj, AD Petrohemija iz Pančeva, PKB Korporacija, Preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, pamučni kombinat Jumko iz Vranja, proizvođač guma Trajal iz Kruševca, AD Galenika, AD Politika, AD Ikarbus, RTB Bor, Prva
petoletka Trstenik, Prva iskra Barič, PPT-servoupravljači Trstenik, Grupa zastava vozila Kragujevac, PPTzaptivke Trstenik i Holding industrija kablova Jagodina. BAJATOVIĆ SE PRAVDA Biću ugrožen ako prijavim ušteđevinu U Hrvatskoj je imovina funkcionera, uključujući i visinu štednje, prezentovana javnosti, a naši političari se kunu da bi uradili isto kada bi im zakon naložio. Međutim, kada smo ih zamolili da nama otkriju gde i koliko para imaju, pravili su se mrtvi. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je otišao toliko daleko da je rekao da bi objavljivanje tih podataka moglo da mu ugrozi bezbednost! - Ne bih prijavio visinu štednje ukoliko nije zakonska obaveza, jer to može biti zloupotrebljeno, uključujući i ugrožavanje lične i porodične bezbednosti. Zaštita ličnih podataka predstavlja zakonsku i ustavnu obavezu - naveo je Bajatović za Blic. Na pitanje kako hrvatski političari nisu u strahu, on navodi da i on nema strah i dodaje da je štednja relativna stvar, ne morate je imati uopšte. - Javno se objavljuju sva primanja, svako može da pravi matematiku i mislim da je to sasvim dovoljno - poručio je Bajatović, inače poznat kao najplaćeniji funkcioner u Srbiji sa mesečnom platom od čak 2.304.496 dinara. Sa druge strane, premijer Hrvatske Tihomir Orešković objavio je da ima oko dva miliona evra štednje. U Hrvatskoj, na sajtu Povjereništva za odlučivanje o sukobu interesa, svi podaci o imovini funkcionera su javni. Ako je uzeo kredit, kolika mu je rata, da li ima umetnine, koliko ima para na računu. U Srbiji, na sajtu Agencije samo je šturo navedeno da li visoki javni službenik ima štednju, ali ne i koliko. U Agenciji navode da je funkcioner dužan da prijavi račune, kao i stanje na njima, ali se kao javni podatak samo navodi da li poseduje štednju, a ne i visina. Prema rečima Zorana Stojiljkovića, predsednika UO Agencije, ovim zakonom se štite funkcioneri.
- Kada smo počeli s radom, bilo je pritisaka da se to ne objavljuje. Protiv su bili političari, profesori, medijske zvezde. Pričali su da bi to bilo kao da nekome dajete poternicu - kaže Zoran Stojiljković. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi da je ovakvo stanje štek za korupciju. - Kako zakon donosi Skupština, političari su ga prilagodili svojim potrebama - kaže on. MILOSAVLJEVIĆU NAŠLI POLA MILIONA EVRA GOTOVINE BIVŠEM MINISTRU Istražni organi blokirali su više od pola miliona evra na bankovnim računima bivšem ministru poljoprivrede Slobodanu Milosavljeviću, o čemu je Blic pisao. To otvara pitanje da li je on taj novac imao i dok je bio ministar, ako ga je prijavio Agenciji, da li su oni izvršili proveru kako je stekao taj novac. NE DA KURS Jorgovankino njet misiji MMF! Misija Međunarodnog monetarnog fonda preporučila je Narodnoj banci Srbije da dozvoli veće dnevne promene kursa, ali guvernerka Jorgovanka Tabaković kategorično odgovara da će NBS nastaviti da održava stabilnost kursa uz najmanje troškove i najviše rezultata. - Pitam se sa kojim ciljem, zbog čijeg interesa i sa kojim rezultatom treba dozvoliti veće dnevne oscilacije? Mnoge zemlje koje imaju visokoevroizovanu ekonomiju posegle su za tim teorijskim konceptom čistog targetiranja inflacije, sa bukvalno neintervenisanjem na deviznom tržištu, a radi dugoročne stabilnosti, ali to je greška koja je plaćena trošenjem deviznih rezervi i otvorenošću za šokove - naglasila je Tabakovićeva. Ona je podsetila da je od početka godine na odbranu dinara potrošeno 390 miliona evra, a da je napuštanje investitora koji ulažu u hartije od vrednosti u čitavom regionu stvorilo pritisak na kurs. Više od 18.000 lekara obnovilo licence za rad
Lekari koji nisu učešćem na stručnim skupovima u prethodnih sedam godina prikupili potreban broj bodova, polagali su ispite kako bi obnovili licencu za rad. Vesna Jovanović, predsednica Lekarske komore Srbije ističe da je više od 18.000 lekara obnovilo licence, dok je 168 lekara položilo licencni ispit. Jovanovićeva je u izjavi za RTS, naglasila da od 24.000 lekara koji je trebalo da obnove licencu, njih 18.893 je to i učinilo. Direktorka Lekarske komore Srbije tvrdi da je nepoznanica šta je sa 4.600 lekara koji nisu obnovili svoje licence, jer se njima oduzima dozvola za rad. Takođe, 168 lekara polagalo je licencni ispit u ovom roku i svi su položili. "Ukupno 1.000 lekara je predalo zahtev za polaganje ispita, ali nemaju sve neophodne uslove. Svi ti lekari u martovskom roku mogu ponovo prijaviti polaganje", napominje Jovanovićeva. Na pitanje zašto je važno obnavljanje licence, direktorka Lekarske komore objašnjava da je licenca jedina isprava koja potvrđuje da je neko sposoban za obavljanje lekarskog posla. Licenca se obnavlja na sedam godina. EPS OPELJEŠIO MLINARA: Potrošio za struju 4.000, mora da im plati 28.000! Ceh uvećan zbog obračunske snage od 18.000 dinara, koja se plaća bez obzira na potrošnju, dok su akcize i PDV premašili 6.200 dinara Vlasnik mlina za pšenicu iz okoline Jagodine u januaru je potrošio struju za oko 4.000 dinara, ali mu je Elektroprivreda Srbije poslala račun od 28.513 dinara! Ceh je uvećan sedam puta zbog obračunske snage, akcize i poreza na dodatu vrednost. piše na računu. Vladica Nikolić, suvlasnik mlina u selu Donji Račnik, kaže za Kurir da ovo nije prvi put da potroši vrlo malo struje, a da račun bude astronomski. On navodi da na osnovu poslednjeg računa njega kilovat-sat struje košta više od 47 dinara - deset puta više nego što - Mlin radi najviše leti i tada ima neke logike da platimo obračunsku snagu od dvadesetak hiljada dinara jer nam je i potrošnja mnogo veća. Ali zimi je propast! S obzirom na to da se obračunska snaga plaća samo na
osnovu najveće snage koju mašine povuku, nebitno je kolika je potrošnja. Ako mašine rade i pet minuta, ceh za snagu će biti ogroman - objašnjava on. Inače, potrošači struje, ne samo firme nego i građani, obračunsku snagu plaćaju bez obzira na to kolika im je potrošnja. Snaga koju domaćinstvo ili firma povlači predstavlja mogućnost da se u istom trenutku uključi više aparata. To ne mora da se uvek desi, ali kad se desi, distributivni sistem EPS u tehničkom smislu mora da bude spreman da izdrži. Domaćinstva plaćaju fiksnu snagu koju sama izaberu, a firmama se ona meri svakog meseca. Pošto obračunska snaga mora da se plaća, rešenje za kupce koji troše struju samo u određenim periodima, kao što je to slučaj s mlinovima za pšenicu, možda bi moglo da se nađe u popustima koje bi ovakvi kupci mogli da dobiju od firmi koje prodaju struju na tržištu, ne samo od EPS. Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum, kaže za Kurir da je to opcija, ali konkurencija na tržištu je slaba, a država ne tera trgovce da se ponašaju drugačije. - Svi se hvale da imamo tržište, ali kupcima, posebno firmama sve je džaba jer EPS ima nisku cenu kilovatsata bez obračunske snage, pa niko ne može da mu ozbiljno konkuriše - smatra on. Jovanović ističe i da je obračunska snaga zanimljiva stavka jer iako postoji tehničko opravdanje EPS za njenu naplatu, kad bi se sakupila sva obračunska snaga koju EPS naplaćuje, videlo bi se da tolika snaga ne postoji u njegovim proizvodnim kapacitetima. EPS SVE PO PROPISIMA U EPS kažu da je kupcu iz Jagodine poslat ispravan račun, u potpunosti u skladu s metodologijom za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje. Metodologijom je određeno da kupac na niskom naponu plaća i snagu prema izmerenim vrednostima. - Izmerena je snaga od 21,48 kilovata i prema tome je urađen obračun - dodaju iz EPS. Na pitanje da li je moguće da se obezbede popusti za kupce koji struju troše samo u određenim periodima, u EPS navode da svi kupci imaju i pravo da ugovore komercijalno snabdevanje na tržištu.