Pregled Geografskih Informacionih Sistema i primeri Review of Geographic Information Systems and Examples Nataša A. Kablar 1, Vladimir Kvrgić 2 1 Lola Institute and Faculty of Computer Science, Belgrade, Serbia 2 Lola Institute, Belgrade, Serbia Sadržaj U ovom radu dajemo definiciju i pregled osnovnih Geografskih Informacionih Sistema (G is), pregled software-a i pregled glavnih aplikacija. Abstract In this paper we give definition and overview of available Geographic Information Systems (G is), overview of software available and we state main applications. 1. UVOD Geografski informacioni sistem je sistem dizajniran da prikupi, smešta, manipuliše, analizira, i predstavlja sve tipove geografskih podataka. GiS povezuje kartografiju, statističku analizu, i tehnologiju baza podataka. Uobičajeno GiS skenira i digitalno obradjuje prostorne oblasti koje su od interesa. GiS se uglavnom kreira da odgovara svakoj pojedinačnoj organizaciji kojoj je potreban. Stoga, GiS razvijen za aplikaciju, jurisdikciju, preduzeće, ili druge svrhe možda nije kompatibilan sa GiS-om razvijenim za neke druge aplikacije, jurisdikcije, preduzeća, ili svrhe. Iza GiS-a je prostorna infrastruktura na koji se može nadograditi koncept bilo koje vrste bez posebnih ograničenja. Logika GiS-a je: Podaci za GiS se kreiraju i ukoliko nešto treba da se promeni, oni se obradjuju, i zatim smeštaju. Ukoliko su podaci dobijeni iz drugog izvora onda se moraju pregledati I onda intrgrisati sa postojećim podacima. Da bi se upotrebio GiS, na primer za odgovor na pojedino pitanje, na primer ko živi u ulici X a biće potkačen planiranim uklanjanjem strujnih vodova, podaci se šalju na upit i analizu da li se sme ili može to uraditi. Medjutim neki zadaci analize mogu zahtevati transformaciju podataka i njihovu manipulaciju kako bi se doveli do stanja u kome se može sa tim podacima dalje vršiti analiza. Upiti i analiza se konačno mogu prikazati na mapi. Generalno, GiS opisuje informacioni sistem koji integriše, smešta, edituje, analizira, deli, i prikazuje geografske informacije za formiranje donošenja odluka. GiS aplikacije su alati koji dozvoljavaju korisniku da kreira interaktivne kverije, analiziraju prostorne podatke, obradjuju podatke, i prikazuju rezultate svih ovih operacija. Nauke koja razmatraju geografske informacione sisteme, aplikacije i geografske koncepte naziva se Geografska informaciona nauke Tipične aplikacije GiS software-a uključuju upravljanje vodovima struje i gasa, proračun puteva za svrhe transporta, upravljanje šumama, parkovima i infrastrukturom, kao što su putevi i rečni tokovi, kreiranje mapa, analiza prošlih zločina radi sprečavanja kriminala, kao i druge aplikacije koje su potrebne radi analize rizika i načina rešavanja, aplikacije za predvidjanje prirodnih nepogoda, evakuacije i nadoknade materijalne i ostale štete, i ostalo. Za ovoliku različitost aplikacija različitih tipova potrebne su GiS funkcije i različite kategorije GiS softvera, koje bi obezbedjivale odredjen set funkcija potrebnih da se ispune odredjeni zadaci upravljanja. SToga najpre dajemo osnovne informacije o važnim konceptima GiS softvera, zatim listu tipičnih zadataka koji se obavljaju u GiS softveru, opis različitih GiS kategorija, i konačno opis upotrebe pojedinih GiS softvera, kao i moguće aplikacije. 2. GIS SOFTVER KATEGORIJE Različiti tipovi GiS softvera postoje sa različitom funkcionalnošću, jer svaki GiS korisnih ne izvršava sve moguće funkcije GiS-a. Na primer asistent u javnom servisu grada može samo obezbediti informacije o vlasnicima kuća kompanijama koje rade konstrukcije I nemora da obradjuju I katastarske knjige. Slika 1. Različiti tipovi GiS softvera Na slici 1 dati su osnovni tipovi GiS softvera koji uključuju Desktop GiS (G is Pregledač, Gis Obradjivač, 75
GiS analizator), Mobilni GiS, prostorne baze podataka (Sistemi upravljanja), Servere za web mape, Servere GiS, Klijente web GiS, Biblioteke GiS softvera (G is proširenja bibliotekama). Desktop GIS uobičajeno služi za sve GiS zadatke. Prostorno upravljanje bazama podataka se uglavnom koristi za smeštaj podataka, ali često obezbedjuje i ograničenu analizu i funkcionalnost manipulacije podacima. Značajan GiS softver razvijen za slobodne projekte takodje postoji kao što su server aplikacije (MapServer, GeoServer) and prostorni DBMS ( PostGIS). Slobodni desktop GIS projekti, kao što je Quantum GIS i gvsig, imaju porast upotrebe. 3. DOSTUPAN SOFTVER Desktop GIS se koristi da kreira, obradjuje, upravlja analizira I prikazuje geografske podatke. Ponekad su klasificirani u tri funkcionalne kategorije: GIS Editor, GIS Analyst i GIS Viewer. Tipični zadaci koji se izvršavaju od GiS-a su: pregled I istraživanje podataka, kreiranje podataka, obrada podataka, smeštaj, adaptacija podataka iz drugih izvora, transformacija podataka u druge koordinatne sisteme, u drugu reprezentaciju, upiti, analiza, kreiranje mapa. Tabela 1. Tipični zadaci GiS softvera. Legenda: standardna funkcionalnost, opcionalna funkcionalnost. Serveri web mapa se koriste radi distribucije mapa I podataka preko internet. Slično, WebGiS klijenti se koriste za prikaz podataka I pristup analizi I upitu funcionalnosti os GiS server preko internet I intraneta. Biblioteke I ekstenzije obezbedjuju dodatnu analitičku funkcionalnost koji nisu deo osnovnog GiS softvera na primer funkcije za mrežnu ili terensku analizu ili funkcije koje č itaju podatke u različitim formatima. Konačno, Mobilni GiS se često koristi u oblasti kolekcije podataka. Dva važna standard otvorenog geoprostornog konzorcijuma za distribuciju mapa I geografskih podataka preko WebMap server su Web Map servis I Web servis karakteristika. GiS softver je dostupan ne samo komercijalno već I kao otvoreni I akademski softver. Trenutno se radi na više projekata I pilot projekata za razvoj otvorenog GiS softvera. Komercijalni softver se često nud i ta razlčičite kategorije sofvera. Otvoreni GiS softveri su često razvijeni u specijalne svrhe, kao što su Desktop GiS ili WebMap server. Proizvodjači GiS softvera za komercojalne svrhe danas su Autodesk, Bentley, ESRI Inc., GE (Smallworld), Pitney Bowes (MapInfo), i Intergraph. Kompanije za razvoj GiS softvera teže da razvijaju odredjene domene aplikacija. Na primer ESRI s ArcGIS proizvod teži da uglavnom bude korišćen za poslovnu analizu, planiranje I aplikacije vezane za okruženje, dok Autodesk, GE and Bentley proizvodi se više koriste u upravljanju objektrima I upotrebama. Desktop GiS projekti su [10]: GRASS GiS originalno razvijen od US Army Corps of Engineers, kompletan GiS. gvsig - napisan u Javi. Može se koristiti na Linux, Unix, Mac OS X i Windows opretaivnom sistemu. ILWIS (Integrated Land and Water Information System) intregriše sliku, vektorke I tematske podatke. JUMP GIS /OpenJUMP ((Open) Java Un ified Mapping Platform) Desktop GISs OpenJUMP, SkyJUMP, deejump I Kosmo su povezani sa JUMP. MapWindow GIS slobodne desktop aplikacije I programske komponente. Quantum GIS (QGIS) radi na Linux, Unix, Mac OS X i Windows. SAGA GIS (System for Automated Geoscientific Analysis) - hibridni GIS softver. Ima jedinstveni Application Programming Interface (API) I brzo rastući skup geoprostornih metoda, ugradjen u razmenjvačke Module Libraries. udig API I izvorni (Java) dostupan. Osim ovih, ima I drugih otvorenih GiS alata: Capaware A C++ 3D GIS Framework sa više uključujućih arhitektura za geografsku informacionu analizu I vizuelizaciju. FalconView Mapujući system kreiran od Georgia Tech Research Institute za Windows familiju operativnih sistema. Slobodna, otvorena verzija je dostupna. Kalypso Koristi Java and GML3. Fokusira se uglavnom na numeričke simulacije u upravjanju vodama. 76
TerraView - podržava vektorske I rasterskje podatke smeštene u racionalnim ili geo racionalnim bazama podataka, tj. Na kraju TerraLib. Whitebox GAT transparentni GIS softver. Drugi geo prostorni GiS softver Pored Desktop GIS postoje veoma različiti tipovi GIS softvera. Generalni pregled GiS softvera je uradjen tek 2012 godine. Neki od otvorenih GiS projekata su, Web map serveri GeoServer Napisan u Javi I počiva na GeoTools. Dozvoljava korisnicima da dele I obradjuju geo prostorne podatke. MapGuide Open Source podržan na Linux ili Windows platform, podržava Apache and IIS web servere, I ima APIs (PHP,.NET, Java, i JavaScript) za razvoj aplikacija. Mapnik C++/Python biblioteka za renderisanje korišćena od OpenStreetMap. MapServer napisana u C jeziku. Razvijena na University of Minnesota. Sistemi upravljanja prostornim bazama podataka PostGIS prostorna ekstenzija za otvoreni izvor PostgreSQL bazu podataka, koja dozvoljava geo prostorne kverije. SpatialLite prostorna ekstenzija za otvorene izvore SQLite baze podataka, koja dozvljava prostorne kverije. TerraLib obezbedjuje napredne funkcije za analizu GiS. Razvoj generalnog softvera I biblioteka (za web aplikacije) GeoBase (telogis GIS Software) Geospatial softver za mapiranje dostupan kao Software development kit, koji izvršava razne funkcije koje uključuju pretraživanje adrese, mapiranje, rutiranje, reverzno geokodiranje, I navigaciju. Prilagodjeno okruženju preduzeća za velike transakcije. Geomajas razvojni softver za otvoreni kod za web bazirane I oblakom bazirane GiS aplikacije. MapFish agregati za struju za OpenLayers, ExtJS i GeoExt. OpenLeyers otvoreni izvor AJAX biblioteka za pristup geografskim podacima I lejerima različitih vrsta, originalno razvijenih od MetaCarta. Razvoj generalnog softvera I biblioteka (za ne web aplikacije) GeoTools otvoreni izvor GIS softvera napisan u Java, korišćenjem Open Geospatial specifikacija. GDAL / OGR Orfeo toolbox Katalogizacija specifikacija za prostorno referencirane resurse GeoNetwork open source catalog aplikacija koji upravlja prostorno referisanim resursima Drugi alati Chamelon okruženja za razvoj aplikacija sa MapServer. MapPoint tehnologija ("MapPoint Web Service", prethodno znana kao MapPoint.NET) I posebni kompjuterski program kreiran od Microsoft koji dozvoljava korisnicima da pregledaju, obradjuju I integrišu mape. 4. PRIMERI GIS SOFTVERA Dalje sledi pregled pet vrsta GiS softvera, sa kratkom istorijom, arhitekturom ili aplikacijama. Opisuje se Open JUMP, OPEN JUMP GiS SOFTWARE 2002 godine, kao projekat Ministarstva Britanske Kolumbije za upravljanje održivim izvorima, kompanija Vivid Solutions Inc. je kreirala softverski program koji radi automatsko prepoznavanje puteva I reka od različitih digitalnih mapa u integrisani geoprostorni skup podataka. Softverski tip je mudro napravio program da bude dovoljno fleksibilan I da se može koristiti ne samo za puteve I reke, več I za skoro svaku vrstu prostornih podataka: granice regiona, lokacije trafo stanica, slike satelita, itd. Program je nazvan JUMP (JAVA Unified Mapping Platform), I postao je dosta korišćen I Slobodan GiS. Nakon početnog razvoja ovog softvera dalji razvoj je stao, ali je kompanija nastavila da pruža podršku korisničkom društvu koje je počelo da koristi I koristilo JUMP, I obezbedio je načine I male alate korisnicima kako bi dalej mogli sami da razvijaju svoje programe. Uskoro je postal očigledno da korisnici I razvojni timovi mogu doprineti unificiranoj JUMP platform. Nakon toga formiran je JPP Development Committee č ija svrha je bila da se void I nadgleda ova nova platforma. Jedna važna karakteristika JUMP ili OpenJUMP je mogućnost da rade sa GIS podacima ili u GML format. GML ili Geography Markup Language je format za GIS 77
podatke. To je način da se opišu prostorne informacije čitljive za čoveka, I prihvaćen je kao otvoreni standard za GIS podatke. OpenJUMP može tekuće da piše i čita GML podatke, a tim se nada da razvijebrojne korisne alate koji bi unapredili OpenJJUMP sposobnost da se radi sa GML. Sposobnost da se radi sa formatima kao što je GML je važan za primenjivače jer daje alternative formatima kao što su Autodesk DWG fajlovi ili ESRI fajlovi. Slika 1. Tipičan Desktop GIS korisnički interfejs iz Open JUMP softvera OPENJump je primarno vektosrki baziran GIS, ali podržava I rasterski, kao što su TIF fajlovi ili ESRI ASCII grid. FALCON VIEW FalconView je system za mapiranje kreiran od Georgia Tech Research Institute za Windows familiju operativnih sistema. Prikazuje različite tipove mapa I geografski referenciranih lejera. Mnogi tipovi mapa su podržani, ali najbvažniji od svih su aeronautički čartovi, satelitske slike, i mape elevacije. FalconView takodje podržava veliki broj tipova lejera koji mogu biti kao pozadina mape. Tekući skup je targetiran prema vojnim upotrebama I planiranjima I orijentiosan je prema avijatici. Falcon View je integralni deo Portable Flight Planning Software (PFPS). Ovaj softver uključuje FalconView, Combat Flight Planning Software (CFPS), Combat Weapon Delivery Software (CWDS), Combat Air Drop Planning Software (CAPS) I nekoliko drugih paketa koji su izgradjeni za različite softverske ugavarovače. Tekući rad uključuje razvoj FalconView kao deo XPlan, jedan od poslednjih sistema za planiranje od Department of Defense, USA. Joint Mission Planning Systemje takodje dodat FalconView kao plugin. Program ima aktivno korisniočko društvo a Georgia Tech Research Institute planira dogadjaje za podršku opvom programu. GRASS GIS GRASS GIS (Geographic Resources Analysis Support System) je Slobodan, otvoreni geografski informacioni system (G IS) sposoban da podržavarasterske, topološke vektorske slike, procesiranje slika, I grafičke podatke. GRASS je lansiran kao GNU General Public License (GPL), I može se koristiti na višestrukim platformama koje uključuju I Mac OS X, Microsoft Windows i Linux. Korisnici imaju interfejs sa programom kroz korisniučki grafički interfejs (GUI) ili priključenjem na GRASS preko drugih softvera kao što je Quantum GIS. Mogu takodje da razmenjuju podatke preko modula direktno kroz takozvani shell koji aplikacija pokreće ili pozivanjem odgovarajućih modula direktno od standardnog shell-a. GRASS 6 je lansirao novi topološki 2D/3D vektorsku aplikaciju I podržava vektorsku analizu. Atributi se upravljaju u.dbf fajlovima ili SQL baziranim DBMS kao što je MySQL baziran DBMS. PostgreSQL/PostGISi SQLite. Sistem je sposoban za vizuelizaciju 3D podataka vektorske grafike I tzv. Voxel volume. GRASS podržava veliki rang rasterskih I vektorskih formata kroz GDAL/OGR bibllioteke, uključujući OGC-konformne karakteristike koje mogu lako da interaguju sa GIS. Takodje podržava Linear Reference System. GRASS Razvojni tim je multi nacionalna grupa koja se sastoji od razvojnih timova na brojnim lokacijama. GRASS je jedan od osam inicijalnih softverskih projekata od Open Source Geospatial Foundation. GRASS podržava rasterske I vektorske podatke u dve ili tri dimenzije. Vektorski podaci su modelirani kao topološki, što znači da su površine definisane granicama I centroidima; granice se nemogu poklapati sa lejerima. Ovo je u suprotrnosti sa OpenGIS Simple Features, koji definišu vektore mnogo slobodnije. GRASS je definisan kao okruženje u kojima alati koji izvršavaju odredkjene GIS izračunavanja su izvršene. Za razliku od toga GUI baziran aplikacioni softver, GRASS korisnici imaju UNIX shell koji sadrži modifikovano okruženje koje podržava izvršenje GRASS komandi (poznati kao moduli). Okruženje ima stanje koje uključuje parametre dok je geografski region pokriven i projekciju mapa koji se koriste. Svi GRASS moduli čitaju ovo stanje i dodatno su im dati parametri kao što su ulazne I izlazne mape, ili vrednosti koje se mogu koristiti u izračunavanju. Glavni deo GRASS modula i sposobnosti mogu se izvršiti grafičkim korisničkim interfejsom kao alternativa za manipulisanje gepografskim podacima u shell-u. Ima preko 300 GRASS modula koje uključuju distribuciju, i preko 100 modula koje kreiraju korisnici i koji se nalaze na GRASS web site-u. GRASS biblioteke i ključni moduli su napisani u C, C++, Python, UNIX shell, Tcl, ili drugim skript jezici. GRASS moduli su dizajnirani pod UNIC filozofijom I otuda mogu se kombinovati korišćenjem shell skripta da bi se kreirao mnogo složeniji ili specijalizovani modulo d korisnika bez znanja C programiranja. GRASS 6.4.0 je uveo novu generaciju GUI, wxgui koji je dizajniran od Python. Tekući projekat za reimplementaciju GRASS u Javu, je JGRASS. 78
gvsig gvsig je desktop aplikacija geografskog informacionog sistema dizajnirana za prikupljanje,smeštanje, održavanje, analizi, I prikaz bilo koje vrste referenciranih geografskih informacija da bi rešila kompleksne upravljačke probleme. gvsig je poznat kao da ima user friendly interface sa mogućnosšću da može pristupiti bilo kom formatu, I vektorskim I rasterskim. Poseduje razne alate za rad sa geografskim informacijama (qver i alati, kreiranje izgleda, geoprovcesiranje, mreže, itd.) koja pravi gvgis u idealni alat za korisnike. gvsig je poznat po: integrisanje u istom prikazu i lokalnih (fajlov i, databaze) i remote podataka kroz OGC standarde dizajniran da bi lako bi proširivan, dozvoljavajući kontinualna unapredjenja aplikacija, kao I obezbedjivcanje razvoja rešenja orijentiosanih ka nekom cilju. Predstavlja otvoreni izvor koda, pod GNU General Public Licence (GPL), koji dozvoljava njegovu slobodnu upotrebu, distribuciju, studiranje, I unapredjenje. Dostupan je na nekoliko jezika: španski, engleski UK I USA, nemački, francuski, I ostali. Razvijen je u Javi, I dostupan je za Linux, Widows, I Mac OS X platforme. KALYPSO Kalypso je tekuće podeljen u šest modula: tri modula za numeričku simulaciju, dva alata za složene protoke I risk mapiranje I alati za evakuaciju. Kalypso Hydrology (simulacija padavina) Kalypso WSPM ( 1D stacionarna hidrodinamička simulacija) Kalypso 1D/2D ( kaplovana 1D I 2D nestacionarna hidrodinamička simulacija) Kalypso Flood (alati za analizu poplava) Kalypso Risk ( alati za procenu rizika od poplave I pristupi rešavanja) Kalypso Evacuation (strategije evakuacije alati) Moduli su bazirani na uobičajenom okviru za izračunavanje pod nazivom KalypsoBASE I publikovani su kao otvoreni softver pod nazivom LGPL licenca. KalypsoBASE sam po sebi je kolekcija Eclipse pluginova I može se lako proširiti da obezbedi nove I nezavisne module. Otvorenog koda projekat Kalypsoje proizvod I skup aplikacija I klijenata za razvoj koji su bazirani na Java tehnologiji. Glavna karakteristika svih ovih aplikacija je prostorni pogled na podatke. Sa tehničke tačke gledišta KalypsoBASE je bio razvijen prema modernim ICT pogledima. Otvoreni sofver odgovara I javnom sektoru I kompanijama, koje dalje mogu graditi svoje specijalizovane programe ili okruženja. Tipične aplikacije uključuju podršku za dizajn I modelirajuće sisteme u oblastima vodenih izvora kao I u prirodi I održanju pejzaža ili zemljišta. Na bazi KalypsoBASE aplikacija za predvidjanje poplava, odredjivanje odliva I modeliranja, hidrauličnog modeliranja, I prsitupajući ekomorfološke uslove reka koji uključuju evaluaciju prirodno orijentisanih mera da bi se redukovao rizik od poplava su ugradjeni u ovaj softver. KalypsoBASE je alat za razvoj aplikacija sa fokusom na prostorne (G IS analiza) I moguće vremenske (ana liza u vremenskim serijama I procesiranje) aspekti unutar Eclipse okruženja. Dalje informacije o aplikacijama koji su izgradjeni na ovoj bazi se mogu dalje naći u literature. Softver Kalipso 1D je slobodan model za strujanja kojim se može napraviti simulacija kretanja površinskih slojeva fluida (stacionarno hidrauličko 1D modeliranje) I za poretprocesiranje polinomijalnih funkcija za nestacionarne 1D simulacije sa Kaplypso 1D2D. Izračunavanja su osnovana 1987 gosine u RWTH, Aachen. U narednim godinama to je unapredjeno pod imenom WspWin (Calculation Core Pasche) od Björnsen Consulting Engineers. Kalypso-1D je modifikovana softverska distribucija za izračunavanje od WspWin. Kalypso-1D sadži brojne promene u poredjenju sa originalnim implementiranim od Institute for River and Coastal Engineering of Hamburg University of Technology (TUHH). Slika 3. Radno okruženje za Kalypso WSPM Ovo je modul za izračunavanje profila jedno dimenzionalnih vodenih površina. Standardne verzije sadrže module za izračunavanje sa Institute of Hydraulic Engineering, Technical University of Hamburg-Harburg takodje referisanim kao PASCHE raunski modul. Ovaj modul podržava najnovije metode I pristupe koji su standardizovani u Nemačkoj za izvršavanje hidrauličkih izračunavanja za skoro prirodne procepe ili reke I dati su sumarno u Technical Bulletins 1/1999, BWK i 220/1991, DVWK. Glavne karakteristike modula za izračunavanje su 79
Stacionarna ili neuniformna izračunavanja profila površina voda i Opcionalno uzimanje zakona protoka od DARCY-WEISBACH or GAUCKLER- MANNING-STRICKLER u obzir, Razmatranje ravni razdvajanja gruboće prema PASCHE, Razmatranje gruboće prema LINDER i PASCHE, Izračunavanje mostova sa kompleksnom geometrijom dok se uzimaju različiti uslovi protoka u obzir, Izračunavanje tzv. Weirs u jednom ili više oblasti Odredjivanje Kalinin-Miljukov parametara za rutiranje poplava u (Kalypso Hydrology). Glavne karakteristike grafičkog korisničkog intefejsa su GIS baziran ulaz I prezentacija hidrauličkih podataka Uvoz postojećih WSPWIN projekata koji uključuju preseke u trostrukom format Dodeljivanje atributa sekcijama preseka prema uvedenoj gruboći I prema odredjenim zonama Validacija sekcija preseka koja uključuje načine za automatski assessment Automatska historizacija rezultata modeliranja kojima se vrši scenario poredjenja Interfejs sa Kalypso Flood za odredjivanje napadnutih oblasti Integracija javno dostupnih Web Map Servise (WMS) Intefejs sa uobičajeno korišćenim vektosrkim I rasterskim formatima podataka (shape format, ESRI ASCII Grid) 5. APLIKACIJE Tipične aplikacije GIS sistema su u mapiranju okruženja, naučnoj analizi regionalnih i globalnih podataka, arheologiji, istraživanju zločina, istraživanje zoologije, istraživanje seizmologije, istraživanje okeana, I ostale aplikacije. Detalji su ostali za naredni rad [10] koji se fokusira na konkretne aplikacije GIS softvera, a koje su ovde morale biti izostavljne zbog prostornog ograničenja. 6. ZAKLJUČAK U Ovom radu smo dali definiciju Geografskih informacionih sistema (GIS), njihovu osnovnu strukturu I komponente. Dali smo dalje pregled softvera GIS koji je razvijen ili je u razvoju sa različitih aspekata ili korišćenja. Dat je kratak pregled pet osnovnih GIS softverskih paketa. Navedene sun neke od osnovnih aplikacija GIS. 7. DALJI RAD Dalji rad će uključiti opis tekućih GIS-a i dalji razvoji biće posvećen konkretnim aplikacijama GIS-a. Autor je zahvalan svima koji su podržali i bili konstruktivni u postizanju rezultata ovoga rada. REFERENCES [1] WIKIPEDIA, THE FREE ENCYCLOPEDIA, 2012. [2] Burrough, P.A., & R.A. McDonnell (1998). Principles of Geographical Information Systems. 2nd Edition. Oxford, UK: Oxford University Press. [3] DeMers, M.N. (2008). Fundamentals of Geographic Information Systems. 4 th Edition. Chichester, UK: John Wiley & Sons. [4] Heywood, D.I., Cornelius, S., & S. Carver (2006). An introduction to Geographical Information Systems. 3Rd Edition. Essex, UK: Pearson Prentice Hall. [5] Longley, P.A., Goodchild, M.F., Maguire, D.J., & D.W. Rhind (2005). Geograph ic Information Systems and Science. 2 nd Edition. Chichester, UK: John Wiley & Sons. [6] Sherman, G.E. (2008). Desktop G IS: Mapping the Planet with Open Source Tools. Lewisville, TX: The Pragmatic Bookshelf. [7] Steiniger, S., & E. Bocher (2009). An overview on current free and open source desktop GIS developments. International Journal of Geographical Information Science 24 (in press) [8] Kablar N. et al. (1995) Stud ija razvoja Informacionog sistema Prvi Partizan Namenska Proizvodnja Užice, Lola Institut. [9] Kablar N., Geografski informacioni sistemi: istorija razvoja i primena u ArcGIS, YUINFO 2011. [10] Kablar N., Aplikacije Geografskih Informacionih sistema, in preparation. 80