УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Мр Иване Михић Чиниоци укључивања оца у бригу о детету I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду, на седници одржаној 19.3.2010. године 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - др Марија Зотовић, ванредни професор за научну област Психологија, Филозофски факултет Нови Сад, изабрана у звање 25.09.2008. - др Иван Јерковић, ванредни професор за научну област Психологија, Филозофски факултет, Нови Сад, изабран у звање 28.02.2008. - др Татјана Стефановић Станојевић, ванредни професор за научну област Психологија, Филозофски факултет Ниш, изабрана у звање 21.05.2008. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Ивана (Светозар) Михић 2. Датум рођења, општина, република: 10.05.1979. године, Кикинда, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 3. 11. 2006. године; Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду «Значај уверења о родитељским улогама као чинилаца квалитета родитељства» 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Психологија III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Чиниоци укључивања оца у бригу о детету
IV 2 ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Дисертација има 195 страна, садржи 11 поглавља, 46 табела, 4 графика и 8 прилога. Поглавља дисертације су: Резиме на српском језику (5-6 страна) Резиме на енглеском језику (8 страна) Увод (9-16 страна) Теоријски део теоријски део се састоји из три целине и то Концепт укључености оца (17-33 страна) који обухвата разраду концептуализације конструкта и процене укључености оца; Извори и контексти очинства и укључености оца (33-55 страна) унутар којег се разматра очинство у контексту личног развоја оца, развоја породице и у контексту друштва; Последице укључености оца (55-61 страна) Емпиријски део који обухвата следеће целине: проблем истраживања, циљеви истраживања, списак и опис варијабли, приказ примењених инструмената, те опис узорка испитаника (62-89 страна) Резултати истраживања приказани према постављеним циљевима истраживања (89-116 страна) Дискусија резултата (116-138 страна) Завршна разматрања (138-142 страна) Литература (142-165 страна; укупно 280 библиографских јединица) и Прилози (166-195 страна)
V 3 ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Рад на докторској дисертацији кандидаткиња започиње детаљним уводом у ком описује појаву самог концепта укључености оца и ставља га и анализира најпре у ширем социјално-историјском контексту, а затим и у контексту актуелних истраживања породице код нас која указују на културне и социјално-историјске специфичности испуњавања родитељске улоге оца, које се, актуелно, пре свега тичу транзиције од традиционалних ка егалитарним родитељским улогама. У теоријском делу рада, кандидаткиња приказује различите начине теоријске концептуализације самог појма укључености оца и доводи га у теоријску везу са другим аспектима породичних (попут поделе посла) и социјалних улога (уводећи еколошки приступ), развојним променама (приказујући развојни приступ), идентитетом у одраслом добу (уводећи примену теорије идентитета) и коначно са интернализованим представама, односно радним моделима родитељства (уводећи теорију психичког присуства оца). Сви теоријски приступи описани и анализирани у овом делу су изразито актуелни, и у смислу цитираности, и у смислу временског настајања концепата са којима се појам укључености оца доводи у везу. У овом делу, кандидаткиња отвара и питање једнодимензионалности, наспрам вишедимензионалности самог конструкта укључености оца и описује и дискутује претпостављене и емпиријски потврђене аспекте овог елемента родитељске улоге. На овај начин, отварају се, уводе и детаљно анализирају питања мерења и процене укључености оца. У наредном делу рада, кандидаткиња укљученост оца анализира кроз контексте очинства. Овај део текста на прегледан, исцрпан и литературом поткрепљен начин представља могућности разумевања укључености оца у контекстима везаним за лични развој и функционисање оца, затим у контекстима везаним за функционисање и развој породице (брачни односи, родитељски савез) и коначно кроз призму друштвених чинилаца од социјализације родељских улога, преко социјалне политике и запослеља оба родитеља, до актуелног друштвеног контекста родитељских улога у Србији. Завршни део теоријског дела бави се, заправо приказом значаја саме теме, што кандидаткиња чини тако што нуди детаљан приказ великог броја студија у којима се прате ефекти укључености оца на развој детета, развој оца самог, али и развој породичних односа и породице у целини. Основно истраживачко питање овог рада тиче се дефинисања чинилаца који могу да утичу на остваривање веће или мање укључености оца. За обраду овог питања, кандидаткиња одабира узорак родитеља из породица у развојној фази породица са предшколским дететома (јаслени и предшколски узраст), коју управо и карактеришу задаци везани са поделом и дефинисањем родитељских улога, те правила која дефинишу сарадњу међу родитељима по питању бриге и васпитања детета. Ова развојна фаза је стога веома адекватно одабрана, с обзиром да претходно наведени развојни захтеви, укључују и дефинисање нивоа и обима укључености оца. У узорак је укључено укупно 247 парова са територије Војводине. Кандиткиња је у истраживању користила низ актуелних мерних инструмената, адекватно одабраних да мере квалитет и функционалност процењиваних релација. Процене мерених односа и искустава давали су и очеви и мајке из узорка. За потребе овог истраживања конструисана је и чек листа Регулаторског понашања мајке. И овај, као и сви други примењени инструменти, су адекватно и детаљно приказани- у смислу структуре, предмета мерења, релевантних психометријских карактеристика, предмета и начина мерења конструкта који је инструментом операционализован. У обради података коришћене су адекватне статистичке методе које се очекују у радовима овог типа, а поред класичних статистичких поступака коришћена је и хијерархијска
4 регресиона анализа. Резултати истраживања приказани су јасно, прегледно и исцрпно, према претходно дефинисаним циљевима, а пропраћени адекватним прилозима. Дискусија резултата нуди опсежну анализу података добијених истраживањем, теоријски добро утемељену и поткрепљену емпиријским подацима. Такође, у оквиру дискусије, кандидаткиња отвара низ, заснованих питања, од којих већина представља важне смернице за даљи истраживачки рад у области развоја породичних односа, али и за практичан саветодавни рад са родитељима и породицама. Списак референци указује на коришћење адекватне, актуелне литературе. Комисија процењује да су сви делови дисертације на успешан начин представљени и да су циљеви и очекивања истраживања, као и његови резултати представљени и обрађени на изузетно задовољавајући начин, и у складу са истраживањима овог типа код нас и у иностранству. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији Кандидаткиња има прихваћена два рада из области истраживања обухваћених овом студијом: -Михић И. (2010). Чиниоци регулаторског понашања мајки у породицама са предшколским дететом. Рад прихваћен за излагање на Данима психологије, Задар, Хрватска (мај, 2010) - Михић И. (2010). Облици и израженост регулаторског понашања мајки у породицама са предшколским дететом. Рад прихваћен за штампу у монографији: Породице у Војводини: развој породичних релација (ур. Михић И., Зотовић М.) VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Основни резултати истраживања указују да је, и у нашој култури као и у другим културама, укљученост оца вишеструко детерминисана. У оквиру рада препознати су директни ефекти квалитета релација у породици прокреације (нуклеарна породица) квалитета актуелних брачних односа и квалитета и функционалности кородитељске сарадње између очева и мајки у испитиваним породицама, као и опаженог квалитета мреже социјалне подршке. Резултати при том указују на специфичне начине којима укључености оца доприносе поједине пороцењиване релације, као и на специфичне начине којима укључености оца доприносе очеве и мајчине перцепције наведених аспеката контекста испуњавања родитељских улога. Резултати су указали на изражене директне ефекте процењеног регулаторског понашања мајки на укљученост очева. Кандидаткиња је анализама настојала да опише профиле очева и мајки у чијој се релацији јавља овакав облик интеракције. Као значајни чиниоци препознати су- искуства из породица порекла, карактеристике афективне везаности оба родитеља, али и квалитет брачне релације и опажене мреже подршке. Мерена искуства из породице порекла (искуство физичке и емотивне укључености и доступности оца у примарној породици, квалитета кородитељске сарадње, као и уверења о значају оца доминантна у примарним породицама родитеља) нису се показали директим чиниоцима укључености оца у породици прокреације. Међутим, ова искуства, једнако као и карактеристике афективне везаности родитеља, значајно корелирају са контекстуалним варијаблама, чиме се упућује на значај развојних искустава и капацитета за формирање блиских релација за функционисање односа који доприносе већој укључености оца. На крају анализе резултата, кандидаткиња сумира налазе дефинишући уочене домене
5 чинилаца укључености оца, унутар којих се као најзначајнији перципирају- из домена мајчиних процена актуелних односа- квалитет брачних релација; из домена очевих процена актуелних односа- квалитет кородитељске сарадње и квалитет мреже социјалне подршке, та као трећи домен- само регулаторско понашање мајки, као специфичан облик интеракције међу родитељима који је базиран на мајчиним проценама и уверењима о могућностима, значају и квалитету укључивања оца у бригу о детету. Кандидаткиња рад на дисертацији завршава анализом практичне примењивости резултата, отварајући, између осталог, и питање квалитета самог контекста у ком се одвија родитељска улога оца, што се пре свега тиче опаженог ниског квалитета брачних релација, те потенцијално ниских капацитета породица да раздвоје кородитељско и брачно функционисање, чиме се потенцијално нарушава квалитет преузимања и дефинисања самих родитељских улога унутар једне породице, а свакако се смањују капацитети родитеља да заједнички и равноправно брину о детету у периодима брачних неслагања, растава или развода.
6 VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Испитивање је спроведено по стандардима психолошких истраживања, на узорку одговарајуће величине, уз довољан број посматраних варијабли, одговарајућу методологију прикупљања и обраде података, адкеватну интерпретацију, тако да су добијени резултати уверљиви. Резултати истраживања организовани су према постављеним циљевима и задацима истраживања и приказани су јасно и прегледно помоћу табела, уз одговарајућа опсежна тумачења у тексту. Подаци добијени истраживањем су статистички обрађени помоћу адекватних статистичких анализа. Кандидаткиња је резултате истраживања јасно и прецизно тумачила, вршећи добру компарацију са резултатима из студија домаћих и страних аутора. Наведена литература је обимна, савремена и везана за истраживану проблематику. Кроз дискусију је остварено упоређивање података из литературе и резултата спроведеног истраживања. Указано је на теоријски и практични значај добијених резултата. Комисија закључује да се приказ и тумачење резултата истраживања у оквиру дисертације могу сматрати адекватним и коректним. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме ДА 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе ДА 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Осим што је ово први рад који се бави чиниоцима укључености оца у српској култури, чиме је овај конструкт уведен и описан из развојног угла (а не, како је у ранијим истраживањима посматран, као корелат искустава детета), овом докторском дисертацијом у науку у Србији уведен је концепт регулаторског понашања мајке, као карактеристике релације између оца и мајке која значајно мења могућности укључивања оца. Овим је отворен простор за кроскултурала поређења порекла, карактеристика, чинилаца и ефеката овакве релације, која је за традиционална друштва очекивана, али до сада није конципирана и мерена. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Недостаци дисертације који би могли имати утицај на резултате истраживања нису уочени. Ограничење истраживања приказаног докторском дисертацијом, како је и кандидаткиња у завршним разматрањима назначила, тиче се тога да је истраживањем обухваћена само једна развојна фаза породице, те да би се прецизнији подаци о самом процесу преузимања родитељске улоге оца добили лонгитудиналном судијом. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: На основу укупне оцене дисертације комисија предлаже да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана.
7 ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Марија Зотовић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, ментор Др Иван Јерковић, ванредни професор за ужу научну област Психологија Др Татјана Стефановић - Станојевић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет у Нишу У Новом Саду, априла 2010.