10. jun 2019. godine Inicijativa za izmenu Zakona o radu: U penziju tek sa 70, ako tako želite Radni vek u Srbiji mogao bi biti produžen do navršenih 70 godina života, za one koji to žele, ako se usvoji inicijativa za izmenu Zakona o radu. Tu inicijativu prihvatili su eminentni stručnjaci na savetovanju o aktuelnim pitanjima savremenog zakonodavstva u Budvi, piše Politika. Zaposleni bi, naime, mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom, rečeno je na savetovanju, završenom u petak, koje je organizovao Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Predlog da radni odnos ne mora da prestane po sili zakona sa 65 godina života, već da se ta granica može pomeriti do 70. rođendana, biće upućen nadležnim ministarstvima koja su ovlašćena da Vladi Srbije predlože izmene i dopune Zakona o radu, o čemu bi na kraju odlučila Skupština Srbije, dodaje list. Posle 65. godine, poslodavac bi u skladu sa svojim potrebama mogao da ugovori sa zaposlenim puno radno vreme, ili polovinu, ali i da radi od kuće ili neki drugi modalitet rada, kaže za Politiku dr Vesna Stojanović, docent na fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta Union Nikola Tesla. Prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko godina osetio se nedostatak stručnjaka medicinske, građevinske i IT struke, kao i vozača, varilaca negovatelja i drugih profila. Mnogi stručni kadrovi otišli su u inostranstvo, pa mladi sada nemaju u firmama iskusnijih kolega od kojih bi mogli da nauče kako se radi. Ne treba zaboraviti ni da je pravo na rad univerzalno, bez ograničenja. Na ovim prostorima vek ljudi je produžen, a potreba za radom određenih profila stručnjaka se povećala. Sa druge strane, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja postaju sve siromašniji i sve teže namiruju penzije naraslog broja korisnika tog prava, kazale je sagovornica Politike.
U penzijski staž ne ulazi naknada za nezaposlenost iz šezdesetih godina Vreme provedeno na birou rada zbog gubitka posla bivšim zaposlenima danas se računa kao staž osiguranja i ulazi u obračun penzije. To, pravo, međutim, ne mogu da ostvare oni koji su kao privremeno nezaposleni proveli na birou šezdesetih godina prošlog veka. Upravo je to bio razlog zbog koga se čitalac Politike obratio našem listu da se požali na neravnopravan tretman i upita od kada važe dvostruki aršini. Danas se taj staž na birou rada računa, a ranije nije. Ovaj čitalac je 1962, 1967. i 1968. godine bio na birou i za to vreme primao novčanu naknadu. Danas bi da upiše taj staž kako bi ostvario pravo na penziju, ali je saznao da to ne može. Pita kome odlaze te uplate, zašto su propale i šta je danas drugačije nego tada? U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da vreme privremene nezaposlenosti iz šezdesetih godina prošlog veka ne može biti priznato kao staž osiguranja, jer nijednim propisom to nije bilo predviđeno, a samim tim nisu bili plaćani ni doprinosi na naknade koje su se tada isplaćivale. Na pitanje da li se nešto menjalo u međuvremenu, odgovaraju da je sad situacija potpuno drugačija. Vreme privremene nezaposlenosti nije se oduvek priznavalo u staž osiguranja. Tek kada je postalo aktuelno pitanje ostvarivanje prava radnika za čijim radom je prestala potreba nametnula se obaveza regulisanja staža osiguranja provedenog na birou po osnovu primanja naknade za koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tako, prema Zakonu o PIO obavezno su osigurane i osobe za čijim je radom prestala potreba, kao i oni kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. Ovim osobama u staž osiguranja računa se vreme za koje, u skladu s propisima o radu i zapošljavanju, prima novčanu naknadu za koju je plaćen doprinos. To znači da, za vreme korišćenja naknade, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju pod istim uslovima kao i druge osobe koje su obavezno osigurane po drugom osnovu, odgovaraju u PIO. Na iznos novčane naknade plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i njihov obračun i uplatu obavlja NSZ. Periodi za koje je izvršena isplata novčane naknade i plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, utvrđuju se u matičnoj evidenciji i predstavljaju staž osiguranja koji se uzima u obzir prilikom ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ti periodi, međutim, mogu da iznose najmanje tri a najviše 24 meseca, s obzirom na to da se naknada samo izuzetno može isplatiti nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Iznos isplaćene novčane naknade za koji je plaćen doprinos, predstavlja osnovicu osiguranja koja služi za obračun visine prava na primer starosne penzije.
Na pitanje na koji način se dokazuje ovaj staž, u PIO naglašavaju da se sve obavlja po službenoj dužnosti. Jedinstvenu prijavu (prijava na osiguranje ili odjava sa osiguranja) za korisnike novčane naknade podnosi isključivo Nacionalna služba za zapošljavanje. Ova služba takođe podnosi prijavu podataka o stažu i zaradi, kao i prijavu promene tih podataka. Ukoliko u matičnoj evidenciji nisu registrovane prijave podataka o stažu i zaradi, fond iste pribavlja službenim putem od Nacionalne službe za zapošljavanje, zaključuju u PIO. Dodatni izvori finansiranja za mala preduzeća Ministarstvo finansija je sačinilo nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji će omogućiti domaćim kompanijama i fizičkim licima da ulažu u startap kompanije i inovacije Mala i srednja preduzećima u Srbiji, kojima prema nekim procenama nedostaje oko milijardu evra kapitala, uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni, privatni i kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže. Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital fondovi) u Srbiji. U Ministarstvu finansija, koje je s Komisijom za hartije od vrednosti sačinilo ovaj propis, naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 evra i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva). Odredbe koje se tiču malih investitora, javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo stupanja na snagu kažu u ministarstvu. Jedan od razloga za sačinjavanje zakona je, kako navode, potreba da se omogući veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, kao i da se bliže i detaljnije definišu pravila koja se primenjuju na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima. Stoga nacrt zakona propisuje organizacione zahteve koji se odnose na društava za upravljanje i lica koja upravljaju, a koji obuhvataju pravila poslovnog ponašanja kao što su upravljanje, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara. Istovremeno, zahtevi transparentnosti će uključivati obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima, što obuhvata jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom navode u ministarstvu. Društava za upravljanje ovim fondovima imaju obavezu da godišnje objave investicionu strategiju i ciljeve fonda kada stiču kontrolu nad kompanijama, kao i opšte informacije o profitabilnosti kompanije nakon što je stekao kontrolu. Ovaj propis razlikuje otvorene alternativne investicione fondove u kojima su udeli otkupivi na zahtev člana ili investitora, i zatvorene alternativne investicione fondove kod kojih nije moguće tražiti otkup udela od samog fonda.
Novina je što će biti moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Međutim, i na upravljanje tih fondova primenjivaće se odredbe ovog nacrta koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom kažu u ministarstvu. Vodeći računa o trenutnom stanju na domaćem tržištu, u ovom nacrtu zakona je propisano da u periodu do ulaska u Evropsku uniju, depozitar (umesto dosadašnjih kastodi banka i kastodi usluge) može biti samo kreditna institucija, odnosno banka i da će biti moguće delegirati poslove čuvanja imovine na domaće i strane banke, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi i uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Dodatno, još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži i u potrebi da se mikro, malim i srednjim privrednim subjekata pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja navode u Ministarstvu finansija. Igor Živkovski, predsednik pravnog odbora Saveta stranih investitora, pojašnjava da se u naš pravni sistem prvi put uvode alternativni investicioni fondovi koji prikupljaju novac od investitora s ciljem njihovog daljeg ulaganja u druge oblike imovine. S tim da se za alternativne investicione fondove ne zahteva i dozvola za rad, u smislu zakona koji reguliše osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova s javnom ponudom. Naš sagovornik napominje da će alternativnim fondovima prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva s ograničenom odgovornošću, što je do sada bio slučaj. Kao naročito zanimljivo pravno rešenje u novom zakonu izdvaja se institut zatvorenog alternativnog investicionog fonda koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem. Reč je o vrsti investicionog fonda koji svojom imovinom upravlja sam, a ne preko društva za upravljanje i koji istovremeno predstavlja društvo za upravljanje navodi Živkovski. Usklađen s Direktivom EU Zakon o alternativnim investicionim fondovima je u najvećoj meri usklađen s Direktivom Evropske unije, koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kažu u Ministarstvu finansija. Ali je nametnuo potrebu za izmenama Zakon o investicionim fondovima koji će regulisati samo otvorene investicione fondove s javnom ponudom koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti i društva za upravljanje ovim fondovima. Osim ovoga biće sačinjen novi zakon o otvorenim investicionim fondovima s javnom ponudom. Kurir.rs/Dojč e vele EVO ŠTA NOVI NEMAČKI ZAKON ZNAČI ZA RADNIKE IZ SRBIJE: Lakše do posla zbog ove velike novine, a čekanje za vizu će biti kraće... Za starije od 45 važe POSEBNA PRAVILA za zaposlenje - DOBRO IH PROČITAJTE!
Nemački Bundestag prihvatio je zakon koji reguliše useljavanje stručne radne snage iz zemalja van EU - dakle i Srbije. No, do koje mere se to tiče građana zapadnog Balkana za koje su i do sada važila posebna pravila? Parlament je u petak usvojio paket zakona koji se odnose na migracije. Oko dela zakonskog paketa koji se odnosi na useljavanje stručne radne snage iz zemalja van EU, vladala je manje-više sloga među poslaničkim klubovima u Bundestagu. Kako prenosi Dojče Vele, novi zakon se ne odnosi samo na vrhunske stručnjake, nego za sve one koji pronađu zaposlenje "koje odgovara njihovoj kvalifikaciji". I to za sva zanimanja, a ne samo za ona koje nemačka Agencija za zapošljavanje proglasi deficitarnim, kao što je to bio slučaj i do sada. Dolazak pa traženje posla Velika novost je i da će onima sa stručnom kvalifikacijom biti omogućeno i da pre samog zaposlenja dođu u Nemačku kako bi ovde tražili posao. Taj boravak je ograničen na šest meseci, a uslov je da se osoba može sama izdržavati. Najveća novost, i to je, kako pišu nemački mediji, i najveća pobeda socijaldemokrata koji su uprkos otporu demohrišćana uspeli da se izbore za to da nemački poslodavac više ne mora dokazivati da na EU tržištu nije uspeo da pronađe adekvatnu radnu snagu. Zakon predviđa i "lakše i nebirokratskije" priznavanje stranih stručnih diploma i svedočanstava. To bi se, između ostalog, postiglo tako da se spoje procesi izdavanja vize i priznavanja stručne diplome. Posebna pravila za starije od 45 Posebna pravila će važiti za useljenike starije od 45 godina. Oni će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor garantuje zaradu od najmanje 3.700 evra bruto, kako u starosti ne bi pali na teret države zbog premalih penzija. Tu se dolazi do neuralgične tačke koja je i do sada kočila brži priliv stručnjaka na nemačko tržište rada. Usko grlo procesa su do sada bila nemačka konzularna predstavništva u kojima su kandidati za iseljavanje mesecima, a neretko i godinama čekali na termin za izdavanje vize za Nemačku. I to uprkos svim potrebnim dokumentima. Skratiti duga čekanja za vizu "Od svih zakona iz ovog paketa, Zakon o useljavanju stručne radne snage je za mene najvažniji i najnužniji. No, da bi on pokazao svoj učinak, duga čekanja za vizu moraju biti skraćena", rekao je u Bundestagu nemački ministar unutrašnjih poslova i jedan od idejnih tvoraca novog migrantskog paketa Horst Zehofer. Problem nije nov, a sve dosadašnje mere Ministarstva spoljnih poslova, poput povećanja broja osoblja, kojima je trebalo da se ublaži katastrofalno stanje u konzulatima na zapadnom Balkanu, nisu urodile plodom. Zavisnost od poslodavca I Šejla Vojić iz projekta "Faire Mobilitat" Nemačkog saveza sindikata (DGB) koji pomaže novim useljenicama da se snađu na nemačkom tržištu rada, svedoči o 18-mesečnim čekanjima na vizu u zemljama zapadnog Balkana.
Ona se osvrnula i na neke razlike u novodonesenom zakonu o useljavanju, koji se po svojoj definiciji odnosi i na građane zapadnog Balkana, i takozvanom pravilu o zapadnom Balkanu. Ovo pravilo je na snazi od početka 2016. godine i trebalo bi da bude ukinuto do kraja 2019. a doneseno je nakon proglašenja zemalja zapadnog Balkana "zemljama sigurnog porekla" što je praktično isključilo mogućnost sticanja političkog azila za stanovnike ovih zemalja. "Poboljšanje novog zakona o useljavanju stručnjaka u poređenju s pravilom o zapadnom Balkanu je pre svega u delu koji se odnosi na dokaz poslodavca da nije pronašao adekvatnog radnika u EU. Sa novim zakonom ovo pravilo, koje važi kada je u pitanju pravilo o zapadnom Balkanu, otpada", kaže Vojić. Ipak, i kod jednog i kod drugog postupka DGB vidi opasnost zavisnosti od poslodavca. "Radna dozvola u okviru pravila o zapadnom Balkanu je vezana uz određeno radno mesto i određenog poslodavca. Iskustva su pokazala da radnici zbog ove zavisnosti često ne zahtevaju ostvarenje svojih prava i strahuju od otkaza", kaže Vojić. Pravilom o zapadnom Balkanu za izdavanje radne vize uslov nije bila stručna kvalifikacija ili visokoškolska diploma, što je kod novog zakona o useljavanju stručnjaka slučaj. Novi zakon o useljavanju ili pravilo o zapadnom Balkanu? Postavlja se pitanje da li će se novi zakon o useljavanju radnika iz zemalja van EU i pravilo o zapadnom Balkanu dopunjavati. Pravilo o Balkanu je zasad ograničeno do kraja ove godine. Novi zakon o useljavanju bi po svoj prilici, trebalo da stupi na snagu početkom 2020. U nemačkom Ministarstvu za rad nisu konkretno mogli da odgovore na pitanje da li će li pravilo o zapadnom Balkanu ostati na snazi nakon 2019. godine. "Pravilo o zapadnom Balkanu trenutno prolazi kroz proces evaluacije. Konačni izveštaj se očekuje krajem ove godine. Odluka će biti doneta tek nakon završnog izveštaja", saopšteno je za DW pismenim putem. Svaki peti penzioner prima manje od 15.000, a evo koliko njih ima više od 100.000 dinara
U Srbiji ima oko 1,7 miliona penzionera. Prema najnovijim dostupnim podacima iz marta ove godine najviše penzionera (21,6 odsto odnosno 369.393 naših najstarijih građana) svakog meseca dobije penziju u iznosu od 10.000 dinara do 15.000 dinara. penzionera. Zvanični podaci pokazuju da najviša penzionera, gotovo svaki drugi, mesečno prima do oko 25.000 dinara penzije. Primanja od 26.000 do 35.000 dinara ima nešto manje od 20 odsto penzionera, dok penzije veće od 70.000 dinara dobija manje od dva odsto Najvišu penziju po novom zakonu u iznosu od 132.065.01 dinar, što je skoro pet prosečnih penzija od 26.335 dinara, u Srbiji prima 25 penzionera. Ova penzija se isplaćuje za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica sa navršenih 45 godina radnog staža. Istovremeno, najnižu penziju do 10.000 dinara, manje od 100 evra, prima 105.000 penzionera, što znači da je najniža penzija 13 puta manja od najviše. U Srbiji se muškarci trenutno penzionišu sa 65 godina. Novi zakon za penzionisanje žena već je stupio na snagu - nežniji pol tako danas mora da radi do 62,5 godina, a granica će biti pomerana svake godine za po tri do šest meseci. Praktično, i dame u našoj zemlji će od 2032. godine u penziju ići sa 65 godina.ako se pogleda statistika po gradovima i opštinama Srbije, najviše penzije imaju Nišlije s prosekom od 46.538 dinara. Najnižu penziju istovremeno imaju penzioneri u Malom Crniću 12.938 dinara, Žabarima 13.422, Osečini 14.978 i Preševu 15.865 dinara. NIJE "NEFA" JEDINA FIRMA KOJA JE POBEGLA PREKO NOĆI Još tri stranca su VOLŠEBNO NESTALI sa našeg tržišta ostavljajući hiljade radnika na cedilu Zatvaranje dve fabrike, u Vranju i Somboru, i ostavljanje na cedilu više od 550 radnika, bio je potez ruske firme "Spilit" koji je nedavno u čudu ostavio celokupnu srpsku javnost - od radnika, preko lokalne do najviše vlasti u Srbiji. Isti potez, posle deset godina rada u našoj zemlji, prethodno je napravila i firma "Hendi", a pre nje i još dve kompanije - iz Nemačke i Hrvatske. Interesantno je da su sve četiri kompanije imale isti šablon - pobegle su preko noći, a radnike i javnost o odluci da napuste Srbiju obavestile su nekoliko dana nakon odlaska elektronskom poštom. Na taj način, u Srbiji je bez posla ostalo više od 1.500 radnika.
Hoće li se menjati cene na srpskim pumpama Posle četvoromesečnog rasta, cene sirove nafte od polovine maja su padale. To je, u proteklih desetak dana, pojeftinilo derivate na našim pumpama, tek za oko dinar. Od petka, međutim, cena crnog zlata ponovo raste, barel je premašio 63 dolara. Ušli smo u sezonu godišnjih odmora, kada je potrošnja goriva najveća. Šta se očekuje na svetskom i našem nafnom tržištu? U poređenju sa cenama u regionu dizel je samo u Albaniji i Grčkoj, a gas za automobile u Grčkoj i Mađarskoj, skuplji nego kod nas. Po ceni benzina i dalje smo u sredini lestvice. U naftnim kompanijama kažu da su, s obzirom na troškove, cene realne. "Najveći trošak u svemu je, naravno, nabavka nafte, pošto je Srbija izuzetno zavisno uvozna. Negde 80 posto derivata koji se potroše u Srbiji ili je dobijeno preradom uvozne nafte ili su direktno uvezeni derivati. Dakle, ne možemo se izolovati od uticaja svetskog tržišta. Sve ove promene nisu tako drastične. Ne možemo sigurno očekivati neke velike promene na srpskom tržištu", objašnjava Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. A neizvesnost na svetskom naftnom tržištu podgreva iščekivanje novih poteza OPEK-a i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte. Podsetimo, njihov šestomesečni sporzum o manjoj proizvodnji za 1,2 miliona barela dnevno, važi do kraja juna. Rusija se još ne izjašnjava a u OPEK-u se nadaju produžnju tog dogovora. "Što se tiče OPEK-a, produženje sporazuma je gotovo dogovoreno. Nadam se da ćemo biti jedinstveni. Na tržištu nafte još nije postignuta idealna stabilnost, a cene su pod uticajem faktora koji su van kontrole OPEK-a", rekao je ministar energetike Saudijske Arabije Halid el Falih. Ni o ceni barela nema saglasnosti. OPEK-ova računica pokazuje da im ni 70 dolara za barel nije dovoljno da pokriju ulaganja u nova istraživnja. Rusija pak, nije za drastična povećnja. "Prosečna cena oko 60-65 dolara po barelu je sasvim zadovoljavajuća, ne moramo da ih dižemo do maksimuma. Već imamo pristojnu maržu u korist budžeta", ukazao je ruski predsednik Vladimir Putin. Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak smatra da se danas ne možemo govoriti čak ni o sutrašnjim cenama. "Osnovni faktori koji određuju cenu nafte, a to je ravnoteža između ponude i potražnje je na poslednjoj poziciju u odnosu na faktor kojem doprinose vesti o sankcijama i trgovinskim ratovima. To je nešto nepredvidivo", naveo je Novak. Svetsko naftno tržište dodatno je već pod velikim uticajem pada proizvodnje u Iranu i Venecueli zbog američkih sakcija i kriza u Libiji i Nigeriji.
Otpušteni radnici Staklare ušli u preduzeće, tražli da se vrate na posao U fabrički krug Srpske fabrike stakla u Paraćinu u petak je ušlo 80 otpuštenih radnika te firme koji mesecima traže da ih poslovodstvo vrati na posao, zbog odbačenog stečaja firme. Sredinom aprila su radnici štrajkovali glađu ispred fabričkog kruga. Mi smo u šest sati upali u fabriku, odnosno došli smo na posao. Po rešenju Apelacionog privrednog suda iz Beograda, iz januara ove godine, vraćeni smo na posao, ali poslovodsvo Staklare i dalje ne želi da nas pozove na posao. Dužni su, jer ne postoje pravne posledice, nema razloga da ne radimo, stečaj je odbačen, rekla je za N1 Vesna Simić, predstavnica otpuštenih staklara. Ona je dodala da su radnici ušli u krug fabrike, da ih niko nije sprečavao, ni policija koja pazi da ne bude incidenata. Kada sam u telefonskom razgovoru direktoru zatražila rešenja o radu za nas otpuštene, on mi je spustio slušalicu, rekla je Vesna Simić.Otpušteni radnici Staklare očekuju da ih u toku dana primi generalni direktor fabrike. Tvrdili su da neće izaći iz preduzeća sve dok ne dobiju ugovore o radu na potpisivanje. Vesna Simić dodaje da se njene kolege ne kreću po fabrici i da ne žele da ometaju proizvodnju. Radno vreme je odavno počelo, a u direkciju Staklare, u vilu, došle su samo kafe-kuvarice. Nijedan direktor, nijedna sekretarica. Nećemo otići iz Staklare sve dok se ovo ne završi, rekla je ona. У Србију стиже лични банкрот: Колико треба за живот на минимуму? Грађани Србије који су у дебелим дуговима и које на сваком ћошку јуре извршитељи можда би могли ускоро и да мало одахну.
Наиме, и код нас ће почети израда закона који би регулисао лични стечај. У Влади Србије на томе раде али још нису познати ни рокови а ни решења. Лични банкрот за оне који су шворц саветовао је и Међународни монетрани фонд, а у склопу решевања проблематичних кредита грађана. Цела прича је још у раној фази, међутим не треба заборавити да прописе на ову тему већ имају скоро све земље Европске уније а углавном и бивше републике СФРЈ. Значи, имамо на кога да се угледамо и изаберемо ако не одлична, оно бар добра решења. Лични стечај не би требао да буде баук. Уосталом, Међу банкротиранима има и доста селебритија. У ту групу уписали су се некадашњи кошаркаш Денис Родман, секси ТВ звезда Памела Андерсон, глумица Ким Бесингер, па и чувени тенисер Борис Бекер. Живота има и после банкрота! Лични стечај треба да помогне гађанима да се спасу од финансијске агоније. Закон би прво морао да одреди ко може да прогласи банкрот и под којим условима. Ако погледамо како су то друге земље регулисале, кандидат за банкрот је обично лице које је се нашло у ситуацији да не може да измирује обавезе, а без своје кривице. Имовину им је уништила елементарна непогода или несрећни случај и слично. Лични банкрот обично проглашава сам дужник и за то се обраћа суду. Уколико у суду то прихвате ради се попис његове имовине и утврђује се план отплате. Банкротирани добија стечајног управника који управља целокупном (преосталом) имовином. Дужнику се оставља сума која је довољна за преживљавање. Након што се реализује план отплате део потраживања се брише, односно опрашта. Искуства европских земаља показују да поступак траје од три до пет година, а за време трајања банкрота стечајни управник располаже имовином дужника. (Наравно, стечајни управник није добровољац, а дужник плаћа његово ангажовање.) Лични банкрот треба да помогне да се реше проблематични кредити које дугују физичка лица. Код нас ту спада 4,48 одсто кредита одобрених грађанима. Када се погледају идеје и намере све изгледа као добра помоћ презадуженима. Међутим тако је било и када је доношен закон и други прописи о приватним извршитељима. Све је било чисто, а после се показало да је овај пропис изузетно мањкав и чекају се измене. О овој проблематици за Дневник професор Правног факултета у Новом Саду др Марко Кнежевић каже: Треба сачекати бар прву верзију да би могло нешто прецизније да се коментарише. Ипак није рано да се скрене пажња на нешто што је изузетно важно, а то је тај минимум прихода који се мора оставити за егзистенцију дужнику. Сада баш код прописа везаних за извршење имате случај да се од минималне зараде може на име обавеза узети половина на име дуговања. Код оних који имају веће плате то је две трећине. Тако су се у најгорем положају нашли грађани чија су примања нешто изнад минималца. Оно на што би посебно требало обратити пажњу код доношења закона о личном банкроту су издржавана лица. Ту се најчешће појављују деца па треба посебно повести рачуна о њима кад се одређује та минимална сума зе преживљавање. Такође треба прецизно регулисати како ће тај износ да се мења, а у случају да дође до промена, рецимо, скокова цена односно инфлације. Лични банкрот требао би посебно да помогне предузетницима. Они нису правна лица, а када дођу у проблеме суочавају се са блокадом рачуна и ликвидацијом.