Dipl. inž. Zaharije Milanović, Novi Sad Institut za prehrambenu industriju Optimalni tehnički kapacitete u industriji mleka Prilog poznavanju problema

Слични документи
Microsoft Word - ROKI doc

PowerPoint Presentation

Generalni sekretarijat Vlade RS

SARAĐUJMO ZA VODE

Na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o energetici ( "Službeni glasnik RS", broj 145/14), Ministar rudarstva i energetike donosi Pravilnik o energetskoj

PowerPoint Presentation

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

Posjet poduzeću Model Pakiranja d.d je u sklopu kolegija Menadžment ljudskih potencijala organizirana terenska nastava i posjet poduzeću M

OPŠTINA TESLIĆ – organizacija savjetodavne služb

JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO/KONCESIJA ODELJENJE ZA STRATEŠKO PLANIRANJE, RAZVOJ I ANALIZE

ПРЕДЛОГ

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО - ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Ћирила и Методија 1, Прокупље,

Microsoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]

ПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11)

tDon't miss it. Visit it now!

PowerPoint Presentation

BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Brčko distrikt BiH Брчко дистрикт БиХ SKUPŠTINA СКУПШТИНА BRČKO DISTRIKTA BiH БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Magl

BOSNA I HERCEGOVINA Brčko distrikt BiH SKUPŠTINA BRČKO DISTRIKTA BiH БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Брчко дистрикт БиХ СКУПШТИНА БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Magl

Diskriminacija malih privrednika u poljoprivredi i šansa u plasteničkoj proizvodnji

Slide 1

Pojašnjenje kriterija odabira projekata

Инвестициона улагања у периоду I – X ________________________________________

Obrazac 2. Nastavni plan obuke za certificiranje poljoprivrednih savjetodavaca: RURALNI RAZVOJ Rok za dostavu zahtjeva: Mjesto izvođenja

prerada, proizvodnja sireva i njihova nega i prodaja, proizvodnja, nabavka uz skladištenje i potrošnja reprodukcionog materijala, održavanje i korišće

Tehničko rešenje: Industrijski prototip dvostrukog trofaznog analizatora snage sa funkcijama merenja kvaliteta električne energije tipska oznaka MM2 R

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ, БЕОГРАД РАСПИСУЈЕ КОНКУРС ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ПОЗИЦИЈА: ИНЖЕЊЕР АНАЛИТИЧАР Служба за

Slide 1

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

PowerPoint Presentation

Година: IV Школска година: 2018/2019 ФАРМАЦЕУТСКО-КОЗМЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО Семестар: VII Дан Термин Предмет Сала Наставник/Сарадник ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

Републичко такмичење

OБРАЗАЦ ПРИЈАВЕ ЗА ДОДЕЛУ БЕСПОВАРТНИХ СРЕДСТАВА ЗА КУПОВИНУ ОПРЕМЕ У ГОДИНИ БРОЈ КОНКУРСА: / НАЗИВ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА 1

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

Microsoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc

Microsoft PowerPoint - PS2_Radno mesto i nivo organizovanosti [Read-Only]

The Contemporary Systems Development Project Landscape

Istarska razvojna agencija

Transmissions in Vehicles

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

RADNI MATERIJAL ZA SAVJETOVANJE SISTEM INTERNIH FINANSIJSKIH KONTROLA U JAVNOM SEKTORU REPUBLIKE SRPSKE POSLOVNI PROCES - PLAN BUDŽETA Banjaluka, maj

Microsoft Word - 13pavliskova

Vrlo često, međutim, kontaminacija termički obrađenog mleka ili inficirana radna kultura prouzrokuju izdvajanje surutke. Nije teško uveriti se o direk

Microsoft Word - Pravilnik o sukobu interesa

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ЧОКА CSÓKA KÖZSÉG HIVATALOS LAPJA Сл.лист општине Чока бр. 15. страна На основу члана 32. став 1. тачка 20

PowerPoint Presentation

_MetodologijaGASDistribucijaIzmena

Uvod u proceduru sprovođenja energijskog audita

Microsoft PowerPoint - Inoviraj_Dan prozora_2016.ppt [Način kompatibilnosti]

BOSNA I HERCEGOVINA

Службени гласник РС, бр. 30/2015 и 78/2017 На основу члана 128о став 5. Закона о банкама ( Службени гласник РС, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) и чла

1. Закон о локалној самоуправи («Сл. гласник РС» бр. 129/2007 и 83/14-други Закон) 2. Закон о државној управи (79/2005, 101/2007, 95/2010 и 99/14) 3.

Microsoft Word - Upoznaj svog klijenta.doc

Obrazac 2. Nastavni plan obuke za certifikaciju poljoprivrednih savjetodavaca Rok za dostavu zahtjeva: godine Mjesto izvođenja obuke: Biote

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine KANTON SARAJEVO ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA KANTONA SARAJEVO ELABORAT O PRIVREMENOM KORIŠTENJU JAVN

Microsoft PowerPoint - Presentation_Todor Janic_Polj biomasa_ Read-Only

FINANCIJSKI REZULTATI ZA PRVIH DEVET MJESECI Kontakt: INA-Industrija nafte, d.d. Sektor korporativnih komunikacija Avenija Većeslava Holjevca 10

ОДГОВОРИ НА НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О КЛАСИФИКАЦИЈИ БИЛАНСНЕ АКТИВЕ И ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ БА

UŠTEDA U POTROŠNJI GORIVA I EL.ENERGIJE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA SAVING IN EXPENDITURE OF FUEL AND ELECTRIC ENERGY IN DISTRICT HEATING SYSTEM

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Tuzlanski kanton OPĆINA GRADAĈAC H.K.Gradašĉevića 54, Gradaĉac, telefon , fax. 03

Poslovna zona a.d. Banja Luka Ova zona je smještena na lokaciji bivše fabrike Incel i zauzima površinu od oko 80 ha. U tabeli koja slijedi su navedene

My_ST_FTNIspiti_Free

STRATEGIJE ULASKA NA INOZEMNO TRŽIŠTE Predavanje 6. doc.dr.sc. Helena Štimac UGOVORNA SURADNJA Ugovorna proizvodnja Ugovorno upravljanje Pr

CRNA GORA / MONTENEGRO

Образац 12 Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта "Краљево" ИЗВЕШТАЈ О СТЕПЕНУ УСКЛАЂЕНОСТИ ПЛАНИРАНИХ И РЕАЛИЗОВАНИХ АКТИВНОСТИ ИЗ ПРОГРА

План јавних набавки за годину ОПШТИНА БАЧ Обухвата: Датум усвајања: ПЛАН ЈАВНИХ НАБАВКИ ЗА ГОДИНУ Измена број: /2017-IV 2

kz mljekarstvu stranih zemalju Dipl. inž. Zaharije Milanović, Novi Sad Institut za prehrambenu industriju NEKI ELEMENTI PROIZVODNJE I ORGANIZACIJE MLE

TD 95:0221

NAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š.

Република Србија Аутономна Покрајина Војводина Општина Бач ОПШТИНСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗАУРБАНИЗАМ, ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ИМОВИНСКО ПРАВНЕ И КОМУНАЛНО

PROJEKAT LOKALNE RAZVOJNE STRATEGIJE EU4BUSINESS Javni poziv potencijalnim korisnicima bespovratnih sredstava za mjeru podrške poljoprivrednim gazdins

Дејан Тобџић – Извештај са инжењерске праксе

Министарство трговине, туризма и телекомуникације JUNA VRNJAČKA BANJA POZIVNO PISMO

Microsoft PowerPoint - BiH-SME-CSF primjeri dobre prakse_BiH.ppt

Slide 1

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Prilog 5 REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA I Opšti podaci o kandidatu: Ime i prezime: Katarina M. Banjanac Datum rođenja:

1

ODLUKA O RASKOPAVANJU POVRŠINA JAVNE NAMENE ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 12/2011, 56/2012, 13/2014, 69/2014 i 74/2016) I OPŠTE ODREDBE Član 1 Ovo

1/28/2018 Dnevni list Danas Društvo Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o eleme

Службени гласник РС, број 59/2019, објављен године Преузето са На основу члана 73. став 2. и члан

Naslov

*ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОВЕДЕНОЈ ПРЕВЕНТИВНОЈ АКТИВНОСТИ* "Возило након зимских услова 2015" АМС РС и ауто мото друштва у сарадњи са Министарством унутрашњих п

Pravilnik informacioni sistem_za objavu u SL

Broj: 26 – 05 – 240/05

С л у ж б е н и л и с т Општине Бачки Петровац Број: 7 Година: LII Бачки Петровац 15. априла године С А Д Р Ж А Ј I ИЗБОРНА КОМИСИЈА ОПШТИНЕ БАЧ

Microsoft Word - Izvjestaj sa medjunarodnog finansijskog trzista

132

Распоред полагања испита у школској 2018/19. години (I, II, III и IV година) Назив предмета Студијско подручје Семестар Датум испита ЈАНУАР ФЕБРУАР ЈУ

UNIVERZITET U SARAJEVU POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI FAKULTET Broj: /18 Sarajevo, godine Na osnovu čl. 63. stav (7) i člana 64. st

PowerPoint Presentation

ZST_1_Odlucivanje_o_potrebi_procene_uticaja_na_zivotnu_sredinu_Propisani_obrazac

1623. Na osnovu člana 62 stav 9 Zakona o bezbjednosti hrane ( Službeni list CG, broj 57/15), Vlada Crne Gore, na sjednici od 2. decembra godine,

jn_zahtjev_za_pon_nabavka_ugradnja_klima_uredjaja

FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva

IPPC zahtev[1] [Compatibility Mode]

Slajd 1

GENETSKI TREND PRINOSA MLEKA I MLEČNE MASTI U PROGENOM TESTU BIKOVA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE

Microsoft PowerPoint - PREZENTACIJA (Final).ppt [Compatibility Mode]

Транскрипт:

Dipl. inž. Zaharije Milanović, Novi Sad Institut za prehrambenu industriju Optimalni tehnički kapacitete u industriji mleka Prilog poznavanju problematike u Vojvodini U toku stvaranja i razvoja mlekarstva kao industrijske grane došk> je do izvesnih pojava koje nisu u saglasnosti s principima privrednog razvitka. Verovatno pod uticajem jednostrano tumačenog nastojanja da se podigne životni standard i posebno usled dobijanja pomoći Međunarodnog dečjeg fonda (UNICEF), dominirala je tendencija izgradnje gradskih mlekara. Čak i u poljoprivredi formiralo se gledište da je proizvodnja i prerada mleka više gradska potreba nego problem poljoprivrede. Tako je u periodu između god. 1950. i 1960. izgrađeno više gradskih mlekara, a samo jedna posve industrijska i to manjeg kapaciteta. Ovakva politika izgradnje posebno se negativno odrazila na Vojvodinu koja ima gradove s poljoprivrednim i nepoljoprivrednim domaćinstvima. Usled toga nisu podizane ni konzumne, gradske mlekare. Izuzetak čini Novi Sad. Zaokretom u razvoju poljoprivrede posle god. 1957. došlo je do brzog povećanja broja krava na društvenim gazdinstvima i do sve većih tržnih viškova mleka. Tako je za četiri godine utrostručen broj krava i u vezi s tim došlo je do niza novih do tada nepoznatih problema. Najvažniji i najakutniji bio je svakako nedostatak uslova za ekonomičan plasman mleka, jer je izostala izgradnja novih kapaciteta uprkos znatnim ulaganjima u proizvodnju mleka. Zbog toga je došlo do opadanja broja krava i stagnacije u proizvodnji mleka na jednoj, i stihijne izgradnje često improvizovanih objekata za preradu i prihvatanje 'mleka, na drugoj strani. Uočena je štetnost i opasnost ovih pojava za ekonomiku poljoprivrede Vojvodine i u vezi s tim preduzimaju se mere za njihovo' otklanjanje, odnosno za usklađivanje proizvodnje, prerade i prometa mlekom. Za potpun uspeh neophodna je jedinstvena politika industrijalizacije mlekarstva i ovaj rad treba da predstavlja prilog u tom smislu. Problematika podizanja industrije mleka je kompleksna i obimna, pa će ovde biti tretirana samo dva pitanja: 1) koji su osnovni uslovi za podizanje moderne industrije mleka i 2) koji su optimalni tehnički kapaciteti u istoj. 1. Osnovni uslovi za podizanje moderne industrije mleka Pod modernom industrijom mleka podrazumevamo takvu proizvodnju koja se karakteriše sledećim pojavama: a) moderna proizvodnja mleka u poljoprivredi (koncentracija i specijalizacija u stočarstvu, visoka obučenost kadrova, solidna oprema za mužu i primarnu obradu, dobri putevi i brzi transport), odnosno visoki kvalitet mleka;, b) savremeni promet proizvoda (visoki standard domaćeg potrošača, ekonomske cene, organizovana i opremljena distributivna mreža, razvijen međudržavni promet, raznovrsna i solidna ambalaža); c) razvijene dopunske službe (brojne i sposobne istraživačke i razvojne organizacije, razvijeni sistem pripreme kadrova, razvijena specifična mašinogradnja, visoki stepen pošlovno-tehničke saradnje ovih službi sa proizvodnjom i preradom mleka);

d) moderni objekti optimalnih kapaciteta za preradu s dobro organizovaniim i opremljenim pratećim službama, i e) visoki stepen integracije kako u proizvodnji tako> u preradi i plasmanu mleka. (2). Pod industrijom mleka obično se podrazumeva postojanje velikih objekata za preradu i često se čitav problem svodi na to. U našim uslovima ovakva jednostranost može da bude vrlo štetna, jer nije nemoguće da se za kratko vreme pojavi niz novih i velikih objekata za preradu, a da ne dođe do kvalitativne izmene u čitavoj grani, posebno u ekonomskom smislu. Veliki objekti u tehnološkom smislu nisu ni jedini ni najpreči uslov za modernu industriju mleka. Van sumnje je da oni mogu da znače odlučujući' faktor i da mogu da povuku i rešenja drugih problema, ali samo uz uslov obezbeđenja određenih materijalnih elemenata za rešenje istih. U uslovima postupnog razvoja mlekarstva i njegovog prerastanja u modernu industriju, kakav je bio u svim zapadnoevropskim zemljama, i ne samo u njima, porast veličine objekata i modernizacija opremljenosti praćeni su razvojem i usavršavanjem ostalih elemenata nužnih za modernizaciju grane kao celine. U uslovima skokovi tog razvoja, kakav se sada nužno nameće u Vojvodini, javljaju se protivurečnosti usled nejednakog tempa razvoja pojedinih elemenata. Za velike kapacitete mlekara potrebno je imati visoku koncentraciju proizvodnje mleka i dobar kvalitet, pre svega higijenski, jer bi u protivnom kapaciteti bili neekonomični. Da se zadovolje ovi uslovi potrebno* je znatno duže vreme nego za izgradnju objekta. Posebno je pitanje ostalih faktora kao 1 što su kadrovi, razvojne službe, mašinogradnja i dr. Izlaz za nas svakako nije u postupnom rešavanju pojedinih elemenata. Ako bi se s izgradnjom većih i modernih objekata čekalo* do podizanja nivoa proizvodnje mleka i drugog, morala bi se dozvoliti izgradnja manjih objekata a time bi došlo do pojave novih teškoća i do* odlaganja modernizacije ove grane. Organizovana izgradnja krupnih objekata za preradu uz jedno vremenu akciju za obezbeđenje ostalih uslova jedina je alternativa i zbog opšteg kretanja razvoja ove grane u svetu, gde su skoro* svi procesi ne samo mehanizovani već i u. znatnoj meri automatizovani. Našoj zemlji nedostaju kadrovi svih kategorija, a naročito kvalifikovani radnici. Mali objekti koji po pravilu imaju nizak stepen mehanizovanja zahtevaju majstore koje stvara duga praksa (npr. u sirarstvu). Industrijalizovana, kontinuelna i automatizovana proizvo'dnja traži kadrove sasvim drugog tipa, po* pravilu u daleko manjem broju, koje je moguće pripremiti u znatno kraćem roku. Pojavom krupnih objekata jako bi se zaoštrili, aktuelizirali i nagomilali problemi iz oblasti proizvodnje mleka, potrošnje i prometa, cena, kadrova i dr. i samim tim nametnula bi se određena rešenja. Verovatno je da bi se najznačajniji rezultat postigao udruživanjem, bez kojeg je nemoguć intenzivan razvoj ove grane. Do ovakvih kretanja verovatno će doći, ali da ne bi bilo iznenađenja trebalo* bi se služiti iskustvima izgradnje nekih drugih industrija gde je bilo sličnih problema i preduzeti paralelne mere za obezbeđenje uslova u ko*jima treba da se nađu novoizgrađeni objekti. To* bi trebalo da budu pre svega ulaganje u pripremu kadrova i stvaranje razvojne službe.

2. Optimalni tehnički kapaciteti Kod razmatranja objekata koje treba podizati dominiraju dva faktora: vehčina, odnosno kapacitet i struktura proizvodnje. Pod kapacitetom podrazumevamo učinak linije koja daje jedan ili grupu sličnih proizvoda, a pod strukturom broj tehnoloških proizvodnih linija. Zbir kapaciteta pojedinih linija čini ukupni kapacitet mlekare. Ukupni kapacitet sa stanovišta proizvodnje određen je gustijnom proizvodnje mleka na jedinici površine, odnosno u čitavom proizvodnom području (ili tačnije odnosom veličine ulaganja i troškova transporta). Kapacitet linije određen je odnosom ulaganja i troškova energije. Kombinovana proizvodnja i postavljanje više linija bilo bi racionalno samo ako bi se imalo dovoljno mleka da pojedinačni kapaciteti linija ne padnu ispod minimuma. Minimalni kapaciteti jedne linije u slučaju potpune specijalizacije ujedno čini ukupan kapacitet pogona. Iako je pojam»minimalni kapacitet«u najvećoj meri ekonomskog karaktera, ovđe će biti tretiran u tehničko-tehnološkom smislu. Ne postoje domaća iskustva, pa ni domaće publikacije koje tretiraju ovo' pitanje, a vlada i velika raznolikost u određivanju planskih normativa. Na nekim stručnim skupovima zadnjih meseci mogle su se pročitati ili čuti i ovakve misli:»za područje Vojvodine i Slavonije kao minimalni kapacitet predlažemo 30.000 litara u jednoj smeni«ili»banka neće odobravati zajmove za izgradnju manjih mlekara od 100.000 1 dnevno«. Oba puta se mislilo na mlekare kao celine. Razlike u pojmovima su velike, a pored toga termini su neprecizni, jer se ne vidi na koju vrstu prerade se misli. U nedostatku ekonomskih podataka pokušaćemo' da na bazi tehničke literature dođemo' do približnog odgovora na postavljeno pitanje. Mehanizovane, a naročito kontinueme i automatizovane linije imaju obično' tačno utvrđene tehničke kapacitete u kojima se izrađuju i kreću u određenom intervalu od minimuma do maksimuma. Ove granice su određene na osnovu analize potrebne energije i visine ulaganja. Ovo posebno važi za kontinuelne procese. Zbog toga se ovi podaci mogu uzimati kao približna orijentacija. Evo pregleda najčešćih minimalnih i maksimalnih kapaciteta mehanizovanih i kontinuelnih tehnoloških aparatura ili linija koje se danas proizvode u svetu: Naziv mlin. kapacitet oaisiova feaipelciltet max. 'kg/čas tu/mtuisa kg/dan paisteriizacija mleka min. 2,000 4 8.000 max. 10.000 4 40.000 pranje, nalivainje i mlin. 2.000 4 8.000 zatvaranje baca max. 10.000 4 40 000 izrada стга u. mehaničkoj minx 2x3.000 4 24.000 kadi max. ПХ5.000 4 ПХ2О.00О mehanizovana limnjja za izradu. sira 2x5.000 4 40.000! šaržna bućkalica za min. 500 4 10.000 izradu raaslalca max. 10.000 3 120.000 fcontisnueiina linija- za min. 400 e' 60.000 izradu maslaca max. 1.0O0 6 1501.000 linija za 'zgusinultoшм imliln. 1.250 20 25.000 'suvo imleko max. 10.000 20 200 00O

U proizvodnji opreme postoje manji kao i veći kapaciteti od ovih,- ali navedeni su najčešći i uobičajeni u industriji mleka. Manji od ovih koriste se u zanatskim i poluindustrijskim pogonima, a veći javljaju se zadnjih godina sve češće, ali još uvek samo u izuzetnim prilikama. Maksimalni kapacitet nije tako oštro ograničen određenim ekonomskim pokazateljima kao što je slučaj s minimalnim gde je ekonomski neracionalno ići ispod određene granice. Te granice minimalnih kapaciteta u slučaju pojedinih proizvodnih linija ili cele mlekare ako je specijalizacija potpuna su sledeće: a) konzumna linija (mleko i napici) 8.000 kg/dan b) linija sireva u zavisnosti od tipa opreme 24 40.000 c) linija maslaca (zavisno od načina iskorištenja obranog mleka) 10 60.000 d) linija zgusnutog ili suvog mleka 25.000,, Dnevni kapaciteti su izraženi u maksimalno' mogućem i celishođnom korišćenju u toku dana za sezonu najviše sezonske proizvodnje mleka. U slučaju različitih linija različita je opravdanost korišćenja u smenama: konzumne u jednoj smeni, radionice sira i maslaca u dve, a linija za kondenzovano mleko' i mlečni prah u tri smene. Tehnički kapaciteti pojedinih linija u priličnoj su saglasnosti s pogonskim*). Tako se prema američkim izvorima kao optimalni tehnički kapacitet kod sušenja smatra 4.500 l/čas (3)., dok se u eksploataciji za minimalni kapacitet smatra 4.000 l/čas tretiranog mleka. Sličan je. slučaj is linijom sira. Prema podacima dobivenim na osnovu veličine i nužnog broja sirnih kada kapacitet linije sira je 24.000 1 na dan, a prema literaturi (5) minimalni ekonomski kapacitet je nešto preko 20.000 1 mleka. U Madžarskoj se kao donja granica ovog kapaciteta uzima 15.000 1 dnevno (1). Prema nekim analizama minimalni kapacitet konzumne mlekare je 3.500 l/dan (4), a pored toga ovakve mlekare mogu da imaju i odeljenja za maslac i svezi sir koja se ne koriste svakodnevno. To znači da ekonomski gledano ovaj kapacitet može da bude i manji od 8.000 l/dan, ali je u ćelom svetu u toku proces okrupnjavanja, pa će minimalni verovatno uskoro biti izjednačen s tehničkim kapacitetom. Sumiranjem izloženog dolazi se do sledećih zaključaka: 1. podizanje industrije mleka je kompleksan problem i pored izgradnje objekata nužno u sebi sadrži modernizaciju proizvodnje mleka i razvoj pratećih službi; 2. kapacitet proizvodne linije je osnovna veličina koja treba u planu da bude utvrđena, a ukupni kapacitet mlekare treba da proiziđe iz količine sirovine i strukture proizvodnje (prerade mleka); 3. veličina kapaciteta linije proizvodnje orijentaciono se može odrediti i na osnovu podataka o optimalnom tehničkom kapacitetu, koji se nalazi u priličnoj saglasnosti s eksploatacionim iskustvima drugih zemalja, pa bi sličnu potvrdu trebalo očekivati i kod nas (ne bi bilo racionalno u reonu Vojvodine Slavonije ići ispod kapaciteta gore navedenih;.*) Poid tehničkim fcapäciteitoim poidraaumevaima tuičiiniak uređaja nezavisno od usilova eksploatacije, <za razliku od ekonomskog (ploigonsfeog) koji jie određen i posebnim uisl'oviima (radius dovoza mleka ii dr.).

4. u uslovima male koncentracije proizvodnje mleka specijalizacija prerade je nužna da se s kapacitetima ne bi išlo ispod minimuma, ali su za speci] alizavanu proizvodnju neophodni određeni uslovi (2). Lite r a tura: 1 1. Mihaly, B.: Diie Lage der Käaetfafortotiom in Ungarn, Deutsche Molikerei- -Zeiitunig, 85 (1964) 13. 2. Milainovic, Z.: Nužnost d speüfflönost *uđruižwtanija u industriji mleka (prilog poznavanju ipirolblema), u ätampi (»Poljopriviredia«za 1964). 3. Perry, J. H : Chemical Engineers Handbook, McGraw-Hill Bdotk Company, 1950. 4. Scott, W. i Weber, J.: What is te Future of."the SroaHH Milk Plant, American Milik Review, 79 (1067) 3. < 5. Tracy, P. H. i idr.: Dairy Plant Management, McGraw-Hill Book Company, 1958. *. ' ' J j ' i : ' i 6. Töbniöka doikum'entacija proizvođača* opreme za industriju imleika (Jedinstvo, АИаг Laval, The APV ca., Westfalia, Stork, Frau ii dr.). Iz naših mljekara Rekonstruirana mljekara u Puli Polovicom god. 1963. započela je radom Mljekara u Puli, nakon što* je izvršena rekonstrukcija već postojeće mljekare. Poslije Oslobođenja naše zemlje mljekara i pekara radile su zajednički kao jedno poduzeće pod nazivom»borer«pula. Mljekara u Puli postojala je i prije II svjetskog rata u sadanjoj zgradi, koja je već tada snabdjevala grad mlijekom u bocama. Nakon rata bivši vlasnik odnio je sa sobom sve uređaje tako, da je zapravo ostala samo zgrada mlljekare. Da se bar donekle sredi ovakva situacija, nabavljena je oprema domaće proizvodnje (pasteri i hladionici tvornice»proleter«beograd te nešto opreme iz madžarskih reparacija).. Na ovaj način opremljena je mljekara u Puli najnužnijom opremom za pasterizaciju i hlađenje mlijeka, te distribuciju u kantama. Dakle, mljekara je radila sa strojeviona zastarjelog tipa i malog kapaciteta, bez hladnjače, skladišnih cisterna i strojeva za pranje, punjenje i čepljenje boca za mlijeko, energetskih izvora, transporta itd. Iz izloženog je vidljivo* pod kakvim je teškim tehničko-tehnološkim i higijenskim uvjetima radila ova mljekara od god. 1945. do 1963. U tom periodu bilo je nastojanja i nužnih pokušaja da se ovo akutno pitanje riješi, no uvijek je rješenje istog odgađano iz nužnih razloga, ali uglavnom zbog pomanjkanja potrebnih novčanih sredstava. Tek god. 1961. i 1962. prišlo se rješavanju ovog gorućeg pitanja, te su, zahvaljujući neprestanom zalaganju i brizi N. O. općine i kotara, konačno osigurana novčana sredstva za nabavu opreme, instalacija i za građev. radove s tim, da se postojeća zgrada mljekare rekonstruira i prilagodi zahtjevu i kapacitetu novih suvremenih strojeva i tehnologije. Za rekonstrukciju utrošeno je za građev. radove 16 000 000, opremu i instalacije 106 000 000, ukupno 122 000 000 dinara. Mljekara nakon rekonstrukcije ima kapacitet 10 15000 1 dnevno*, a u slučaju potrebe s malom dopunom nekih strojeva može se kapacitet i proširiti.