ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ Сомбор Венац Радомира Путника 18 Жиро рачун:

Транскрипт

1 ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ Сомбор Венац Радомира Путника 18 Жиро рачун: тел./факс: директор: E-мail: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉЕНОГ МЕСТА БЕЗДАН БРОЈ ТЕХНИЧКОГ ДНЕВНИКА: 24/15 ДАТУМ: мај В. д. директора: Борис Ђурковић

2 НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИНВЕСТИТОР: ГРАД СОМБОР ЈП Дирекција за изградњу града Сомбора ОБРАЂИВАЧ: ЈП УРБАНИЗАМ СОМБОР РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ: Јасмина Бобић, дипл.инж.арх.-одговорни урбаниста и планер КОРДИНАТОР: Јене Јанковић, дипл.инж.арх.-одговорни урбаниста и планер РАДНИ ТИМ: Томислав Томић, дипл. инж. грађ. Владимир Скокић, дипл.инж.маш.-одговорни урбаниста Драгана Селак, дипл.инж.грађ.-одговорни урбаниста Младен Брујић, дипл.инж.геод. Велинка Нешић, дипл.просторни планер Весна Ђорђевић Јањатовић, маст.инж.арх. Бранка Радуловић, дипл.инж.арх. Светлана Петровић, дипл.инж.саоб.-одговорни урбаниста Александар Павловић, дипл.инж.саобр. Миле Милковић, инж.ел. Славица Пест, дипл. правник Алаин Пест, грађ. техн. Фридрих Ференц, маш.тех.

3 С А Д Р Ж А Ј: ТЕКСТУАЛНИ ДЕО С А Д Р Ж А Ј:... 3 ТЕКСТУАЛНИ ДЕП... 3 ГРАФИЧКИ ДЕП... 6 I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОБРАЂИВАЧА... 7 РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА... 8 ЛИЦЕНЦА ПДГПВПРНПГ УРБАНИСТЕ II ОПШТИ ДЕО ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ПСНПВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ИЗВПД ИЗ ПРПСТПРНПГ ПЛАНА ГРАДА СПМБПРА ИЗВПД ИЗ ПРПСТПРНПГ ПЛАНА ППДРУЧЈА ППСЕБНЕ НАМЕНЕ СПЕЦИЈАЛНПГ РЕЗЕРВАТА ПРИРПДЕ ГПРОЕ ППДУНАВЉЕ ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ППДАТАКА И УСЛПВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА ППИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА ППИС ППСТПЈЕЋЕГ СТАОА Ппдаци п прпстпру, станпвништву, привредним, друштвеним и јавним активнпстима Гепстратешки пплпжај Истпријски развпј Прирпдне карактеристике Станпвништвп Јавне службе Привредне делатнпсти Мпрфплпшка пбележја и врста изградое Пбјекти и ппвршине за пдређене и друге јавне намене Ппдаци п инфраструктурним системима, кпмуналним пбјектима и ппвршинама...33 Сапбраћајна инфраструктура...33 Впдппривреда...33 Кпмунална инфраструктура...33 Впдпвпдна и канализаципна мрежа...33 Електрп-енергетска, гаспвпдна и телекпмуникаципна мрежа...34 Пстале кпмуналне ппвршине и пбјекти Анализа ппстпјећег стаоа зеленила Анализа стаоа живптне средине Преглед евидентираних и заштићених пбјеката Преглед заштићених прирпдних дпбара...36 III ПЛАНСКИ ДЕО ПРАВИЛА УРЕЂЕОА Ппис и критеријуми ппделе на карактеристичне целине и зпне...37 Циљеви уређеоа и изградое насеља са пснпвним прпграмским елементима...37 Ппдела грађевинскпг ппдручја на шире прпстпрне зпне...38 Ппдела грађевинскпг земљишта на блпкпве Пбјекти и ппвршине за пдређене и друге јавне намене Биланс намене ппвршина Мпгуће кпмпатибилне намене...41 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 3

4 4.5. План сапбраћајне инфраструктуре са елементима регулације и нивелације План урбанистичке регулације са грађевинским линијама Ппшта правила уређеоа прпстпра Урбанистички и други услпви за уређеое и изградоу пбјеката јавне намене Планирани капацитети инфраструктуре Сапбраћајна инфраструктура...46 Друмски сапбраћај...46 Железнички сапбраћај Кпмунална и впдппривредна инфраструктура Впдпвпдна мрежа Канализаципна мрежа Атмпсферска канализација Впдппривредни пбјекти Електрпенергетска мрежа Гаспвпдна мрежа Врелпвпдна мрежа Телекпмуникаципна мрежа КДС мрежа Базне станице са антенским стубпвима за мпбилну телефпнију РАТЕЛ Пдлагагаое птпада Планиране јавне зелене ппвршине План мера енергетске ефикаснпсти изградое Ппсебни услпви кпјима се ппвршине и пбјекти јавне намене чине приступачним лицима са ппсебним пптребама Услпви заштите прпстпра Мере заштите кутурних дпбара Мере заштите прирпдних дпбара Мере заштите живпта и здравља људи Мере заштите живптне средине Минимални степен кпмуналне ппремљенпсти грађевинскпг земљишта Правила парцелације, препарцелације и исправке границе парцела ПРАВИЛА ГРАЂЕОА ППШТА ПРАВИЛА ГРАЂЕОА КПЈА ВАЖЕ ЗА СВЕ ЗПНЕ Услпви за фпрмираое, парцелацију и препарцелацију грађевинске парцеле Услпви и начин пбезбеђиваоа приступа парцели и прпстпра за паркираое впзила Услпви за прикључеое пбјекта на мрежу инфраструктуре Правила за рекпнструкцију, дпградоу и адаптацију ппстпјећих пбјеката Заштита суседних пбјеката Правила за архитектпнскп пбликпваое пбјеката Пграђиваое парцела ППРПДИЧНП СТАНПВАОЕ Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле и индекс заузетпсти Услпви за изградоу главних пбјеката Врста и услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели ППРПДИЧНП СТАНПВАОЕ СА ИНТЕЗИВНПМ ППЉППРИВРЕДНПМ ПРПИЗВПДОПМ Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле и индекс заузетпсти Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели ВИШЕППРПДИЧНП СТАНПВАОЕ Тел./фах: 025/ , Web: 4

5 Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле и индекс заузетпсти Услпви за изградоу пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели ЗПНА ЦЕНТРАЛНИХ ФУНКЦИЈА Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели МЕШПВИТЕ ФУНКЦИЈЕ Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели РАДНА ЗПНА Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за фпрмираое грађевинске парцеле и индекс заузетпсти Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката на истпј грађевинскпј парцели Услпви за уређеое зелених и слпбпдних ппвршина на парцели СППРТ И РЕКРЕАЦИЈА Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката ППЉППРИВРЕДНИ КПМПЛЕКС Врста и намена пбјеката кпји се мпгу градити Услпви за изградоу главних пбјеката Услпви за изградоу других пбјеката СПРПВПЂЕОЕ ПЛАНА Целине за кпје се пбавезнп дпнпси план детаљне регулације Лпкације за кпје се израђује урбанистички прпјекат Тел./фах: 025/ , Web: 5

6 Бр. табеле Назив табеле страна Табела бр. 1 Преглед прикупљених података 16 Слика бр. 1. Положај насељеног места Бездан на територији града Сомбора 21 Табела бр. 2 Упоредни преглед броја становника у периоду год. 26 Табела бр. 3 Организација јавних служби према хијерархијском нивоу насеља дефинисана Просторним 28 планом Града Сомбора Табела бр. 4 Подела грађевинског подручја на блокове 39 Табела бр. 5 Биланс намене површина у планском периоду 41 Табела бр. 6 Координате преломних тачака планираних регулационих линија 43 Табела бр. 7 Списак трансформатора и трафостаница 57 Табела бр. 8 Потрошња ел. енергије 57 Табела бр. 9 Просечна потрошња ел. енергије по кориснику 58 Табела бр.10 Препоручена растојања МРС од објеката 61 Табела бр.11 Вредности минимално прописаних растојања гасовода у односу на укопане инсталације 63 Табела бр.12 Услови за формирање парцела у зони породичног становања 83 Табела бр.13 Врста објеката који се могу градити у зависности од типа породичног становања: 86 Табела бр.14 Услови за формирање парцела у зони породичног становања са интензивном пољопривредном производњом 91 Табела бр.15 Врста објеката који се могу градити у оквиру зоне породичног становања са интензивном пољопривредном 93 производњом Табела бр.16 Услови за формирање парцела у зони вишепородичног становања 95 Табела бр.17 Врста објеката који се могу градити у зони вишепородичног становања 96 Табела бр.18 Услови за формирање парцела у зони централних функција 97 Табела бр.19 Услови за формирање парцеле у зони мешовитих функција 102 Табела бр.20 Услови за формирање парцеле у радној зони 104 ГРАФИЧКИ ДЕО 1. Извод из Просторног плана Града Сомбора 2. Анализа постојећег стања са претежном наменом површина и површина јавне намене 1: План намене површина са поделом на површине јавне и остале намене 1: План саобраћајне инфраструктуре са елементима регулације и нивелације и план урбанистичке регулације 1: План водопривредне и комуналне инфраструктуре 6. План електро енергетске и гасоводне инфраструктуре 7. План телекомуникационе и КДС инфраструктуре 8. Спровођење плана 1:5000 1:5000 1:5000 1:5000 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 6

7 I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОБРАЂИВАЧА Тел./фах: 025/ , Web: 7

8 РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА Тел./фах: 025/ , Web: 8

9 Тел./фах: 025/ , Web: 9

10 ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ УРБАНИСТЕ Тел./фах: 025/ , Web: 10

11 II ОПШТИ ДЕО 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За потребе Града Сомбора као наручиоца и ЈП Дирекција за изградњу града Сомбора као инвеститора, у ЈП ''Урбанизам'' Сомбор, приступило се изради Измена и допуна плана генералне регулације насељеног места Бездан (у даљем тексту Измене и допуне плана). Скупштина Града Сомбора дана године донела Одлуку о изради измена и допуна Плана генералне регулације насељеног места Бездан (''Службени лист Града Сомбора'', бр.11/2014). Плански основ за израду Измена и допуна плана: Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора'', бр. 5/2014). Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Горње Подунавље ( Службени лист АП Војводине бр. 3/2012). Правни основ за израду Измена и допуна плана је Закон о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'', бр. 72/2009, 81/2009-исправка, 64/2010 одлука УС, 24/2011, 121/12, 42/2013 Одлука УС, 50/2013 Одлука УС, 98/2013 Одлука УС, 132/2014 и 145/2014). Нацрт Измена и допуна плана је израђен у складу са Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (''Сл.гласник РС'', бр. 64/2015) којим се детаљно утврђује садржина, начин и поступак израде планских докумената, начин вршења стручне контроле, као и услови и начин излагања на јавни увид. Остали прописи са којима су усклађена планска решења: - Правилник о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу ("Службени гласник РС" бр. 22/2015); - Закон о регионалном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 51/09 и 30/10); - Закон о локалној самоуправи (''Сл.гласник РС'', бр. 129/07 и 83/2014); - Закон о заштити државне границе (''Сл.гласник РС'', бр. 97/08 и 20/2015); - Закон o пољопривредном земљишту (''Сл.гласник РС'', бр. 62/06, 65/08 др.закон и 41/09); - Закон о враћању утрина и пашњака селима на коришћење (''Сл.гласник РС'', бр. 16/92); - Закон о пољопривреди и руралном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 10/13- др.закон); - Закон о сточарству (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 93/12 и 89/2015); - Закон о шумама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12 и 89/2015); - Закон о водама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12); - Закон о јавним путевима (''Сл.гласник РС'', бр. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 и 104/2013); - Закон о енергетици (''Сл.гласник РС'', бр. 145/2014); - Закон о телекомуникацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 44/03 и 36/06, 50/09 одлука УС и 44/10 др.закон); - Закон о експропријацији (''Сл.гласник РС'', бр. 53/95, 23/01 - УС ''Сл.лист СРЈ'', бр.16/01 одлука УС и ''Сл.гласник РС'', бр.20/09, 55/13-ОУС); - Закон о туризму (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10,99/11-др.закон, 93/12 и 84/2015); - Закон о културним добрима (''Сл.гласник РС'', бр. 71/94, 52/2011-др.закон и 99/2011 др. закон); - Закон о заштити животне средине (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 36/09, 36/09 др. закон и 72/09 др. закон и 43/11-УС); - Закон о заштити природе (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10 и 91/10); - Закон о заштити ваздуха (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 10/13); - Закон о заштити од буке у животној средини (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10); - Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (''Сл.гласник РС'', број 135/04 и 25/2015); Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 11

12 - Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 88/10); - Закон о процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04 и 36/09); - Закон о управљању отпадом (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09 и 88/10); - Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (''Сл.гласник РС'', бр. 128/2014); - Закон о заштити од пожара (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09 и 20/2015); - Закон о ванредним ситуацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09, 92/11, 93/12); - Закон о одбрани (''Сл.гласник РС'', бр. 116/07, 88/09, 88/09 др. закон и 104/09- др.закон и 10/2015); - Уредба о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (''Сл.гласник РС'', бр. 11/02) - Уредба о одлагању отпада на депоније (''Сл.гласник РС'', бр. 92/10); - Одлука о држању домаћих животиња на територији Града Сомбора, ("Службени лист Града Сомбора", бр. 9/2011 и 9/2014); - Уредба о катеоризацији државних путева (''Сл.гласник РС'', бр.105/2013, 119/2013, 93/2015); - као и други законски и подзаконски акти од значаја за просторна решења на територији Града Сомбора ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА За територију Града Сомбора, донет је Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора, бр. 5/2014). Просторни план представља основни плански инструмент за усмеравање и управљање дугорочним одрживим развојем локалне заједнице, коришћењем, организацијом и уређењем простора Града Сомбора. Град Сомбор обухвата територију К.О. Сомбор I и II са свим приградским насељима: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара, Шапоње и територију К.О. следећих насељених места: Бездан, Телечка, Колут, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Кљајићево, Риђица, Стапар, Станишић, Чонопља, Светозар Милетић, Дорослово, Растина, Гаково и Алекса Шантић. Становништво Основни циљ демографског развоја је стационарно становништво тј. становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће, уз прилагођавање очекиваним демографским променама. Да би се овај циљ остварио неопходно је успоравање тренда опадања природног прираштаја и заустављање миграција ка већим центрима. Мрежа насељених места Планом се дефинише улога сваког насеља појединачно, као и место и функција у оквиру функционалног система насеља Града Сомбора. Даље ће се развијати следећа хијерархија насеља : - градски центар Сомбор; - центри заједнице насеља; - развијена сеоска насеља; - примарна сеоска насеља; - приградска насеља. Поред даљег јачања Сомбора као градског центра од националног значаја са својим привредним и популационим потенцијалом и развојем индустрије, очекује се снажнији социоекономски развој већих насеља (центри заједнице насеља). Центри заједнице насеља (Бездан, Станишић и Кљајићево) ће гравитационо покривати села са нижим нивоом опремљености, и поред локалног имаће и шири функционални и развојни утицај на целој територији Града. Насеље Бездан спада у други прстен мреже насељених места Града Сомбора. Функционално повезивање градског центра Сомбора са осталим насељима одвијаће се преко административних, здравствених, привредних, културних, образовних и других функција и утицајно подручје ће се рефлектовати на сва насеља. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 12

13 Организација јавних служби Мрежу објеката јавних служби на подручју Града Сомбора је потребно децентрализовати и концентрацију садржаја вршити у центрима заједнице насеља. Градски центар треба да обезбеди широку и разноврсну понуду видова становања, јавних служби, услуга и производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну средину. Поред градског центра, приоритет у том смислу имају центри заједнице насеља (Кљајићево, Бездан и Станишић) у циљу обезбеђивања квалитетних услова за живот и задржавања становништва у руралном подручју. Просторна организација јавних служби на територији Града Сомбора је одређена постојећом мрежом објеката, потребама будућих корисника и економским могућностима. Пољопривреда Основни циљ у области пољопривреде је формирање ефикасног и одрживог пољопривредног сектора који ће допринети конкурентности привреде, повећање и унапређење сточног фонда, интензивирање ратарске производње и интензивирање специфичних облика пољопривреде (воћарство, виноградарство, повртарство, органска пољопривреда) за које на овом подручју постоје оптимални предуслови и интензивирање мање заступљених облика производње као што су пчеларство, производња лековитог биља, производња конзумне рибе и сл. и повезивање произвођача у удружења, ради стандардизације производа, унапређења технологије производње и заједничког наступа на тржишту стварањем препознатљивих робних марки (еко-производња, органска храна) са подручја Града Сомбора. Саобраћај Основни циљ у развоју саобраћаја је повезивање свих видова који могу да подстакну привредне активности на територији града Сомбора (изградња логистичког центра) и свеобухватни развој Града Сомбора као једног од пограничних градова. Стратегија развоја саобраћаја у оквиру ПП Града Сомбора огледа се у изградњи, реконструкцији и модернизацији саобраћајне инфраструктуре, изградњи и доградњи (постојећих) саобраћајних праваца, обилазница, раскрсница у друмском саобраћају, осавремењавању пруга у железничком саобраћају и поновном оживљавању појединих праваца, активирању војног аеродрома за путнички саобраћај мањих авиокомпанија, као и у већој искоришћености постојећих пловних путева. Поред тога, веома је важан и развој мреже бициклистичких стаза како у насељеним местима, тако и повезивање бициклистичким стазама до приградских насеља и до Дунава према Бездану односно Апатину. Водопривреда и водопривредна инфраструктура Основни циљ је уређење, заштита и коришћење интегралних водопривредних система и усклађивање са заштитом животне средине и осталим корисницима у простору, ради заштите вода. Енергетика и енергетска инфраструктура Концепција развоја енергетике подразумева ревитализацију, реконструкцију и модернизацију постојећих енергетских објеката у циљу сигурности, поузданости, смањења губитака, смањења негативних утицаја на животну средину, повећање удела коришћења расположивих потенцијала, рационализацију коришћења енергије и енергената на свим нивоима, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових енергетских објеката, нарочито неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних објеката за интерконективно трансгранично повезивање са државама у окружењу и изградњу нових енергетских објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу поузданог и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима. Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије. Електронске комуникације и информациони системи Концепција развоја електронских комуникација подразумева увођење најсавременијих технологија у овој области, модернизацију постојеће инфраструктуре и објеката, изградњу сигурне широкопојасне мреже, уз употребу најсавременијх медијума преноса, потпуну дигитализацију свих система електронских комуникација уз обезбеђење довољно капацитета, равномерног развоја и Тел./фах: 025/ , Web: 13

14 целокупне покривености простора уз обезбеђивање подједнаке доступности свим оператерима. Оптички каблови су положени према свим већим местима у граду, а у току је припрема документације за проширење постојећих оптичких релација изградњом нових каблова са већим капацитетом и бољим карактеристикама преноса и то првенствено у магистралној равни. Планиране су релације оптичких каблова: Нови Сад-Србобран-Врбас-Сомбор, Сомбор- Мали Иђош-Ада, Врбас-Кула-Сивац-Сомбор, Бездан-Сомбор, Растина-Гаково-Ненадић-Сомбор, Риђица-Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево-Телечка-Бачки Соколац, Сомбор- Стапар-Дорослово-Српски Милетић-Оџаци, Стапар-Бачки Брестовац. Комунална инфраструктура Оптимална дугорочнија оријентација снабдевања водом становништва представља изградњу регионалних и међурегионалних водоводних система у који би били интегрисани и постојећи водоводни системи. Планирана су два будућа микрорегионална система водоснабдевања. Први је водоводни систем ''Сомбор'' који покрива насеља: Сомбор, Чонопља, Кљајићево, Телечка, Светозар Милетић, Алекса Шантић, Стапар и Дорослово. Извориште је ''Јарош'' у Сомбору, где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Други је водоводни систем ''Бездан'' који покрива насеља: Бездан, Бачки Моноштор, Колут, Бачки Брег, Гаково, Растину, Станишић и Риђицу. Извориште је ''Бездан'' у Бездану где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Планира се доградња и реконструкција постојеће дистрибуционе мреже, изградња водоторњева, ниских резервоара, уређење и проширење постојећих изворишта у насељеним местима, где се за то укаже потреба током експлоатационог периода, изградња магистралних и транспортних цевовода, у циљу допремање воде до свих потрошача у насељеним местима и предвиђеним индустријским зонама на подручју Града Сомбора. После изградње планираних капацитета на извориштима и ППВ ''Јарош'' Сомбор и ''Бездан'', одакле би се реонским водоводом, квалитетном питком водом снабдевала насељена места у Граду Сомбору, такође је потребно изградити и одређене хидротехничке објекте на постојећим извориштима у свим насељеним местима. Поред постојећих пумпних станица у Сомбору, да би систем реонског водовода функционисао, потребно је изградити и пумпне станице у Сомбору, Бачком Брегу, Бачком Моноштору, Растини, Риђици, Гакову, Бездану, Станишићу, Светозар Милетићу, Кљајићеву, Стапару и Дорослову. Магистрални везни цевововоди за водоводни систем ''Бездан'' за које је потребно обезбедити коридоре поред саобраћајница су: Бездан - Бачки Моноштор, Бездан Колут - Бачки Брег, Бездан -Гаково, Гаково - Растина и Растина - Риђица. Садашња мрежа водовода прошириће се у свим насељима, укључујући и Сомбор, а такође ће бити неопходно и замена и реконструкција поједних деоница мреже, изградња резервоарског простора (могуће и водоторњева). За потребе пречишћавања отпадних вода у насељима на територији Града Сомбора предвиђена је изградња постројења одговарајућег капацитета пречишћавања у сваком појединачном насељу, али је могуће користити и тзв. групне системе, којима се једним ППОВ пречишћавају отпадне воде из више оближњих насеља. У насељеним местима где је атмосферска канализација решена системом отворених канала потребно је у зони ужег центра насеља изградити зацевљену одводну мрежу. Са изградњом комплекса регионалне депоније створиће се услови за безбедно одлагање отпада, као и за затварање постојеће градске депоније. Осим за одлагање непропустљивог отпада у овом комплексу се предвиђа и рециклажа употребљивог отпада. Изградња регионалне депоније је од интереса и за становнике општина у окружењу. У планском периоду је неопходно изградити регионалну депонију и пратећу инфраструктуру за адекватно управљање отпадом, а паралелно са тим све неуређене депоније је потребно затворити и извршити њихову санацију. Културна и природна добра Заштита, уређење и унапређење културних добара мора се посматрати у оквиру развоја целокупне области културног наслеђа, која представља развојни ресурс, који је потребно заштитити, уредити и користити на начин који ће допринети Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 14

15 успостављању регионалног и локалног идентитета, у складу са европским стандардима заштите. На основу увида у Регистар заштићених природних добара који води Завод за заштиту природе Србије утврђено је да се на подручју Плана налазе: два заштићена подручја, три подручја планирана за заштиту плановима и програмима рада Завода, једно Рамсарско подручје, једно Емералд подручје; три IPA подручја, једно IBA подручјe, једно PBA подручје, 19 станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја, три еколошки значајна подручја и деоница еколошког коридора од међународног значаја еколошке мреже Републике Србије, три регионална еколошка коридора и већи број локалних еколошких коридора. У оквиру заштићених подручја, потребно је ускладити режиме и мере заштите са коришћењем простора који је под заштитом ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ Специјални резерват природе Горње Подунавље (у даљем тексту Резерват) проглашен је године као заштићено природно добро од изузетног значаја, односно I категорије, на основу Уредбе о заштити Специјалног резервата природе "Горње Подунавље" (''Службени гласник РС'', бр. 45/01, 81/08 и 107/09). Простор у обухвату Плана- ван граница Резервата, у коме се налазе и околна насеља, представља административни и делом природни оквир Горњег Подунавља и има карактер делимично измењеног аутохтоног амбијента у коме до изражаја долазе човекове активности (насеља, обрадиве површине, шумарство, лов и риболов и др.) са својим културноисторијским и етнолошким вредностима. Изванредан гео-саобраћајни положај (Паневропски мултимодални коридор VII-међународни пловни пут VIc категорије) на реци Дунав, положај Општина у обухвату Плана у граничном појасу и повољне природне и хидролошке карактеристике, чине одличне претпоставке за реализацију стратешких опредељења за развој овог подручја. У кључне туристичке производе на простору обухваћеном ППППН спадају: културно манифестациони туризам (богатство културне баштине, манифестације), ловни туризам (појединачно или у мањим групама), градски туризам или ''city break'' (Сомбор); бањски туризам са постојећим капацитетима и планираним (''Безданска бања'' у Бездану локалног и регионалног статуса) и потенцијалним локалитетима са утврђеним хидротермалним потенцијалом (Бачки Моноштор и Сонта); наутички туризам (Дунав и ХС ДТД); рурални туризам (салаши у околини Сомбора као и села Бездан, Бачки Моноштор...); пословни туризам (Сомбор); екотуризам (посматрање птица, научно- истраживачки, рекреативне активности у природи). Екотуризам је облик туризма који се темељи на активностима туриста у пределима очуване природе и заштићеним природним добрима. То је туризам малог утицаја на животну средину, који доприноси очувању природних станишта и врста. Најзначајнији видови екотуризма, везано за сва природна добра, а у зонама заштите у којима је то дозвољено су: посматрање птица (bird watching) - посебно везан за Рамсарска подручја, фото-сафари, едукативни туризам, научно-истраживачки туризам као и рекреативне активности у природи. Неопходано је даље искоришћавање природних потенцијала за афирмисање еко туризма. Ван граница Резервата-најважнији производни ресурс представља квалитетно пољопривредно земљиште. Управо захваљујући томе, пољопривреда представља најважнију грану људске делатности на овом подручју. Подручје ван Резервата, а које се налази у непосредном окружењу треба третирати на посебан начин. Применити стимулативне мере и тако подстаћи произвођаче да на овом подручју производе аутохтоне биљне културе, које захтевају минималну механичку обраду земљишта и минималну употребу хемијских средстава (луцерка, детелина, лековито биље, ливаде и сл.). Слична је ситуација и када је реч о сточарској производњи, стимулисати Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 15

16 пашњачки узгој старих аутохтоних врста. Ван граница Резервата на пољопривредном земљишту потребно је постепено уводити принципе органске производње, чиме ће се редуковати примена хемијских средстава у пољопривреди; Због осетљивости екосистема у Резервату и могућности да путем подземних вода дође у додир са негативним хемијским утицајима споља, мора се водити рачуна о дренажи земљишта у непосредном окружењу Резервата ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА За потребе израде Измена и допуна плана прибављени су подаци од надлежних органа и организација и других институција који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора и изградњу објеката у фази израде или измене планских докумената: Табела бр. 1 Преглед прикупљених података и услова надлежних институција НАЗИВ УСТАНОВЕ ЗАХТЕВИ Датум предаје Заведено под бројем УСЛОВИ Датум пријема Заведено под бројем 1. ЈВП "ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ" / ЈВП "ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ" - допуна / / РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ за пољопривреду, водопривреду и шумарство ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ за здравство, соц.политику и демографију / / / / / / / / ЈП "СРБИЈАГАС" / / ЈП "ПУТЕВИ СРБИЈЕ" / / ЈП "ПУТЕВИ СРБИЈЕ" - допуна / ЈП "ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ" / / АД "ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ" / / РАТЕЛ - Републичка агенција за електронске комуникације и поштанске услуге / /2014 ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА, ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА Сомбор / / ЈКП ''ВОДОКАНАЛ'' Сомбор / / ТЕЛЕКОМ СРБИЈА- Извршна јединица Сомбор / / ЈП ''Дирекција за изградњу града Сомбора'' / / ГРАД СОМБОР ГРАДСКА УПРАВА / /2014 Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 16

17 ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ 18. СББ Сомбор / / ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ / МЗ "БЕЗДАН" / / ''ВОЈПУТ'' Суботица / ГРАД СОМБОР ГРАДСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ Достава документације ВОЈПУТ-У / МЕДИА КДС СОМБОР / / КП ВОДОВОД / / ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА Границом Измена и допуна плана генералне регулације обухваћено је грађевинско подручје насељеног места Бездан. Основни простор обраде предвиђених измена је грађевинско подручје насеља дефинисано Планом Генералне регулације за насељено место Бездан ( Сл. Лист општине Сомбор бр. 3/2008). Поред овог у обухвату плана приказан је део простора изван грађевинског подручја које обухвата део планиране трасе саобраћајне обилазнице са јужне стране насеља, деоницу од джавног пута IБ реда број 15 до границе плана са јужне стране насеља. По важећем ПГР-у површина грађевинског подручја насеља износи 445,04 ha, што је прихваћено као постојеће стање у Изменама и допунама плана. Пошто по предложеној граници (у каснијем тексту) површина грађевинског подручја износи 430,12 ha појављује се разлика од 14,92 ha, (смањење) што је резултат корекције границе на појединим деоницама. Корекције су извршене на источном у зони изворишта, јужном део насеља Штрбац, и западном делу грађевинског подручја становање, спорт и рекреација. ГРАНИЦА ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НАСЕЉЕНОГ МЕСТА БЕЗДАН Граница грађевинског рејона Бездан почиње у тачки 1 која је северно теме парцеле број 1 К.О.Бездан. Затим наставља југо-источно пратећи северне међе парцела број 1, 12/1, 12/4, 12/5, 13, 14/1, 14/2, 15, 16 и 18/2 и долази до тачке број 2. Тачка 2 се налази на тромеђи парцела број 18/2, 8067 и катастарске општине Колут. Од тачке 2 граница се ломи на југо-западу пратећи источну међу парцела 18/2 и 16, пресеца парцеле 3108 и 22/1 до тачке 3. Тачка 3 се налази 42м од тромеђе парцела 22/1, 22/3 и 29. Од тачке 3 граница наставља праволинијски до тачке 4 пресецајући парцеле 29, 30, 33, 36, 40, 44, 47, 49, 51, 53, 56, 57, 64 и 65. Тачка 4 налази се на тромеђи парцела 65, 68/1 и 68/2. У тачки 4 граница се ломи ка југо-истоку, пратећи међу парцела број 68/1 и 68/2 и праволинијски пресеца парцеле 71, 74, 76, 79, 82, 85, 88, 91, 94 и 95 где долази до тачке 5 која се налази на међи парцела 95 и 96 а на ~117 метара од тромеђе парцела број 95, 96 и Од тачке 5 граница се ломи ка северо-истоку по међи парцела 95 и 96 до тачке број 6 која је истовремено и тромеђа парцела број 95, 96 и Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 17

18 Од тачке број 6 граница се ломи ка југо-западу, пратећи југо-западну међу парцеле број 8067до тачке 7 која је тромеђа парцела 100/1, 108 и Од тачке 7 граница се ломи ка југо-западу, пратећи северо-западну међу парцела број 108 и 107 где стиже до тачке 8 која је тромеђа парцела број 106, 107 и Од тачке 8 граница наставља југо-источно и то изломљеном линијом, пратећи северо -источну међу парцеле број 3109 тачке 9 која се налази на тромеђи парцела 3109, 3118 и 114. Од тачке 9 граница наставља изломљеном линијом, прво северо-источно пратећи међу парцела 114 и 3118 па се ломи под углом од 90 до западне међе парцела 3118 и 1058, прати исту и наставља пратећи западну међу парцеле 1058 до тачке 10 која се налази на тромеђи парцела 1058, 3109 и 3119 Од тачке број 10 граница се ломи ка југо-истоку јужном међом парцеле 1058 пресеца парцелу 8067 и наставља северном међом парцеле 7923 до тачке 11 која се налази на међи парцела 7923 и 5976 у правцу међе парцела 5969 и Од тачке 11 граница пресеца парцелу 7923 у правцу међе парцела 5970 и 5969 и наставља у правцу исте до тачке 12 која се налази на тромеђи парцела 5968, 5969 и Од тачке 12 граница се ломи ка северо-западу и изломљеном линијом прати северну међу парцеле 5968, пресеца парцелу 8067, прати северну међу парцела 1075 и 1074 где долази до тачке 13 која је и тромеђа парцела 1074, 1073 и Од тачке 13 граница изломљеном линијом наставља југо-западно пратећи део западне међе парцеле 1074 па северну границу парцеле 1077 до тачке број 14 која се налази на међи парцела 1071/1 и 1077 а на 9м од тромеђе парцела 1070, 1071/1 и Од тачке 14 граница се ломи ка југо-истоку, праволинијски пресецајући парцеле 1077, 1079, 1081, 1083, 1085/1, 1085/2, 1088, 1090, 1092, 1095, 1098/1, 1098/2, 1099, 1100, 1103 и 1106 па прати међу парцела 1107 и 1108 до тачке 15 која је тромеђа парцела 1107, 1108 и 1109 Од тачке 15 граница се ломи ка северо-истоку до тачке 16 која се налази на тромеђи парцела 5956, 3100 и Од тачке 16 граница иде изломљеном линијом ка југу пратећи источну и јужну границу парцеле 5956 па западну међу парцеле 5954 до тачке 17 која се налази на тромеђи парцела 3103, 3105 и Од тачке 17 граница наставља ка југо-истоку пратећи северну границу парцеле 7919 па се ломи ка северо-истоку пратећи међу парцела 5953 и 5946 до тачке 18 која се налази на тромеђи парцела број 5953, 5946 и Потом граница наставља ка истоку пратећи јужну међу парцеле 7920 до тачке 19 која се налази на тромеђи парцела 5945, 5944 и 7920 Од тачке 19 граница се ломи ка југу пратећи источну границу парцеле 5945, део северне међе парцеле 5946 па источну међу парцеле 5946 и део јужне међе исте до тачке 20 која се налази на међи парцела 5938 и 5939 а на 90 м од међе парцела 5938 и Од тачке 20 граница наставља југо-источно, праволинијски, пресецајући парцеле 5938, 5937, 5936, 5935, 5933, 7924, 6031, 6033, 6034, 6035 и 6036 долази до међе парцела 6036 и 6038 а на 90 м од међе парцела 6036 и 7916 где је и тачка 21. Од тачке 21 граница се делимично ломи ка северу па према истоку пратећи међу парцеле 6038 до тромеђе парцела 6038, 6040 и 6043 одакле наставља ка истоку пресецајући парцеле 6043, 6044, 6045, 6046, 6047 и 6049 све до тачке 22 која се налази на међи парцела 6049 и 7929 на удаљености од 115м од међе парцела 6049 и 7916 Од тачке 22 граница се ломи ка северо-истоку пратећи међу парцела 7929 и 6049 до тромеђе парцела 7928, 7829 и 6049, где се ломи ка југо-истоку пратећи јужну границу парцеле 7928 до тачке 23 која се налази на истој а у продужетку међе парцела 6013 и Даље се граница ломи ка југо-западу у правцу међе парцела 6013 и 6014 до међе парцела 6050/1 и 7916 где се налази тачка 24. Потом се граница пружа у правцу северо-запада пратећи међу парцела 6050/1 и 7916 до тачке 25 која је тромеђа парцела број 6050/1, 7916 и 7929 Од тачке 25 граница сече парцелу 7916 југо-западно до тачке 26 која је тромеђа парцела 7916, 7995 и На даље се граница ломи ка северо-западно пратећи јужну међу парцела 7916 и 7917 до тачке 27 која је уједно и тромеђа парцела 7917, 5926/1 и 3025/3. Од тачке 27 граница се пружа југо-западно пратећи прво југо-источну међу парцеле 3025/3 па затим јужне међе парцела 3025/3 и 3025/2 да би наставила југо-источном међом парцеле Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 18

19 3027 до тромеђе парцела 3027, 6792 и 7997, где се ломи ка западу до тачке 28 која се налази на међи парцела 6793 и 8066 а на 55м од четворомеђе парцела 3100, 3027, 6793 и Потом граница наставља јужно пратећи прво западну, затим јужну границу парцеле 6793 до тачке 29 која је тромеђа парцела 6793, 6800 и 6802/2. Од тачке 29 граница прво наставља југо-западно пратећи северну границу парцела 6800 и 6801 па се ломи југо-западно пратећи источну међу парцеле 6801 до тачке 30 која је тромеђа парцела 6801, 6825 и Од тачке 30 граница изломљеном линијом наставља ка југу пратећи западну међу парцеле 6932 до тачке 31 која се налази 50м од источног темена парцеле 8001 а у продужетку међе парцела 8001 и Затим се граница ломи ка југо-западу праволинијски пресецајући парцеле 6932, 8001 и 6924 све до тачке 32 која се налази на међи парцела 6923 и 6924 а на 50м од западног темена парцеле Од тачке 32 граница наставља изломљеном линијом ка северу пратећи источну границу парцела 6929, 6899 и 6850 до тачке 33 која се налази на тромеђи парцела 6850, 6864 и 6865/1. Даље граница наставља прво западно до јужног темена парцеле 6864 па се ломи ка северу и изломљеном линијом прати западну границу парцела 6864, 6863/2, 6860, 6859, 6856, 6854 и 6852 па пресеца парцелу 8000 и долази до тачке 34 која је и теме парцеле Од тачке 34 граница наставља северо-западно пресецајући парцеле 6822, 6821, 6820, 6819, 6818, 6817, 6815, 6814, 6813, 6812, 6811 и 7999 до тачке 35 која се налази на међи парцела 7999 и 6810 а на 100м од тромеђе парцела 6810, 6811 и Од тачке 35 граница наставља прво делом јужне границе парцеле 6810 па североисточном границом парцела 6810 и 6807 и у истом правцу пресеца парцеле 8066 и Даље прати северне границе парцела 7020 и 7023 и у истом правцу пресеца парцелу 8004 и долази до међе парцела 7025 и 8004 где се налази и тачка 36. Од тачке 36 граница наставља северно пратећи западну границу парцеле 8004 па се ломи ка југо-западу пратећи јужну међу парцела 3077, 3092 и 3091 те у истом правцу пресеца парцелу 8011 и долази до тачке 37 која се налази на међи парцела 8011 и Од тачке 37 граница наставља ка северо-западу пратећи северну границу парцеле 7045 до тромеђе парцела 7045, 7046 и 8098 где наставља северно пратећи западне границе парцела 7046, 7047 и 7914 до тромеђе парцела 7914,8099 и 5923 где се ломи ка северо-истоку и долази до тачке 38 која је и тромеђа парцела 2181, 7914 и Даље граница наставља изломљеном линијом пратећи северо-источну и северо-западну границу парцеле 5923 све до тачке 39 која је на тромеђи парцела 5923, 2116 и 8099 Од тачке 39 граница наставља ка северу пратећи источну границ парцеле 8099 до темена парцеле 8100 одакле према западу пресеца парцелу 8099 и наставља њеном западном границом до тачке 40 која се налази на међи парцела 8099 и 8093 а под правим углом од тромеђе парцела 5871, 5872 и Даље се граница ломи до тромеђе парцела 5871, 5872 и 8093 те се протеже уз јужну међу парцеле 5871 у дужини од 150м где се налази тачка 41. Од тачке 41 граница се ломи северно пресеца парцеле 5871, 5870, 5869, 5864 и 5862 до тромеђе парцела 5862, 5857 и Потом прати западну и део северне међе парцела 5857 и 5850 те западне међе парцела 5846, 5836/4, 5836/3 и 5835 одакле се ломи ка западу до северо-западног темена парцеле 5836/6 где је и тачка 42. Ту граница наставља пресецајући парцелу 7907 до тромеђе парцела 7907, 7906 и 5724 одакле се ломи ка истоку до тромеђе парцела 7907, 5724 и 5723 где се ломи ка северу и прати источне границе парцела 5724, 5715 и 5711 где долази до тачке 43 која је уједно и тромеђа парцела 5705, 5710 и Од тачке 43 граница наставља ка северу пресецајући праволинијски парцеле 5705, 5701/2, 5701/1, 5700 и 5699 па затим наставља источном границом парцеле 5698 до тромеђе парцела 5695, 5697 и 5698, одатле граница праволинијски пресеца парцеле 5695, 5694 и 5693 где стиже до међе парцела 5693 и 5691 где се налази тачка 44 која је 110м удаљена од тачке 45 а која је тромеђа парцела 5691, 5693 и Од тачке 45 граница наставља ка северу изломљеном линијом пратећи источну границу парцеле 7905 те љену северну а потом западну границу парцела 5684, 8082 и 8090 до тромеђе парцела 8090, 8082 и 8099 где је и тачка 46. Тел./фах: 025/ , Web: 19

20 Од тачке 46 граница изломљеном линијом прати југо-западну границу парцеле 8099 у правцу северо-запада до тачке 47 која се налази у правцу међе парцела 5085 и Од тачке 47 граница се ломи ка северо истоку пресецајући парцеле 8099, 8086 и 7871 до тромеђе парцела 7871, 5085 и 7868 и даље наставља источним границама парцела 5085, 5087, 5088, 5089 и 5090 где долази до тачке 48 која је тромеђа парцела 5090, 5091 и Од тачке 48 граница наставља ка истоку пресецајући парцелу 7868 и пратећи северну границу парцеле 7867 до њеног северног темена где се ломи ка северо-истоку пресецајући праволинијски парцелу 5065 до тромеђе парцела 5062, 5063 и Ту граница наставља изломљеном линијом пратећи прво део западне границе парцеле 5062 те њену северну границу па део западне границе парцеле 5065 и њену северну границу све до тачке 49 која је и тромеђа парцела 5042, 5049 и Од тачке 49 граница наставља јужно пратећи западну границу парцеле 5042 те у продужетку међе парцела 5042 и 5067 пресеца парцелу 7784 и долази до међе парцела 7784 и 4961 где се ломи ка југо-западу и прати западну границу парцеле 4961 до тромеђе парцела 4961, 5067 и 7871где се ломи ка југо-истоку пратећи јужну границу парцеле 4961 у дужини од 82 м долази до тачке 50 која се налази на међи парцела 4961 и Од тачке 50 граница се ломи ка северо-истоку сече парцелу 4961 до западног темена парцеле 4960/2 те наставља да се креће по југо-источној међи парцеле број 4961 до тачке 51 која је тромеђа парцела 4961, 4957/2 и 4956/2. Граница даље наставља прво југо-источно пратећи међу парцела 4957/1 и 4956/1 до тромеђе парцела 3106, 4957/1 и 4956/1 где се ломи ка северо-истоку прво пратећи југо-источну границу парцеле 4956/1 до тромеђе парцела 4956/1, 3106 и 4955/1, праволинијски пресеца парцелу 4955/1 до тромеђе парцела 4955/1, 4954/1 и 3106 одакле наставља северо-источно, праволинијски пресецајући парцеле 4954/1, 4953/1, 4952/1 и 4951/1 до тромеђе парцела 4950/1, 4951/1 и 3106, даље граница наставља пратећи северо-западну границу парцеле 3106 до тромеђе парцела 4949/1, 4948/1 и 3106 продужује пресецајући парцеле 4948/1, 4947/1 до тромеђе парцела 4947/1, 4946/1 и 3106 од те тромеђе граница праволинијски наставља ка северо-истоку пресецајући парцеле 4945/1, 4944/1, 4943/1, 4942/1, 4941/1, 4940/1, 4939/1, 4937, 4936/1 и 4934/1 тачке 52 која је четворомеђа парцела 3106, 4932, 4934/1 и 360. Од тачке 52 граница наставља северо-источно, изломљеном линијом пратећи јужне међе парцела 360, 359/2 и 359/1 до тачке 53 која се налази на тромеђи парцела 359/1, 3107 и катастарске општине Колут. Од тачке 53 граница наставља северо-источно по северној граници парцеле 3107 до тачке 1 која је описана на почетку. 3. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 3.1. Подаци о простору, становништву, привредним, друштвеним и јавним активностима 3.2. Геостратешки положај Територија К.О. Бездан налази се на северо-западном делу територије Града Сомбора. Катастарска општина Бездан на северу се граничи са катастарском општином Колут, на западу са К.О. Гаково, најугу са К.О. Сомбор и К.О. Бачки Моноштор, Налази се на 18 km од Сомбора, на западу са Реком Дунав. Насељено место Бездан се налази на Државном путу IБ реда број 15 и IБ реда број 16 и представља транзитно место. Насеље Бездан је Центрар заједнице насеља (као и насеља Станишић и Кљајићево) гравитационо ће покривати села са нижим нивоом опремљености, и поред локалног имаће и шири функционални и развојни утицај на целој територији Града. На развој Бездана ће у великој мери утицати планирани развој водног саобраћаја, близина Дунава и Горњег Подунавља, планирани регионални бањски центар и реализација планираних радних зона. Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 20

21 Слика бр. 1 Положај насељеног места Бездан на територији града Сомбора 3.3. Историјски развој Бeздaн je jeднo oд вeћих мeстa у сeвeрo-зaпaднoj Бaчкoj. Лeжи нa лeвoj oбaли Дунaвa, у близини српскo - мaђaрскe, oднoснo српскo - хрвaтскe држaвнe грaницe. Удaљeн je 18 км oд Сoмбoрa. To je нaсeљe у рaвници, нa 90 мeтaрa нaдмoрскe висинe. Toкoм вишeвeкoвнoг мигрaциoнoг прoцeсa, Бeздaн je пoстao eтнички шaрoлик, aли сa прeтeжнo мaђaрским стaнoвништвoм. Пo пoпису из 2002.г. брoj стaнoвникa je 5263, oд чeгa je 2983 мaђaрскe нaциoнaлнoсти ( 56,68% ). Дo 1918.г. Бeздaн je припaдao Maђaрскoj, oд 1918.г. Крaљeвини СХС, oд 1929.г. Крaљeвини Jугoслaвиjи, oд 1941.г. Maђaрскoj, a oд 1944.г. oпeт Jугoслaвиjи ( ФНРJ, СФРJ, СРJ, СЦГ ). Пoвoљaн гeoгрaфски пoлoжaj, прирoднe лeпoтe и знaчajни истoриjски дoгaђajи вeoмa су пoвoљнo утицaли нa приврeдни, културни и туристички рaзвoj Бeздaнa. Aрхeoлoшкa нaлaзиштa у Бeздaну и oкoлини гoвoрe o тoмe дa сe чoвeк oвдe нaстaниo прe 6000 гoдинa. Нajстaриje нaлaзиштe je Зeлeнa хумкa. Нa лoкaлитeтимa у jужнoм дeлу нaсeљa ( Цигањгедер ) и кoд Зeлeнe хумкe oткривeнa су пoд зeмљoм нaсeљa сa рaзним грaђeвинским oбjeктимa, пoсуђe oд пeчeнe зeмљe, кao и aлaткe oд углaчaнoг кaмeнa. Нa вишим прeдeлимa, нa oбaлaмa Дунaвa, Вajaшa, Moстoнгe, Сeкa ( Киђoшa ), измeђу кojих je билo мнoгo мoчвaрa, стajaћих вoдa, пoтoкa, jeзeрa, пaшњaкa, шумa и oрaницa, фoрмирaлo сe нeкoликo нaсeљa: Бoдрoг, Хajсeнтлeринц ( 1173 ), Кeнђ ( 1189 ), Удвaрд, Сeлeш ( 1255 ), Пaкa ( 1280 ), Бoртaњ ( 1263, влaсништвo пoрoдицe Буљaн oд Кулудa - дaнaс кoлут ) и Бaћaн ( 1305 ). Бaћaн сe нaлaзиo сeвeрнo oд Бoдрoгa и истoчнo oд Бoртaњa, пa прoизилaзи дa сe сeлo нaлaзилo измeђу дaнaшњeг Кoлутa и Бaчкoг Moнoштoрa, нa мeсту дaнaшњeг Бeздaнa. Бeздaн сe у писaним дoкумeнтимa први пут пoмињe 1579.г. Taдa je у сeлу живeлo 10 пoрoдицa. Нaсeљe су, вeрoвaтнo, 1593.г. уништили Taтaри. Нaрeдних дeцeниja oвaj крaj пoмињe сe кao пустaрa Бeздaн. Пoчeткoм 18 вeкa, 2 км jужниje oд дaнaшњeг Бeздaнa, дoсeљeници српскe и хрвaтскe нaциoнaлнoсти oснивajу Штрбaц. Oни су сe прeтeжнo бaвили гajeњeм oвaцa. Jeднe гoдинe им je oд нeкoг oбoљeњa угинуo вeлики брoj oвaцa. Стaнoвници су тaдa дaли зaвeт, укoликo сe oслoбoдe oвe нeсрeћe, дa ћe пoдићи кaпeлу. Нeсрeћa je прoшлa и oни су ( измeђу и 1720.г. ) пoдигли Кaпeлу Свeтe трojицe ( дaнaс нa углу Пустe улицe и Сoмбoрскoг путa, пoрeд Дoмa културe ). Oвa кaпeлa je нajстaриjи сaчувaни римoкaтoлички спoмeник у Вojвoдини кojи Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 21

22 je пoдигao нaрoд. Нa пустaру Бeздaн тридeсeтих гoдинa 18 вeкa дoсeлили су сe рибaри из жупaниja Шoмoђ и Зaлa, a зaтeчeну кaпeлу су кoристили кao бoгoмoљу. Пoслe прoтeривaњa Tурaкa (1687) жупaниja Бoдрoг je зaпoчeлa изгрaдњу нaсипнoг путa oд Бeздaнa дo Шeбeшфoкa, сa мoстoм прeкo рeчицe Бeздaн. Писaни дoкумeнти бeздaнску скeлу нa Дунaву пoмињу први пут 1738.г. Рaдилa je дo 1974.г. кaдa je зaвршeнa изгрaдњa Moстa 51. дивизиje г. првe кућe су назидане нa узвишици пoрeд рeчицe Бeздaн и путa кojи je пoвeзивao Кoлут сa Бaчким Moнoштoрoм. Taкo су нaстaлe првe улицe, кoje су сe звaлe: Глaвнa улицa, Кoлутскa улицa и Стaрa улицa. Зидoви првих кућa су oд трскe и прућa, oблeпљeни блaтoм, a крoв je oд трскe. Првa црквa, кoja сe срушилa или je изгoрeлa 1755.г, билa je oд истoг мaтeриjaлa. Нaрeднe гoдинe ту je пoдигнутa другa црквa, aли oд тврдoг мaтeриjaлa. Први пoпис стaнoвништвa je oбaвљeн 1746.г. У сeлу je билo укупнo 172 кућe. Сeлo je имaлo пaрoхa, бeлeжникa, учитeљa, мeсaрa, крчмaрa и црквeнoг слугу г. Бeздaн имa 1492 стaнoвникa. Пeдeсeтих гoдинa 18 вeкa зидaнe су првe згрaдe oд циглe. Изгрaђeнe су Цaринскa згрaдa, Чaрдa кoд пристaништa-скeлe и Влaстeлинкa крчмa. Првe вoдeницe нa Дунaву пojaвилe су сe oкo 1760.г. ( нeстaлe су пoслe другог свeтскoг рaтa ). Сeлo je пoдиглo шкoлу oд тврдoг мaтeриjaлa и сaстojaлa сe oд двe прoстoриje ( учиoницe и oдaje зa учитeљa ). Нaлaзилa сe нa углу дaнaшњe Црквeнe улицe и Улицe жртaвa фaшизмa ( дo нeдaвнo згрaдa бaнкe ). Рaдилa je цeлe гoдинe, сeм у врeмe жeтвe и бeрбe г. je билa вeликa пoплaвa: вoдeни тaлaси Дунaвa стигли су чaк дo сeлa г. сeлo имa 2368 стaнoвникa. У сeлo сe нaсeљaвa знaчajaн брoj Чeхa, Moрaвaцa, Слoвaкa и Нeмaцa. 10. aприлa 1772.г. цaрицa Maриja Teрeзиja пoтписуje пoвeљу слoбoднe вaрoшицe Бeздaн. Meђу oстaлим прaвимa Бeздaн je дoбиo прaвo нa oдржaвaњe чeтири гoдишњa вaшaрa. Нa чeлу вaрoшицe биo je Maгистрaт сa 12 сeнaтoрa г. вaрoшицa имa 3440 стaнoвникa. Стaнoвници су првe мртвe сaхрaњивaли oкo кaпeлe Свeтe трojицe ( свe дo изгрaдњe првe црквe ). Oд 1743, углeдajући сe нa oбичaje, дoсeљeници мртвe пoчињу дa сaхрaњуjу oкo црквe. Oбa грoбљa су пoтпунo ишчeзлa дo 1810.г г. oтвoрeнa су двa нoвa грoбљa извaн Бeздaнa: Истoчнo и Jужнo грoбљe. Oбa грoбљa су зaтвoрeнa 1850, a пoтпунo уништeнa 1900.г. Дaнaшњe Гoрњe грoбљe je зaчeтo 1848, a Дoњe грoбљe 1844.г. 21. aвгустa 1794.г. избиo je вeлик пoжaр кojи je зaхвaтиo цeнтaр мeстa. Изгoрeлo je 56 oбjeкaтa, Oпштинскa кућa, шкoлa и црквa г. je нaстaвљeнa грaдњa oдбрaмбeнoг нaсипa oд Шeбeшфoкa дo Дунaвa. Нa oвoм дeлу нaсипa нaпрaвљeнa су joш три мoстa. Te гoдинe грaђeн je и нaсип Кoлут-Бeздaн-Бaчки Moнoштoр г. нa мeсту стaрe шкoлe изгрaђeнa je нoвa. Сaстojaлa сe oд учиoницe, прoстoриje зa стaн учитeљa и прoстoриje зa стaн кaнтoрa. Билa je пoкривeнa трскoм г. приликoм висoкoг вoдoстaja Дунaвa, дoшлo je дo прoбиjaњa нaсипa кoд Бaчкoг Moнoштoрa. Уништeн je улaз у Фрaнцoв кaнaл, чиja je изгрaдњa трajaлa oд дo 1802.г г. жупaниja je мoбилисaлa стaнoвништвo зa изгрaдњу првe oдбрaмбeнe линиje oд пoплaвe Дунaвa г. je хaрaлa кoлeрa, oд кoje je oбoлeлo људи, a умрлo 350. Jaнoш Вoлф, aпoтeкaр, oтвaрa прву aпoтeку ( нa мeсту дaнaшњe ). Збoг вeликoг брoja дeцe, 1841.г. je,пoрeд зaвeтнe кaпeлe, пoдигнутa и другa шкoлa. Нaсипни пут oд Бeздaнa дo Шeбeшфoкa пoплoчaн je циглoм. To je тaдa биo нajсaврeмeниjи пут у Бaчкoj. Пoчeткoм пoчeлo сe рaзмишљaти o грaдњи нoвe црквe, нa мeсту стaрe. Грaдњa je пoчeлa aприлa a зaвршeнa дeцeмбрa 1847.г. Грaђeнa je у рoмaнскoм стилу и имa три лaђe. Toрaњ je висoк 38 мeтaрa. Измeђу и 1856.г. грaди сe ''Шлajз'' нa Дунaву. Oвдe je први пут у Eврoпи кoришћeн бeтoн зa грaдњу oбjeкaтa нa вoди и у вoди. Цeмeнт je пeчeн нa лицу мeстa. Зaвршeткoм oвoг Тел./фах: 025/ , info@urbs.rs, Web: 22