ŽIVKOVIĆ SAMARDŽIĆ Адвокатско ортачко друштво Живковић Самарџић Београд, Македонска 30, Република Србија Тел/факс: +381 (0) , +381 (0)11 263

Транскрипт

1 ŽIVKOVIĆ SAMARDŽIĆ Адвокатско ортачко друштво Живковић Самарџић Београд, Македонска 30, Република Србија Тел/факс: +381 (0) , +381 (0) мб: пиб: ПРАВНО МИШЉЕЊЕ 1 о усклађености предлога Одлуке УО ОФПС са чл. 167 ЗАСП и чл. 18 Плана расподеле накнада остварених искоришћавањем фонограма и о могућностима уређења односа поводом дела накнада које су биле распоређене према условима из Плана расподеле важећег у периоду године 1 Ово мишљење дато је у доброј вери на бази расположиве документације, прописа и праксе Републике Србије на дан назначен на мишљењу. Ако другачије није изричито наведено, мишљење се даје искључиво за потребе клијента као назначеног пријемника и не може се без предходне писане дозволе адвоката уступати или чинити доступним другим лицима. Адвокатска канцеларија Живковић & Самарџић, односно сви адвокати ове канцеларије појединачно, не сносе одговорност за евентуалне измене прописа и/или праксе надлежних органа од овог датума на убудуће, која би могла бити од утицаја на предмет овог мишљења. Ово мишљење дато је искључиво са сврхом бољег разумевања прописа и доприноса процени предметног питања, а не са сврхом директног утицаја на доношење конкретних одлука од стране вас или ваших сарадника. Адвокатска канцеларија Живковић & Самарџић, односно сви адвокати ове канцеларије појединачно, не сносе одговорност за евентуалне губитке или штету, директну или индиректну, коју због различитог правног тумачења и оцена од стране надлежних органа у конкретним случајевима може имати ваша организација. 1

2 САДРЖАЈ I УВОД... 3 II - ПРАВНИ ОКВИР... 3 III ДОКУМЕНТАЦИЈА... 4 IV - ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ... 4 V - АНАЛИЗА АНАЛИЗА ПО ПОЈЕДИНИМ ГРУПАМА ПОТРАЖИВАЊА Потраживања из која јесу или ће бити наплаћена, а још нису распоређена Потраживања из , расподељена по фактурисању, која су у међувремену наплаћена и по наплати поново расподељена Потраживања по фактурама из која су постала ненаплатива Потраживања по основу негативне разлике у каматама АНАЛИЗА ПО ПОЈЕДИНИМ СУБЈЕКТИМА Привредна друштва која су након учешћа у расподели у периоду године, сингуларном сукцесијом пренела права на трећа лица и потом престала да постоје или постала инсолвентна VI РЕЗИМЕ

3 I УВОД OРГАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОЂАЧА ФОНОГРАМА СРБИЈЕ (у даљем тексту: ОФПС), затражила је од АОД Живковић Самарџић израду правног мишљења у вези са усклађеношћу предлога Одлуке УО ОФПС са чланом 167 Закона о ауторским и сродним правима ( Службени гласник РС бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 Одлука УС) и чланом 18 Плана расподеле накнада остварених искоришћавањем фонограма (у даљем тексту: План расподеле), као и о законским могућностима уређења дела накнада које су биле распоређене према условима из Плана расподеле важећег у периоду године, а које накнадно нису наплаћене или су наплаћене уз додатне трошкове, са посебним освртом на питање правне заштите у случају правних лица која су након пријема накнада за период престала да постоје а претходно су своја права пренела на трећа лица, која се сада појављују као нови корисници. II - ПРАВНИ ОКВИР Закон о ауторским и сродним правима ( Сл. Гласник РС бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 Одлука УС) Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/ Уставна повеља) Закон о привредним друштвима ( Сл. гл. РС бр. 36/2011, 99/2011, 93/2014 др. Закон и 5/2015) Закон о стечају ( Сл. лист РС бр. 104/2009, 99/2011, 71/2012- odluka US, 83/2014, 113/2017) Статут ОФПС (у даљем тексту: Статут) Правилник о приступању и иступању чланова ОФПС и почетку и престанку остваривања права лица која су пријавила репертоар а нису чланови, које Организација третира равноправно са члановима Организације (у даљем тексту: Правилник о приступању и иступању чланова) Правилник о пријави фонограма и решавању спорних и дуплираних фонограма (у даљем тексту: Правилник о пријави фонограма) План расподеле накнада остварених искоришћавањем фонограма (у даљем тексту: План расподеле) 3

4 III ДОКУМЕНТАЦИЈА Молба за давање мишљења од године са описом релевентних чињеница и елаборацијом питања; Извештај директора ОФПС од године; Извештај КПМГ од године; Предлог Одлуке УО ОФПС о расподели накнада остварених искоришћавањем фонограма и расподели средстава за културне намене за годину. Мишљење Завода за интелектуалну својину 990 бр. 2018/ од године; IV - ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ Организација ОФПС је по основу чл. 167 ЗАСП и чл. 18 Плана расподеле, расподелу прихода по основу накнаде за искоришћавање фонограма за 2007, 2008 и годину спроводила по критеријуму фактурисаних износа корисницима умањених за износ трошкова организације. С тим у вези, Завод за интелектуалну својину је године организацији доставио Обавештење о утврђеним неправилностима у раду са налозима за спровођење мера за отклањање неправилности, бр. 4408/10/1, којим је наложио да се фонд за расподелу прихода одређује према наплаћеној (а не фактурисаној) накнади од стране корисника. Организација ОФПС је поступила и у складу са тим налогом изменила План расподеле, који се примењује почев од расподеле за годину, од када се расподеле врше према наплаћеној накнади од стране корисника. С тим у вези настало је неколико проблема у вези фактурисаних и распоређених потраживања из периода године, који су посебно анализирани у Извештају КПГМ од године, и од стране стручних служби ОФПС: 1) при расподели за годину и за доцније године, у једном делу извршена је поновна расподела за накнаде које су у ранијим годинама (2007, 2008 и година) већ биле авансно исплаћене по основу фактурисаних износа, а које су потом наплаћене тек и у каснијим годинама чиме је извршена двострука исплата; 2) један део потраживања који је фактурисан од до и по том основу био расподељен, отписан је као ненаплатив у периоду до године, или су судски поступци за наплату тих потраживања окончани на штету ОФПС те тај део потраживања није и неће никада бити наплаћен; 4

5 3) један део потраживања која су фактурисана године и даље постоји у билансима ОФПС, али су та потраживања реално ненаплатива јер се односе на дужнике који су инсолвентни (под вишегодишњом блокадом, у стечају, у ликвидацији која ће извесно прерасти у стечај), или су у међувремену брисани из Регистра АПР, тако да постоји готово потпуна извесност да ни овај део потраживања неће никада бити наплаћен; 4) постоји негативна разлика у наплаћеним и исплаћеним каматама почев од године; 5) Један део наплативих потраживања која су фактурисана и распоређена накнада у току године, а која су доспела у периоду до године, још увек нису наплаћена. 6) Одређени носиоци права који су у периоду године примили накнаду по основу фактурисаних износа, у међувремену су престали да постоје, при чему су поједини пренели права на трећа лица која се сада формално појављују као нови корисници. Организација ОФПС је године утврдила годишњи обрачун накнада за годину, а потом је, поступајући по налогу Завода, у децембру године донела измењени годишњи обрачун. У оба обрачуна је утврђено да бруто износ наплаћене накнаде у години износи ,25 динара, да трошкови Организације износе ,70 динара, да расподела организацијиј ПИ износи ,00 динара, да плаћени ПДВ износи ,00 динар, те да фонд за расподелу износи бруто ,55 динара, а нето ,29 динара. Полазећи од наведеног Извештаја КПМГ, закључака стручних служби с тим у вези, и чл. 18 Плана расподеле, Управни одбор ОФПС је на седници године утврдио предлог одлуке у вези са утврђивањем фонда за расподелу за годину, којом се умањује фонд за расподелу накнада остварених искоришћавањем фонограма за годину, као и фонд за расподелу средстава за културне намене за годину, тако да оба износе 0,00 динара. Такав предлог Одлуке заснован је на чињеници да потраживања која су 2007, и године фактурисана, а која су након године отписана због брисања корисника из регистра привредних субјеката или правоснажно окончаних судских поступака на штету организације, затим она која су по тим фактурама наплаћена почев од године, као и разлике плаћених и наплаћених камата почев од године, превазилазе збир износа фонда за расподелу и фонда за културне намене, затим на оцени УО да постоји потреба за умањењем фондова за расподелу за износ који је био у расподелама и пре године и почев од године и за износ разлике камата који буде утврђен од стране директора и стручних служби, те на схватању да одредба чл. 18 ст. 1 Плана расподеле у вези са чл. 25 ст. 1 тач. 9 Статута ОФПС, пружају за то правни основ. 5

6 Поводом овог предлога Одлуке, затражено је мишљење Завода за интелектуалну својину. Завод је године донео мишљење у ком је, у битном, изразио схватање да Управни одбор ОФПС јесте овлашћен да донесе одлуку о умањењу фонда за расподелу у текућој години, како би се нивелисали износи који су претплаћени појединим члановима током 2007, 2008 и године, али се умањење, по схватању Завода, не може вршити у односу на све садашње чланове, већ само у односу на поједине носиоце права који су у претходним годинама добили више него што је требало да добију. V - АНАЛИЗА Мишљење Завода за интелектуалну својину које је исказано у акту 990 бр. 2018/ од године сматрамо добро аргументованом интерпретацијом чл. 167 ЗАСП, Статута и Плана расподеле ОФПС. Стога тумачење које је исказано у том мишљењу треба да представља оквир у ком треба тражити решење за проблем који је настао услед измене критеријума расподеле почев од године. Ради јаснијег приказа, у анализи ћемо груписати поједина спорна питања према објективим (одређена потраживања) и субјективним категоријама (одређени субјекти). 1. АНАЛИЗА ПО ПОЈЕДИНИМ ГРУПАМА ПОТРАЖИВАЊА 1.1. Потраживања из која јесу или ће бити наплаћена, а још нису распоређена. Не би требало бити спорно да потраживања по основу накнада које су фактурисане (и као такве расподељене) у периоду године, а која су накнадно наплаћена и по наплати још увек нису расподељена, не треба да буду укључена у фонд за расподелу за 2016 и касније године. Ово стога, што овде није реч о приходу из и каснијих година, већ о приходу из периода године који је унапред распоређен тадашњим корисницима, у складу са тада важећим општим актима. Може се поставити питање да ли овај део потраживања треба да подлеже одлуци о умањењу у смислу чл. 18 Плана расподеле, јер се фактички не ради о приходу из текуће године, већ о заосталом приходу фактурисаном претходних година. Ипак, с обзиром да се књиговодствено и у финаснијским извештајима овај приход исказује као текући, тада је потребно и овај део прихода обухватити одлуком у смислу чл. 18 ст. 1. Плана расподеле. 6

7 1.2. Потраживања из , расподељена по фактурисању, која су у међувремену наплаћена и по наплати поново расподељена. Као што је већ раније наведено, потраживања из године која су наплаћена у периоду године и након тога, нису требала бити третирана као приход из текућих година, те стога нису требала ни ући у фонд за расподелу. У случају да су ова средства искоришћена за поделу, тада су носиоци права у овом делу остварили већи обим накнаде него што им је припадало. Полазећи од наведеног Мишљења Завода за интелектуалну својину, са којим се слажемо, ове накнаде могу се потраживати од појединачних носилаца у мери у којој су им исплаћене у периоду и касније, те им се у том делу може појединачно умањити накнада по основу чл. 18 ст. 1 Плана расподеле. Ипак, треба имати у виду да се, у случају спора, може десити да суд о овом питању просуђује применом правила о стицању без основа, што би могло да води закључивању како се из наведеног разлога (исплата суштински недугованог) не може умањивати накнада за текућу годину ако је део наведених, спорних исплата, био обухваћен одлуком донетом у складу са Планом расподеле у време када су оне извршене. Начин спровођења. Право организације да умањи појединим члановима појединачне износе како би се компензовала ранија вишеструка наплата, заправо се заснива на правилима о компензацији (чл. 336 ЗОО). У том смислу, било би потребно и да сам акт о расподели за текућу годину, садржи формулацију која би се уподобила изјави о компензацији у односу на поједине чланове и одговарајуће износе (чл. 337 ЗОО). Имајући у виду да ОФПС у своје име обавља делатност заштите колективних права, сматрамо да би та изјава могла бити у форми општег акта и садржана у одлуци о расподели, која би члановима била саопштена на уобичајен начин. Застарелост. У случају спора, може се поставити питање застарелости. О тренутку од када тече застарелост, треба просуђивати према моменту када су поједини чланови примили исплате на које нису имали право (накнадну, а не првобитну исплату), те би застарелост потраживања које се састоји у праву организације да потражује повраћај тих износа, текла од тренутка када су примили исплату а навршила би се протеком општег застарног рока од 10 година. Међутим, треба имати у виду да се на застарелост у случају компензације примењује и одредба чл. 339, према којој се може пребити и застарело потраживање, ако оно није било још застарело у моменту када су се стекли услови за пребијање Потраживања по фактурама из која су постала ненаплатива У погледу дела потраживања из године која из различитих разлога нису, нити ће бити наплаћена (отпис дуга, застарелост, губитак судских спорова, 7

8 ненаплативост из било ког разлога стечај, престанак корисника без правне сукцесије и сл.) ситуација је нешто компликованија. Наиме, критеријум расподеле накнада остварених искоришћавања фонограма који је ОФПС примењивала у периоду , а који се заснива на фактурисаним (а не наплаћеним) износима, у погледу правних дејстава може се тумачити у два нивоа. Први ниво заснивао би се на општем правилу из чл. 300 ЗОО, што би значило да установљењем оваквог критеријума и авансном исплатом фактурисаних накнада тадашњим члановима, долази до законске суброгације у погледу исплаћеног дела накнада са чланова, на ОФПС. Дејство такве суброгације би се огледало у прелазу потраживања чланова на ОФПС, који даљу наплату врши у своје име и за свој рачун, сносећи при том и сав ризик наплативости потраживања. Међутим, не треба се задржати на овом. Специфичност остваривања права на накнаду код произвођача фонограма, по нашем мишљењу, искључује суброгацију по општим правилима, јер постоји другачији, посебним законом прописан механизам, уз законом прописана овлашћења организације за колективно остваривање права (чл. 127 ст. 1 и 2 и чл 153 ЗАСП). С једне стране, имаоци права у погледу накнаде и не иступају према корисницима непосредно, већ преко организације, док организација према корисницима увек иступа увек на начин дефинисан Законом у своје име, а за рачун носилаца права. У том смислу, не може се рећи да је установљењем наведеног критеријума за поделу дошло до суброгације по чл. 300 ЗОО, нити да је то била намера ОФПС, нити њених чланова, нити би то уопште било у духу ЗАСП. У том смислу, може се закључити да је ризик наплативости потраживања остао на носиоцима који су унапред примили накнаду, а за чији рачун је даље иступала организација, у складу са Законом. Може се рећи да је и Завод за заштиту интелектуалне својине у свом Мишљењу од године, имплицитно указао да ризик наплате остаје на носиоцима права којима је пре подељена фактурисана накнада, закључујући како треба...умањити појединачне расподеле појединим носиоцима права који су у претходним годинама добили више накнаде од оних које је требало да добију.... Уосталом, Завод је то поткрепио и својим налогом за спровођење мера за отклањање неправилности у раду бр. 4408/10/01, којим је Организацији наложио да фонд за расподелу накнада одређује полазећи од наплаћених, а не од фактурисаних износа. Начин спровођења. Основ за умањење износа у овом случају био би чл. 18 ст. 3 Плана расподеле, с тим да се умањење мора односити на појединачно одређене носиоце и специфицирана потраживања за која се њихове накнаде умањују. Застарелост. Имајући у виду да ОФСП иступа за рачун носилаца права, као и да ризик наплате пада на носиоце, у погледу тренутка када настаје право на умањење у погледу ненаплативих износа и када почиње да тече застарелост, треба узети моменат када је наступила потпуна извесност да су одређене фактурисане накнаде постале ненаплативе. 8

9 1.4. Потраживања по основу негативне разлике у каматама. У погледу потраживања разлика у каматама, изузев табеларног прегледа и финансијских напомена из извештаја КПМГ, немамо потпуну информацију из које можемо детаљније просуђивати о свим правним питањима, али можемо претпоставити да се ради о разлици између камата које су плаћане банкама по основу услуге факторинга или других кредитних послова (вероватно ради одржавања ликвидности организације), и оних које су наплаћене од корисника по основу доцње у измирењу обавеза. Сматрамо да је правилније ову ставку уврстити у трошкове пословања организације у сврху одржавања ликвидности и по том основу умањивати фонд за расподељивање у одговарајућим годинама, него их изван трошкова пословања преваљивати на појединачне чланове. У овом другом случају, могло би се поставити питање узрока настанка тих трошкова и узрока који су наметнули потребу за додатним финансирањем, те с тим у вези, субјеката који би евентуално требало те трошкове да сносе и могућности распоређивања тих трошкова на све чланице. 2. АНАЛИЗА ПО ПОЈЕДИНИМ СУБЈЕКТИМА У овом делу ћемо се осврнути само на специфичне субјекте који захтевају посебан правни третман Привредна друштва која су након учешћа у расподели у периоду године, сингуларном сукцесијом пренела права на трећа лица и потом престала да постоје или постала инсолвентна. Према подацима које смо добили од Клијента, поједини чланови који су учествовали у распореду накнаде за период године, у међувремену су пренели своја права на трећа лица, те су потом или постала инсолвентна, или се против њих води стечајни поступак, или су престала услед стечаја или тзв аутоматског стечаја, или су престала ликвидацијом, док се трећа лица, на која су пренета права, појављују као нови чланови. Сукцесија у случају ликвидације. - У погледу друштава која су престала ликвидацијом, оснивач друштва одговара за обавезе друштва као његов универзални сукцесор, али само до висине вредности ликвидационог остатка, у року од 3 године након брисања друштва (čl. 545 ZPD). Наша је претпоставка да код друштава која су престала ликвидацијом, вредност ликвидационог остатка вероватно није била значајна, али је то чињеница која се може испитати за сваки конкретан случај. 9

10 У случају сингуларне сукцесије, опште је правило да сингуларни сукцесор не одговара за обавезе преносиоца. Ипак, постоји неколико случајева у којим и код сингуларне сукцесије може настати одговорност трећег лица - прибавиоца. Побијање правних радњи. - Први случај је прописан одредбом чл. 280 ЗОО, када се радња која је предузета на штету повериоца може побијати редовном, облигационоправном паулијанском тужбом. Рокови за побијање су 1 година за теретни пренос односно 3 године за бестеретни пренос или било какав пренос повезаном лицу из чл. 281 ст. 2 ЗОО, а дејство пресуде којом се усваја захтев је такав, да предузета радња не производи дејство према повериоцу до износа који треба намирити. Примењено на конкретан случај, уколико је било ко од субјеката пренео своја права на треће лице у намери да избегне ризик враћања дела накнаде коју је авансно наплатио у периоду , пресуда по паулијанској тужби била би директан основ да се та накнада намири од стицаоца. Побијање правних радњи у стечају. - Други случај побијања правних радњи прописан је одредбaма чл Закона о стечају и односи се на лица против којих је покренут стечајни поступак. Ипак, треба имати у виду да је сврха побијања у стечају та, да се имовина која је предмет побијања врати у стечајну масу и да се из њене вредности сразмерно намире сви стечајни повериоци што ово правно средство за конкретан случај чини мање делотворним, нарочито ако стечајни дужник има велике повериоце као нпр. банке. Одговорност у случају преноса имовинске целине. - Трећи случај прописан је одредбом чл. 452 ЗОО. Према тој одредби, лице на које пређе на основу уговора нека имовинска целина физичког или правног лица, или један део те целине, одговара за дугове који се односе на ту целину, односно на њен део, поред дотадашњег имаоца и солидарно са њим, али само до вредности њене активе. У судској пракси, домашај појма имовинске целине се некад шире, а некад уже тумачи, али нема спора да се под тим подразумева нужно постојање одређене, тесне везе између имовинских права са одређеним обавезама које су настале у остваривању тих имовинских права или су везане за њихово остваривање. У конкретном случају, може се рећи да су у остваривању права ранијих чланова ОФПС који су унапред наплатили накнаду по основу фактурисаних износа за годину, у остваривању права настале и одређене обавезе, које се односе како на ризик наплате фактурисаних (и превремено исплаћених) износа и на трошкове те наплате, тако и на обавезу повраћаја износа које су у остваривању права двоструко наплатили. У том смислу, ако се прихвати овакво схватање, прибавилац тих права би по основу чл. 452 ЗОО био солидарно одговоран за обавезе преносиоца, те би ОФПС према њему могао истицати све приговоре и све захтеве које је по основу остваривања права која су предмет преноса, могао истицати и преносиоцу. Да је овде реч управо о преносу имовинске целине видљиво је и из одредбе чл. 17-а раније важећег Статута ОФПС 2, којом је, између осталог: 2 Поред важећег статута, била нам је доступна и верзија Измена и допуна статута од године 10

11 - у ставу 2 тач. 1 установљен метод којим се утврђује процена учествовања у расподели према подацима из последња четири утврђена коначна обрачуна, - у ставу 9 одређено да, у случају кад правно или физичко лице пренесе права на фонограмима који су учествовали у расподелама у претходним годинама, другом правном или физичком лицу, за носиоца права коме је уступљено право на тим фонограмима, за учествовање у органима организације, за утврђивање Годишњег сазива Скупштине, као и за бирање у органима управљања, рачунаће се колико су у расподелама учествовали фонограми који су предмет преноса и уступања права. Дакле, јасно је да остваривање права прибавиоца код ОФПС зависи и од низа фактора који су наступали у периоду пре преноса тог права, тако да не може бити говора о дисконтинуитету, нарочито када се има у виду да управо поједини од тих фактора ( колико су у расподелама учествовали фонограми који су предмет преноса ) имплицирају и кориговање дела накнаде коју је преносилац неосновано примио. Из овог разлога, сматрамо да постоји тзв. тесна веза између имовинских обавеза из претходног периода, са имовинским правима која су предмет преноса, те да се ради о преносу имовинске целине код којег се не може занемарити статус преносиоца и постојање његових обавеза које су везане за ту целину. Све наведено би иначе важило и у случају вишеструких преноса. За разлику од претходних случајева одговорности трећег у случајевима сингуларне сукцесије (тужбе за побијање), при оставривању овог права није потребно подносити тужбу, јер прибавилац одговара по самом закону, па је довољно према њему приликом расподеле поступати на начин којим би се он третирао као солидарни садужник са преносиоцем. Наравно, треба имати у виду и ризик да прибавилац може поднети тужбу суду, у ком случају би суд ценио да ли у конкретном случају има основа за примену института из чл. 452 ЗОО, а за овакав случај за сада нема установљене судске праксе. Пребијање са уступљеним потраживањем. Ако у случају конкретних преноса права на треће лице, нису само пренета права већ су стицаоцу уступљена и потраживања која из тих права произлазе (нпр. потраживање нераспоређених накнада из претходних година пре уступања), тада постоји још једна могућност. Наиме, у погледу потраживања чланова која су настала према ОФПС, и уједно дуговања преносиоца права према ОФПС која су настала пре обавештења учињеног ОФПС о извршеном уступању права, према трећем се може применити и правило из чл. 340 ЗОО. Према наведеној одредби, дужник уступљеног потраживања (што би био ОФПС за потраживања од 2016 на даље), може пребити пријемнику (што би било треће лице) она своја потраживања која је до обавештења о пребијању могао пребити уступиоцу (што би била сва потраживања од до обавештења о уступању). У погледу застарелости права на пребијање, овде такође важи све оно што је речено у вези примене чл. 339 ЗОО (пребијање застарелог потраживања). 11

12 VI РЕЗИМЕ 1. Сматрамо да актуелна питања треба решавати у оквирима које је дефинисао Завод за интелектуалну својину у свом мишљењу 990 бр. 2018/ од године и у складу са тим припремити одговарајуће акте. 2. Накнаде које су фактурисане и као такве расподељене године, у случају да буду наплаћене не треба да буду изнова укључене у фонд за расподелу за и касније године. 3. За накнаде које су, након што су фактурисане и као такве расподељене године, током године и касније наплаћене и тим поново ушле у фонд за расподелу, умањење по чл. 18 ст. 1 Плана расподеле може се вршити само у односу на појединачне носиоце у мери у којој су им вишеструко исплаћене накнаде. 4. За потраживања која су, након што су фактурисана и као таква расподељена године, постала ненаплатива, умањење по чл. 18 ст. 1 Плана расподеле може се вршити само у односу на појединачне носиоце који, услед пријема предујма накнаде , сносе ризик крајње наплате. 5. Негативне разлике у каматама треба уврстити у трошкове пословања за периоде за које су те разлике наступиле. 6. Трећа лица која су сингуларном сукцесијом прибавила права од оних преносилаца који су учествовали у расподелама везаним за период године, а који су након преноса престали да постоје или постали инсолвентни, одговарају солидарно за обавезе преносилаца на основу чл. 452 ЗОО, што значи да се и у односу на њих појединачно могу умањити накнаде у случајевима у којим би оне биле умањене и њиховим преносиоцима. У случају да су новом носиоцу, уз права уступљена и потраживања накнада која су доспела пре уступања, тада се може вршити према трећем и пребијање са уступљеним потраживањем (чл. 340 ЗОО). У Београду, године За АОД Живковић Самарџић Милош В. Милошевић, адвокат Partner,Head of Litigation 12