Installment no

Транскрипт

1 MASTER PLAN OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE OPŠTINE DOLJEVAC

2 Naziv dokumenta: Master plan Opštine Doljevac Broj dokumenta: 3010/20 Datum: Investitor: Opština Doljevac Izradili: Potpis: Rukovodilac projekta: Zoran Mojić dipl. inž. maš. Zoran Jovanović dipl. inž. građ. Darko Radosavljević dipl. inž. el. Ekoenergo Inženjering d.o.o. Broj strana: 131 Odobreno: Potpis: Sva prava zadržava vlasnik autorskih prava, Ekoenergo Inženjering d.o.o., Beograd Zabranjuje se korišćenje bilo kog dela bez odobrenja autora.

3 Projekat: Master plan opštine Doljevac Br. projekta 3010/20 Datum Br. strana 131 Investitor: Opština Doljevac Naziv projekta: Master Plan obnovljivih izvora energije opštine Doljevac Izradili: Potpis: Rukovodilac projekta: Zoran Mojić dipl. inž. maš. Odgovorni projektant: Zoran Jovanović dipl. građ. inž. Projektanti: Jelena Janevski dipl. inž. maš. Mladen Mojić dipl. inž. maš. Darko Radosavljević dipl. inž. el. Željko Janković dipl. inž. građ. Saradnici: Tanja Milutinović ing. građ. Miroslav Mojić teh. Tijana Krasulja teh. saradnik

4 OPŠTA DOKUMENTACIJA

5 EKOENERGO INŽENJERING

6 EKOENERGO INŽENJERING

7 EKOENERGO INŽENJERING

8 EKOENERGO INŽENJERING

9 EKOENERGO INŽENJERING

10 Preduzeće za projektovanje i inženjering Ekoenergo Inženjering d.o.o Beograd Bulevar Mihajla Pupina 3/89 ( ) Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS br.72/2009) i Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS br.24/2011) donosim: REŠENJE Za izradu tehničke dokumentacije Master plana Opštine Leskovac određuje se odgovorni projektant: Zoran Jovanović, dipl. inž. građ., br. lic Za izradu tehničke dokumentacije Master plana Opštine Leskovac određuje se odgovorni projektant: Zoran Mojić, dipl. inž. maš., br. lic Kao lica koja ispunjavaju Zakonom propisane uslove za izradu tehničke dokumentacije, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji. Projektna dokumentacija će se uraditi u svemu prema Zakonu o planiranju i izgradnji i pravilima struke. Za saradnike na projektu imenujem: matični broj: , PIB: Banca Intesa Beograd, t.r , delatnost: Inženjering - Jelena Janevski dipl. inž. maš. - Mladen Mojić dipl. inž. maš. - Darko Radosavljević dipl. inž. el - Željko Janković dipl. inž. građ. - Tanja Milutinović inž. građ. - Miroslav Mojić teh. - Tijana Krasulja teh. saradnik U Beogradu, Direktor: Zoran Mojić EKOENERGO INŽENJERING

11 EKOENERGO INŽENJERING

12 EKOENERGO INŽENJERING

13 EKOENERGO INŽENJERING

14 EKOENERGO INŽENJERING

15 S A D R Ž A J: Uvod Obnovljivi izvori energije Potencijal Obnovljivih Izvora Energije u Republici Srbiji Pravni okvir EU i Republike Srbije Planski dokumenti Opštine Doljevac Akteri i sredstva implementacije strategije Energija vetra Uvod Princip rada postrojenja Oblasti primene energije vetra Pojedinačni (individualni) vetrogeneratori Vetro-parkovi (farme vetrenjača) Resursi energije vetra u Srbiji Analiza resursa vetra Pozitivna i Negativna politika u planiranju korišćenja energije vetra Praktična politika i propisi u Srbiji Zaključak Vetroenergetski potencijal opštine Doljevac Uvod Izbor lokacije Izloženost lokacije Mogućnost izgradnje VE na lokaciji Blizina elektro mreže (dalekovodi), trafostanice i mogućnost priključivanja na elektroenergetski sistem Kvalitet pristupnih puteva i tla Seizmološki aspekti Plansko prostorni osnov i pravo nad zemljištem Uticaj na životnu sredinu Uticaj tokom pripreme i građenja Uticaj na tlo Uticaj na vazduh Dovoljna udaljenost od naselja i stambenih objekata Zaključak Solarna energija Uvod Princip rada postrojenja Oblasti primene solarne energije Resursi solarne energije u Srbiji Zaključak Geotermalna energija Uvod Princip rada i oblasti primene geotermalne energije Geotermalne elektrane Individualna primena geotermalne energije Princip geotermalne pumpe Resursi geotermalne energije u Srbiji Geotermalni potencijal Opštine Doljevac Zaključak EKOENERGO INŽENJERING 2

16 5. Energija biomase Uvod Princip rada postrojenja Oblasti primene energije biomase Resursi energije biomase u Srbiji Potencijal energije biomase opštine Doljevac Biogas Zaključak Hidroenergetski potencijal Uvod Pojam i definicija MHE Prednosti i nedostaci MHE Ekološki uticaji MHE Finansiranje i ekonomski efekti izgradnje MHE Nove metode u planiranju i projektovanju MHE Vodni potencijal Srbije Sadašnji zakonski okvir Verifikacija lokacija na teritoriji opštine Doljevac Primenjena metodologija Zaključci i preporuke MHE "Pendel" Opšti tehnički podaci MHE "Rusna" Opšti tehnički podaci MHE "Krst" Opšti tehnički podaci MHE Crvenjak Opšti tehnički podaci MHE Čapljinac Opšti tehnički podaci MHE Klisura Opšti tehnički podaci MHE Čečina Opšti tehnički podaci MHE Pukovac Opšti tehnički podaci Rekapitulacija Zaključak Spisak korišćene literature i sajtova: EKOENERGO INŽENJERING 3

17 Uvod Ovaj Master plan izrađen je u okviru dogovora o izradi master plana za obnovljive izvore energije koji je sklopljen između opštine Doljevac, koju zastupa predsednik opštine, Goran Ljubić, i preduzeća Ekoenergo inženjering d.o.o. iz Beograda, koga zastupa direktor Zoran Mojić. Sadržaj je rađen na osnovu projektnog zadatka i predstavlja logičnu podelu po vrstama obnovljivih izvora energije definisanih u planskim dokumentima Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije. U svakom od delova posebno je obrađena problematika određenog vida energije, načina i mogućnosti korišćenja sa osvrtom na primenu resursa na teritoriji Republike Srbije i sa analizom raspoloživih resursa na teritoriji opštine Doljevac. Obuhvat Master plana predstavlja teritoriju opštine Doljevac. Za izradu master plana korišćeni su raspoloživi podaci i podloge koje su publikovane ili sadržane u arhivi Naručioca, i prikupljene podloge i podaci iz arhive Obrađivača. Prikupljena dokumentacija je iscrpno analizirana u okviru rada na izradi ovog dokumenta. Katastar MHE rađen je na osnovu topografskih karata razmere 1: Obrada hidroloških podataka rađena je na osnovu podatak Republičkog hidrometeorološkog zavoda o osmotrenim padavinama, vodostajima i proticajima na osmatračkim stanicama ovog Zavoda. Za izradu hidroenergetskog potencijala korišćena je postojeća obrada podataka izvršena u okviru hidrološke studije Vodoprivredne osnove Srbije. Dopunska obrada u cilju definisanja neophodnih podataka za lokacije MHE opisana je u okviru svakog poglavlja. U okviru izrade ovog dokumenta, prikupljeni su i analizirani sledeći podaci i podloge: - prenosna elektrodistributivna mreža - infrastrukturna mreža opštine Doljevac - hidrološka karta opštine Doljevac - geotermalna karta RS - karte vetrova na teritoriji RS - karta obradive površine na teritoriji RS - karta površine pod šumom na teritoriji RS - karta prosečne dnevne energije globalnog zračenja na horizontalnu površinu za RS kao i mnogi drugi zvanični podaci neophodni za izradu ovog dokumenta Obnovljivi izvori energije Energetska efikasnost je skup termina kojima se opisuje kvalitet korišćenja energije. Poboljšanje energetske efikasnosti znači izbegavanje (smanjenje) gubitaka energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti i može se realizovati kako u oblasti proizvodnje tako i oblasti potrošnje energije. Obnovljivi izvori energije -izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. (čl. 3, tačka 14. Zakona o energetici ( Službeni glasnik RS broj 84/04)). Sam naziv obnovljivi, kako i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. EKOENERGO INŽENJERING 4

18 Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija gasova staklene bašte", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Obnovljivi izvori energije aktuelno pitanje u svim razvijenim zemljama. Pitanje se aktuelizuje i u Srbiji. Postoje značajni neaktivirani potencijali. Proces pridruživanja EU već zahteva usklađivanje energetske politike Srbije i utvrđivanje posebnih numerički iskazanih ciljeva (meta) za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji struje. Slika 1.1: Uticaj obnovljivih izvora u svetu (2005.g) Težnja za većim snabdevanjem iz sopstvenih izvora energije može se u narednom periodu ostvariti jedino korišćenjem malih hidroelektrana i obnovljivih izvora energije. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje - od čega se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja. EKOENERGO INŽENJERING 5

19 Slika 1-2: Iskoristiv energetski potencijal u obnovljivim izvorima energije u Republici Srbiji Novi i obnovljivi izvori energije (NOIE) imaće najveći značaj u sektoru lične i opšte potrošnje i poljoprivrede, a manje u domenu industrije i elektroenergetike. Uz neophodna ulaganja i intenzivniji naučno-istraživački rad, učešće novih i obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije na području Prostornog plana iznosiće oko 5%. Od novih i obnovljivih izvora energije najviše će porasti korišćenje/primena hidroenergije. Značajne će biti i mogućnosti korišćenja biomase, geotermalne, solarne i aero energije u skladu sa rezultatima istraživanja i utvrđenom opravdanošću ulaganja. Postojeća situacija u energetici na području opštine Doljevac odlikuju sledeća ograničenja: velika i neracionalna potrošnja energije; starost i tehnološka zastarelost većine izgrađenih proizvodnih kapaciteta, smanjena pouzdanost i efikasnost njihovog rada; nedovoljna zaštita životne sredine i nepostojanje realnih cena i pariteta energije Potencijal Obnovljivih Izvora Energije u Republici Srbiji Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase (63%), - 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu(14%), - 0,2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima(4%), - 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra(5%)i - 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja(14%). Oko 2,7 miliona toe godišnje (tj. oko 63% ukupnog potencijala) nalazi se u iskorišćenju biomase, 1,2 miliona toe, čini potencijal drvne biomase (seča drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a više od 1,5 miliona toe čini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, uključujući i tečni stajnjak). Oko 0,6 miliona toe godišnje (tj. oko 14% ukupnog potencijala) nalazi se u malim vodotocimana kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na Katastru malih hidroelektrana iz godine kojim je opisano 856 lokacija za izgradnju MHE, snage od 90 kw do 8,5 MW, (ukupne snage 449 MW i procena da se može proizvoditi GWh.Procena je da oko 90% lokacija poseduje tehnički potencijal snage ispod 1 MW. EKOENERGO INŽENJERING 6

20 Oko 0,2 miliona toe godišnje (oko 4% do 5% ukupnog potencijala) nalazi se u postojećim geotermalnim izvorima u Republici Srbiji, koji su locirani na teritoriji Vojvodine, Posavine, Mačve, Podunavlja i šireg područja centralne Srbije, kao i u postojećim banjama. Za sada simbolično iskorišćenja energije tople vode iz stotinak postojećih bušotina, relativno niske temperature (retko preko 60 C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, dosadašnja istraživanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta veći od ostvarenog. Oko 0,2 miliona toe godišnje (tj. oko 5% ukupnog potencijala) nalazi se u energiji vetra. Procena potencijala vetra bazirana je na dugogodišnjim podacima postojećih hidrometeoroloških stanica koje vrše merenja na visini od 10 m; potrebno je ispitivanje lokacija - jednogodišnja merenja na visinama od 30 i 50 metara. Oko 0,6 miliona toe godišnje (tj. oko 14% ukupnog potencijala) nalazi se u iskorišćenju Sunčevog zračenja, pretpostavka da svaka stambena jedinica ugradi prosečno 4 m 2, Moguća ugradnja preko 10 miliona m 2. Ograničenje visoka cena investicije. Mala porodična elektrana snage od desetak kilovata može da zadovolji potrebe jednog domaćinstva za električnom energijom. Crpeći energiju iz reka, vetra, sunca ili nekog drugog obnovljivog izvora, ovakva elektrana ne zagađuje životnu sredinu, a dovoljna je da podmiri nasušne kućne potrebe za energijom. Uz besplatan rad bojlera, šporeta, pegle, raznih elektronskih uređaja i osvetljenja u domaćinstvu, mala elektrana svom vlasniku omogućuje i lepo osećanje da je redak pojedinac nezavistan od osamsto hiljada puta snažnijeg sistema elektroprivrede, a uz to, povremeno mu donosi i nešto profita. Ovakva elektrana može da radi ostrvski ili da bude priključena u elektrodistributivnu mrežu tako da koristi struju iz mreže kada je potrebno i da prodaje viškove energije kada ih proizvede. Uz reformu energetskog sistema, eksperti za energetiku sve više govore o planovima i projektima koji bi trebalo da podstaknu male proizvođače električne energije. Prema podacima Ministarstva energetike, Srbija je godine potrošila energije koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 40 miliona tona nafte. Iz obnovljivih izvora je tokom iste godine dobijeno samo 0,96 miliona ekvivalentnih tona, ali je zato potencijal iskorišćenja mnogostruko veći. Oko tri miliona tona. Za maksimalno iskorišćenje svih navedenih vidova energije neophodne su veće podsticajne mere pre svega od strane Države, a zatim i same lokalne zajednice. Osnovni preduslov i za efikasnu primenu podsticajnih mera je edukacija što većeg broja ljudi o značaju i koristima upotrebe obnovljivih izvora energije Pravni okvir EU i Republike Srbije Republika Srbija je usvojila sledeću pravnu regulativu u oblasti obnovljivih izvora energije: Zakon o energetici (SL.GLASNIK RS 84/2004) Strategija razvoja energetike Republike Srbije do (SL.GLASNIK RS 44/2005) Izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do godine za period (SL.GLASNIK RS 99/2009) Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova (SL.GLASNIK RS 72/2009 ) Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije (SL.GLASNIK RS 99/2009) Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla, (SL.LIST SCG br.23/06) Zakon o planiranju i izgradnji (SL.GLASNIK RS 72/2009) EKOENERGO INŽENJERING 7

21 Zakon o zaštiti životne sredine(sl.glasnik RS 72/2009) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SL.GLASNIK RS 135/2004) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (SL.GLASNIK RS 36/2009) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (SL.GLASNIK RS 135/2004) Zakon o upravljanju otpadom (SL.GLASNIK RS 36/2009) Zakon o zaštiti vazduha (SL.GLASNIK RS 36/2009) Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine (SL.GLASNIK RS 72/2009) Zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola (SL.GLASNIK RS 88/2007 i 38/2009) Nacionalna strategija održivog razvoja (SL.GLASNIK RS 57/2008) Strategija implementacije čistije proizvodnje u Republici Srbiji (SL. GLASNIK RS 17/2009) Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla Model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Srbija je, između ostalog, prihvatila obavezu da donese i realizuje plan primene direktive 2001/77/EC o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i direktive 2003/30/EC o promovisanju korišćenja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja. Direktiva 2001/77/EC definiše obnovljive izvore energije (OIE): nacionalni cilj za proizvodnju električne energije dobijene iz OIE program mera za njihovo dostizanje garancije o poreklu - za električnu energiju proizvedenu iz OIE (Guarantee of Origin) pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju postrojenja obaveza za operatera prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju električnu energiju iz OIE definisanje uslova i tarifa za priključenje na mrežu. Direktiva 2003/30/EC definiše biogoriva: obezbediti pojavljivanje određene količine biogoriva na tržištu % od ukupne količine goriva koje se koristi u saobraćaju do kraja godine U Beloj knjizi o obnovljivoj energiji, kao prvom dokumentu objavljenom godine, utvrđena je obaveza da udeo obnovljive energije dostigne 12% do godine i ukazano je na nekoliko vrlo važnih principa za korišćenje OIE, kao: sprečavanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja vazduha, sigurnost snabdevanja energijom, razvoj konkurentnosti i podsticanje industrijskih i tehnoloških inovacija. APB je godine definisan kao dokument koji bi trebalo da odredi mere za promovisanje biomase u proizvodnji toplotne i električne energije i u transportu, posle čega su usledile mere vezane za zajedničke probleme koji se odnose na snabdevanje biomasom, finansiranje i istraživanje. Zemlje članice EU su pripremile i usvojile svoje APB kojim su definisale ciljeve, programe i aktivnosti za dostizanje tih ciljeva. Najnoviji dokument, Direktiva 2009/28/EZ promoviše korišćenja energije iz obnovljivih izvora, utvrđuje zajednički okvir za promovisanje tako proizvedene energije i ukida Direktive 2001/77/EZ i 2003/30/EZ. Ovom Direktivom su postavljeni obavezujući nacionalni ciljevi za ukupno učešće energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije, kao i za učešće obnovljivih izvora u transportu: najmanje 20% učešća energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije u EU i 10% učešća energije iz obnovljivih izvora u potrošnji energije za transport do godine. Osim toga, ustanovljeni su i kriterijumi održivosti za biogoriva i tečna biogoriva. APB za Republiku Srbiju je izrađen u skladu sa obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici i u duhu Direktive 2009/28/EZ. Primena Direktive 2009/28/EZ o obnovljivoj energiji u Republici Srbiji i ostalim zemljama potpisnicama Ugovora će se ubuduće utvrđivati i usklađivati unutar energetske zajednice. Nove ciljeve u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ Republika Srbija će definisati Godine. Septembra godine, Evropski parlament je usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20 %, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i učešće obnovljive energije od 20 % u ukupnoj potrošnji energije u EU - do godine, posmatrano u odnosu na godinu. EKOENERGO INŽENJERING 8

22 Republika Srbija postala je 26. januara godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), kao prve međunarodne (međuvladine) organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Osnovni cilj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA-International Renewable Energy Agency) je da postane glavna pokretačka snaga u ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljivih energija u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti obuhvataju: pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih i zemalja u razvoju - vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije;transfer tehnologija i savetodavnih usluga u vezi finansiranja projekata; izgradnja i podizanje kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije. Mogućnost korišćenja Obnovljivih izvora energije u Srbiji zasniva se na primeni Zakona o energetici, na primeni grupe zakona o zaštiti životne sredine i na Zakonu o planiranju i izgradnju. Zakon o energetici proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije definiše kao povlašćenu, predviđa obavezu preuzimanja ove energije, uvodi izvesne povlastice i predviđa mogućnost izvoza enegije proizvedene iz Obnovljivih izvora energije. Set zakona iz oblasti zaštite životne sredine predviđa izradu procene uticaja planova i projekata na životnu sredinu uz obavezno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi niz novina koje se odnose na objekte Obnovljivih izvora energije. Korišćenje OIE podržano je i u Strategiji razvoja energetike Srbije. Srbija je potpisala Kjoto protokol, podržala odluke skupa u Kopenhagenu i pristupila je energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope., što pospešuje razvoj obnovljivih izvora energije Planski dokumenti Opštine Doljevac Opština Doljevac donela je niz akata, strategija i propisa kojim se uređuju i definišu mogućnosti i ograničenja u svim sektorima i delokruzima funkcionisanja grada. Ta dokumenta su obuhvatila i obnovljive izvore energije i uvela neke polazne pretpostavka za njihovo definisanje. Osnovni strateški dokumenti koje je Opština Doljevac usvojila, a koji se tiču i obnovljivih izvora energije su: - Prostorni plan Opštine Doljevac - Generalni plan GP Doljevac Strategija razvoja opštine Doljevac godine - Plan Generalne regulacije - Prostorni plan područja posebne namene - Nacrt Prostornog Plana opštine Doljevac U ovim planskim aktima kao prioriteti navode se izrada katastra i plana korišćenja raspoloživih prirodnih resursa, stimulisanje projekata vezanih za korišćenje obnovljivih izvora energije i projekata vezanih za poboljšanje energetske efikasnosti Kao kontinualna aktivnost navodi se unapređenje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u objektima javne namene (izolacija prostora koji se greje, zamena dotrajale stolarije, ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošnju energije, korišćenje solarnih panela i toplotnih pumpi i dr.) EKOENERGO INŽENJERING 9

23 1.3. Akteri i sredstva implementacije strategije Da bi se postigao visoki stepen ukupne energetske efikasnosti u Opštini, uz poštovanje kriterijuma ekološke održivosti, dosadašnje planiranje energetskih struktura uglavnom "odozgo" (tj. iz upravljačkih centara energetske privrede EPS i NIS) moraće ubuduće, u skladu sa principom decentralizovane proizvodnje, da se dopunjuje pojačanim planiranjem energetskih struktura na nivou lokalnih aglomeracija potrošača energije zajednica naselja u Opštini. U skladu sa Zakonom o energetici jedinica lokalne samouprave će donositi planove razvoja energetike kojima utvrđuje potrebe za energijom na svom području, kao i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta. Time se Opštini omogućava da preuzme integralnu brigu o energetici na lokalu u skladu sa budućom Strategijom razvoja energetike i energetskim bilansom Srbije. Opština će se dogovarati o neophodnim infrastrukturnim kapacitetima za zadovoljenje budućih potreba sa republičkim resornim organom i javnim preduzećima EPS i NIS. Osnovne mere za realizaciju strateških ciljeva energetike opštine Doljevac obuhvataju usvajanje planova i programa izgradnje energetskih kapaciteta. Planovi i programi treba da obuhvate sve ciljeve i interese, nosioce realizacije i redosled aktivnosti koje je potrebno preduzeti u tržišnim uslovima privređivanja. Povećanje korišćenja raspoloživog hidropotencijala malih hidroelektrana i obnovljivih izvora energije može se ostvariti dobijanjem statusa povlašćenih proizvođača električne i toplotne energije u skladu sa Zakonom o energetici. Ovaj Master plan predstavlja mali doprinos razvoju strategije i primene obnovljivih izvora energije na teritoriji opštine Doljevac. 2. Energija vetra 2.1. Uvod Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja, tj. energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kwh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra. Energija vetra je obnovljiva i čista, ne zagađuje vazduh, ne emituje CO2 i ne prouzrokuje kisele kiše. Uz to ne zrači i ne razara ozonski omotač. U korišćenju energije vetra nema nepoželjnih otpadaka. Koristi se za dobijanje električne energije - kinetička energija vetra se pretvara u mehaničku energiju, pa u sledećoj transformaciji u električnu. Sada, a i u budućnosti, energija vetra se pokazala kao ozbiljan obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju tehnologije. Osnovni razlozi za to su: - neizmerna količina energije - pad cena vetrogeneratora i prateće opreme - ekološki potpuno čist način pretvaranja energije - mala zauzetost zemljišta Savremeni vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s. Ekonomska opravdanost izgradnje vetrogeneratora je pri najmanjoj godišnjoj brzini vetra od 4,9-5,8 m/s. Usled trenja između struje vazduha i tla, kao i unutrašnjeg viskoznog trenja brzina vetra raste sa povećanjem visine iznad tla. Jasno je da na EKOENERGO INŽENJERING 10

24 brzinu vetra utiče hrapavost terena, prisustvo prirodnih i veštačkih prepreka kao i drugi topografski elementi. Najčešće primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kw do 3 MW mada se grade i veći. Slika 2.1. Vetrogeneratorsko polje U proizvodnji električne energije nijedan izvor energije nije imao tako dinamičnu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostižu snagu od 5 MW i više, a po ekonomičnosti su izjednačeni sa klasičnim izvorima energije. Konkurentnost im se značajno povećava pogotovo kada se u poređenja uvrsti uticaj na životnu sredinu. U narednom periodu može se očekivati da će energija vetra kao najznačajniji obnovljiv izvor zauzeti značajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu. Za Srbiju je primena obnovljivih izvora energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, političari i stručnjaci. Pri sadašnjem konstantnom deficitu električne energije najbrži put u praćenju potrošnje energije je štednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije Princip rada postrojenja Osnovni uslov za planiranje izgradnje vetroelektrane je postojanje tehnički iskoristivog energetskog potencijala vetra. Postoje i drugi neophodni tehnički uslovi za rad elektrane na vetar. Da bi vetroelektrana veće snage snabdevala električnom energijom potrošače, mora biti priključena na prenosnu ili na distributivnu električnu mrežu. Elektrana na vetar - vetroelektrana je jedna ili više proizvodnih jedinica za proizvodnju električne energije na vetar koje su međusobno povezane i opremljene na način da se mogu priključiti na elektroenergetsku mrežu. To je elektrana koja kao gorivo za proizvodnju električne energije koristi vetar. Ona se kao i svaka druga elektrana sastoji od nekoliko komponenti, uključujući vetroagregate (turbina + generator), transformatorske stanice, kablove i vodove kao i ostale pripadajuće objekte. Vetrogeneratori se danas proizvode u širokom dijapazonu snaga. Manje vetrogeneratorske jedinice (do 200 kw) uglavnom služe za napajanje električnom energijom izolovanih sistema ili pumpanje vode. EKOENERGO INŽENJERING 11

25 Veće generatorske jedinice se povezuju na elektroenergetski sistem (EES). Uglavnom se koriste dva tipa vetrogeneratora: vetrogeneratori sa horizontalnom osom i vetrogeneratori sa vertikalnom osom. Vetrogeneratori sa vertikalnom osom su otporniji na olujne vetrove i njih ne treba usmeravati ka vetru. Osnovni standard koji definiše zahteve za projektovanje vetrogeneratora je EN :2005. Shematski prikaz konstrukcije jednog vetroagregata dat je na sledećoj slici: Slika 2.2. Shematski prikaz delova vetroagregata Većina vetrogeneratora danas ima tri aerodinamički dizajnirane lopatice, jer se to pokazalo kao ekonomski najopravdanije rešenje. Te lopatice pokreću osovinu koja je spojena na generator koji proizvodi električnu energiju. Vetar prolazi preko lopatica i stvara silu uzgona (kao na avionskom krilu) koja generiše momenat i uzrokuje okretanje rotora (elise). U kućištu se nalazi sporohodna osovina, menjačka kutija (alternativno, i u današnje vreme sve češće, sporohodni generator bez menjačke kutije), brzohodna osovina i generator. Rotirajuće lopatice okreću sporohodnu osovinu brzinom od puta u minuti. Menjačka kutija spaja sporohodnu i brzohodnu osovinu povećavajući brzinu okretanja brzohodne osovine na obrtaja u minuti. Brzohodna osovina pokreće generator koji proizvodi električnu energiju. Proizvedena električna energija iz generatora se šalje na transformator koji pretvara napon na onaj koji se koristi u elektroenergetskoj mreži. Tri glavne promenljive određuju koliko električne energije može proizvesti vetrogenerator: * brzina vetra: jači vetar proizvodi više energije. Vetrogeneratori tipično proizvode energiju na brzinama od 4 m/s do 30 (ili 25, zavisno od konstrukcije) m/s. * prečnik lopatica: veći promer lopatica rotora, tj. veća površina koju zahvataju lopatice znači i veću proizvodnju energije. Duplo veći prečnik lopatica može prouzrokovati četiri puta veću proizvodnju energije. EKOENERGO INŽENJERING 12

26 Slika 2.3. Zavisnost snage od prečnika rotora turbine * gustina vazduha: vazduh veće gustine stvara veći potisak na lopaticama rotora. Gustina vazduha je funkcija nadmorske visine, temperature i pritiska. Lokacije na visokim nadmorskim visinama imaju manji pritisak i vazduh manje gustine, pa su to lokacije na kojima su vetrogeneratori relativno manje efikasni. Za vetroenergetiku su od posebnog interesa površinski vetrovi u prizemnom sloju atmosfere do visine od 200 m. U tom sloju se na pogodnim lokacijama postavljaju vetroagregati koji vrše konverziju energije vetra u električnu. Električna energija se isporučuje elektroenergetskom sistemu (EES) ili potrošačima koji rade u ostrvskom režimu. Principska šema konverzije energije vetra u električnu u vetroagregatima, koji su priključeni na mrežu prikazana je na slici: Slika 2.4.Principska šema konverzije energije vetra u električnu energiju Kinetička energija vetra se transformiše u mehaničku energiju pomoću vetroturbine. Brzinu obrtanja vetroturbine (koja iznosi nekoliko desetina obrtaja u minutu) obično je potrebno prilagoditi zahtevanoj brzini generatora. Zato se koristi mehanički reduktor. EKOENERGO INŽENJERING 13

27 Osnovni problem prilikom priključenja vetroelektrane na elektroenergetski sistem je varijacija generisane snage iz vetroelektrane. Ove varijacije negativno utiču na naponske prilike u elektroenergetskom sistemu, a stvaraju i probleme sa stabilnošću sistema. Nestabilnost napona (flikeri) negativno utiču i na rad same vetroelektrane i njenog upravljačkog sistema. Navedeni problemi su daleko manje izraženi ukoliko se vetroelektrana priključuje na "jaku" mrežu (mrežu sa velikom rezervom snage). Dodatno poboljšanje naponskih prilika u sistemu može se postići i izgradnjom odgovarajaćih postrojenja za kompenzaciju reaktivne energije. Lokacije ovih postrojenja bi bile ili u samoj elektrani ili u tački prikjučenja vetroelektrane na sistem ili negde u sistemu u blizini tačke priključenja. Takođe je poželjno organizovati i sistem kratkoročne i dugoročne prognoze vetra kako bi se omogućilo odgovarajuće planiranje proizvodnje iz vetroelektrana Oblasti primene energije vetra Energija vetra se koristi vekovima, ali pitanje koje se sada nameće je da li danas kada potrebe za energijom rastu izvanrednim tempom, količina energije vetra, koja se može tehnički iskoristiti, bar približno može da zadovolji te potrebe. Korišćenje ove energije orijentisano je danas u prvom redu na proizvodnju električne energije. Pri tome je moguće više pristupa. Prvi je u tome da se mali vetrogeneratori snage 10 do 50 kw koriste autonomno za snabdevanje izdvojenih lokaliteta. Češće se primenjuje i ima daleko veći značaj, organizovanje tzv. parkova vetra koji predstavljaju komplekse odviše stotina vetrogeneratora snage od oko 500 kw. Instalisana snaga takvog eolskog parka ekvivalentna je snazi jedne termo ili hidroelektrane. Pojedinačni vetrogeneratori ili parkovi vetra mogu da se integrišu u elektro distributivni sistem zemlje. Time se parira neravnomernost intenziteta vetra koja nameće potrebu skladištenja energije. U periodima kada vetro-park proizvodi više energije nego što je potrebno njenim neposrednim potrošačima, višak energije ide u elektrodistributivnu mrežu, koja u tom periodu smanjuje inenzitet rada klasičnih elektrana. Vetro-parkovi mogu da budu veoma korisni elektro - distributivnom sistemu i u periodima špiceva potrošnje. Na primer kada je usled jakog vetra povećana potreba za grejanjem, upravo uključivanje vetrogeneratora u elektrosistem doprinosi rešenju problema. U mnogim zemljama parkovi vetra već su postali prirodan i ravnopravan član elekroenergetskog sistema Pojedinačni (individualni) vetrogeneratori Vetrogeneratori malih snaga su od 300 W do 20 kw i koriste se za punjenje akumulatora odakle se električna energija primenjuje za razne svrhe. Njihova najčešća primena je za napajanje električnom energijom individualnih objekata za stanovanje ili odmor kao i u telekomunikacijama za napajanje raznih repetitora ili stanica mobilne telefonije. Vetrogeneratori malih snaga do 5 kw se prvenstveno koriste za punjenje akumulatora. Za određene primene može se koristiti jednosmerna struja direktno iz akumulatora, a mnogo češće se pomoću pretvarača jednosmerna struja pretvara u naizmeničnu napona 230 V. EKOENERGO INŽENJERING 14

28 Slika 2-5: Shematski prikaz primene individualnog vetrogeneratora Razvojem MagLev vetrogeneratora je napravljen veliki korak što se tiče energije koja se stvara vetrom. Magnetna levitacija je izuzetno efikasan sistem za energiju vetra. Evo na koji način funkcioniše: vertikalno orijentisane lopatice turbine su suspendirane u vazduhu iznad baze mašine, zamenjujući potrebu za kugličnim ležajevima. Turbina koristi "pune stalne" magnete, a ne elektromagnete - dakle, ne zahteva električnu energiju za rad. Pun stalni magnetni sistem koristi neodimijum magnete i ne postoji gubitak energije kroz trenje i može se prozvesti više energije bez dodatnih troškova. Slika 2-6: MagLev vetrogenerator model sa dvojnim rotorom koji se okreću suprotno jedan od drugog Slika 2-7: MagLev vetroturbina EKOENERGO INŽENJERING 15

29 MagLev vetroturbine imaju nekoliko prednosti u odnosu na konvencionalne turbine na vetar. Na primer, oni su u mogućnosti da koriste vetrove sa niskom početnom brzinom već od 1,5 metara u sekundi (m/s). Takođe, oni mogu da rade pri vetrovima preko 40 m/s. Međutim, jedna velika MagLev turbina može generisati jedan gigavat čiste energije, što je dovoljno za snabdevanje domova energijom. To bi takođe povecalo kapacitet proizvodnje za 20% u odnosu na konvencionalne vetroturbine i smanjilo operativne troškove za 50% Vetro-parkovi (farme vetrenjača) Farme vetrenjača su grupe vetroturbina na istoj lokaciji koje se koriste za proizvodnju električne energije. Pojedinačne turbine su međusobno povezane kolektorskim sistemom srednjeg napona (obično 35 kv) i komunikacionom mrežom. U podstanicama se srednji napon električne struje povećava uz pomoć transformatora zbog priključenja na prenosni sistem visokog napona. Kao opšte pravilo, vetrogeneratori su efikasni ako je brzina vetra 16 km/h ili 4.5 m/s ili veća. Idealna lokacija bi imala konstantno strujanje vetra bez turbulencija tokom cele godine, sa najmanje šansi za snažne nalete vetra. Zemljište između turbina ne može da se koristi u poljoprivredne svrhe. Važan faktor pri izboru lokacije za turbinu je takođe lokalni nivo potražnje i kapacitet za prenos struje. Troškovi ugradnje vetrogeneratora su investicioni kao i troškovi kasnijeg održavanja. Investicioni troškovi se kreću od 75% do 90% ukupnih troškova. Investicioni troškovi su troškovi izgradnje vetrogeneratora, uključujući troškove izgradnje pristupnih puteva, ukoliko je potrebno, i troškove priključivanja na elektroenergetski sistem. Obično su lokacije sa povoljnim uslovima za gradnju farme vetrenjača udaljene od drumskih i energetskih magistrala i to povezivanje utiče na povećanje investicionih troškova. Povećavanjem brzine vetra, raste koeficijent korisnog dejstva što postavlja zahtev za podizanjem visokih stubova. Takođe, energija iz vetrogeneratora se obično proizvodi bliže potrošačima čime se smanjuju gubici u prenosu električne energije i ovako dobijena energija ima povećanu konkurentnost. Ako uzmeno jedan vetrogenerator snage 1 MW on će na prosečnoj brzini vetra od 6 m/s proizvoditi godišnje oko 2000MWh električne energije. To je dovoljno za podmirenje oko 500 prosečnih četveročlanih domaćinstava. Sa cenom od 0,095 /kwh, predviđenom uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače u Srbiji, dolazimo do cifre od oko za količinu proizvedenih kwh godišnje. Slika 2-7: Shematski prikaz farme vetrenjača (vetro-parka) EKOENERGO INŽENJERING 16

30 2.4. Resursi energije vetra u Srbiji Vetar, kao i većina obnovljivih izvora energije potiče od Sunca, a samo mali deo Sunčeve energije se konvertuje u energiju vetra. Na nižim visinama (do 100 m), reljef veoma utiče na vetar. Izmenjena putanja vetra je posledica prepreka na koje on nailazi na svom putu. Posebna klasa ovih, površinskih vetrova su lokalni vetrovi. Poznavanje ovih vetrova je najbitnije za ocenu tehničkog kapaciteta vetra u nekom kontinentalnom području. Na vetar utiču hrapavost, prirodne ili veštačke prepreke i orografija. Hrapavost Zemljine kore može da usporava vetar na određenoj lokaciji. šume i veliki gradovi mogu u značajnoj meri da smanje brzinu vetra, dok ravne površine, kao što su vodene površine, aerodromske piste, autoputevi, ne utiču značajno ili učestvuju minimalno. Za ocenjivanje uticaja hrapavosti na vetar, primenjuju se klase hrapavosti, koje su iskazane koeficijentom kojim se koriguje brzina vetra. Hrapavost je klasifikovana u nekoliko kategorija. Svaka klasa je definisana koeficijentom hrapavosti i energetskim indeksom. Prirodne i veštačke prepreke (objekti, šume, reljef) značajno smanjuju brzinu vetra i stvaraju turbulenciju vazdušne struje u neposrednoj blizini prepreke. Iskustveno se izbegava lociranje vetrogeneratora iza neke prepreke, da bi se izbegao uticaj zone turbulencije. Prilikom projektovanja farme vetrogeneratora i računanja potencijalnog prinosa električne energije, sve prepreke koje su udaljene do 1 km u nekom od preovladavajućih pravaca vetra se moraju ukalkulisati. Orografija značajno utiče na brzinu vetra. Brzina vetra može biti značajno uvećana ukoliko se vetrogenerator (VGT) locira između dve visoke zgrade ili dve planinske padine ( tunel efekat). Jedan od uobičajenih načina pozicioniranja VGT-a je na vrhovima brda. Na vrhovima brda ili planinskim vrhovima, dolazi do sabijanja vazdušnog stuba, što ima za posledicu značajno ubrzanje vetra na ovakvim mikrolokalitetima. Meteorološke stanice registruju podatke o promenama vetra. Mere se promene intenziteta i pravca, obično u desetominutnim intervalima. Kao merilo varijacije osnovnih parametara vetra u određenom vremenskom periodu koristi se ruža vetrova. Slika 2-8: Dijagram ruže vetrova na teritoriji Srbije EKOENERGO INŽENJERING 17

31 Osnovne metode za ocenjivanje resursa vetra se mogu podeliti u tri grupe: empirijske, merne i numeričko modeliranje. Za potrebe analiza vetra u Srbiji u svrhu proizvodnje električne energije, korišćena je ova poslednja. Sastojala se iz tri faze: 1. utvrđivanja klimatoloških i fizičkih karakteristika vetra (srednje brzine, učestalosti brzina, učestalosti tišina) i identifikovanja perspektivnih zona za izgradnju vetroelektrane. 2. utvrđivanja ukupnih površina i klasifikovanja istih prema pogodnosti za proizvodnju električne energije iz vetra i 3. grube procene potencijala korišćenjem aktuelne metodologije. Vetar je energetski resurs Srbije čijim aktiviranjem bi se značajno povećali instalisani kapaciteti, raznovrsnost energetskih izvora i smanjila zavisnost od uvoza energetskih sirovina. Zvanični podaci ukazuju da je cena električne energije koju proizvedu vetrogeneratori, za određene lokacije, već konkurentna sa klasičnim izvorima. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti. Na osnovu postojećih i dostupnih analiza i studija realni energetski potencijal vetra u Republici Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1300 MW. Procena energetskog potencijala je obavljena na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda prikupljenih merenjem na meteorološkim stubovima visine do 10 metara. Slika 2-9: Prosečna ukupna godišnja energija vetra na visini od 100 m (kwh/m 2 ) u republici Srbiji, za mesec januar EKOENERGO INŽENJERING 18

32 Slika 2-10: Prosečna ukupna godišnja energija vetra na visini od 100 m (kwh/m 2 ) u republici Srbiji, za mesec jul Energetski potencijal vetra na lokalitetu treba utvrđivati fazno: na makro nivou - teritorije Srbije (Atlas nacionalnih resursa sa bazama podataka dobijen kao rezultat opšteg postupka) na osnovu koga su identifikovani potencijalno povoljni lokaliteti, a zatim dodatnim merenjima na odabranoj lokaciji Analiza resursa vetra Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izrađena je godine za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS). Utvrđen je značajan energetski potencijal vetra. Energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen je na oko 1300 MW, a moguća godišnja proizvodnja električne energije iz vetra na 2.3 TWh. EKOENERGO INŽENJERING 19

33 Slika 2-11: Atlas vetra Srbije- Studija EE A projekat iz god. CMS Procena energetskog potencijala je obavljena na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda prikupljenih merenjem na meteorološkim stubovima visine do 10 metara, pri čemu je zaključeno da su najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar: Midžor na Staroj Planini, Vršački Breg, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Za tačnu ocenu opravdanosti izgradnje elektrane na vetar na datoj lokaciji neophodno je sprovesti detaljna merenja brzine i pravca vetra. 1. Utvrditi potencijal vetra Najvažniji faktor koji treba razmotriti prilikom izgradnje energetskog postrojenja na vetar je brzina vetra na željenoj lokaciji. Da bi lokacija uopšte bila razmotrena, najmanja godišnja brzina vetra treba da se kreće u rasponu od m/s. Podaci o lokalnim vremenskim prilikama se mogu pribaviti i u meteorološkim stanicama ili u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije. Mape vetra za Srbiju se mogu pronaći i na websajtu Instituta za multidisciplinarna istraživanja. Za dobijanje kompletne slike o potencijalima vetra na željenoj mikro-lokaciji potrebno je postaviti sopstvene uređaje za praćenje karakteristika vetra. 2. Proceniti razdaljinu lokacije od kapaciteta za prenos električne energije Jedno od najvažnijih pitanja, kada je reč o smanjenju troškova izgradnje farme vetrenjača, je smanjenje troškova za izgradnju infrastrukture za prenos energije. Gde god je to moguće, prilikom izbora lokacije treba razmotriti dostupnost i pristup postojećoj prenosnoj mreži. 3. Osigurati pristup zemljištu Sa vlasnicima zemlje, na kome se planira izgradnja farme vetrenjača, potrebno je dogovoriti visinu naknade za korišćenje energije vetra na njihovom zemljištu ili je potrebno sačiniti ugovorima o zakupu zemljišta. Pri tome je potrebno razmotriti i mrežu postojećih puteva, opremu koju je potrebno isporučiti, infrastrukturu za održavanje, turbine i slično, jer je za izgradnju farme vetrenjača potrebna teška EKOENERGO INŽENJERING 20

34 industrijska oprema. Zbog toga potencijalni investitori često moraju da investiraju i u puteve koji će biti u mogućnosti da podnesu značajan teret. Da bi se to realizovalo, potrebna je saradnja sa vlasnikom zemljišta i, u najčešćem slučaju sa lokalnom zajednicom. 4. Osigurati potreban kapital Izgradnja farme vetrenjača nije jeftina. U proseku, izgradnja košta oko miliona evra po megavatu (MW) instalisane snage. Da bi se iskoristila prednost ekonomije obima, farma vetrenjača bi trebala da ima instalisani kapacitet od najmanje 20 MW. 5. Obezbediti plasman proizvedene električne energije Energija vetra je trenutno najekonomičniji obnovljivi izvor energije koji se koristi. Zapravo, troškovi korišćenja energije vetra su toliko smanjeni da se takmiče sa mnogim tradicionalnim tehnologijama za proizvodnju energije. Pre nego što uloži sredstva u merenje brzine vetra, dozvole i aktivnosti vezane za period pre izgradnje - investitor mora da obezbedi plasman. Izmenama i dopunama Zakona o energetici, predviđena je obaveza elektrodistributivnih i prenosnih kompanija da otkupe svu električnu energije koja se u Srbiji proizvede iz obnovljivih izvora - po podsticajnim cenama (tzv. fid-in-tarifama) koje su određene do 1. jula godine. Cena električne energije dobijene od vetra uporediva je sa cenom električne energije dobijene iz fosilnih goriva. Međutim, cena električne energije u Srbiji je veoma niska. Recimo, u Italiji ona iznosi 141 /MWh, u Portugaliji i Nemačkoj 128, u većini evropskih zemalja između 84 i 91, u Hrvatskoj 73, a u Srbiji je nešto manja od 38 /MWh. 6. Razmotriti izvodljivost projekta i lokacije Činjenica da na nekoj lokaciji ima vetra ne znači, sama po sebi, da je ona i odgovarajuća za izgradnju farme vetrenjača. Investitor mora da razmotri mnoge faktore prilikom određivanja lokacije. Postoji velikiu broj pitanja koji se tiče zaštite životne sredine, i na koja se mora obratiti pažnja pri postavljanju postrojenja koje proizvodi električnu energiju iz vetra. Farme vetrenjača mogu biti sjajni susedi, ali je obaveza onoga ko želi da ih izgradi da obezbedi da se projekat razvija na način koji je prihvatljiv i za regulatore i lokalnu zajednicu. 7. Razumeti ekonomiju energije vetra Postoje mnogi faktori koji utiču na troškove i produktivnost postrojenja na vetar. Na primer, električna energija koju može da proizvede vetrogenerator je funkcija kuba prosečne brzine vetra na toj lokaciji, što znači da male razlike u brzini vetra mogu da znače velike razlike u produktivnosti i troškovima proizvodnje električne energije. Uz to, površina koju opisuje rotor vetrogeneratora je funkcija kvadrata dužine lopatice rotora (poluprečnik površine koju opisuje rotor). Mali porast dužine lopatice znatno povećava količinu proizvedene energije i isplativost. Način finansiranja projekta takođe može da utiče na ekonomičnost projekta. Prethodno obezbeđen investicioni kapital ili zajedničko ulaganje može značajno da utiče na smanjenje troškova. 8. Obezbediti ekspertizu za zoniranje i dobijanje dozvola Odlučivanje o lokaciji projekta može biti veoma težak zadatak zbog ogromnog broja društvenih faktora i faktora životne sredine. Zbog toga je najbolje da budući proizvođač električne energije iz vetra iskoristi usluge konsultanata, koji su upoznati sa regulativom vezanom za zaštitu životne sredine u slučaju izgradnje farme vetrenjača. Takođe, pravni savetnik koji je upoznat sa lokalnom političkom klimom" će biti u mogućnosti da pomogne u procesu dobijanja dozvola. EKOENERGO INŽENJERING 21

35 9. Uspostaviti komunikaciju sa proizvođačima vetrogeneratora Svaki vetrogenerator je drugačiji - bez obzira što je snaga naizgled ista. Neke mašine su napravljene tako da funkcionišu efikasnije pri nižim brzinama vetra, dok su druge programirane za snažne režime vetra. Zbog toga bi budući proizvođač električne energije iz vetra trebao da istraži sve moguće opcije i uporedi učinke postojećih vetrogeneratora. Profesionalne usluge onih koji već koriste energiju vetra mogu da budu od velike pomoći. 10. Obezbediti uslove za redovno funkcionisanje i održavanje farme vetrenjača Tehnologija proizvodnje vetrogeneratora je znatno napredovala tokom poslednjih godina. Današnje mašine su efikasnije i isplativije nego ikad, ali su i složenije. Pouzdanost vetrogeneratora je jedan od glavnih faktora koji utiče na uspeh projekta, a usluge profesionalca upoznatog sa funkcionisanjem i održavanjem vetrogeneratora mogu da budu od neprocenjivog značaja. Zbog toga, proizvođači vetrogeneratora nude povoljnije garantne uslove ukoliko znaju da će kvalifikovani rukovodioci projekta biti prisutni na lokaciji i propisno održavati opremu Pozitivna i Negativna politika u planiranju korišćenja energije vetra Politička volja, odgovarajući propisi i efikasna administracija su neophodni dodatni uslovi koji omogućuju realizaciju povoljnih tehničkih uslova za izgradnju elektrana na vetar. Prostorna raspodela energetskih izvora, elektrana i potrošača, uslovljava međunarodnu povezanost energetskog sektora. Posledica ove povezanosti je uticaj globalne i regionalne politike u energetici na nacionalnu politiku. Međunarodni ugovori, protokoli, konvencije, preporuke i drugi akti mogu delovati kao podsticaj za korišćenje OIE. Srbija je potpisnik Kjoto protokola, a izrazila je spremnost da izvrši sve svoje obaveze u okviru dogovora iz Kopenhagena. Opredeljenje za usporavanje uticaja na klimatske promene smanjenjem emisije gasova staklene bašte, pre svega CO2, favorizuje korišćenje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra i sunčevog zračenja. Energetski sektor je značajan izvor emisije CO2 i drugih štetnih gasova i čestica. Kada bi svu električnu energiju proizveli iz vetra, potpuno bi eliminisali emisiju štetnih gasova. Globalno gledano, korišćenje energije vetra za proizvodnju električne energije ima veliki pozitivan uticaj na životnu sredinu. Srbija je član energetske zajednice Jugoistočne Evrope, a njene međunarodne obaveze podstiču korišćenje OIE, posebno korišćenje energije vetra. Kašnjenje u izgradnji vetroelektrana ima i neke pozitivne strane. Pri formiranju politike i pri izgradnji vetroelektrana Srbija može da koristi više od dve decenije iskustva zemalja sa razvijenom vetroenergetikom. Danska, Nemačka i Španija prednjače u korišćenju energije vetra među evropskim zemljama. Praktična politika koju su ove zemlje sprovodile podsticala je ovaj vid proizvodnje električne energije i njihova politika u tom sektoru se može označiti kao pozitivna. Mere koje su neke zemlje sprovodile, a koje su za posledicu imale usporavanje ili odlaganje razvoja vetroenergetike i stvaranje različitih barijera, mogu se označiti kao negativna politika. Osnovna razlika pozitivne i negativne politike je u podsticajnim mehanizmima, prostornom planiranju i u efikasnosti postupka izdavanja dozvola za gradnju vetroelektrana. Od svih do sada korišćenih načina ekonomske podrške kao najuspešniji pokazao se sistem subvencionisanih cena električne energije proizvedene korišćenjem OIE, takozvani feed-in tariff (fid-in-tarifni) sistem. Ovaj sistem primenjen je u Danskoj, Nemačkoj i Španiji. Varijanta sistema sa propisivanjem kvote, odnosno maksimalne ukupne snage elektrana na bazi OIE za koju država daje subvencije, pokazala se kao nepovoljna. EKOENERGO INŽENJERING 22