Microsoft Word - Muzeji_1_end_1_.doc

Транскрипт

1 УДК: 069: Slavoljub Petrović Narodni muzej Šabac MUZEJ I INTERNET NOVA STVARNOST U radu se razmatra uloga informacionih tehnologija u prezentaciji rada muzeja, stvaranje internet muzeja i njihova podela i struktura. Uz primenu savremenih informacionih tehnologija došlo je do korenitih promena u pogledu uloge muzeja u postindustrijskom društvu. Od čuvara artefakata danas je muzej postao aktivni subjekt sociokulturnog rada. Poseban doprinos ovome daje pojava internet muzeja. Bez obzira na naš stav prema ovakvim muzejima, oni su danas realnost. Globalni svet interneta sa svojim virtualnim muzejima, realnim ili imaginarnim, postao je važan deo kulturnog života. Ključne reči: virtualni muzej, podela, internet, globalni svet, ekspozicije. Brz razvoj informacionih tehnologija doveo je do toga da su se izmenili ne samo aparati, programi i komunikacijska sredstva, već i pogled na ulogu muzeja u postindustrijskom društvu. Ako je u XIX i XX veku muzej posmatran u prvom redu kao hram u kojem se skupljaju i čuvaju predmeti kulturnog nasleđa, savremeni muzej, nikako ne umanjujući svoju tradicionalnu ulogu, okreće se prema posetiocu, težeći ka maksimalnom demonstriranju svojih mnogobrojnih kulturnih vrednosti, izloženim na ekspozicijama ili sklonjenim u depoima. Jednom rečju, savremeni muzej transformisao se iz čuvara artefakata u aktera sociokulturnog rada. Značajan doprinos ovome dale su informacione tehnologije. Svaki savremeni muzej u svom radu danas koristi računarske tehnike, posebno u tri područja: 1. Pri izradi dokumentacije i interaktivnih baza podataka o muzejskoj gradji. 2. Kod pripreme muzejskih publikacija na CD-ROM-u 3. Za predstavljanje svojih zbirki posetiocima interneta Primer aktivnosti u ovom trećem području jeste pojava virtualnih muzeja koji sadrže bazu podataka o muzejskim eksponatima, foto, audio i video materijal, animaciju i mnogo toga drugog. Danas na internetu uz pomoć pretraživača možemo naći više hiljada takvih muzeja. Globalni svet interneta postao je važan deo kulturnog žiovota uopšte. Šta se skriva pod imenom VIRTUALNI MUZEJ? 21

2 MУЗЕЈИ 1 Prema ICOM-ovoj definiciji Muzej je nekomercijalna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena javnosti, koja sakuplja, čuva, istražuje, objavljuje i izlaže materijalna svedočanstva o ljudima i njihovoj okolini radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja 1 Jedna od mogućih definicija virtualnog muzeja mogla bi da glasi: logički uredjena zbirka digitalnih predmeta, načinjena u različitim medijima, a koja zbog svoje sposobnosti omogućavanja povezivanja i različitih pristupa, nudi prerastanje tradicionalnih načina komunikacije i interakcije sa posetiocima, ostajući pri tome za njihove potrebe i interesa. 2 U čemu je njihova razlika i sličnost? Ako ukucamo ključnu reć virtualni muzej, svaki sistem pretraživanja na internetu prikazaće nam stotine sajtova koji sadrže ovu reč. Tokom pregledanja ovih sajtova javlja se potreba da se analizira šta je šta i da se uvede nekakva sistematizacija. U svakom slučaju, podelu možemo izvršiti na tri grupe: 1. Elektronsko predstavljanje muzeja koji stvarno postoji. 2. Varijanta internet muzeja, bez postojanja prototipa. Muzej koji u stvarnosti ne postoji sem na internetu. U daljem tekstu virtualni muzej. 3. Hibridna varijanta, kod koje se pojedini delovi prezentacije nalaze u realnim muzejima, ali gde postoje i dokumenti ili predmeti kojih nema u fondovima muzeja, a o kojima je sačuvana informacija. Sajtovi sa prikazivanjem realnih muzeja veoma su mnogobrojni i popularni. Ovi sajtovi posetiocima interneta obezbeđuju informacije o lokaciji muzeja, o prošlim, tekućim i budućim izložbama, izdanjima, radnom vremenu i brojne druge informacije. U suštini, sajt realno postojećeg muzeja samo je trehničko sredstvo širenja muzejskih imformacija i, u krajnjem slučaju, reklama. Za razliku od prezentacije realnih muzeja, virtualni muzeji, u pravom smislu te reči, sreću se znatno ređe na internetu. Prema Tomislavu Šoli To je sukus institucionalnog iskustva muzeja, svih elektronskih tehnologija, te baštine u muzejima i izvan nje. 3 Osobenost ovakvog virtualnog muzeja svodi se na to da takav muzej (za razliku od realnog) fizički ne postoji (tačnije rečeno, ne postoji organizaciono), ali je ipak sve to muzej, samo sa još jednom odrednicom. Mada se nalazi u virtuelnom svetu, on je zasnovan na realnim eksponatima i ima svoju sopstvenu strukturu, pri 1 Statut ICOM-a sa kodeksom profesionalne etike, 1993, 3. 2 W. Shweibenz, The Virtual Museums New Perspectives For Museum to Present Objects and Information Using the Internet as a Knowledge Base and Communication System. U: Schriften zur Informationswissenschaft, Bd. 34, (Prema Vujić Žarka, Istraživanje prezentiranja etnografskih muzeja na web-etnološka istraživanja, 2001, 7, Zagreb, ). 3 Tomislav Šola, Marketing u muzejima ili o vrlini i kako je obznaniti, Beograd, 2002,

3 Slavoljub Petrović, MUZEJ I INTERNET NOVA STVARNOST čemu svaki tvorac virtualnog muzeja bira onu strukturu i organizaciju koju smatra najpodesnijom i najlogičnijom. Treba istaći da je ideja stvaranja virtualnog muzeja onoliko jednostavna, koliko je složena njegova tehnička realizacija. I pored toga što se čini da je virtualni muzej analogan realnom, ipak je on nova realnost koja prevazilazi tradicionalnu predstavu o muzeju sa njegovim stalnim ili povremenim izložbama. Ekspozicija virtualnog muzeja stalna je samo u svom razvoju i njeno radno vreme može trajati godinama. Sadržaj virtuelnog muzeja u vezi је sa novim idejama, zanimljivim projektima a ograničen je samo tematikom samog muzeja. Karakteristika virtualnog muzeja, koji postoji samo na inernetu jeste i ta što korisnik posećuje ovaj muzej uspostavljajući sa njim neposrednu komunikaciju i lični odnos, udubljujući se posredstvom računara u novu realnost, u virtuelni svet u čijem stvaranju i sam učestvuje. Baš u novoj realnosti virtualnog muzeja čovek se od posmatrača preobražava u učesnika te nove realnosti, u kojoj mu niko ne smeta, ni drugi posetioci ni osoblje muzeja. Osim toga, poseta virtualnom muzeju moguća je u bilo koje doba dana ili noći, nema nikakvih redova za karte kao ni ograničenja vremena boravka u njemu ili ispred nekog eksponata. Naravno, virtualni muzej, kao i bilo koji drugi sajt, mora da ima svoj scenario, a to je njegova struktura i plan. Međutim, inicijativa da se virtualni muzej poseti dolazi od čoveka. Na taj način virtualni muzej jeste originalni sajt, stvoren u internet svetu, kome nema sličnog u realnosti, na kome je predstavljen sadržaj koji fizički ili idejno postoji u realnom svetu. Kakav je odnos ovih muzeja prema internetu? Prezentacija stvarnog muzeja i virtualnog muzeja različito se odnose prema internetu. Prvi se odnosi prema internetu kao prema načinu predstavljanja svoga rada, drugi, kao prema načinu vođenja samog rada tj. postojanja. Realni muzej plasira u mrežu virtuelnog sveta informaciju o radu muzeja, oglase o izložbama, prikaze osnovnih delatnosti muzeja. Njegov zadatak je da zainteresuje čoveka da poseti muzej. Virtualni muzej smešta na internet sopstvenu ekspoziciju muzeja i izložbi. Njegov zadatak je da posetiocu pokaže ovde i odmah ono što na drugom mestu (realnom) neće moći da vidi. Sastav ekspozicije i izložbi, kao i njihov broj, određen je isključivo koncepcijom virtualnog muzeja. Za realni muzej prezentacija na internetu u suštini je samo reklama. Za virtualni muzej samo njegovo postojanje uslovljeno je maksimalnim uključenjem u mrežu resursa. Kako virtualni muzej nije povezan sa konkretnim prostorom, internet je za njega područje rada i sredina u kojoj postoji Spolja gledano, sajt realnog muzeja razlikuje se od sajta virtualnog muzeja u sledećem: 1. Sajt realnog muzeja stavlja akcenat na originalan dizajn i spoljni efekat, on nastaje na osnovu izgleda realno projektovanog vodiča i kataloga, rukovodeći se potrebama i željama radnika muzeja. 23

4 MУЗЕЈИ 1 Na sajtu virtualnog muzeja glavna pažnja posvećuje se aktuelnosti informacije i originalnosti materijala, ćesto na štetu originalnosti dizajna. Učestalost pojavljivanja informacija na sajtu virtualnog muzeja nekoliko puta je veća nego na sajtu realnog muzeja. Da bi oformio krug svojih stalnih posetilaca, virtualni muzej nepreklidno obnavlja sajt, postavljajući sve novije i novije informacije, organizujući forume itd. Virtualne izložbe su u znatno manjoj meri vremenski ograničene, u odnosu na vremensko ograničenje prezentacija realnih muzeja. OSNOVNI VIDOVI POSTOJANJA MUZEJA NA INTERNETU: 1. INFORMATIVNI SVE PRIPADA SVIMA Glavni fenomen interneta, uslovno rečeno, jeste taj da sve pripada svima. Prezentacija realnog muzeja i virtualni muzej jednostavno nisu otvoreni za sve, on pripadaju svima. Deviza muzeja na internetu glasi: Nepoznatim ulaz dozvoljen. Svako može slobodno da iskoristi bilo koju informaciju muzeja sasvim besplatno. KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA Pojava ovih muzeja jedan je od najvažnijih aspekata nove realnosti. Može se posmatrati kao prozor u svet. Slobodno se može svratiti u bilo koji muzej, može se učestvovati na konferenciji, mogu se zapisati utisci i želje u knjigu za goste. AKTUELNOST Važan aspekt koji se odnosi na obnavljanje informacija i savremenost njenog pojavljivanja u mreži. Ako se tokom jednog ili više meseci na sajtu ne pojavi nova izložba, to će dovesti do opadanja broja posetilaca. Ako se pak na sajtu realnog ili virtualnog muzeju redovno pojavljuju nove informacije i oglasi o budućim izložbama ili se razmatra zanimljiva problematika, onda se broj posetilaca povećava. 2. SOCIJALNI SLOBODA Virtualni muzeji nemaju probleme sa smeštajem, finansijama, kadrom, saradnicima i cenzurom kao realni muzeji. Potrebna je samo originalna ideja i želja da se stvori muzej, makar on bio i virtualan. Drugi uslov je posedovanje kompjutera povezanog sa internetom i znanje da se ideja pretoči u tehnički, virtualni oblik. JEDNAKOST Svi virtualni muzeji su u nekoj meri jednaki. Kao i u realnom svetu, i ovde je važna različitost t.j. originalnost tematike sajta i njegova aktuelnost. Drugim 24

5 Slavoljub Petrović, MUZEJ I INTERNET NOVA STVARNOST rečima, obnavljanje a ne veličina i broj eksponata. Bitno je da bude zanimljivo, novo i u dobrom društvu. DEMOKRATIJA Demokratičnost je svojstvena životu mreže, zato što je ona direktnija i druželjubivija nego realni život. Možete se povezati mejlom sa bilo kojim korespodentom i možete računati na odgovor ukoliko je predmet razgovora interesantan za obe strane. Virtualni muzej inicira veze sa njemu bliskim virtualnim organizacijama i određenim ličnostima i dobija pisma od najrazličitijih korespodenata, koji takođe računaju na odgovor. NEZAVISNOST Nezavisnost se ogleda u tome što viretualni muzej u svom radu ne zavisi od činovnika. Tu nema upravljanja kulturom niti višeg upravnog organa. Ne mora ni sa kim da usaglašava svoj rad i da traži finansije. 3. TEHNIČKI VREME Virtualni muzej ima svoj odnos prema vremenu. Može postojati i razvijati se mnogo godina, a može biti zatvoren u jednom trenutku ako dođe do pada mreže. Zbog toga često koristi slobodne resurse i sistem ogledala kao vid zaštite, u slučaju tehničkih kvarova. PROSTOR Prostor je jedan od osnovnih argumenata u korist virtualnog muzeja. Kao prvo, virtualni muzej, za razliku od prezentacije realnog muzeja, ima slobodu u odabiru svoje strukture i spreman je za mogućnost njenog razvoja u slučaju širenja ekspozicije i otvaranje novih izložbi. Kao drugo, prostor virtualnog muzeja prožet je navodima kojima se realizuju uzajamne veze sa drugim sličnim organizacijama. Kao treće, taj prostor je tako raspoređen da delovi virtualnog muzeja mogu da se razmeštaju u razne resurse, a bitno je da virtualni muzej može predstavljati akumulaciju raznih projekata, muzejskih, izložbenih, informacionih. MULTIMEDIJALNOST Virtualni muzej dozvoljava korišćenje i objedinjavanje projektata, kao i različite načine predstavljanja informacija: tekstove, crteže, fotografije, audio efekte i video animacije, stvarajući na taj način novu realnost virtualnog muzeja. Uzimajući u obzir sve napred napisano, može se zaključiti da virtualni muzej predstavlja komponentu virtualnog kulturno-informativnog prostora koji se nalazi u mreži i omogućava okupljanje, koncentraciju i ujednačavanje raznovrsnih informacija po određenoj tematici i po pravilima koja se ne primenjuju ni u jednom realnom muzeju. Na taj način, virtualni muzej nije spomenik već izvor komunikacije koji obezbeđuje otvoren pristup svakom čoveku za nove oblasti 25

6 MУЗЕЈИ 1 znanja, iskustva, istraživanja. 4 Pri tom ne treba odbacivati ulogu realnog muzeja na internetu, jer oni, kao i virtualni muzeji, služe istom cilju: prosvećivanju i obogaćivanju znanja. Neki preuveličavaju značaj virtualnog muzeja koji bi, tobože, mogao zameniti stvarne muzeje, jedni se ove tendencije boje, dok je drugi pozdravljaju. Danas već možemo govoriti o paralelnom životu muzeja u virtualnom svetu interneta. Nezavisno od naših pozitivnih ili negativnih stavova, globalni svet interneta postao je važan deo opšteg kulturnog života i pojedničanih života institucija kulture. Slavoljub Petrović MUSEUM AND INTERNET NEW REALITY This paper deals with the role of information technologies in the presentations of the work of museums as well as the creation of Internet-museums. The usage of contemporary information technologies led to the essential changes concerning the role of museums in the postindustrial society. Once, the museums used to be the thesaurus of artifacts, while today they are active subjects in the socio-cultural work. Appearance of Internet Museums especially contributed to this. No matter what we think about the existence of such museums, today they are reality. Global world of internet with its virtual museums, real and imaginary, became important part of cultural life in general. Key word: virtual museums, division, internet, global worlds, expositions 4 Могилевскя Т., Искуство в Интернете. Динамика в России. Масква, MediArtLab, 2000,