Stari_Ras_uredba

Транскрипт

1 "Службени гласник РС", бр. 15/2009 На основу члана 24. став 2. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03 и 34/06), Влада доноси О Д Л У К У о изради Просторног плана подручја посебне намене просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима 1. Приступа се изради Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Просторни план). 2. Циљ доношења Просторног плана је утврђивање дугорочне концепције заштите, уређења и одрживог развоја подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, рационално коришћење и очување заштићеног културног наслеђа, природних добара и ресурса, заштита и унапређење животне средине, валоризација комплементарних потенцијала подручја за развој, активирање културно-историјских и природних добара за развој туризма и пратећих делатности, просторна, саобраћајна и други облици интеграције подручја са окружењем. 3. Подручје Просторног плана обухвата део територије града Новог Пазара, и то целе катастарске општине Постење, Прћенова, Ботуровина, Видово, Војниће, Побрђе, Иванча, Шавци, Забрђе, Лукоцрево, Варево, Себечево, Слатина, Дољани и део катастарске општине Нови Пазар. Подручје Просторног плана дато је на графичком приказу, који је одштампан уз ову одлуку и чини њен саставни део. 4. Концепција Просторног плана биће заснована на студијској, просторнопланској и урбанистичкој документацији, као и на резултатима досадашњих истраживања у области просторног планирања и заштите културних добара. 5. Носилац израде Просторног плана је Републичка агенција за просторно планирање. Носилац израде Просторног плана дужан је да обезбеди прибављање мишљења, услова и сагласности надлежних органа и организација прописаних законом, као и да осигура сарадњу и усаглашавање ставова са свим релевантним субјектима планирања. 6. Министарства, посебне организације, јавна предузећа и установе надлежне за послове заштите споменика културе, заштите природе, туризма, саобраћаја и телекомуникација, пољопривреде, шумарства и водопривреде и други

2 заинтересовани органи и организације, доставиће у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке све расположиве податке, услове и документацију из делокруга рада носиоцу израде Просторног плана. 7. Рок за израду Просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу ове одлуке. 8. Средства за израду Просторног плана обезбедиће Републичка агенција за просторно планирање. 9. Предлог Просторног плана биће изложен на јавни увид у трајању од 30 дана у згради скупштине града Новог Пазара. 10. Програм за израду Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима одштампан је уз ову одлуку и чини њен саставни део. 11. Саставни део ове одлуке је Одлука о изради стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима на животну средину ("Службени гласник РС", број 24/08). 12. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије". 05 број /2009 У Београду, 19. фебруара године Влада Први потпредседник Владе - заменик председника Владе, Ивица Дачић, с.р. Графички приказ подручја Просторног плана

3 ПРОГРАМ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ СТАРИ РАС СА СОПОЋАНИМА И. ПРОГРАМСКЕ ОСНОВЕ 1. Уводне напомене Програм за израду Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Програм), припремила је Републичка агенција за просторно планирање. Програм чини саставни део Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима. Програм је урађен у складу са одредбама чл. 24. и 25. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03, 34/06), чл. 29. и 30. Правилника о садржини и изради планских докумената ("Службени гласник РС", број 60/03), Закона о културним добрима ("Службени гласник РС", број 71/94) и Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04).

4 Програм је припремљен са циљем да се: - утврде основна питања која ће се разматрати и решавати Просторним планом подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Просторни план); - одреде прелиминарне границе Просторног плана; - постави оквирни садржај; - дефинише предмет, циљ, метод, организација и динамика израде Просторног плана. Елаборација Програма је извршена тако да се, у складу са чланом 25. Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: Закон) и чланом 29. Правилника о садржини и изради планских докумената (у даљем тексту: Правилник), прикаже и утврди целина планског процеса у оквиру међусобно повезаних фаза - од израде програмске основе преко стратегије развоја планског подручја до предлога Просторног плана. На овај начин су створене основе за обезбеђење истог нивоа квалитета планских докумената у свим фазама израде Просторног плана и одговарајући третман планског подручја, што је од посебног значаја за посебну намену. Садржај Програма одговара фазама планског процеса и подељен је на два дела. У првом делу који чини програмске основе је дефинисана: врста, временски хоризонт и обухват планског документа; дати разлози, правни и плански основ за израду Просторног плана; одређен предмет, приступ и метод израде; приказана анализа стања и потенцијала; дат преглед и оцена постојеће документације и подлога од значаја за израду просторног плана. У другом делу је приказан даљи поступак израде Просторног плана, кроз припрему Стратегије развоја планског подручја и Предлога просторног плана. Програм садржи процену потребних финансијских средстава и рокова, начин усвајања Просторног плана и овере рефералних карата, као и обавезу закључивања уговора о имплементацији. Програм је урађен у текстуалном, табеларном и графичком облику (у размери 1: ). 2. Врста, временски хоризонт и обухват планског документа 2.1. Врста планског документа и временски хоризонт Одредбама члана 19. Закона прописано је да се просторни план подручја посебне намене доноси за подручје које због својих карактеристика има посебну намену која захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора.

5 Одредбама члана 19. Правилника прописано је да се просторни план подручја посебне намене доноси за подручје непокретног културног добра од изузетног значаја. Одредбама члана 23. Закона, просторни планови раде се за период од најмање 10 година. Временски хоризонт Просторног плана одређен је за период од до године, током којег се имплементација остварује кроз три етапе средњерочног програма од по четири године, што је уједно и период за који се закључује и уговор о имплементацији (члан 31. Закона). Основне аналитичке величине Просторног плана приказују се у складу са потенцијалима и приоритетима и средствима, у виду пројекција до године, са детаљном разрадом И етапе до године. Динамика Просторног плана се остварује преко његове покретљивости, јер реализација И етапе уз неопходне допуне и корекције (основних пројекција) служи као полазна основа за израду програма ИИ етапе, итд. На тај начин се постиже континуелност и истовременост планирања јер се етапе Просторног плана поклапају са уговором о имплементацији што је и основни услов за реализацију Просторног плана. Приликом израде средњерочних програма, уколико је неопходно, могуће је приступити изменама и допунама Просторног плана. Законом о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96), је у приоритете за припрему и доношење просторних планова подручја посебне намене сврстано подручје Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима, као културно добро уписано у Листу светске културне и природне баштине Организације Уједињених Нација за образовање, науку и културу ( у дањем тексту: УНЕСКО). Због обавезе државе да, као потписница Конвенције о заштити светске културне и природне баштине ("Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број 56/74) и Смерница за остваривање Конвенције, обезбеди висок степен заштите и правилну интеграцију са окружењем, а у складу са наведеним одредбама чл. 19, 23. и 31. Закона и члана 19. Правилника, потребно је урадити плански документ са следећим називом: "Просторни план подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима" Обухват Просторног плана Просторна културно-историјска целина Стари Рас са Сопоћанима (у даљем тексту: Стари Рас са Сопоћанима) се простире на подручју града Новог Пазара и то на целим катастарским општинама (у даљем тексту: КО) Постење, Прћенова, Ботуровина, Видово, Војниће, Побрђе, Иванча, Шавци, Забрђе, Лукоцрево, Варево, Себечево, Слатина, Дољани и делу КО Нови Пазар. Коначне границе плана утрвдиће се Предлогом просторног плана. Непокретна културна добра од изузетног значаја проглашена Одлуком о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја ("Службени гласник СРС", бр. 14/79 и 30/89) и уписана на Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а године, а која се налазе на подручју Просторног плана су: - Манастир Ђурђеви Ступови;

6 - Црква Светог Петра; - Манастир Сопоћани; - Остаци средњевековног града Рас (споменичка целина обухвата: утврђење Градину, подграђе, Трговиште и некрополу). Стари Рас са Сопоћанима се налази у оквиру зоне средњевековног културног наслеђа Рашке области, која се простире долином реке Ибар од манастира Жича, преко средњевековног града Маглич, Манастира Стара и Нова Павлица, средњевековног града Брвеник и манастира Студеница (уписаног у Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО-а године). У непосредној близини планског подручја налази се Парк природе Голија, проглашен године за Резерват биосфере Голија-Студеница УНЕСКО програма "Човек и биосфера". Обухват и граница подручја Просторног плана дати су на Графичком приказу подручја Просторног плана. У току израде Просторног плана обрађивач треба прецизно да утврди на бази одговарајуће аргументације (просторне, социо-економске, демографске, еколошке и друге), а у сарадњи са надлежним институцијама (Републички завод за заштиту споменика културе, Завод за заштиту природе Србије и другим) границу Просторног плана. 3. Разлози, правни и плански основ за израду и доношење Просторног плана 3.1. Разлози за израду и доношење планског документа Основни разлог за израду и доношење Просторног плана је стварање услова за управљање заштићеном целином Стари Рас са Сопоћанима, у циљу обезбеђења интегралног приступа заштити културног наслеђа и развоју локалне и шире заједнице. Оптимално управљање подразумева заштиту, уређење и одрживи развој културно-историјске целине, односно: 1) заштиту, истраживање, ревитализацију, валоризацију и презентацију културног наслеђа заједно са природном околином и истраживање могућности за дефинисање и заштиту културног пејзажа; 2) утврђивање заштитних зона и других простора од значаја за доживљај и презентацију културног наслеђа; 3) интеграцију у савремени животни простор на локалном, регионалном (ниво округа), националном и међународном нивоу, уз развијање свести о значају и потреби очувања културног наслеђа. Одредбама члана 19. став 1. тачка 2) Правилника предвиђено је да се: "просторни план подручја посебне намене доноси за подручје непокретног

7 културног добра од изузетног значаја, односно подручје просторног плана обухвата проглашено или предложено подручје непокретног културног добра и заштитну зону" Правни основ Правни основ за израду Просторног плана садржан је у одредбама: - члана 3. Закона о Просторном плану Републике Србије, којим је прописано да се Просторни план Републике Србије, остварује просторним плановима подручја посебне намене, за утврђена подручја; - члана 19. Закона, којим је прописано да се просторни план подручја посебне намене доноси за подручје које, због својих карактеристика, има посебну намену која захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора; - чл. 16, 19, 21, 22. и 23. Правилника, којима је прописана садржина просторних планова подручја посебне намене; - Закона о културним добрима, којим је просторно културно-историјска целина дефинисана као урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор са више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја, којим је прописано да се просторни план израђује на основу посебних услова за урећење простора, прибављених од законом овлашћених органа и организација и којим је прописан начин коришћења и заштите културних добара; - Одлуке о утврђивању непокретних културних добара од изузетног и од великог значаја, којом су проглашена непокретна културна добра од изузетног значаја; - члана 33. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93 - др. закон, 67/93 - др. закон, 48/94 - др. закон, 53/95 и 135/04), којим је прописано да се просторним планом утврђују посебни режими очувања и коришћења подручја заштићених природних добара, изворишта, шума, пољопривредног земљишта, одређују подручја угрожених делова животне средине и мере за санацију ових подручја, као и мере и услови заштите животне средине; - Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину; - Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04); - Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04); - Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник РС", број 129/07); - Закона о пољопривредном земљишту ("Службени гласник РС", бр. 62/06 и 65/08);

8 - Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05 и 123/07); - Закона о железници ("Службени гласник РС", број 18/05); - Закона о телекомуникацијама ("Службени гласник РС", бр. 44/03 и 36/06); - Закона о шумама ("Службени гласник РС", бр. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96 и 101/05); - Закона о водама ("Службени гласник РС", бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 и 101/05); - Закона о туризму ("Службени гласник РС", број 45/05); - Закона о експропријацији ("Службени гласник РС", бр. 53/95, 16/01 и 23/01); - Закона о територијалној организацији Републике Србије ("Службени гласник РС", број 129/07); - Уредбе о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије ("Службени гласник РС", број 11/02); - Уредбе о класификацији вода ("Службени гласник СРС", број 5/68); - Уредбе о категоризацији водотокова ("Службени гласник СРС", број 5/68); - других релевантних прописа Плански основ Плански основ за израду Просторног плана садржан је у Просторном плану Републике Србије, и то у: - поглављу ВИИ.5 "Доношење просторних планова за уже просторне целине", којим је у приоритете за припрему и доношење просторних планова подручја посебне намене сврстан и Просторни план подручја посебне намене Просторне културно-историјске целине Стари Рас са Сопоћанима; - поглављу В.4. "Заштита непокретних културних добара", којим су Сопоћани са Старим Расом дефинисани као културно добро уписано у Листу светске културне баштине, односно културно добро са међународним статусом заштите; - поглављу В.1 "Развој туризма и организација туристичких простора", којим је подручје Старог Раса са Сопоћанима дефинисано као део високопланинске туристичке регије Голија "Ср.2" И степена, у склопу Средишње туристичке зоне "Ср" И степена (међународног и националног ранга, предвиђена за летњу рекреацију и зимске спортове као водеће туристичке активности али и остале туристичке активности: климатске, споменичке, еколошке, ловне, сеоске и др.).

9 4. Предмет, приступ и метод израде Просторног плана 4.1. Предмет Предмет Просторног плана је Стари Рас са Сопоћанима, подручје од изузетног историјског и културног значаја, на коме је у 11. веку под Великим Жупаном Стефаном Немањом формирана прва српска држава, о чему сведоче бројна културна добра од изузетног значаја. Манастир Ђурђеви Ступови налази се на врху шумовитог узвишења изнад Новог Пазара. Подигнут је у другој половини 12. века као задужбина Великог Жупана Стефана Немање. Манастирски комплекс чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном капијом. Манастир је добио име по ступовима - кулама које су красиле манастирску цркву. Краљ Драгутин, чија се гробница налази у манастиру, доградио је манастирску цркву и осликао њену припрату а улазну кулу манастирског комплекса претворио у капелу. Фреске манастира, иако делимично оштећене, велико су национално благо. Обнова манастира Ђурђеви Ступови започета је године. Црква Светог Петра (Петрова Црква) је једна од најстаријих средњевековних цркава и најстарији духовни центар у Рашкој области. Историчари сматрају да је прва црква саграђена на овом месту била стара хришћанска базилика која је касније президана и добила изглед данашње цркве током раног средњег века. У овој цркви је крштен Велики Жупан Стефан Немања и за њу су везани важни догађаји из његовог живота. Црква је била епископско седиште па су уз њу постојале друге зграде и била је опасана зидом. У цркви су сачуване вредне фреске из 9. и 11. века и из доба Стефана Немање и Уроша И Немањића. Данас је црква окружена православним гробљем из 18. и 19. века које је једно од најочуванијих те врсте у Републици Србији. Манастир Сопоћани је саграђен у другој половини 13. века као задужбина Краља Уроша И Немањића. Налази се у близини извора реке Рашке, 15 км западно од Новог Пазара. Манастирски комплекс је ограђен дебелим зидовима. Црква, посвећена Светој Тројици, више је пута била оштећена и рушена, а обновљена је тек током 20. века. Данас манастир насељава велико и активно монашко братство а већина изузетних фресака остала је сачувана. Тачна локација најпознатијег утврђења у средњевековној Србији, Раса, није позната, али се претпоставља да је то највероватније локалитет на брду Градина, 7 км од Новог Пазара ка Сопоћанима. Сматра се да је основан у 12. веку, за време владавине Јована ИИ Комнина. Истраживањима започетим године откривени су најстарији трагови насеља из праисторије (позни неолит - око године п.н.е.), прва зидана утврђења из касне антике (крај 4. века), први средњевековни град из 9. и други из 12. века (насеље Трговиште - остаци грађевина 12. и 14. века) Приступ Подручје Старог Раса са Сопоћанима изложено је динамичним демографским кретањима и концентрацији привредних активности, ширењу насеља

10 (грађевинских подручја) и бесправној изградњи, због чега је неопходно утврдити просторне односе између активности и културно-историјских и других добара, у циљу утврђивања дугорочне основе за заштиту, уређење и одрживи развој планског подручја. Због наведеног се приступ изради Просторног плана заснива на утврђивању ефикасног система управљања у циљу заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја. Основни полазни принципи у изради Просторног плана су: - примена међународних захтева и критеријума заштите и управљања културним наслеђем; - интегрална заштита културног наслеђа са природном околином; - примена одговарајућих принципа заштите као основе развоја културног туризма; - активирање културног наслеђа као развојног потенцијала на локалном, регионалном (ниво округа) и националном нивоу; - усвајање вредности културног наслеђа на локалном, регионалном (ниво округа) и националном нивоу; - сарадња јавног, приватног и невладиног сектора. Приступ изради Просторног плана укључује обједињавање и усаглашавање следећих нивоа: - међународног, на коме је потребно испунити захтеве и обавезе које произлазе из Конвенције о заштити светске културне и природне баштине, Упутства за примену Конвенције о заштити светске културне и природне баштине и других докумената; - националног, на коме је потребно обезбедити заштиту непокретних културних добара од изузетног значаја; - регионалног (ниво округа), на коме је потребно третирати Стари Рас са Сопоћанима као један од фактора развоја Рашког округа а у туристичком смислу обезбедити повезивање у интегралну понуду са туризмом на Копаонику, Голији и средњевековним наслеђем у долини Ибра; - локалног, на коме је потребно обезбедити третман културне баштине као значајног носиоца локалног развоја, коришћењем могућности које даје обједињена туристичка понуда са културним наслеђем на ширем подручју (проглашена или евидентирана непокретна културна добра) и у Новом Пазару. Методолошки приступ израде Просторног плана заснива се на следећим принципима: - комбинацији циљева, опредељења и приоритета и инструмената реализације; - партнерству јавног, приватног и цивилног сектора у изради, доношењу и имплементацији Просторног плана;

11 - транспарентности процеса планирања у свим фазама израде, доношења и имплементације Метод Израда Просторног плана обухвата следеће процесе планирања: прикупљање и обраду података; одговарајуће анализе преко једноставних модела; израду варијанти Просторног плана; вредновање, имплементацију и мониторинг. Да би се дошло до експертских мишљења и ставова користиће се савремени модели и методи, као што је "Делфи" метод, којим се прикупљају мишљења експерата и њихових сазнања о предвидивим будућим кретањима основних појава и процеса, морфолошки метод којим се трага за решењима сложених просторних проблема, анализа утицаја која треба да покаже како ће се и којом брзином поједини догађаји кретати као резултат инвестиционих интервенција, компјутерске симулационе технике, метод сценарија којим се врши анализа постојећег и пројекција будућег стања (екстраполација тренда, екстраполација структурних промена и могућих и потребних нивоа развоја у планираном периоду), анализа снага, слабости, могућности и угрожености у односу на унутрашње и спољне факторе и њихове ефекте значајне за подручје Просторног плана. 5. Анализа стања и потенцијала Природни услови и ресурси На подручју Новог Пазара преовлађује пољопривредно (46%) и шумско земљиште (45%), док је грађевинско и остало земљиште заступљено на мање од 10% територије. 1 За анализу стања и потенцијала поред статистичке грађе и других извора, коришћен је и докуменат Стратегија развоја, уређења и коришћења простора општине Нови Пазар (Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир Уједињених Нација, Београд, јул године). Табела 1. Биланси земљишта у ха у години по насељима Грађевинско земљиште Насеља Укупно Укупно Градско грађевинско земљиште у томе Грађевинско земљиште у град- Грађевинско земљиште ван градског Пољопри- Шумско вредно земљиште Остало земљиште

12 Нови Пазар у % ском подручју подручја , ,28 2, ,23 2, , ,65 45,76 3,54 Подручје Просторног плана у % Ботуровина у % Дољани у % Иванча у % Лукоцрево у % Побрђе у % Постење у % Пршенова у % Себечево у % Слатина у % Варево у % Видово у % Војнише у % Забрђе у % Шавци у % , , , , , , , , , , , , , ,37 4,16 17,28 4,50 5,42 1,04 38,12 16,84 6,30 1,16 26,19 10,13 135,87 7,22 26,82 10,26 29,09 1,61 14,29 1,45 26,46 9,89 1,47 0,60 19,40 5,75 5,58 0,93 357,37 4,16 17,28 4,50 5,42 1,04 38,12 16,84 6,30 1,16 26,19 10,13 135,87 7,22 26,82 10,26 29,09 1,61 14,29 1,45 26,46 9,89 1,47 0,60 19,40 5,75 5,58 0, ,14 47,55 234,61 61,10 193,66 37,23 151,19 66,78 226,39 41,61 170,63 65,98 754,77 40,11 161,76 61,90 729,50 40,28 384,67 38,99 144,20 53,89 145,70 59,03 263,57 78,09 136,58 22, ,97 40,07 116,78 30,41 251,66 48,38 23,35 10,32 285,76 52,52 53,16 20,56 924,65 49,14 61,30 23,46 948,47 52,37 544,24 55,17 88,40 33,04 92,83 37,61 44,77 13,26 419,94 69,68 255, ,08 1,99 5,08 1,99 118,91 46,58 116,66 45,69 Извор: Републички геодетски завод - Катастар непокретности - Врсте земљишта, година. 438,34 3,76 15,32 3,99 69,47 13,35 13,73 6,06 25,61 4,71 8,61 3,33 66,52 3,54 11,44 4,38 103,92 5,74 43,36 4,39 8,51 3,18 6,81 2,76 9,78 2,90 40,60 6,74 14,66 5,74 Табела 2. Пољопривредне површине према начину коришћења у ха Подручје Пољопривред не површине Оранице и баште од тога: Воћњаци Виногради Ливаде Пашњаци Рибњаци, трстици и баре

13 Рашки округ Нови Пазар % 24% 7% 0% 29% 40% 0% % 31% 6% 0% 27% 37% 0% Извор: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији, година. На подручју Новог Пазара и Рашког округа постоји тенденција повећања површина под шумама. Не располаже се конкретним подацима о кретању пошумљавања и посеченој дрвној маси по КО обухваћеним Просторним планом. Табела 3. Кретање пошумљавања (у шумама и ван шума) у ха Подручје година година Индекс раста 2003/2000.године Укупно Лишћа Четинар Укупно Лишћа Четинар Укупно Лишћара Четинар ра а ра а а Рашки , округ Нови Пазар Извор: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији, и година. На подручју Новог Пазара налазе се река Рашка, Јошаница, Људска, Дежевска, Бањска и Себечевска река. Јошаница и Бањска река, као и све мање реке из њиховог изворишног дела су типичне бујичне реке, са веома брзим концентрацијама поводња и са јако малим протоцима у топлом делу године, који је најкритичнији са гледишта заштите квалитета вода. Сличне режиме и бујични карактер имају Дежевска река и њене притоке, што знатно релативизира и ограничава њихову водопривредну употребљивост. Према Водопривредној основи Републике Србије и Просторном плану Републике Србије, регионални Ибарско-шумадијски систем чине изграђена акумулација Гружа и планирана акумулација Бела Стена, као и резервација вода Студенице и Вучиниће. Овај регионални систем, који се ослања делом на капацитете подземних вода, а већим делом на планиране акумулације, предвиђен је за потребе снабдевања водом становништва општина Краљево, Врњачка Бања, Трстеник, Крагујевац, Рача, Топола, Аранђеловац, Нови Пазар и Рашка. На подручју Новог Пазара налазе се експлоатациона и истражна поља минералних и других сировина. Табела 4. Регионални системи за снабдевање становништва водом Регионални систем/подсистем Изграђене Акумулације Планиране Општине потрошачи

14 Ибарскошумадијски систем Гружа Бела Стена, резервација вода Студенице и Вучиниће Краљево, Врњачка Бања и Трстеник; Крагујевац, Рача, Топола и Аранђеловац; Нови Пазар и Рашка Извор: Просторни план Републике Србије, Водопривредна основа Републике Србије. Подручје/ Општина 5.2. Становништво, социјални ресурси и становање У административном смислу, Нови Пазар са општинама Врњачка Бања, Краљево, Рашка и Тутин припада Рашком округу, који је у периоду године имао у просеку бржи демографски раст становништва од оствареног у Републици Србији, пре свега захваљујући интензивнијем расту становништва у Новом Пазару и делом у општинама Врњачка Бања и Краљево. Међутим, у новије време, између пописа и године, само су Нови Пазар и општина Врњачка Бања оствариле апсолутни демографски раст, док су се остале општине (Краљево, Рашка и Тутин) популационо смањиле. У последњој декади је на подручју Рашког округа значајно порастао број становника у дијаспори као последица економских тешкоћа и немогућности запошљавања. Ова појава се посебно односи на Нови Пазар и општину Тутин, које и поред чињенице да једине са овог подручја имају натпросечан природни прираштај становништва делимично успевају (град Нови Пазар), односно не успевају да популационо амортизују негативне емиграционе токове (општина Тутин). Табела 5. Основне демографске карактеристике окружења Пораст броја становника* ( ) Пораст броја становника* ( ) Прос. год. прир. стан ст. Прир. прир. на становника Становништво које дуже од 1 године живи у иностранству Број Индекс Индекс Браој раста раста * Република Србија , ,0-1,0-3,3-3, Рашки округ , ,3-1,7 3,5 4, Н. Пазар , ,9 3,5 11,1 12, Врњ. Бања , ,8 4,3-0,1-1, Краљево , ,0-1,0-2,4-2, Рашка , ,4-4,3-3,8-3, Тутин , ,4-11,2 15,5 19, Извор: Републички завод за статистику - Пописи становништва, домаћинстава и станова за и годину. * према новој методологији пописа.

15 На подручју Новог Пазара према попису из године живело је око становника, скоро трећина од укупног броја становника у Рашком округу. Демографске промене на планском подручју карактеришу различите тенденције. Популациони пад је забележен у девет, а популациони раст у пет насеља. Табела 6. Кретање становништва године Подручје/општина/насеље Број становника (1948) Број становника (2002)* Број становника који живе у иностранству (2002)** Рашки округ Нови Пазар Подручје Просторног плана Ботуровина Варево Видово Војниће Дољани Забрђе Иванча Лукоцрево Побрђе Постење Прћанова Себечево Слатина Шавци Извор: Републички завод за статистику - Пописи становништва, домаћинстава и станова за и годину. * по новој методологији пописа. ** живе дуже од једне године у иностранству. Подручје Просторног плана карактерише густина насељености од око 1,70 становника/ха. Веће густине насељености од просека планског подручја су у КО, односно насељима Побрђе и Иванча, док су зоне врло ниских густина у насељима Забрђе и Дољани. Табела 7. Број становника и густина насељености године Насеље Површина у ха Број становника Густина насељености (ст/ха) Постење ,90 Прћенова ,60 Ботуровина ,58 Видово ,36 Војниће ,34 Побрђе ,9 Иванча ,23 Шавци ,27

16 Забрђе ,11 Лукоцрево ,42 Варево ,05 Себечево ,56 Слатина ,38 Дољани ,18 Планско подручје ,70 Извор података: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији године и Попис становништва године. За старосну структуру становништва Новог Пазара карактеристично је да се налази на прагу демографске старости (32,6) за разлику од највећег дела Републике Србије где је становништво захватила демографска старост. У погледу повољније старосне структуре ово подручје је међу малобројним у Републици Србији. Активних становника у насељима на подручју Просторног плана има око 3.700, односно удео активног у укупном становништву износи близу 44 %. Табела 8. Структура активности становништва године Подручје/општина/ насеље Активно становништво Укупно Обављају занимање Удео активног у % у укупном становништву Издржавано становништво Рашки округ , Нови Пазар Подручје Просторног плана Ботуровина Варево Видово Војниће Дољани Забрђе Иванча Лукоцрево Побрђе Постење Прћенова Себечево Слатина Шавци Извор: Републички завод за статистику - Попис становништва, домаћинстава и станова године За планско подручје карактеристично је да је мање од 60% станова опремљено водоводним инсталацијама, а око 97% електричним инсталацијама, као и да мање од 37% има санитарно-хигијенске просторије (купатило, тоалет).

17 Подручје/ Општина 5.3. Привреда Рашки округ је по анализираним економским показатељима у односу на Републику Србију, на нивоу који је испод просека развијености. Нови Пазар у години има у односу на просек Републике Србије национални доходак по становнику у висини од 36% од републичког просека, ниво запослености од око 78% од оствареног у Републици Србији, док је незапосленост виша за око 51% од просечне. Посебно је неповољно стање у погледу инвестиционе активности, с обзиром да остварене инвестиције по становнику износе свега око 6% од просека Републике Србије. Буџетска средства по становнику износе око 30% од просечно остварених у Републици Србији, а у и години није било издвајања буџетских средстава за комуналне услуге и смањење загађености. Општине Рашког округа имају нижи доходак по становнику, ниже инвестиције и нижа буџетска средства, а виши ниво незапослености у односу на републички просек. Економско заостајање се посебно односи на општину Тутин која спада у недовољно развијене општине Републике Србије, односно у групи је 12 најнеразвијенијих општина. Табела 9. Економска развијеност окружења године Национални доходак на једног становника (у дин.) Ниво РС=100 Број запос. Ниво РС=100 На становника Број незап. Ниво РС=100 Оствар. инвест. На 1 становника (у дин.) Ниво РС=100 Буџетс. средст. Ниво РС=100 Република Србија , , , , ,0 Рашки , , , , ,9 округ Нови Пазар , , , , ,8 Врњачка Бања , , , , ,3 Краљево , , , ,0 Рашка , , , , ,9 Тутин , , , , ,9 Извор: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији за године. Просечне зараде у Рашком округу су у години ниже за око 22% од просечно остварених у Републици Србији, с тим да су у Новом Пазару ниже за 30%, а у привреди чак близу 59% у односу на републички просек, док су у непривреди на приближно истом нивоу. Претходни подаци упућују на тешкоће у пословању друштвеног сектора привреде, што се у Новом Пазару посебно односи на прерађивачку индустрију. Рангирање општина Републике Србије према степену развијености показује да је Нови Пазар у години на 142. месту по дохотку на једног становника и броју телефонских претплатника на 100 становника, 116. месту по оствареном промету у трговини на мало по становнику и 81. месту по броју запослених на

18 1.000 становника. У односу на годину дошло је до погоршања, нарочито у опремљености телефонским прикључцима и оствареном промету по становнику. За подручје Новог Пазара у години, карактеристично је да је у формирању националног дохотка трговински сектор (на велико и на мало) остварио исти значај као индустрија - оба сектора остварују по око 30% националног дохотка, односно заједно преко 60% укупног дохотка. Грађевинска делатност има такође, значајно учешће - близу 14%, док је допринос пољопривреде и саобраћаја, складиштења и веза по око 10%. На подручју Новог Пазара у години запослено је око лица, од којих 37,4% представљају приватни предузетници, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих. Учешће ове категорије запослених на нивоу Републике Србије је 23%, што показује на све већи значај приватног предузетништва у Новом Пазару. У структури запослених, индустрија данас ангажује испод 22%, трговински сектор 10,5%, саобраћај, складиштење и везе свега око 3%. Претходна анализа показује да се подручје Просторног плана налази у амбијенту (град Нови Пазар) и окружењу (Рашки округ) које карактерише недовољна привредна развијеност, слабија комунална опремљеност и ограничене могућности за улагања, са једне стране и интензивнији демографски развој, са друге стране Инфраструктура, мрежа насеља и јавне службе Дужина путне мреже у Рашком округу износи км, од којих је 969 км, односно 34,5% са савременим коловозом (у Републици Србији учешће путева са савременим коловозом је око 60%). Кроз Нови Пазар пролази путна мрежа дужине око 739 км, с тим да је учешће путева са савременим коловозом само 19,4%, а око 80% путне мреже је са туцаничким и земљаним коловозом. У структури путне мреже у Рашком округу 72,1% учествују локални путеви (у Републици Србији је око 60%), регионални 18,5% (у Републици Србији је 27,5%), а магистрални и вишег ранга 12,9% (у Републици Србији је 9,3%). Табела 10. Путна мрежа години Подручје Укупна дужина путне мреже Путеви са савременим коловозом Е пут, аутопут, 1/2 аутопут, М пут Регионални пут Локални пут км % км % км % км % км % Рашки округ , , , , ,1 Нови Пазар , ,4 58 7, , ,7 Извор података: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији години. На подручју Новог Пазара заступљен је само један вид саобраћајног система и то друмски саобраћај. На овом простору укрштају се два значајна магистрална

19 путна правца М-22 са правцем пружања север-југ, Рашка-Нови Пазар-Рибариће, као наставак Ибарске магистрале и М-8 са правцем пружања запад-исток од границе општине Пријепоље (Аљиновићи)-Сјеница-Дуга Пољана-Нови Пазар. Железнички саобраћај на планском подручју не постоји али је Просторним планом Републике Србије планирана једноколосечна пруга Рашка-Нови Пазар, као веза са постојећом једноколосечном пругом Краљево-Рашка-Косовска Митровица. Постојеће капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне и дистрибутивне мреже не задовољава у погледу капацитета, техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница, као и квалитета дистрибутивне мреже. Јавна расвета у насељима није на потребном нивоу. Телекомуникациона инфраструктура којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви и примарна мрежа у насељима већим делом није на задовољавајућем нивоу, ни по квалитету ни по капацитету. Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, велики део је изграђен надземно и нема довољни капацитет. За потребе система мреже мобилних телекомуникација на планском подручју нема довољно изграђених базних радио-станица, радио-релејних станица и припадајућих антенских стубова. Просторним планом Републике Србије планирана је изградња нових капацитета, као што је изградња оптичких каблова Нови Пазар-Сјеница и Нови Пазар-Рашка- Краљево. У области транспорта гаса Просторним планом Републике Србије планирана је изградња доводно-разводног гасовода Рашка-Нови Пазар-Беране. Потенцијал за развој саобраћаја на подручју Новог Пазара представља релативно добра покривеност простора путном мрежом, која се мора комлетирати савременим коловозом и довести у одговарајуће техничкоексплоатационо стање и бити проходна у свим периодима године. Поред Новог Пазара који је једино градско насеље на подручју општине, на планском подручју је највећи број насеља са становника, а најмањи је број насеља са становника. Табела 11. Преглед насеља на подручју Просторног плана године Величине насеља Назив насеља Укупно по броју становника преко стан. Нови Пазар 1 од стан. Побрђе, Постење 2 Од стан. Варево, Иванча, Себечево 3 Од стан. Ботуровина, Војниће, Лукоцрево, 6 Прћенова, Слатина, Шавци до 100 стан. Видово, Дољани, Забрђе 3 Укупно 15 Извор: Републички завод за статистику - Попис становништва, домаћинстава и станова за годину.

20 Брдскопланински део Новог Пазара карактеришу релативно мала насеља разбијеног типа која имају тенденцију даљег демографског уситњавања и старења, а поједина и гашења. Котлински део одликује концентрација становништва у општинском центру и дуж магистралних путева ка Рашкој, Сјеници и Рибарићима и морфолошко срастање приградских насеља са Новим Пазаром. Постојеће, релативно развијене централне и производне функције у Новом Пазару не омогућавају запошљавање целокупног контингента радно активног становништва, које се исељава у развијене центре у Републици Србији и у иностранство. Сеоска насеља немају развијене функције секундарног, терцијарног и квартарног сектора делатности. Примарни сектор је базиран на екстензивној пољопривреди. Неадекватна, слабо развијена и недовољно квалитетна путна мрежа смањује доступност градског центра и међусобну повезаност сеоских насеља. На подручју Новог Пазара поред 38 основних школа и пет средњих школа налазе се и четири факултета. Табела 12. Стање образовних институција године Општина Предшколске Основне Средње Више Факултети Студенти установе школе школе школе Рашки округ Нови Пазар Извор: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији години. Примарна и секундарна здравствена заштита врши се преко Дома здравља, Опште болнице, Специјалне болнице "Новопазарска Бања" и Апотекарске установе. Специјална болница за лечење прогресивних мишићних и неуромишићних болести "Новопазарска бања" је јединствена здравствена установа ове врсте у Републици Србији, има 200 постеља. На руралном подручју је примарна здравствена заштита организована у само три здравствене амбуланте у насељима Дежева, Осаоница и Пожега. Табела 13. Показатељи нивоа развијености друштвеног стандарда године телефонски претплатници бр. бр. бр. бр. посетила број Ниво Подручје лекар станов/ биоскоп ца на 100 пошта РС = 100 а 1 лекара а станов. Број (бр. претпл. на 100 ст.) Рашки округ Нови Пазар ,2 Извор података: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији у години

21 Нови Пазар је градски и према Просторном плану Републике Србије, регионални центар, чије функционално подручје обухвата општине Тутин и Сјеница. Имајући претходно у виду, оцењује се да јавно социјалну инфраструктуру планског подручја карактерише недовољна развијеност и неусклађеност размештаја објеката са размештајем становништва односно корисника услуга Туристички потенцијали планског подручја 2 Рашки округ са развијеним бањским туризмом и две велике бање - Врњачком и Матарушком, један је од главних носилаца туристичке активности Републике Србије, са највећом концентрацијом броја туриста. На 100 становника долази 75 туриста. Учешће хотела и ресторана (преко 3% у укупном националном дохотку) забележено је у три округа у Републици Србији године, од којих је један Рашки. Задржавање туриста је краће од пет дана. 2 Подаци из Стратегије регионалног развоја РС и Стратегије развоја туризма РС. Туристичка привреда Новог Пазара показује тенденцију оживљавања, после дужег периода замирања. Број регистрованих туриста је године износио око , а ноћења преко , а према подацима за годину на подручју Новог Пазара регистровано је туриста односно ноћења. Просечан број ноћења у међувремену повећан са 1,7 на 5,4 дана. У новије време (од године) остварен раст туристичког промета је интензивиран у односу на просечно остварен у Рашком округу и повећава се време задржавања туриста. Табела 14. Кретање броја туриста, ноћења и просечног броја ноћења Општина/ место Број туриста Индекс раста 2004/2000. Број ноћења Просеча н број ноћења Број туриста Број ноћења Просеча н број ноћења Броја турис та Броја ноћења Просеча н број ноћења Рашки округ , ,0 109,7 96,6 87,7 Нови Пазар , ,2 125,2 109,8 88,2 Извор података: Републички завод за статистику - Општине у Републици Србији и године. На подручју Новог Пазара налази се мотел, више хотела и пансиона, од којих је највећи број лоциран у Новом Пазару. Од смештајних капацитета по један хотел се налази у Сопоћанима и Рајчиновића Бањи, а у Пазаришту је мотел. Смештајни капацитети су у новије време знатно повећани - процењује се да само у хотелским капацитетима има око 350 лежаја. Поред тога, постоји око 400 самосталних угоститељских објеката, док је остала туристичка понуда ограничена.

22 На подручју Новог Пазара заступљени су следећи видови туризма: - градски туризам у урбаном центру Нови Пазар са трговинским зонама, културно-историјским, амбијенталним, урбаним, мултиетничким и другим вредностима; - споменички туризам са културно-историјским наслеђем међународног значаја и другим заштићеним културним добрима; - бањски туризам у Новопазарској и Рајчиновића бањи заснован на лековитим факторима термоминералних вода; - ловни туризам шумско-ловних подручја. Задржавање туриста (између пет и шест дана) показује да стационарни туризам има велики значај, односно да је значајан део туриста везан за боравак у бањама. Специфични ограничавајући фактори туристичког развоја града Новог Пазара јесу недовољна комунална опремљеност насеља и туристичких пунктова и слабија саобраћајна приступачност Анализа снага, могућности, слабости и угрожености планског подручја За потребе Програма урађена је анализа снага, могућности, слабости и угрожености планског подручја на основу доступне информационе документационе грађе, која је полазна основа и коју треба током израде планског документа дорадити у складу са новим сазнањима увидом на терену, разговорима са познаваоцима локалних прилика и анкетирањем значајних привредних и других субјеката. Снаге (постојеће) на подручју Просторног плана су: 1) туристички центри и пунктови за - градски туризам у урбаном центру Нови Пазар, - споменички туризам са културно историјским-наслеђем, - бањски туризам у Новопазарској и Рајчиновића бањи, - ловни туризам шумско-ловних подручја; 2) смештајни (мотел, хотели и пансиони) и пратећи услужни капацитети - преко 300 лежаја и преко 450 угоститељских садржаја; 3) саобраћајна инфраструктура - магистрални правци М-22 и М-8; 4) регионални центар Нови Пазар са развијеном функционалном структуром;

23 5) развој предузетништва, доминантан у производњи традиционалних индустријских грана (одећа, обућа, намештај и др.), у трговини, занатству, грађевинарству; активирање приватног капитала у изградњи трговинских, хотелских и угоститељских, образовних капацитета; 6) шумско земљиште и повољне тенденције у пошумљавању, што указује на развој рационалнијег односа према шумском потенцијалу, значајном за очување и унапређење културног наслеђа и животне средине уопште. Могућности (развојни потенцијали) на подручју Просторног плана су: 1) туризам - културно-историјске вредности, Новопазарска бања ИИ степена националног ранга, град Нови Пазар као градски туристички центар ИИ степена националног ранга, одличне могућности за развој летње рекреације, зимских спортова, споменичких, климатских, еколошких, ловних, сеоских и других туристичких активности, близина високопланинске туристичке регија Голија И степена међународног и националног ранга; 2) међусобна сарадња на локалном и партнерство на међуопштинском и међурегионалном нивоу; 3) саобраћајна инфраструктура - планирана једноколосечна пруга Рашка-Нови Пазар; 4) пољопривредно земљиште и пољопривреда - велике површине природних травњака погодне су за производњу сточних производа посебног квалитета, постоје повољни услови за комерцијалну органску производњу воћа на теренима до 800 м надморске висине, а шири простор овог подручја одликује се незагађеношћу хемијским средствима, што пружа повољне услове за производњу хране високог биолошког квалитета; 5) водни ресурси и водопривреда - водотоци, река Рашка и Људска река, вишенаменско коришћење термалних вода, предвиђено снабдевање водом из Ибарско-шумадијског регионалног система; 6) преструктурирање привреде активирањем природних ресурса за развој пољопривреде, индустрије и туризма - проширењем понуде новим видовима туризма, изградњом туристичких и пратећих капацитета, стављањем у функцију туристичког развоја културно-историјских добара, бољим искоришћавањем положаја за развој промета, складиштења и дистрибуције; 7) увођење система квалитета и стандардизација и унапређење квалитета услуга, укључујући комуналне услуге, посебно важни за развој туризма. Слабости (унутрашње) на подручју Просторног плана су: 1) неконтролисано ширење насеља, првенствено везано за тзв. викенд изградњу чиме се доводи у опасност светска културна баштина; 2) недовољна комунална (снабдевање водом, одвођење отпадних вода и евакуација отпада из процеса производње) и саобраћајна опремљеност индустријских зона /локалитета (лош квалитет путева);

24 3) недовољна привредна развијеност окружења (Нови Пазар, Рашки округ) и ограничене могућности за улагања; 4) популациони пад у већини насеља, процес редистрибуције становништва резултирао је повећањем урбане и периурбане популације, односно формирањем зоне концентрације и зоне пражњења, слаба доступност, неравномеран размештај и неадекватна кадровска и материјална опремљеност јавносоцијалних служби; 5) смањење инвестиционе активности на подручју Новог Пазара - изражена неликвидност и недостатак сопствени средства за подстицање развоја, слаб имиџ и изостајање страних улагања, посебно директних; 6) ограничења водног ресурса због бујичног карактера река; 7) неадекватна заштита животне средине због ниског нивоа развијености комуналних услуга, нефункционисања депонија у складу са савременим принципима одлагања комуналног отпада, загађивања отпадним водама, умереног загађивања земљишта услед примене агротехничких мера; 8) недовољна изграђеност саобраћајне мреже локалних путева, као и недовољно одржавање путне мреже, транзитни саобраћај кроз градски центар Новог Пазара који треба изместити; 9) неприлагођеност капацитета електроенергетске инфраструктуре захтевима стално растуће потрошње, преносне и дистрибутивне мреже које не задовољавају у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница, као и квалитета дистрибутивне мреже, јавна расвета у насељима која није потребног нивоа; 10) неадговарајућа развијеност телекомуникационе инфраструктуре - насељске по квалитету и капацитету, базних радио-станица, радио-релејних станица и припадајућих антенских стубова за потребе система мреже мобилних телекомуникација; 11) друге активности са негативним утицајима - асфалтна база, каменоломи и друго. Развој на подручју Просторног плана угрожава: 1) несарадња или недовољна сарадња - између институција јавног и приватног сектора са институцијама из окружења - ужег (суседне општине) и ширег (регионални и међурегионални ниво); 2) не решавање питања економске инфраструктуре - комуналне и саобраћајне опремљености постојећих зона/локалитета за развој и не отварање нових зона/локалитета, посебно у мањим центрима; 3) неажурност катастра и земљишних књига, која отежава процес приватизације и планирања.

25 6. Преглед и оцена постојеће документације и подлога за израду Просторног плана На основу прелиминарне процене расположивих података о постојећој документацији и подлогама, као и оцене њихове употребљивости, извршена је класификација релевантне документације за израду Просторног плана: 1) плански и развојни документи, пројектна и остала документација; 2) подаци о становништву, активностима и простору и подлоге Плански и развојни документи, пројектна и остала документација За израду Просторног плана значајни су следећи: 1) Стратешки плански и развојни документи: - Просторни план Републике Србије; - Водопривредна основа Републике Србије; - Стратегија развоја туризма Републике Србије ("Службени гласник РС", број 91/06); - Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период до године ("Службени гласник РС", број 21/07); - Националнастратегија одрживог развоја ("Службени гласник РС", број 57/08); - Национална стратегија управљања отпадом (2003. година); - Стратегија привредног развоја Србије до 2010 (2003. година); - Стратегија развоја пољопривреде Србије ("Службени гласник РС", број 78/05); - Стратегија развоја шумарства Републике Србије ("Службени гласник РС", број 59/06); - Стратегија и политика трговине Републике Србије (2003. година); - Стратегија развоја енергетике Републике Србије до године ("Службени гласник РС", број 44/05); - Стратегија развоја смањења сиромаштва (2003. године); - други релевантни документи; 2) Просторни планови:

26 - Просторни план туристичко-рекреативног и заштићеног подручја Сопоћани - Пазариште, Завод за урбанизам и комуналне делатности СР Србије, година; - Просторни план посебне намене Сопоћани, година; - Просторни план заједнице општина Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Завод за урбанизам и комуналне делатности СР Србије, година; - Стратегија далекосежног одрживог развоја општина Нови Пазар, Сјеница и Тутин, Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир Уједињених нација, Београд, година; - Просторни план општине Нови Пазар - Стратегија развоја, уређења и коришћења простора, година; 3) Важећи урбанистички планови: - Генерални план Новог Пазара 2020; 4) Студије, истраживачки пројекти и основе развоја: - Студија заштите предела изузетних одлика Рас-Сопоћане, Републички завод за заштиту природе, године; - Предео изузетних одлика Рас-Сопоћани, Завод за заштиту природе Србије, године; - Програм развоја туризма Новог Пазара и споменичко-туристичке презентације просторне целине Стари Рас са Сопоћанима, Завод за заштиту природе Србије, године; - Расположиве шумско-привредне и ловно-привредне основе Подаци о становништву, активностима и простору и подлоге Републичка агенција за просторно планирање располаже демографским и подацима о активностима (попис године и други подаци Републичког завода за статистику), а недостајући подаци ће се обезбедити анкетирањем и истраживањем планског подручја. Подаци о простору, подаци о природним условима могу се преузети из документације планова, студија, истраживачких кућа и аутора, а подаци о створеним условима теренским истраживањима, уз коришћење документације планова, геодетских података по катастарским општинама и из других извора. За потребе израде Просторног плана користиће се постојеће употребљиве геодетске подлоге, као и топографске карте у размери 1: (ТК 50) и то следећи листови: 579 Сјеница, листови број 2 и 4 (579-2 и 579-4) и 580 Нови Пазар, лист број 3 (580-3). Просечна старост садржаја листова је преко 20 година, штампаних у боји (седам боја) формата 50 x 70 цм, са приказаном

27 територијом површине по листу око 550 км 2. Карте су у аналогном облику и по потреби се може садржај сваког листа скенирати. Истовремено ће се користити карте и у дигиталном облику, као и по могућству аерофото и сателитски снимци. Обрађивачи постојеће планске документације располажу употребљивим тематским картама за подручје Просторног плана. На основу одредаба члана 44. Закона о планирању и изградњи, Републички геодетски завод је у обавези да на захтев достави локалним самоуправама геодетске подлоге одговарајуће размере (1:1.000, 1:2.500 и 1:5.000). Ове подлоге ће се користити за истраживање, анализу и дефинисање правила заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја у грађевинским и ванграђевинским подручјима. ИИ. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА У складу са одредбама члана 33. Правилника прва фазе израде Просторног плана је Стратегија развоја планског подручја (у даљем тексту: Стратегија). Стратегија Просторног плана заснива се на просторном развоју који представља синтезу културно-историјских, социо-економских и еколошких фактора са циљем достизања интегралног управљања културним наслеђем од националног и међународног значаја и одрживог развоја. У Стратегији се разрађују: - заштитне зоне културног наслеђа; - основе уређења подручја посебне намене; - основе коришћења подручја посебне намене; - основе развоја подручја посебне намене; - усклађивање приватних и јавних интереса; - положај и регионални аспекти развоја подручја посебне намене; - подлоге за доношење инвестиционих одлука; - основе за разраду различитих модела и сценарија развоја; - намена површина посебне намене са билансима планираних намена и садржаја; - механизми управљања развојем у простору у функцији реализације општих и посебних циљева; - заштита природних добара и животне средине; - мониторинг.

28 Функција Стратегије је да да елементе на основу којих ће се извршити процена економске оправданости и социјалне прихватљивости планираних активности, објеката и функција посебне намене. Неоходно је кроз Стратегију одговорити на следећа питања: - Шта се планира у погледу заштите, уређења и одрживог развоја простора? - Где се предвиђа заштита, уређење и одрживи развој? - Када се очекује реализација планираних активности? - Како, односно на који начин ће се реализовати планиране активности? - Колика је цена планских (трошкова) решења? Разрада ових питања треба да поред квантификације планских опредељења успостави коресподентност дефинисаних циљева и имплементације. Одговором на наведена питања ствара се основ за формулисање Просторног плана и Уговора о имплементацији (Акциони план) као саставног дела планског документа у складу са чланом 31. став 1. Закона и члана 51. став 1. Правилника. На овај начин Акциони план је операционализација Стратегије и у складу са чланом 16. став 2. тачка 4) Правилника, представља временску координацију активности (функција) за период од четири године. Стратегија у складу са чланом 33. став 2. Правилника нарочито садржи: интерпретацију резултата анализе постојеће документације за планско подручје; резултате урађених експертиза по различитим областима; опис стања, потенцијала и ограничења на планском подручју; предлог основних и посебних циљева; предлог основних правила коришћења, уређења, заштите и развоја планског подручја; евиденцију и могућност решавања конфликата на принципима одрживог развоја; варијанте развоја; смернице за избор приоритета и приоритети развоја; друге елементе који су од значаја за израду Просторног плана. 1. Интерпретација резултата анализе постојеће документације за планско подручје Интерпретација резултата анализе постојеће документације за планско подручје садржи: - извод из Просторног плана Републике Србије; - детаљно упознавање са садржајем и налазима датим у програмској основи; - анализу докумената органа, посебних организација и других стручних институција;

29 - налазе обрађивача, као резултат непосредних истраживања, анкетирања и разговора на терену. Потребно је да обрађивач поред преузимања резултата, успостави однос развоја и заштите у простору и да просторно-планску оцену. 2. Резултати урађених експертиза по различитим областима Поред експертиза у ужем смислу, за потребе израде Просторног плана могу се користити и експертска мишљења стручњака, локалних познаваоца стања и проблема на терену. Обрађивач може да примени анализу снага, могућности, слабости и угрожености, ради критичког сагледавања утицаја на простор, како би кроз унапред дефинисана питања добио неопходне информације за управљање заштитом, уређењем и одрживим развојем подручја обухваћеног Просторним планом. 3. Опис стања, потенцијала и ограничења У оквиру анализе и дијагнозе стања потенцијала и ограничења планског подручја по појединим областима (природни услови и ресурси, становништво, социјални ресурси и становање, привреда, насеља и инфраструктура, природна и културно-историјска добра, заштита животне средине) неопходно је обезбедити развојни и проблемски приступ и утврдити компаративне предности подручја. Кроз израду Стратегије треба успоставити корелацију потенцијала и ограничења. У складу са одредбама члана 21. Правилника, потенцијале треба вредновати према економској оправданости и социјалној прихватљивости планираних активности. 4. Предлог основних и посебних циљева заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја Дефинисање циљева, задатака, приоритета, механизама и инструмената имплементације просторног развоја, као и организације и уређења простора је међу најважнијим аспектима просторно планске науке, технике и политике. Полазне основе Стратегије су општи и посебни циљеви. Циљеви су дефинисани на основу закључака који су изведени из анализе стања, потенцијала и ограничења које је неопходно превазићи, односно релативизирати. Ове циљеве је потребно потврдити и редефинисати у складу са међународним захтевима у погледу заштите културног наслеђа и додатне анализе стања, потенцијала и ограничења за заштиту, уређење и одрживи развој ове просторне културноисторијске целине Општи циљ

30 Управљање подручјем Стари Рас са Сопоћанима на начин којим се обезбеђује заштита, уређење и одрживи развој подручја општи је циљ израде Просторног плана. Посебни циљеви су: 4.2. Посебни циљеви 1) утврђивање дугорочног концепта истраживања, очувања, ревитализације, унапређења и заштите са прецизирањем приоритета и динамике краткорочне и средњорочне реализације заштите Старог Раса са Сопоћанима; 2) утврђивање зона и режима заштите културног наслеђа; 3) популаризација културног наслеђа и развијање свести о значају заштите и ревитализације; 4) уређивање подручја Просторног плана уз дефинисање услова за коришћење и бољу доступност; 5) валоризација културног наслеђа и укључивање у савремени, одрживи развој на локалном, регионалном и националном нивоу, становништва и активности, односно туристичко, еколошко, културно, истраживачко, образовно и други облици активирања Старог Раса са Сопоћанима; 6) активирање у туристичке сврхе, односно развој следећих видова туризма: културни (споменички) туризам, на бази повезивања са туристичком понудом у зони средњевековног културног наслеђа у долини Ибра; туризам градова, на бази повезивања са туристичком понудом градова у ширем окружењу; транзитни туризам у коридору магистралног пута М-22; еколошки туризам, на бази повезивања са туристичком понудом заштићених природних вредности, пре свега Парка природе Голија и Националног парка Копаоник; сеоски туризам аутентичних руралних целина са световним и духовним обичајима (верски празници, сабори, трке коња, и слично); риболовни туризам на рекама (Избичка, Јошаница, Рашка, Људска, Дежевска, Шароњска и Луковска река) и језеру Газивода; ловни туризам уз уређење и активирање шумско-ловних подручја Голије, Рогозне, Врачевца, Хоџева и дела Велике Нинаје; одређивање потенцијалних тржишта и туриста; дефинисање облика туристичке понуде; утврђивање просторног размештаја туристичких локација, објеката и праваца кретања туриста; ревитализација инфраструктурне мреже, посебно локалних путева, изградња паркинг простора и пратећих садржаја; унапређење система туристичке организације и презентације туристичког потенцијала; едукација локалног становништва у функцији производње (здраве хране, специфичних производа и слично) и пружања туристичких услуга (боравак, исхрана, водичи и друго) итд.; 7) утврђивање намене површина и концепта организације садржаја супраструктуре и инфраструктуре и услова и режима изградње, уређења и коришћења подручја у функцији заштите, уређења и одрживог развоја Старог Раса са Сопоћанима;

31 8) успостављање система мониторинга, ради праћења активности које би могле да угрозе заштићено културно наслеђе, с тим да праћење укључује и поштовање режима коришћења земљишта и изградње, благовремено предузимање мера у циљу превенције активности које би могле да угрозе основни потенцијал подручја. 5. Правила заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја Правила заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја (које је потребно графички представити у оквиру рефералних карата Просторног плана) у просторном плану подручја посебне намене имају за циљ стварање просторних услова за адекватну и оптималну заштиту и одрживи развој планског подручја. У фази Стратегије дефинише се предлог основних правила и критеријуми за одређивање правила заштите, уређења и одрживог развоја планског подручја, што захтева да се већ у овој фази изврши зонирање подручја на целине и подцелине и зоне заштите подручја посебне намене, као и на друге зоне у складу са дефинисаним критеријумима за зонирање. Полазећи од чл. 41. и 42. Закона и члана 16. Правилника прописана је израда Правила коришћења, уређења и заштите планског подручја. Простор се билансира према постојећем стању и планираним наменама, основних категорија коришћења земљишта у складу са чланом 21. тачка 3. Правилника. 6. Варијанте развоја У складу са чланом 33. став 2. Стратегија се ради у варијантама. На основу анализе и дијагнозе стања потенцијала и ограничења, дефинишу се циљеви заштите и одрживог развоја и предлажу варијанте развоја. Предложене варијанте треба да задовоље услов да буду засноване на критеријумима динамичности, економске оправданости, социјалне и еколошке прихватљивости и стручно документоване, како би се омогућио избор оптималне варијанте. 7. Смернице за избор приоритета и приоритетних активности Основне смернице за избор приоритета и приоритетних активности треба да проистекну из усаглашавања жеља, потреба и могућности. Приликом избора приоритета потребно је имати у виду потребу да се: - заштита и развој сагледава на дуги рок у општем интересу, а не само краткорочно са појединачних становишта и интереса; - обезбеди заштита од девастације културног наслеђа и његове околине; - оствари децентрализација, а не да се настави процес централизације активности и управљања;

32 - обезбеди партиципација локалног становништва у заштити и одрживом развоју културног наслеђа; - оствари умрежавање планског подручја са окружењем. С тим у вези, издвајају се следећи приоритети: - израда одговарајућих програма и пројеката у функцији заокружења неопходних истраживачких и радова на конзервацији, адаптацији и санацији заштићеног културног наслеђа и природне околине; - израда програма развоја туризма са дефинисаним потенцијалним тржиштима и облицима туристичке понуде; - инфраструктурно опремање подручја, ради привлачења приватног капитала и улагања у изградњу туристичких и пратећих садржаја и капацитета; - реконструкција и изградња локалних, регионалних и магистралних путева и опремање система мобилне телефоније на одговарајућим локацијама, који би омогућили рад овог система телекомуникација на целом планском подручју; - припрема одговарајућих програма и пројеката за развој пољопривреде (примарне производње природне хране и сточарства) и комплементарних делатности (трговина, угоститељство, занатство, односно мала привреда); - изградња регионалног водоводног Ибарско-шумадијског система, у чијем саставу су поред изграђене акумулације Гружа и планиране акумулације Бела Стена, резервација вода Студенице и Вучиниће, предвиђеног за потребе снабдевања водом и становништва Новог Пазара; - израда одговарајуће планске документације и друго. 8. Други елементи од значаја за израду Просторног плана Просторни план, поред елемената из члана 16. Правилника, садржи и: - границе целина и подцелина посебне намене и зоне заштите (у складу са чланом 21. тачка 1) Правилника); - положај и регионалне аспекте развоја подручја посебне намене (у складу са чланом 21. тачка 2) Правилника). По својој природи утицаји могу бити интра и интеррегионалног карактера. Интрарегионални аспекти одражавају усклађеност различитих режима заштите и развоја простора унутар планског подручја. Интеррегионални аспекти дефинишу функционалне везе овог подручја са спољним тржиштима, које могу да генеришу изградњу туристичких садржаја (хотела, ресторана, рекреативних целина и др.), комуналне инфраструктуре и разне друге административне, институционалне и финансијске аранжмане, укључујући и прекограничне;

33 - намену површина подручја посебне намене са билансима планираних намена и садржаја (у складу са чланом 21. тачка 3) Правилника); - процену економске оправданости и социјалне прихватљивости планираних активности, објеката и функција посебне намене (у складу са чланом 21. тачка 4) Правилника). Овај елеменат је један од најважнијих и обавезује да се ове процене обављају у свим фазама израде планског документа. Другим речима, процена економске оправданости и социјалне прихватљивости је критеријум који се примењује почев од анализе и дијагнозе стања, преко дефинисања проблема и ограничења, пројекције циљева и њиховог вредновања, па до избора и вредновања варијанти, оцене њихових перформанси и формулисања предлога плана. Ако је вредновање спроведено на наведени начин, на крају се даје преглед активности и објеката које треба извести (као што су хотели и ресторани, саобраћајнице, комунална инфраструктура итд.), њихов ценовни израз (вредност), у периоду од четири године. У том поступку, постоји уска корелација вредновања са дефинисаним уговором о имплементацији као акционог плана за период од четири године; - суштина Просторног плана је да се изврши синтеза и донесу таква планска решења и пропозиције који ће произаћи као резултат заштите и одрживог развоја. Модел "Профил околине културног добра" пружа могућност за испитивање међусобног односа активности у простору и њиховог утицаја на животну средину, с обзиром да обухвата све аспекте утицаја, као и мера које је потребно предузети. Графикон: Модел профила околине културног добра

34 ИИИ. ПРЕДЛОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА 1. Садржај Предлога просторног плана Просторни план садржи следеће елементе: 1) опис границе подручја Просторног плана, са границама целина и подцелина посебне намене и зона заштите; 2) обавезе, услове и смернице из планских докумената вишег реда, планског и суседних подручја; 3) скраћени приказ постојећег стања (културно наслеђе, природни ресурси, становништво, мрежа и функције насеља, рурална подручја, привредне делатности, услужне делатности и јавне службе, саобраћај и инфраструктурни системи, животна средина, природна и културна добра и тако даље); 4) ограничења и потенцијале подручја Просторног плана;