Microsoft Word - Olivera P. referat

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Стереотипи и предрасуде о другом у постмодерном британском роману, кандидаткиње Оливере Петровић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 18. март 2011, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Зоран Пауновић, редовни професор за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска књижевност), 2006; Филозофски факултет у Новом Саду др Ивана Ђурић Пауновић, доцент за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска и америчка књижевност), 2009; Филозофски факултет у Новом Саду др Александра Јовановић, доцент за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска и америчка књижевност), 2006; Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Оливера (Славко) Петровић 2. Датум рођења, општина, Република: 7. јануар 1981, Бијељина, општина Бијељина, Босна и Херцеговина 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 15. фебруар 2008, Филозофски факултет у Бања Луци; Опис и употреба лексике у хуманистичкоафективном приступу у настави енглеског језика 3. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Методика наставе енглеског језика

2 III IV НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Стереотипи и предрасуде о другом у постмодерном британском роману ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска дисертација Стереотипи и предрасуде о другом у постмодерном британском роману кандидаткиње Оливере Петровић обухвата 280 куцаних страна. Подељена је на следећа поглавља: 1) Увод: основни концепти у постколонијалним студијама (стр. 6-20); 2) Стереотипи и предрасуде о другом (21-38); 3) Постколонијални концепт другог од Конрада до Грина (39-86); 4. Постмодерни британски роман (87-104); 5. Буда из предграђа, Ханиф Курејши ( ); 6. Нови интернационализам у британској књижевности ( ); 7. Најмрачнија Енглеска, Кристофер Хоуп ( ); 8. Артур и Џорџ, Џулијан Барнс ( ); 9. Закључак ( ). Библиографија приложена на крају рада ( ) обухвата 175 библиографских јединица, систематично разврстаних по категоријама. Рад садржи и апстракт, на српском и енглеском језику.

3 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Своје темељно и исцрпно истраживање теме стереотипа и предрасуда о другом у постмодерном британском роману кандидаткиња је започела промишљањем неких од дела из корпуса секундарне литературе. Тако је у делима Смештање културе аутора Хомија Бабе и Култура и империјализам, односно Оријентализам Едварда Саида, пронађена теоријска основа за део тезе повезан са студијама културе. Хоми Баба, као један од водећих постколонијалних теоретичара културе, у средиште пажње поставља питање идентитета, друштвеног утицаја и осећаја националне припадности. Он се детаљно бави питањима приказивања и значења, као и транснационалним димензијама националне културе. С друге стране, Едвард Саид проучава везу између западног света и његових империјалистичких освајања, али у контексту културе. Оријентални дискурс, по Саиду, одликује постављање колонизованих народа и места као других, у смислу туђинских, незападних, па отуд и инфериорних. Потом је, као један од кључних, разјашњен и концепт другог (енгл. otherness). Термин друго, указује кандидаткиња, користио се у великој мери у социологији и антропологији у периоду после Другог светског рата, а затим је усвојен и у књижевности. У социологији се овај термин користи да би се разумели процеси којима друштва и друштвене групе изузимају друге који се не уклапају у њихову заједницу и тиме желе да их потчине. Концепт другог саставни је део разумевања идентитета, јер људи своје улоге формулишу кроз однос према овом концепту. Тако је и у културолошким студијама познато да културне заједнице могу сда сачувају своје јединство само кроз активне процесе изузимања, противљења и стварања хијерархијских односа. Остали феномени и јединице морају да се представљају као страни или други, чиме се ствара јединица која је повлашћена и у предности (the self) и друга, чија је вредност доведена у питање (the other). На основу анализе ових и других релевантних ставова о другом (Жака Лакана, Симон де Бовоар, или Роба Поупа, на пример), стигло се до становишта са кога је друго посматрано у овом раду. За предмет истраживања одабрано је друго у постмодерној британској књижевности, у смислу своје различитости и разноликости, разилажења и неслагања с нормом. Без обзира на то да ли се посматра са становишта идеологије, психоанализе, или дискурса, изграђивање субјекта немогуће је без посматрања његових других. Анализи стереотипа и предрасуда о другом у одабраним књижевним делима претходило је и сагледавање стереотипа и предрасуда у савременим културолошким студијама. Појам стереотипа у друштвеним наукама се користи за схематски, поједностављен и тешко променљив однос према некоме или нечему. Размотрени су и фактори који доводе до стварања стереотипа, а онда је веза између појма другог и стереотипа изражена и на основу савременог виђења ова два концепта, у коме концепт другог захваљујући својој ширини полако постаје замена за концепт стереотипа. Књижевност у многим културама служи као моћно оруђе за стварање и ширење предрасуда и стереотипа. У дисертацији Оливере Петровић начињен је избор британских романа двадесетог века, с посебним нагласком на постмодерном роману. Њиховом анализом уверљиво је показано да су стереотипи незаобилазни део британске културе и књижевности, а потом су откривене и многе њихове конкретне функције у књижевном стваралаштву. Пре бављења постмодерним романом, ради уводног указивања на историјски континуитет проблематике, истражен је концепт другог у кључним делима британске књижевности епохе модернизма. Посебно место у колонијалном и постколонијалном дискурсу имају романи Срце таме Џозефа Конрада, Пут у Индију Едварда Моргана Форстера и Суштина ствари Греама Грина. Ауторка дисертације искористила их је као извор обиља примера за приказе империјализма, колонијалних односа, различитости британске и култура поробљених народа, стварања неизбежног

4 другог и стереотипа и предрасуда који бујају у таквим историјским и друштвеним околностима. У главном делу рада стереотипи су проучавани не само у вези с темом идентитета у књижевности, како је то углавном чињено до сада, него у вези с различитошћу, а на темељу грађе коју нуди британски роман најновијег доба. Друга половина двадесетог века донела је велику промену књижевног и националног идентитета: енглески роман постаје роман писан на енглеском језику. Оно што се некада налазило на маргинама канонске књижевности, сада је доспело у само средиште: роман на енглеском језику сада је истински међународни производ са свим постколонијалним англофоним писањем. Стога је у овом раду начињен избор британских романа позног двадесетог века, репрезентативан како по уметничком квалитету и одјеку, тако и по релевантности за тему рада. Концепт другог сагледан је у постколонијалном британском књижевном стваралаштву кроз теме националног идентитета, припадности, проблема имиграната и друштвеног стања у Енглеској. Тако протагониста романа Буда из предграђа Ханифа Курејшија трага за сопственим идентитетом, а ту потрагу значајно му отежавају многобројни стереотипи и предрасуде којима је оптерећено наизглед слободно и мултикултурално енглеско друштво. Тимоти Мо у роману Кисело-слатко показује како изгледа Енглеска као друго у очима кинеских досељеника, као и неизбежне предрасуде и стереотипе из визуре досељеничког виђења Енглеске и њених становника. Питање националног идентитета у средишту је пажње и у роману Кад смо били сирочад, Казуа Ишигура, чији протагониста покушава да реконструише сопствену прошлост, порекло и идентитет. У роману Најмрачнија Енглеска Кристофер Хоуп, кроз пародичну инверзију колонијалног дискурса, Енглези постају друго, док дошљак у Енглеску, Бушманин Дејвид Мунго Буи, истражује ексцентричности нације која, по речима кандидаткиње, иако је изгубила империју, није узгубила империјалну бахатост и самоувереност. Џулијан Барнс се у роману Артур и Џорџ враћа у прошлост, користећи причу из едвардијанске епохе као полазиште за проналажење и препознавање ранијих облика садашњих друштвених прилика.

5 VI. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Анализа одабраних дела из епохе модернизма и постмодернизма са становишта стереотипа и предрасуда о другом недвосмислено је указала на то да су наведени концепти незаобилазни део британске књижевности и културе, а јасно је указано и на њихове многобројне модалитете и функције у књижевности. У богатству грађе коју је понудио постмодерни британски роман, настао у културној средини која са својом мултикултуралношћу представља одличну подлогу за јављање стереотипа, и то посебно оних негативних, кандидаткиња је с успехом препознала и разоткрила мноштво предрасуда о другом које, макар несвесно и до одређене мере, сваки човек у свакој култури носи у себи. Резултати овог истраживања биће од користи у будућим целовитијим сагледавањима неких од најзначајнијих британских романа двадесетог века, укључених у корпус овог рада посебно када је реч о културолошком контексту њиховог настанка и потоњег утицаја, али и за сагледавање и разумевање британског друштва и културе у целини. VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Велики број свежих и релевантних закључака свог опсежног истраживања, спроведеног с истинском посвећеношћу али и чврстом научном утемељеношћу, Оливера Петровић је методолошки прецизно, прегледним и јасним стилом изложила у својој докторској дисертацији под насловом Стереотипи и предрасуде о другом у посмодерном британском роману VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска дисертација Оливере Петровић под насловом Стереотипи и предрасуде о другом у посмодерном британском роману, у потпуности је усаглашен с планом истраживања изложеним у пријави тезе. У техничком и структурном погледу, одликује се узорном реализацијом свих методолошких захтева. По својим свеукупним дометима у потпунијем осветљавању књижевности енглеског постммодернизма, али и савремене британске културе у целини, ова дисертација представља вредан допринос англистици и науци о књижевности, као и студијама културе. Висока научна вредност дисертације утемељена је на релевантним теоријским студијама и проницљивом критичком ишчитавању одабраних дела. IX. ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене рада, комисија предлаже да се докторска дисертација под насловом Стереотипи и предрасуде о другом у посмодерном британском роману прихвати, те да се кандидаткињи Оливери Петровић одобри приступ одбрани рада и стицање академског звања доктора књижевних наука. У Новом Саду, 15. маја године ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ

6 др Зоран Пауновић, редовни професор за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска књижевност); Филозофски факултет у Новом Саду; ментор др Ивана Ђурић Пауновић, доцент за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска и америчка књижевност); Филозофски факултет у Новом Саду др Александра Јовановић, доцент за ужу научну област Енглеска и америчка књижевност (предмет: Енглеска и америчка књижевност); Филолошки факултет у Београду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.