УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРЕДМЕТ: Извештај о оцени урађене докторске дисертације кандидата мр Ненада Милића Одлуком Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Крагујевцу 2581/9 од године, формирана је Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације мр Ненада Милића, под називом Мапирање криминалитета као подршка одлучивању у полицији, у саставу: проф. др Бранислав Симоновић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, проф. др Снежана Соковић, редовни професор Правног факултета у Крагујевцу и проф. др Бобан Милојковић, ванредни професор Криминалистичко-полицијске академије у Београду. Након детаљног прегледа и анализе писаног рада, Комисија подноси Већу следећи: И З В Е Ш Т А Ј I. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Основни биографски подаци Кандидат мр Ненад Милић рођен је године у Београду, где је завршио основну и средњу школу са одличним успехом. Школске 1996/97. уписао је основне студије на Полицијској академији које је завршио у року године, као други студент по постигнутом успеху у генерацији, са просечном оценом 9,65. По завршетку основних студија на Полицијској академији, у новембру године, запослио се у МУП Републике Србије, СУП Београд, на радном месту помоћника командира полицијске станице. Исте године уписао је магистарске студије на Полицијској академији, да би 1. марта године прешао у радни однос на Полицијску академију на радно место асистента-приправника на наставном предмету Криминалистика 1

2 тактика. У фебруару године изабран је за сарадника у звању асистентаприправника на предмету Организација и послови полиције. Магистарску тезу под називом Криминалистички и кривичнопроцесни аспекти саслушања осумњиченог од стране полиције успешно је одбранио 4. новембра године пред комисијом у саставу: проф. др Станко Бејатовић - председник, проф. др Владимир Кривокапић и проф. др Радојко Миловановић, и тиме стекао академско звање магистра криминалистичко безбедносних наука. У априлу године изабран је у звање асистента на предмету Организација и послови полиције где се и данас налази. У периоду од године, као асистент изводио је наставу и на предмету Полиција у заједници на Криминалистичко-полицијској академији. У току школовања више пута је награђиван, а решењем министра унутрашњих послова Републике Србије, у октобру године, награђен златником са ликом Арчибалда Рајса за изузетан успех постигнут током школовања на Полицијској академији. У два наврата је био члан мешовитог тима МУП-а Републике Србије и Мисије ОЕБС у Србији који се бавио питањима реформе полиције на југу Србије. Од стране директора полиције МУП Републике Србије и шефа Одељења за спровођење закона Мисије ОЕБС у Србији добио је захвалницу за изузетан допринос у унапређењу програма додатне обуке МУП Републике Србије. Такође, од стране Geneva Centre for Democratic Control of Armed Forces (DCAF) награђен je за рад презентован на обуци будућих лидера граничних полиција европских држава која је одржана у Андермату (Швајцарска) године. 2. Научноистраживачки рад кандидата : 2.1. Истраживачки пројекти: Мр Ненад Милић учествовао je као истраживач на следећим истраживачким пројектима: 1. Полиција у функцији заштите људских права ( ), који се реализује на Криминалистичко-полицијској академији у Београду. 2. Развој институционалних капацитета, стандарда u процедура за супротстављање организованом криминалу u тероризму у условима међународних интеграција ( ), који се реализује под покровитељством Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије (сада Министарство просвете и науке PC) Национални и међународни научни скупови: 1. Научна конференција са међународним учешћем под називом Системи сигурности у вишеетничким државама компаративни приступ, у оквиру VII дана криминалистичких наука, мај 2008, Сарајево, Федерација БиХ. Резиме рада објављен је у књизи сажетака, док је рад у целости објављен у часопису Криминалистичке теме, Факултет криминалистичких наука, Сарајево, Босна и Херцеговина, 1-2/2008, стр ISSN: ; 2. Научно-стручни скуп с међународним учешћем под називом Сузбијање криминала u европске интеграције, у организацији Криминалистичкополицијске академије у Београду и Фондације Ханс Зајдел из Берлина, који je одржан на Тари, од 22. до 24. јуна године. Зборник радова Сузбијање 2

3 криминала u европске интеграције, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2010, стр ISBN ; 3. Други научни скуп са међународним учешћем Право и форензика у криминалистици, који је одржан у Крагујевцу, од 15. до 17. септембра године. Зборник радова Право и форензика у криминалистици, Криминалистичко-полицијска академија, 2010, стр ISBN ; 4. Међународни научни скуп Дани Арчибалда Рајса, одржан у Београду 3. и 4. марта године, у организацији Криминалистичко-полицијске академије. Зборник радова Archibald Reiss days, Volume II, Academy of Criminalistics and Police Studies, Belgrade, 2011, pp ISBN ; 5. Научно-стручни скуп са међународним учешћем Сузбијање криминала у оквиру међународне полицијске сарадње, одржан на Тари од јуна године, у организацији Криминалистичко-полицијске академије у Београду и Фондације Ханс Зајдел из Берлина (Зборник радова је у припреми за штампу). II. ОЦЕНА РАДА (критеријуми Правилника Универзитета о пријави, изради и одбрани докторске дисертације, Прилог бр. 2, тачка 2.) 1. Значај и допринос докторске дисертације са становишта актуелног стања у научној области Информације о начинима на који се кривична дела врше, њиховим геопросторним, временским и другим карактеристикама од суштинске су важности за ефикасно криминалистичко поступање. Стављајући у свој научноистраживачки фокус криминалистички значај информација о геопростору на којем настаје и на којем се манифестује криминална активност, као и аналитички потенцијал њиховог картографског приказивања, ова дисертација даје допринос обогаћивању знања криминалистике, а тиме и њеном развоју као науке. У криминалистици, значај геопростора дуго времена се посматрао искључиво у микро контексту давања одговора на златно питање криминалистике где се десило, у циљу одређивања материјалног оквира унутар којег су смештене одређене манифестације кривичног дела и учиниоца, чијим утврђивањем и анализом можемо расветлити кривично дело, односно, открити учиниоца и обезбедити доказе. Међутим, указујући на значајан криминалистичко-информативни потенцијал макро геопростора у разумевању механизма настанка и извршења кривичних дела, ова дисертација доприноси унапређењу ефикасности напора који се предузимају у циљу њихове превенције и репресије. У нашој криминалистичкој теорији на криминалистички значај геопростора први је указао В. Водинелић који је осамдесетих година прошлог века писао о значају који информације о геопросторним и временским карактеристикама кривичних дела имају за ефикасно криминалистичко поступање. Међутим, у операционализацији ових идеја није довољно учињено. Отуда и предности мапирања криминалитета нису биле препознате, нити у довољној мери присутне у нашој теорији и пракси. Ако се има у виду да до сада, у нашој стручној литератури, на овако свеобухватан начин није обрађивана проблематика мапирања криминалитета, онда и дисертација кандидата 3

4 Милића, која на научан и систематичан начин указује на то како мапирање криминалитета може унапредити ефикасност напора који се предузимају у оквиру превенције и репресије криминала у нашој земљи, доприноси развоју криминалистике као науке и унапређењу криминалистичко-полицијске праксе. Потпуна и детаљна анализа односа криминалитета и окружења често захтева интеграцију и комбиновање података из различитих извора, како би се уочили и разумели обрасци и трендови у вршењу кривичних дела. Ако се пође од тога да се данас највећи број информација може везати за одређену локацију у геопростору, онда и геотопографски материјали могу бити значајан интегратор података добијених из различитих извора. Сагледавајући место и улогу картографских приказа криминалитета у анализи и разумевању геопросторних и темпоралних карактеристика извршења кривичних дела, а у функцији ефикаснијег рада полиције, дисертација указује на неопходност имплементације мапирања криминалитета у нашу праксу и пружа јасне смернице како би то требало учинити. Усмеравање криминалистичке делатности само према непосредном учиниоцу, и то након извршеног кривичног дела, није у складу са савременим тенденцијама развоја криминалистике. Осим учиниоца, у фокусу криминалистичког рада требало би да буде настојање да се сагледа како окружење утиче на стварање прилике и доношење одлуке код учиниоца да изврши кривично дело, односно да се утврде обрасце понашања учиниоца и жртве у односу на геопростор (окружење) на којем се они сусрећу и на којем се извршава кривично дело. Резултати који се широм света остварују у практичној примени концепта рада полиције на жаришту, географског профилисања, учења превенције криминалитета кроз измене дизајна окружења, ситуационе превенције криминалитета и др., који су истраживани у оквиру ове дисертације, потврђују да разумевање геопросторног контекста у којем се манифестује криминална активност може унапредити ефективност и ефикасност мера и радњи које се предузимају у циљу превенције и репресије криминалитета. Развој информационе технологије умногоме је допринео убрзаном напретку криминалистике, пре свега, унапређењем криминалистичко-аналитичких капацитета полицијске организације, што је, у крајњој линији, и омогућило увођење нових (савремених) облика проактивног полицијског рада и довело до унапређена криминалистичко превентивне делатности. Уместо насумичног трагања за извршиоцима кривичних дела, криминалистичко поступање постаје резултат планског, организованог прикупљања и обраде података који омогућавају да лакше разумемо везу између узрока и последице, извршиоца и жртве, а самим тим и лакше предвидимо будуће манифестације кривичних дела и других деликата. У контексту откривања корелационих и функционалних веза места извршења кривичног дела, његовог окружења, али и разумевања психичких процеса унутар личности учиниоца кривичног дела, који претходе избору места где ће се извршити кривично дело, мапирање криминалитета све више постаје препознатљиво обележје аналитичке подршке вршењу криминалистичко-полицијских послова. Указујући на значај аналитичких капацитета полицијске организације, као и на могућности њиховог унапређења имплементацијом мапирања криминалитета, докторска дисертација се потврђује као значајна и у светлу афирмације проактивног рада, што је у складу са савременим тенденцијама развоја криминалистике. Допринос дисертације афирмацији проактивног рада операционализује се чињеницом да она својим садржајем указује на могућности унапређења два кључна аспекта савременог криминалистичко-полицијског рада: (1) неопходност сазнавања, анализе и решавања проблема који могу да доведу до криминалитета или да умање квалитет живота грађана пре него што они ескалирају; (2) аспект размене информација полиције и грађана, који је од суштинског значаја за 4

5 изградњу и неговање партнерских односа, али и предуслов ефикасног рада полиције у превенцији и репресији криминалитета. Посебан значај дисертацији дају садржаји који се односе на улогу Интернет технологије у јавном објављивању картографских приказа локација кривичних дела, као и ризике угрожавања права грађана у вези с тим, чиме спроведено истраживање даје допринос модернизацији, демократизацији и хуманизацији криминалистичко-полицијског поступања, а тиме и развоју криминалистике као науке. Омогућујући полицијским аналитичарима, практичарима и истраживачима изван полицијске организације (са факултета, института и сл.) да размишљају о криминалитету и његовој узрочно-последичној вези са другим чиниоцима на начин који је до скора био тешко замислив, картографски прикази засновани на ГИС технологији, могу водити појави нових, савременијих и ефикаснијих метода спречавања и сузбијања савременог криминалитета. Ако се има у виду да између криминалистике и њене примене у пракси мора да постоји тесна међузависност, као и задатак криминалистике да усавршава постојеће и проналази нове методе и техничка средства која су најподеснија да се кривично дело открије и разјасни, да се обезбеде докази, али и спречи извршење кривичних дела, онда дисертација кандидата Милића даје конкретан допринос обогаћивању наше криминалистичке теорије и праксе. На крају, напредак у развоју науке и технике свакодневно пружа нове могућности унапређења аналитичких капацитета полицијске организације. Данас када се полицијске организације широм света суочавају са новим, савременим формама криминалитета, такве могућности морају бити благовремено препознате, научно потврђене и инкорпориране у полицијску праксу. Ако се у том контексту посматра садржај дисертације кандидата Милића, допринос који она даје развоју криминалистике као науке и унапређењу њене праксе је очигледан. 2. Оцена да je урађена докторска дисертација резултат оригиналног научног рада кандидата у одговарајућој научној области Комисија сматра да докторска дисертација под називом Мапирање криминалитета као подршка одлучивању у полицији, представља резултат оригиналног научног рада кандидата мр Ненада Милића у области кривичноправних наука, односно у области криминалистике. Показујући како мапирање криминалитета може унапредити ефикасност напора који се предузимају у оквиру превенције и репресије криминала у нашој земљи, резултати истраживања кандидата представљају вредан и оригиналан допринос развоју криминалистике као науке и унапређењу њене праксе. 3. Преглед остварених резултата рада кандидата у научној области Мр Ненад Милић у свом досадашњем научном раду објавио je једну монографију и већи број радова из научне области кривичних наука, првенствено из области Криминалистике. Реч је о следећим радовима: 1. Милић, Н.: Полицијско саслушавање осумњиченог, Полицијска академија, Београд, Обим: 276 страна; ISBN: ; COBISS.SR-ID ; [M42] 2. Милић, Н.: Саслушање осумњиченог у кривичнопроцесним законодавствима појединих европских земаља, Ревија за криминологију и кривично право, Удружење за кривично право и криминологију СЦГ и Институт за криминолошка и социолошка 5

6 истраживања у Београду, 2/2004, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 3. Милић, Н.: Дозвољени и недозвољени притисак на осумњиченог током процеса саслушања, Наука-Безбедност-Полиција, Полицијска академија, Београд, 1/2005, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 4. Милић, Н.: Прикупљање обавештења од стране ОУП у југословенском кривичнопроцесном законодавству историјски приказ, Безбедност, МУП Републике Србије, 4/04, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 5. Вуковић, С., Милић, Н.: Етика полицијске професије, Правни живот, Удружење правника Србије, 9/04, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M51] 6. Милић, Н.: Симптоматска слика осумњиченог током процеса саслушања, Безбедност, МУП Републике Србије, 2/05, стр ISSN: ; COBISS.SR- ID ; [M52] 7. Милић, Н.: Хармонизација европских модела обуке граничних полиција, Наука- Безбедност-Полиција, Полицијска академија, Београд, 2/2006. стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 8. Милић, Н.: Мапирање криминалитета и могућности унапређења полицијске праксе, Правни живот, Удружење правника Србије, 10/2008, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M51] 9. Маринковић, Д, Милић, Н.: Kонфискација имовине стечене криминалом општа разматрања и решења у законодавству Републике Србије, рад са научног скупа са међународним учешћем објављен у: Криминалистичке теме, Факултет криминалистичких наука, Сарајево, Босна и Херцеговина, 1-2/2008, стр ISSN: ; [M33] 10. Милић, Н.: Мапирање криминалитета у полицијској пракси, Ревија за безбедност, Центар за безбедносне студије, Београд, 12/08, стр ISSN: ; COBISS.SR- ID ; [није категорисан] 11. Милић, Н.: Обука полицајца приправника, Безбедност, МУП Републике Србије, 1-2/09, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 12. Милић, Н.: Утицај терористичке претње на промену полицијске функције, Ревија за безбедност, Центар за безбедносне студије, Београд, 1/2010, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [није категорисан] 13. Субошић, Д., Оташевић, Б., Милић, Н.: Примена препорука за сузбијање корупције у полицији, Зборник радова са научно стручног скупа с међународним учешћем Сузбијање криминалитета и европске интеграције, Криминалистичко-полицијска академија, 2010, стр ISBN ; COBISS.SR-ID ; [M63] 14. Милић, Н.: Актуелни проблеми организације и функционисања полицијске испоставе, Зборник радова са научног скупа са међународним учешћем Право и форензика у криминалистици, Крагујевац, септембар 2010, Криминалистичкополицијска академија, 2010, стр ISBN: ; COBISS.SR-ID ; [M63] 15. Милић, Н.: Концепт рада полиције на криминалном жаришту, Ревија за криминологију и кривично право, Српско удружење за криивчноправну теорију и праксу и Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 3/2010, стр ISSN: ; COBISS.SR-ID ; [M52] 16. Милић, Н.: Мапирање криминалитета заштита права грађана и одговорност полицијске организације, Зборник радова Полиција у функцији заштите људских права, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2011, стр ISBN ; COBISS.SR-ID ; [M45] 6

7 17. Milić, N.: Crime mapping and police patrol activity improvement, Archibald Reiss days thematic proceedings of international significance, Volume II, Academy of Criminalistics and Police Studies, Belgrade, 2011, pp ISBN ; COBISS.SR-ID ; [M33] 4. Оцена испуњености обима и квалитета у односу на пријављену тему Комисија сматра да докторска дисертација кандидата мр Ненада Милића под називом Мапирање криминалитета као подршка одлучивању у полицији, у потпуности испуњава постављене захтеве у погледу обима и квалитета рада с обзиром на тему која je пријављена и одобрена. Теоријска и практична истраживања одговарају наслову докторске дисертације, a може се констатовати међусобно поклапање одобрених циљева истраживања и циљева постављених у раду, затим, одобрених и примењених метода, као и одобрене и завршне структуре докторске дисертације. 5. Приказ структуре и садржаја израђене докторске дисертације Рукопис докторске дисертације Мапирање криминалитета као подршка одлучивању у полицији je обима 473 странице, од чега 463 странице текста и 10 страница пописа коришћене литературе, ca 223 библиографске јединице, као и 791 фуснотом. Дисертација садржи 19 табеларних прегледа, као и 118 графичких и картографских приказа. Дисертација се састоји од уводних напомена, седам делова, закључка и прегледа коришћене литературе. У уводним напоменама (1-10) кандидат је одредио проблем, предмет и циљеве своје дисертације, поставио хипотетички оквир истраживања, указао на методе коришћене у обради предметне проблематике, као и на оправданост њене израде. Први део дисертације носи назив Аналитичка подршка доношењу одлука у полицијској организацији (стр ). У оквиру овог дела налазе се два поглавља са насловима: Специфичности одлучивања у полицијској организацији (глава прва) и Аналитичка подршка вршењу полицијске функције (глава друга). Други део дисертације носи назив Географски приступ анализи и разумевању криминалитета (стр ) и садржи два поглавља са следећим називима: Криминалистички аспекти места извршења кривичног дела (глава права) и Место извршења кривичног дела у криминолошким објашњењима криминалитета (глава друга). Трећи део дисертације носи назив ГИС као платформа система за мапирање криминалитета ( ) и садржи два поглавља: Мапирање криминалитета у полицијској пракси (глава прва) и Појам и основна обележја ГИС (глава друга). Четврти део дисертације носи назив Криминална жаришта ( ) и садржи два поглавља: Концепт рада полиције на жаришту (глава прва) и Криминална жаришта као објект оперативно-тактичког поступања полиције (глава друга). Пети део дисертације носи назив Мапирање криминалитета на тактичком нивоу полицијске организације ( ) и садржи три поглавља: Мапирање криминалитета на позорничком и патролном рејону (глава прва), Мапирање криминалитета и имплементација савремених облика полицијског рада (глава друга) и Мапирање криминалитета и информисање јавности (глава трећа). Шести део дисертације носи назив Мапирање криминалитета на стратешком нивоу полицијске организације ( ) и садржи четири поглавља: Мапирање криминалитета и ефикасно коришћење полицијских ресурса (глава прва), КОМПСТАТ процес у руковођењу полицијском организацијом (глава друга), 7

8 Мапирање криминалитета у раду криминалистичке полиције географско профилисање (глава трећа) и Мапирање у раду саобраћајне полиције (глава четврта). Седми део дисертације носи назив Анализа геопросторне и временске дистрибуције кривичних дела разбојништва на територији општине Чукарица ( ). Ha крају дисертације дати су закључак ( ) и попис коришћене литературе ( ). У уводном делу дисертације кандидат је формулисао проблем истраживања и, уважавајући принципе научне методологије, одредио предмет истраживања, циљеве рада, хипотетички оквир истраживања, методе које ће користити у истраживању и образложио научну и друштвену оправданост спровођења истраживања. Предмет истраживања се односи на сагледавање могућности, тј. значаја мапирања криминалитета за доношење одлука у полицији и он се операционализује кроз две димензије: вертикалну, која подразумева сагледавање значаја који мапирање криминалитета има за доношење одлука на различитим хијерархијским нивоима полицијске организације (тактичком и стратешком), и хоризонталну, која се односи на сагледавање значаја који мапирање има у доношењу одлука приликом обављања различитих група послова (линија рада) унутар полицијске организације Са аспекта научно-дисциплинарног одређења предмета истраживања, кандидат истиче да је предмет истраживања сложен, с обзиром на то да се његовим проучавањем бави већи број научних дисциплина, међу којима доминантно место заузима криминалистика. Осим криминалистике реализација истраживања захтева и примену знања из области криминологије, менаџмента, картографије и топографије, информационих технологија (ГИС), што потврђује интердисциплинарни карактер предмета истраживања. Полазећи од тога да мапирање својим могућностима визуелизације података, може допринети благовременом уочавању карактеристика геопросторног и временског распореда (дистрибуције) кривичних дела и других деликата на одређеном подручју, праћењу њихових промена током времена и, у односу на то, осмишљавању одговарајућих стратегија реаговања, или пак оцени ефикасности већ предузетих мера, кандидат хипотетички оквир свог истраживања заснива на претпоставци о мапирању криминалитета као значајном чиниоцу аналитичке подршке вршењу полицијских послова који може пружити драгоцену помоћ полицијским службеницима приликом процене ситуације, припреме и доношења одлуке и праћења њене реализације, извештавања и анализе резултата (исхода) предузетих мера и радњи, све у циљу ефикасније превенције и репресије криминалитета. Циљ истраживања кандидат одређује као научни опис (дескрипција), а у одређеној мери и као научну класификацију и научну експланацију предмета истраживања. Избор метода истраживања прилагођен је теоријском карактеру и циљу истраживања, комплексности проблема који се истражује, као и објективним могућностима да се прикупи неопходна теоријска и емпиријска грађа. Просторни обухват предмета истраживања односи се на територију оних држава које су оствариле највећи напредак када је реч о имплементацији мапирања криминалитета у полицијску праксу, као и подручје Републике Србије. Временско одређење предмета истраживања обухвата период од појаве првих картографских приказа криминала у полицијској пракси (почетак 20. века), па све до данашњих дана. Имајући у виду да се интензивни развој техника мапирања дешава почетком деведесетих година прошлог века, кандидат је предвидео да се његов рад на изради дисертације највећим делом односи на проучавање овог периода. На крају, кандидат указује и на основне разлоге који оправдавају предузето истраживање, а пре свега на чињеницу да, иако је реч о актуелној теми, у нашој литератури, али и пракси, није учињено довољно како би се сагледало како израда картографских приказа може унапредити криминалистичко- 8

9 полицијску праксу, пружио увид у њихове стварне могућности и недостатке и указало на кључне претпоставке и смернице имплементације мапирања у нашој земљи. С тим у вези, од овог истраживања се очекује да, осим што може дати допринос обогаћивању теоријских садржаја криминалистике и њеном развоју као науке, оно допринесе реформским процесима који се још увек одвијају у МУП Републике Србије. Први део дисертације носи назив Аналитичка подршка доношењу одлука у полицијској организацији и састоји се од два поглавља. У првом поглављу које носи наслов Специфичности одлучивања у полицијској организацији кандидат дефинише појмове одлучивање и одлука, указује на различите врсте одлука, као и на значај субјективне компоненте доношења одлука, која се често запоставља, а коју није могуће избећи у процесу припремања и доношења одлука. Сложеност проблема који се одлуком решавају и ниво сигурности, ризика и несигурности предвиђања могућег развоја догађаја у будућности, захтевају постојање што је могуће коректнијег поступка за доношење одлука. С тим у вези, у оквиру наведеног поглавља, кандидат описује фазе модела рационалног одлучивања који се заснива на чињеницама и гледа на процес доношења одлуке као на серију аналитичких поступака који воде избору најбоље алтернативе (одлуке). Имајући у виду висок степен неизвесности и непредвидивост настајања и развоја безбедносних појава и догађаја, кандидат посебну пажњу унутар ове тематске целине посвећује специфичностима доношења одлука унутар полицијске организације, С тим у вези, кандидат наводи да се полицијски службеници често могу наћи у ситуацији да одлуке доносе у условима одсуства априорних знања или информација о природи проблема и могућим решењима за њега, што је најтежа врста одлучивања, али уједно и препознатљиво обележје полицијске праксе. Такво одлучивање у себи носи латентну опасност да се погреши, при чему би требало имати у виду и чињеницу да последице лоших одлука у полицијској организацији могу бити далеко теже него грешке учињене приликом доношења одлука у другим областима живота. С тим у вези, кандидат наводи да би требало тежити томе да се одабир између расположивих алтернатива, кадгод је то могуће, заснива на претходном познавању могућих резултата примене сваке алтернативе у будућности. Како је за решавање сваког проблема пожељно располагати поузданим информацијама о његовим карактеристикама, посебно о узроцима његовог настајања и начина испољавања, односно последицама које изазива, као значајан чинилац одлучивања унутар полицијске организације појављује се рад аналитичара и аналитичке службе. У другом поглављу, које носи назив Аналитичка подршка вршењу полицијске функције, кандидат наводи да су прикупљање, обрада и коришћење безбедносних података важан предуслов за успешно владање безбедносном ситуацијом и за правилно, систематично и свеобухватно усмеравање полиције. Међутим, у данашње време већа доступност података и информација у полицијској пракси не мора да значи и већу предвидљивост манифестовања безбедносно интересантних појава. С тим у вези, свакодневно прикупљање података треба да је праћено њиховом аналитичком обрадом, која за циљ има да се проникне у односе и обрасце манифестовања појава на које се они односе. Како се систематично проучавање криминалитета и уопште свих података од значаја за рад полиције подводи под општи појам анализе криминалитета, у овом делу рада кандидат дефинише појам анализе криминалитета, приказује историјски развој ове дисциплине, указује на обележја стратешке и тактичке анализе криминала, али и других врста анализе које данас егзистирају у полицијској пракси. Такође, кандидат описује различите фазе аналитичког процеса и дефинише појам аналитичке информације као крајњег продукта анализе. На крају поглавља кандидат истиче значај аналитичке подршке за ефикасно вршење полицијских послова наводећи, 9

10 при том, да полицијске организације које располажу са квалитетним производима аналитичког рада могу много прецизније процене (предвиде) претњу коју изазивају одређени проблеми криминала, и развију ефикасну стратегију деловања пре него што они ескалирају. На тај начин аналитички рад омогућава да се уместо реактивног (традиционалног) начина полицијског рада, који се састојао у реаговању на кривична дела након што су она извршена, полицијска организација лакше и ефикасније окрене проактивном деловању. У исто време кандидат упозорава да добар аналитички рад не води по аутоматизму већој ефективности и ефикасности полицијског рада, што нарочито долази до изражаја у ситуацији када полицијски службеници и њихови руководиоци не користе његове продукте у довољној мери. Други део дисертације носи назив Географски приступ анализи и разумевању криминалитета и састоји се од два поглавља. У првом поглављу, под насловом Криминалистички аспекти места извршења кривичног дела, кандидат полази од тога да део геопростора на којем се манифестовало кривично дело јесте важан извор релевантних информација (криминалистичких, кривичноправних, криминолошких, судскомедицинских итд) и основно полазиште криминалистичког рада који за циљ има његово разјашњавање. На том месту се могу пронаћи предмети и трагови извршења, односно, затећи или пронаћи лица која су у вези са догађајем (оштећени, жртва, очевидац, учинилац) и др. Међутим, осим микро геопростора, као материјалног оквира унутар којег су смештене одређене манифестације кривичног дела и његових актера, кандидат скреће пажњу на то да макро геопростор, такође, може бити драгоцени извор информација који ће указати на чињенице од значаја за разумевање механизма настанка и извршења кривичних дела, а у циљу њихове превенције и репресије. Тако, локација конкретног кривичног дела може бити у вези са локацијама других кривичних дела у одређеном геопростору (нпр., исти извршилац, исти објекти напада, исти МО и сл.), физичко окружење места извршења кривичног дела може погодовати извршењу кривичног дела (нпр. путеви који омогућавају неприметан приступ објекту напада, места заклоњена од погледа, и сл.), при чему и сам макро геопростор (позорнички/патролни рејон, безбедносни сектор, територија општине, града, региона, државе) може имати одређене карактеристике од значаја за разумевање механизма настанка кривичног дела (економске, демографске, урбанистичке и др.). Због тога се појављује потреба за изучавањем свих закономерности механизма настанка одређеног кривичног дела у датом геопростору, а који су у непосредној или посредној вези са местом извршења. С циљем откривања корелационих, функционалних или узрочних веза места извршења кривичног дела, његовог окружења, али и лакшег разумевања психичких процеса унутар личности учиниоца кривичног дела, који претходе избору места где ће се извршити кривично дело, у оквиру овог поглавља кандидат значајну пажњу посвећује посебној области криминалистике криминалистичкој географији и при том дефинише њен предмет, циљеве и задатке. За криминалистичку географију, и уопште криминалистику, значајно је учење криминологије, науке која упознаје и утврђује закономерности из области криминалитета, формирајући теорије и научна објашњења. Ако се пође од тога да објашњење сваке појаве, па и криминалитета, нужно подразумева усвајање одређеног теоријског знања, тако и криминолошке теорије могу указати криминалисти на које аспекте односа места извршења кривичног дела и окружења би требало да обрати пажњу, односно помоћи му да направи селекцију података који у конкретном случају могу објаснити механизам настанка и вршења кривичних дела на одређеном геопростору. С тим у вези, у другом поглављу, под насловом Место извршења кривичног дела у криминолошким објашњењима криминалитета, кандидат наводи да 10

11 су, за разлику од теорија које су у средиште свог интересовања стављале учиниоце кривичних дела, а које су дуго времена доминирале у криминологији, последњих деценија све више заступљенији теоријски приступи у чијем фокусу се налази простор (место) на којем долази до интеракције извршиоца и жртве (мете) приликом извршења кривичног дела. Наведене приступе, којима је заједничко интересовање ка разумевању начина на који окружење обликује криминалну активност, обједињава криминологија окружења. Криминолози који проучавају утицаје окружења своје истраживање започињу постављањем питања где и када је кривично дело извршено. Њих интересује како окружење утиче на стварање прилике и доношење одлуке код учиниоца да изврши кривично дело, односно покушавају да утврде обрасце понашања учиниоца и жртве кривичног дела у односу на геопростор (место) на којем се они сусрећу и на којем се извршава кривично дело. С тим у вези, ово поглавље дисертације кандидат започиње са анализом радова представника тзв. картографске и чикашке школе, као и теоретичара дизајна у периоду након II светског рата, а након тога се у фокусу његових разматрања налазе савремени теоријски приступи који данас конституишу криминологију окружења, попут теорије рутинских активности, теорије рационалног избора, теорије обрасца криминалног понашања и других. Трећи део дисертације, под насловом ГИС као платформа система за мапирање, састоји се од два поглавља. У првом поглављу, под насловом Мапирање криминалитета у полицијској пракси, кандидат најпре одређује појам мапирања криминалитета и указује на његов значај у оквиру ширег концепта анализе криминалитета. Полазећи од тога да су карте традиционални метод одлагања, анализе и приказа геопросторних података, у оквиру овог поглавља аутор даје историјски преглед настанка и развоја картографских приказа криминалитета, почев од тренутка када су се они, пре више од једног века, први пут појавили у полицијској пракси, па све до данашњих дана. Такође, у оквиру наведеног поглавља, кандидат посебну пажњу посвећује давању одговора на питање зашто су данас картографски прикази локација кривичних дела и других догађаја од значаја за рад полиције важан чинилац аналитичке подршке вршењу полицијских послова. Како шира примена мапирања криминалитета у полицијској пракси сигурно не би била могућа без географских информационих система (ГИС), у другом поглављу, које носи наслов Појам и основна обележја ГИС, кандидат најпре указује на појам и елементе ГИС, а након тога и на могућности ове технологије да рад са базама података, попут упита и статистичких анализа, обједини с јединственом визуализацијом и аналитичким потенцијалом карата, дајући тиме одговор на питање зашто се данас мапирање криминалитета не може замислити без примене ове технологије. На крају овог поглавља кандидат наводи приказ активности које су предузимане у нашој полицијској пракси, од краја деведесетих година прошлог века па све до данас, а које су за циљ имале да створе услове за имплементацију ГИС технологије. Четврти део дисертације, под насловом Криминална жаришта, садржи два поглавља. У првом поглављу, под насловом: Концепт рада полиције на жаришту, кандидат најпре указује на проблеме у дефинисању криминалних жаришта, наводећи при том да иако се овај термин користи да означи груписање (концентрацију) кривичних дела у геопростору, то никако не значи да неке друге догађаје који су предмет полицијског поступања (нпр., прекршаји) треба посматрати изоловано, јер они, осим што нарушавају квалитет живота грађана на одређеном геопростору, могу за кратко време ескалирати у вршење кривичних дела и водити настанку криминалног жаришта. Након појмовног одређења жаришта, кандидат указује и на различите врсте жаришта, користећи као критеријум разликовања карактеристике њихове геопросторне и временске дистрибуције. Посебну пажњу у оквиру овог поглавља кандидат посвећује 11

12 чиниоцима који су омогућили настанак и имплементацију наведеног концепта у полицијској пракси, као и на најзначајнија емпиријска истраживања која су потврдила његову ефикасност. Такође, потпуно разумевање динамике простора на којем се манифестују кривична дела, захтева да се осим анализе геопросторне дистрибуције, пажња посвети и темпоралним карактеристика (временској дистрибуцији) кривичних дела. Извршење кривичног дела подразумева постојање погодних прилика, при чему, нити је постојање прилика константно током времена, нити су оне подједнако дистрибуиране у геопростору. Самим тим и вероватноћа сусрета мотивисаног преступника и погодне мете се мења од места до места, током различитих доба дана, дана у недељи и сл. С тим у вези, кандидат у оквиру овог поглавља указује и на значај темпоралних карактеристика криминалног жаришта, као и на различите начине њихове анализе и визуелног приказивања на тематским геотопографским материјалима. У оквиру другог поглавља, које носи наслов Криминална жаришта као објекат оперативно тактичког поступања полиције, кандидат указује на неке од оперативно тактичких мера и радњи које полиција најчешће предузима на жаришту, наводећи при том да избор начина на који ће се поступати на жаришту треба да је резултат аналитичког рада којим се спознаје суштина проблема учесталог вршења кривичних дела (узроци, услови, појавни облици његових манифестација), а не априорних претпоставки. Некада ће бити неопходно да се покуша са применом више тактичких поступака како би се, на крају, дошло до оног који даје најбоље резултате, као што су могуће и ситуације у којима ће најбоље решење неког проблема бити не једна, већ комбинација више тактика. Иако постоје јаки докази да фокусирање полицијских напора на криминално жариште даје резултате, још се није утврдило који су то најефикаснији начини (стратегије) полицијског поступања на жаришту. С тим у вези, кандидат закључује да, ако желимо да максимизирамо превентивне ефекте мера које полиција предузима на жаришту, потребно је да пажљиво проучимо интеракције различитих стратегија у различитим окружењима. На крају поглавља кандидат скреће пажњу и на могућност манифестовања ефекта премештања криминалитета, када уместо да се предузетим мерама и радњама реши проблем учесталог вршења кривичних дела, долази до њиховог премештања на друге просторе. Такође, кандидат скреће пажњу и на чињеницу да полицијски рад на жаришту неће увек наићи на подршку и одобравање грађана. Ако се има у виду какав је значај добрих односа полиције и грађана за ефикасно вршење полицијске функције, наведени проблем мора бити благовремено препознат и решен. Пети део дисертације, под насловом Мапирање криминалитета на тактичком нивоу полицијске организације, садржи три поглавља. У првом поглављу, под насловом Мапирање криминалитета на позорничком и патролном рејону, кандидат најпре указује на значај аналитичке подршке за ефикасно вршење позорничке и патролне делатности, наводећи при том да, ако се тежи томе да полицијски службеници у мноштву појава и дешавања које карактеришу позорнички/патролни рејон проактивно делују и пронађу место и открију време наступања штетне последице, потребно им је омогућити да постану добри познаваоци дешавања, стања, прилика и околности на територији за коју су надлежни. С тим у вези, кандидат указује на предности картографских приказа у информисању полицијских службеника о криминалитету и другим дешавањима од значаја за полицијску делатност на одређеном подручју. У оквиру овог поглавља кандидат указује и на нужност децентрализације аналитичке функције, указујући на значај који мапирање криминалитета може имати у том процесу. Иако картографски прикази могу унапредити рад полицијских службеника на позорничком и патролном рејону, не треба очекивати да ће они лако заживети у полицијској пракси. С тим у вези, посебну пажњу у оквиру овог поглавља 12

13 кандидат посвећује проблемима који могу пратити имплементацију мапирања криминалитета на позорничком и патролном рејону. У последње време, у контексту реформе полиције, код нас се све више инсистира на примени стратегија рада полиције у заједници и проблемски оријентисаног рада полиције. Реч је о савременим концептима рада полиције, у чијој суштини се налази инсистирање на успостављању партнерства полиције са заједницом и скретање фокуса полицијског рада са последица (инцидената) на узроке проблема. Сходно томе, у другом поглављу, под насловом Мапирање криминалитета и имплементација савремених облика полицијског рада, кандидат указује на начине на које мапирање криминалитета може олакшати и унапредити примену ових концепата рада полиције. У трећем поглављу, под насловом Мапирање криминалитета и информисање јавности, кандидат указује на предности које Интернет технологија пружа полицијским организацијама када је реч о информисању јавности о безбедносној проблематици на територији где они живе. Како се јавним објављивањем картографских приказа локација извршених кривичних дела може открити идентитет жртве и на тај начин нарушити њено право на приватност, што нарочито долази до изражаја када је реч о сексуалним деликтима, или кривичним делима чији су актери малолетна лица и сл., истраживање могућих начина решавања дилеме како да се помире, са једне стране, право грађана да буду упознати са ризицима који им прете у њиховом животном простору, и, са друге стране, право жртве да буде заштићена од последица сопствене виктимизације, такође проналази своје место у оквиру овог поглавља. Ако увидом у картографске приказе криминалитета грађани постану свесни ризика који им прете, биће спремнији да предузму мере самозаштите, али и да укључе у друге активности које за циљ имају побољшање нивоа безбедности у својој заједници. Међутим, осим грађанима, такве информације могу користити и другим субјектима. Наиме, као корисници картографских приказа криминалитета могу се јавити уживаоци наркотика или пак они који се баве њиховом препродајом, како би одредили које су то области у које су погодне за њихову активност, крадљивци аутомобила и др. С тим у вези, кандидат у оквиру овог поглавља скреће пажњу и на неке могућности злоупотреба карти криминалитета. Такође, постоје и такве ситуације када карте криминалитета својим дизајном, односно начином на који су осмишљене и технички урађене, могу бити узрок погрешних интерпретација података који се на њима налазе. С тим у вези кандидат указује на неке од најчешћих грешака у изради картографских приказа који могу водити њиховом погрешном тумачењу. У исто време, кандидат упозорава на чињеницу, да је чак и код идеалне карте, стално присутна латентна могућност наступања штетне последице услед њеног коришћења, из разлога што картографски приказани подаци не морају одражавати стварно стање на терену (нпр., грешке у геокодирању могу имати за последицу да се одређено подручје прогласи безбедним, а да се касније покаже да таква процена није одговарала стварном стању ствари). С тим у вези, на крају поглавља, кандидат наводи шта је то што би полицијска организација требало да предузме како би избегла последице евентуалних пропуста у фази прикупљања, обраде и приказа (презентације) података. Шести део дисертације, под насловом Мапирање криминалитета на стратешком нивоу полицијске организације, састоји се из четири поглавља. У првом поглављу, под насловом Мапирање криминалитета и ефикасно коришћење полицијских ресурса, кандидат показује на који начин карактеристике геопросторног и временског распореда кривичних дела и других догађаја од значаја за рад полиције могу помоћи руководиоцу да пронађе оптималан однос полицијске проблематике на 13

14 одређеној територији, њене величине и ресурса којима располаже у датом тренутку како би остварио максималну брзину изласка патроле на место догађаја, задовољавајућу учесталост патролних обилазака територије и уједначено радно оптерећење полицијских службеника и др. Када је реч о изналажењу оптималног модела коришћења расположивих ресурса кандидат наводи да руководиоци полицијске организације често прибегавају интуицији. Иако интуитивно одлучивање није a priori погрешно, имајући у виду комплексност окружења у којем се врши полицијска функција, оно често не води доношењу квалитетних одлука. У том контексту настају и развијају се напредне аналитичке технике које треба да омогуће доношење квалитетнијих одлука у погледу начина коришћења расположивих ресурса. С тим у вези, у оквиру овог поглавља кандидат указује на могућности ГИС-а у визуелизацији и евалуацији модела алокације ресурса до којих се долази њиховом применом. Модел могуће интеграције техника мапирања и ГИС технологије у процес руковођења полицијском организацијом кандидат представља у другом поглављу, под насловом Компстат процес у руковођењу полицијском организацијом, где даје приказ и врши анализу Компстат процеса, који је уобичајен у англосаксонским земљама, пре свега САД. У оквиру Компстат процеса руководиоцима оперативног нивоа (командирима станица) препушта се иницијатива за деловање и даје оквир за поступање у коме они имају слободу, али се њихов рад константно прати и оцењују постигнути резултати. Оцену (не)ефикасности њиховог рада омогућавају управо подаци који се прикупљају, обрађују и презентују помоћу картографских приказа који се креирају применом ГИС технологије. Ови подаци немају само за циљ да омогуће сагледавање ефикасности (перформанси) полицијске организације, већ и да омогуће благовремено и циљано поступање у односу на проблем криминалитета и друге чиниоце од којих зависи њена ефикасност. Могућности карти криминала, да на визуелно пријемчив и једноставан начин, интегришу и представе корисницима различитије податке, дале су им кључну улогу у функционисању Компстат процеса. На крају поглавља кандидат анализира могућности имплементације Компстат процеса у нашој полицијској пракси. Садржаји трећег поглавља, под насловом Мапирање криминалитета у раду криминалистичке полиције географско профилисање, односе се на начине на које мапирање кривичних дела може олакшати рад припадника криминалистичке полиције на откривању и расветљавању серијских кривичних дела. Анализа геопросторне дистрибуције кривичних дела, може указати на подручје могућег боравка и кретања извршиоца, чиме се може сузити листа осумњичених и створити предуслови за усмеравање полицијских ресурса на конкретни геопростор. С тим у вези, кандидат у оквиру овог поглавља одређује појам географског профилисања, објашњава основне елементе израде геопрофила, даје приказ различитих модела њихове израде и скреће пажњу на питања која се тичу њихове поузданости и прецизности. У четвртом поглављу, под насловом Мапирање у раду саобраћајне полиције, кандидат указује на неопходност детаљне анализе и сталног праћења карактеристика геопросторне и временске дистрибуције саобраћајних незгода на путној мрежи, који треба да омогуће садржајно, временско и просторно усмеравање рада припадника саобраћајне полиције на појаве које се на одређеној деоници пута манифестују угрожавајући безбедно одвијање саобраћаја. Како незгоде на путевима нису равномерно дистрибуиране на целој путној мрежи, картографски прикази олакшавају уочавање појединачних локација, односно геопростора на којем долази до њиховог груписања (тзв. црне тачке). Осим што информишу полицијске службенике о локацијама саобраћајних незгода, картографски прикази могу олакшати откривање 14

15 узрока и услова који доводе до угрожавања саобраћајне активности. Такође, у оквиру овог поглавља кандидат указује на нека искуства из домаће праксе када је реч о мапирању ризика и идентификацији опасних места ( црних тачака ) у саобраћају. У седмом делу дисертације, под насловом Анализа геопросторне и временске дистрибуције кривичних дела разбојништва на територији општине Чукарица, представљени су резултати емпиријског истраживања кандидата. У намери да практично покаже могућности картографских приказа и ГИС алата, кандидат је извршио анализу геопросторне и временске дистрибуције кривичних дела разбојништва на територији једне од београдских општина општине Чукарица са циљем да открије подручја које карактерише значајан ризик вршења ових кривичних дела. Предмет истраживања кандидата није обухватао сва кривична дела разбојништва, већ само она извршена у банкама, поштама, кладионицама, апотекама, мењачницама, казинима и коцкарницама, у трогодишњем периоду ( ). Циљ истраживања био је да се на основу анализе геопросторне и временске дистрибуције извршених кривичних дела разбојништва, уоче места њихове концентрације у геопростору, а добијена информација картографски прикаже у форми која може иницирати доношење одговарајућих одлука које ће водити примени најефикаснијих (превентивних и репресивних) мера уз рационално ангажовање полицијских и других ресурса. На самом крају рада дат је закључак у којем кандидат наводи главне резултате до којих је дошао израдом своје дисертације. Такође, у оквиру овога дела дисертације кандидат наводи препоруке и даје конкретне предлоге у погледу тога како треба да изгледа имплементација мапирања криминалитета у нашој пракси. 6. Научни резултати докторске дисертације У контексту унапређења аналитичких капацитета полицијске организације, а самим тим и квалитета одлука које се у њој доносе, резултати истраживања које је кандидат спровео у оквиру своје дисертације недвосмислено потврђују хипотетички став према којем картографски прикази имају значајан аналитички потенцијал, омогућујући полицијским службеницима лакше и брже информисање о криминалитету и другим догађајима од значаја за полицијску делатност на одређеном подручју, а самим тим и ефикасније уочавање проблема и откривање њихових узрока, што је претпоставка ефикасног рада у циљу њихове елиминације. У прилог потврде наведеног хипотетичког става истичемо следеће аргументе до којих је кандидат дошао својим истраживањем: 1. Догађаји који постају предмет полицијског интересовања и поступања дешавају се на одређеном делу геопростора, у одређеном тренутку времена. Самим тим и геотопографски материјали могу бити добра основа за приказ, обраду, складиштење (чување), ажурирање, синтезу и анализу најразличитијих података од значаја за рад полиције (нпр., подаци који се односе на различите карактеристике кривичних дела, прекршаја, њихових учинилаца, обима и структуре ангажованих ресурса, подаци о демографији, социо-економском статусу припадника заједнице итд.). 2. Одређени обрасци у манифестовању појава често нису лако уочљиви у текстуалној и табеларној документацији која прати полицијско поступање (на пример, извештаји, кривичне пријаве, службене белешке итд.), али веома лако могу бити приказани на дигиталним геотопографским материјалима (тематским и топографским картама, или ортофото плану). Карте и планови као најраспрострањенији вид графичких геотопографских материјала преузимају информативну функцију текстуалног и табеларног описа и омогућавају лакше уочавање оних инцидената (кривична дела, прекршаји и друга понашања која су предмет полицијског поступања) 15