VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA Broj 13 - Jun-Jul EUROPEAN ASSOCIATION OF HUNTING JOURNA

Транскрипт

1 VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA Broj 13 - Jun-Jul EUROPEAN ASSOCIATION OF HUNTING JOURNALISTS

2

3 Lov bez vabilica posetite nas - Broj 9 - Decembar VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju Osnivač i izdavač: Lovački savez Vojvodine Novi Sad Jovana Đorđevića 4 Telefoni: , hunterns@eunet.com Za izdavača: Milan Pažin, predsednik Uređivački odbor: Dimitrije-Mića Bošković, predsednik Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić i Jaroslav Pap PRODUKCIJA I REALIZACIJA: Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing Petrovardin, Tome Maretića 23 Tel: , , loristns@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Jeremija Trifunović Redakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist Tehnički urednik: Marko Nosović, 3FDStudio, info@3fd.me Štampa: Štamparija Komazec Inđija Ovaj broj štampan je u primeraka Naslovna strana: Fazančići, foto Jeremija Trifunović CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno ISSN COBISS.SR-ID Ako se sećate krajem prošle godine u Subotici je održan skup nevladinih organizacija koje za program imaju zaštitu ptica i tada je pokrenuta inicijativa da se u Srbiji zabrani lov na prepelice i grlice. Shodno njihovim dobrim vezama u medijima ova akcija je naišla na popriličan odziv u pisanju. Pljuštale su u svim novnama, po televizijama i internetu kako lovci negativno utiču na smanjenje populacija prepelice. Iako bez ijednog valjanog argumenta pa čak ni dokazane činjenice da do stvarnog smanjenje brojnosti dolazi poneki biolozi pa i naše institucije kao što su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ili onaj republički bili su skoro spremni da čin i pokušaj zabrane lova i stručno podrže. Bilo je čak i u nadležnom ministarstvu u to vreme raspoloženih da čitava akcija dobije završnicu koja bi glasila zabranjen lov na grlice i prepelice. Što se tiče lovačke organizacije od Lovačkog saveza Vojvodine pa do lovačkih udruženja ova akcija naišla je na oštru osudu i čitav niz aktivnosti koje su na vrlo stručan i argumentovan način pokazali da je prvo, smanjenje brojnosti prepelica i grlica sumnjivo jer za to nema relevantnih podataka. Drugo, statistikom i dobro vođenom evidencijom lovci su dokazali i pokazali da odstreli nisu i ne mogu biti razlog njihove tvrdnje da puška utiče na smanjenje. Dalje, lovci su ukazali na činjenicu da se prepelice hvataju mrežama u severnoj Africi na svom migratornom putu i da zapravo tu strada najveći broj ptica. U pokušaju da argumentima zaštite svoj položaj lovačka organizacija je jasno upozorila da i kod nas dolazi do narušavanja ekoloških faktora za opstanak prepelica i da jednostavno gubimo staništa. Tek, lovci su jasno i nedvosmisleno ukazali, ako uopšte pada brojnost prepelica onda u lovu i puškama ne treba tražiti za to krivca. Tako je praktično obesmišljena tvrdnja i akcija da bi zabrana lova bilo šta popravila na tom polju. U ostalom zabrana lova nikada nikome pa ni nama ne bi donela ništa na planu povećanja brojnosti. Nije li za to najbolji primer poljska jarebica čije stanje brojnosti nije mrdnulo na bolje i pored dugogodišnje obustave lova. Obzirom da je lov na prepelice u toku znači da je ipak zakonodavac shvatio i uvažio naše argumente. Ali... Ako smo već pobedili od nas se očekuje stroga primena i pridržavanje Zakona. A Zakon je vrlo jasan, nema ili nije dozvoljen lov vabilicama. Čini se da su čak i najtvrđi biolozi i zaštitari prirode shvatili da su naši argumenti ispravni i baš zato su onda okrenuli list. U redu ako nije puška onda se morate pridržavati Zakona odnosno poštovati zabranu lova sa vabilicama glasi parafrazirano glasno razmišljanje ljudi koji štite prirodu. To praktično znači da će se izvršiti pritisak na inspekcijske organe da proveravaju i češće kontrolišu lov. I to treba očekivati. Upravo zato apelujemo na sve lovce i lovačke organizacije da ne koriste vabilice za lov prepelica. Može nas to skupo koštati, čak i totalne zabrane lova na prepelice i grlice za sve. Nije li dovoljno u jutarnjem lovu uz dobrog psa odstreliti nekoliko prepelica i uživati u kompletnim čarima lova. Onima kojima to nije po meri treba jasno reći da to nije etički, ni lovački pa ni ljudski. Nemojte da zbog takvih sledeće godine ne uživamo u lepotama letnjeg lova. Shavatite ovo kao apel Lovačkog saveza Vojvodine i naše redakcije. Samo poštovanje Zakona o divljači i lovu može nam obezbediti prave užitke u lovu i u narednim godinama. Vabilice sigurno nisu dobra ideja za takvu budućnost. Vaš Jeremija Trifunović KAKO DO NAS? Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati: POŠTOM na adresu: Lorist Agencija, Tome Maretića PETROVARADIN TELEFONOM na brojeve: , i Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj loristns@gmail.com, Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: i na 3

4 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine POTVRĐENA ŽELJA ZA JEDINSTVOM Sa sednice UO LSV Polovinom juna ove godine u Novom Sadu održana je sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine kojom je predsedavao predsednik Milan Pažin. U prvom delu sednice analizirano je materijalno-finasijsko poslovanje i prema rečima Radeta Medića, predsednika Nadzornog odbora, troškovi se kreću u nivou planiranih vrednosti kao i prilivi finansijskih sredstava. UO je odlučio da podigne plate zaposlenim za 20%. Najviše vremena pa i diskusija je posvećeno analizi predloga novog Satatuta Lovačkog saveza Srbije. Predsednik Milan Pažin je posebno apostrofirao činjenicu da je predlog Statuta na tragu jedinstva svih lovačkih organizacija u Srbiji. Slobodan Grdinić je potom analizirao Satut i zaključio da je on izuzetno moderan, funkcionalan i primenjiv. UO odbor je zaključio da treba podržati predlog Statuta Lovačkog saveza Srbije čime je jasno iskazana volja da Lovački savez Vojvodine podrži i bude član krovne nacionalne lovačke organizacije. Sednica UO je dalje nastavljena usvajanjem predloga i programa rada predsednika Komisije za rad sa mladima Marjana Pupavca. Upravni odbor je razmatrao i dodelu ovogodišnje pomoći kroz fazanske piliće. Prvo je doneta odluka da se Lovačko udruženje Graničar Jamena oslobodi plaćanja članskog doprinosa Lovačkom savezu Vojvodine a potom i odluka o pomoći pojedinim udruženjima kroz dodelu fazanskih pilića. Upravni odbor se rukovodio kriterijumom koliko je koje udruženje stradalo od poplava ili druge više sile. ISTA SEDNICA NA DVA MESTA, LSV PONOVO ČLAN LSS Baš onako kako nas zla kob prati kroz istoriju i ove godine nesloga umalo da pokvari sve što je u lovačkom organizovanju dugom čitavih 118 godina stvarano. Poznato je od ranije bilo da jedna grupa rukovodećih ljudi Lovačkog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nadzornog odbora Perom Škobićem želi da smeni praktično tek izabranog predsednika Saveza Dragana Šormaza. Pljuštale su optužbe na Šormazov račun, od toga da ne primenjuje na pravi način postojeći Statut, da mnogo troši ali ipak kao najveći teret stavljali su mu izradu novog Statuta Lovačkog saveza Srbije. Predsednik Šormaz izneo je čitav niz činjenica koje su demantovale ove tvrdnje uz jasno isticanje da je već u svom inaguracionom govoru posle izbora krajem decembra prošle godine nagovestio svoje pravce delovanja. Posebno je apostrofirao da je neodrživo stanje sa totalno rasturenim Lovačkim savezom Srbije i želju da u iste redove okupi sve lovce u Srbiji bez obzira da li su iz Vojvodine, centralne Srbije ili sa KiM, Vratiti sva isključena lovačka udruženja u sastav LSS, predsednik LSV Milan Pažin - Pričao sam ali me nisu slušali, rekao je za naš list predsednik Šormaz. Sa druge strane stizale su optužbe da se Statut donosi na nelegalan način, da ga pišu ljudi koji nisu članovi Lovačkog saveza Srbije, da je konfuzan, neprimenjiv i tako redom. 4 U međuvremenu urađen je nacrt revizije poslovanja Lovačkog saveza Srbije od 2004 godine zaključno sa 2012-om. iz koje se jasno vidi ko je i kako trošio, kako su lovačke pare na lak način odlivane. Ovaj nacrt pojavio se samo par dana pre održavanja Skupštine. Kako se na njoj još radi o tome ćemo pisati u nekom od narednih brojeva. Za ovaj samo konstatacija, NE PONOVILO SE. Tek, epilog ovakvog stanja je održavanje iste sednice Skupštine Lovačkog saveza Srbije ali na dva mesta. Jedna u staroj zgradi Narodne skupštine Republike Srbije i druga na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Sednica u Skupštini Srbije održana je po odluci Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije a druga po odluci predsednika Skupštine Marka Tice, a to mu je dozvoljavao postojeći Statut Lovačkog saveza Srbije. VLG je pratio sednicu na oba mesta i evo u najkraćem epiloga obe sednice.

5 posetite nas - GOSPODSKI U STAROM ZDANJU, VOJVOĐANI POTVRDILI DA IM TREBA LSS Sa sednice Skupštine LSS u starom zdanju Skupštine Srbije Na sednici Skupštine Lovačkog saveza Srbije, održane u subotu 19.jula godine, u starom zdanju Narodne Skupštine Republike Srbije, prisustvovalo je ukupno 116 članova (kasnije su došla još dva člana iz LU Resava Poljana i Timok Mali Izvor), od ukupno 169 koliko broji Skupština, što znači da je postojao kvorum za rad i punovažno odlučivanje.sednici su prisustvovali i delegati iz Vojvodine, njih 41, predstavnici Lovačkog saveza Kosova i Metohije kao i pojedini delegati iz Lovačkog Govorio sam ali me nisu slušali, predsednik LSS Dragan Šormaz saveza centralne Srbije. Za zapisničara je jednoglasno izabran Rodoljub Hadži Cenić, a za radno predsedništvo, takođe jednoglasno su izabrani Dragan Đorđević kao predsedavajući, Bratislav Đorđević i Branislav Živković kao članovi. Sednica je protekla u izvanrednoj i konstruktivnoj atmosferi. Dominirali su zajedništvo i pokušaj da se Lovačkom savezu Srbije vrati značaj krovne nacionalne lovačke organizacije koja će takvom snagom biti najbolji branilac lovačkih interesa. Donete su sledeće odluke: Usvojen je izveštaj o radu predsednika i Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih). Nije prihvaćen izveštaj o radu Nadzornog odbora Lovačkog saveza Srbije, što su članovi skupštine jednoglasno odlučili, (bez protiv i uzdržanih). Doneta je odluka da se opozove Pero Škobić, kao član NO LSS, što su članovi skupštine jednoglasno prihvatili (bez protiv i uzdržanih). Usvojen je finansijski izveštaj za 2013.godinu, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih). Usvojen je finansijski plan za 2014.godinu, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih). Usvojen je predlog novog statuta Lovačkog saveza Srbije, gotovo jednoglasno, uz jedan uzdržan glas. Na predlog Milana Pažina, predsednika LSV doneta je Odluka o vraćanju isključenih 17 lovačkih udruženja iz centralne Srbije u Lovački savez Srbije, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih). Na osnovu podnetog zahteva za opoziv predsednika skupštine Marka Tice, koji je podnelo i potpisalo 47 članova skupštine, prihvaćen je predlog, tako da je jednoglasno (bez protiv i uzdržanih) opozvan predsednik skupštine. Osvrnuvši se na revizorski izveštaj iz skupštinskog materijala, član skupštine Slobodan Grdinić je rekao da se sad vidi kako je novac trošen mimo odluka organa Lovačkog saveza Srbije, da na osnovu toga postoje sumnje o nezakonitom poslovanju i predložio je da se donese odluka da se traži odgovornost pojedinaca za to. I ovaj predlog je usvojen jednoglasno (bez protiv i uzdržanih), čime je zasedanje skupštine završeno. 5

6 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK SMENILI PREDSEDNIKA I ŠEST ČLANOVA UO I pored odluke UO LSS da se redovno zasedanje Sklupštine LSS održi u starom zdanju Skupštine Srbije predsednik Skupštine Marko Tica zakazao je održavanje ovog skupa u amfitetaru Fakulteta veterinarske medicine. Skupštini je prisustvovalo samo 57 delegata i obzirom da su prisutni na samo njima poznat način odredili kvorum od 113, Skupština je mogla početi sa radom i po njima punopravno odlučivati. Posle usvajanja dosta konfuznog dnevnog reda sa koga je skinuta tačka o usvajanju novog Satuta LSS, Skupština je razrešila dužnosti predsednika i zamenika predsednika LSS, Dragana Šormaza i Milana Kovačevića. Za novog predsednika oni su tajnim glasanjem izabrali Dr Dragana Sinđelića inače predsednika LU Kolubara Lazarevac a za zamenika Bobana Lazića, predsednika LU Vojvoda Lune iz Požarevca. Skupština je potom smenila i šest članova UO i izabrala na njihova mesta druge. Sa Skupštine LSS održane na Fakultetu veterinarske medicine Vesti pred zaključenje broja REGISTROVAN NOVI STATUT LSS U APR-U, ODBIJENA REGISTRACIONA PRIJAVA ZA NOVOG PREDSEDNIKA Na osnovu novog Statuta, u postupku pripreme izbora za organe Lovačkog saveza Srbije na sednici Upravnog odbora koja je održana godine u Beogradu doneta je Odluka da se raspišu izbori za organe Lovačkog saveza Srbije. Izbori se raspisuju za sledeće organe Odmah 21 jula Agencija za privredne registre upisala je novi Statut Lovačkog saveza Srbije. Proveravajući ispunjenost uslova propisanih odredbom člana 14. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, registrator je utvrdio da su ispunjeni uslovi za registraciju, i u skladu sa odredbom člana 16. istog zakona je doneo odluku kao u dispozitivu. piše u rešenju Agencija za privredne registre odbacila je zahtev da se upiše ime novog zakonskog zastupnika Dr. Dragana Sinđelića kao novoizabranog predsednika LSS po odluci Skupštine sa Veterinarskog fakulteta. U rešenju piše između ostalog: U vezi sa napred navedenim i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da podneta prijava i zapisnik sa sednice skupštine udruženja nisu snabdeveni pečatom predmetnog udruženja. Postupajući po prijavi i podnetoj dokumentaciji, Registrator je uzeo u obzir priloženi podnesak, predsednika Skupštine, u kome je navedeno da razrešeni zastupnik udruženja, zloupotrebljava pečat udruženja, odosno da je isti nezakonito prisvojio, pa pečat udruženja nije dostupan organima Lovačkog saveza Srbije, što je razlog da podneta prijava nije snabdevena pečatom udruženja. Međutim, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da je dostavljena odluka o promeni zastupnika snabdevena pečatom udruženja, iako je navedeno da pečat udruženja nije dostupan organima udruženja. IZBORNA SKUPŠTINA U OKTOBRU 6 saveza: predsednik Lovačkog saveza Srbije, Zamenik predsednika saveza. Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije, Nadzorni odbor saveza, i Sud časti saveza. Raspisuju se izbori i za predsednika Skupštine Lovačkog saveza Srbije. Izborna skupština će se održati u oktobru godine (naknadno će biti odlučeno o datumu održavanja izborne skupštine). Rok za dostavljanje predloga lovnih okruga za ovu skupštinu je godine. Pripremu za izbore organa saveza sprovešće Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije.

7 Počeo vrlo odgovoran posao u lovištu Prihvatanje fazančića u prihvatilišta Fazančići proizvedeni u savremenim fazanerijama, odrasli su u uslovima potpune bezbednosti i potpune opskrbljenosti svim potrebnim elementima gajenja. Pri dolasku u prirodu nisu u stanju da se samostalno snalaze u njoj. Jednostavno naviknuti na ishranu gotovim koncentrovanim hranivima, treba im vremena da se snađu, da bi se hranili prirodnom hranom, koju mogu da nađu u lovištu. Isto tako, u dotadašnjem životu u fazaneriji, bila im je osigurana potpuna bezbednost kako od nepoželjnih atmosferskih uticaja, tako i od raznih grabljivica. Zato se fazančići pripremljeni za puštanje u lovište moraju držati jedno vreme u prihvatilištima, kako bi se postepeno navikavali na prirodne uslove u lovištu i kako bi im se vratili pojeposetite nas - Pripremili: Prof.Dr. Zoran A.Ristić, Dipl.Ing Jeremija Trifunović STIŽU ILI SU VEĆ STIGLI FAZANČIĆI Kako isporuka i transport fazančića pada u najtopliji deo leta, to je vrlo važno kako se pakuju fazančići i u kom dobu dana se voze. Po pravilu, fazančiće treba voziti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima, da bi se izbeglo jako sunce i visoke temperature. Prilikom slaganja gajbi s fazančićima u prevozno sredstvo, treba voditi računa, kada se gajbe slažu u više slojeva, da svaka gajba sa jedne strane ima nesmetanu cirkulaciju čistog vazduha. U protivnom, dolazi do toplotnog šoka i gušenja fazančića, što prouzrokuje velika uginuća. Ukoliko se fazančići transportuju na duže relacije, najbolje je to činiti noću. Vozilo se tovari tek kada su svi fazančići spakovani u gajbe i nakon utovara odmah treba da se krene. Nisu poželjna duža zaustavljanja na putu. Ukoliko je to neophodno, treba voditi računa da ti zastoji traju što kraće i da po mogućnosti budu u hladovini. Kada se dopreme fazančići do prihvatilišta odmah ih treba istovariti i fazančiće sa gajbama treba spakovati pod nastrešnicu ili neku šupu, gde su bezbedni od kiše i drugih štetočina. Nakon svanuća ili prestanka padavina, fazančiće treba odmah ispustiti u prihvatilište. Za slučaj nevremena i kiše, vozilo s kojim se transportuju fazančići treba da ima krov-ciradu. Ukoliko se radi o kamionu, sa stranice se cirade dižu i ostaje samo gornji deo na arnjevima. Od gajbi do cirade treba ostaviti prazan prostor od 25 do 50 cm. Na ovaj način fazančići imaju zaštitu od kiše i sunca i mogućnost provetravanja, odnosno cirkulacije vazduha kod gajbi. Priprema prihvatilišta za naseljavanje fazančića Pod pripremom prihvatilišta za naseljavanje fazančića podrazumevaju se sve one radnje, koje je neophodno izvršiti da bi prihvatilište na najbolji način obavilo svoju funkciju. To znači da pažljivo treba pregledati sve objekte prihvatilišta i dovesti ih u red. Ogradu prihvatilišta treba pažljivo obići, videti kako stoji žičana mreža, ako je pokidana, ta mesta treba zakrpiti ili zameniti novom žičanom mrežom. Ukoliko je žica olabavljena treba je dotegnuti, gde je potrebno ponovo ukopati je u zemlju, a ako je koji drveni stub propao, treba ga zameniti. Kapije na ogradi prihvatilišta takođe treba pregledati i izvršiti određene popravke tako da obavljaju funkciju i da se pored njih ne mogu uvući grabežljivci u ogradu prihvatilišta. Nadstrešnice u samom prihvatilištu treba takođe pregledati i ukoliko je potrebno izvrštiti nužne popravke. Đubre i otpatke ispod prihvatilišta treba sakupiti i izvesti iz prihvatilišta. Površinu ispod nadstrešnice treba dezinfikovati, kao i unutrašnju konstrukciju. Pod nadstrešnicu treba navesti i razgrnuti u sloju od oko pet santimetara sitnog šljunka. U proleće pre kretanja vegetacije treba očistiti površinu pod travom 7 ili lucerištem od krupnijeg korova, granja ili drugog, a pošumljeni deo od stabala ili granja koje pada na ogradu ili stazu i onemogućava prolaz. Naposredno pred unošenje fazančića (na 4 do 5 dana) treba pokositi staze u prihvatilištu. Staze se kose oko ograde prihvatilišta s jedne i druge strane, od kapije do nadstrešnice i unakrsno po jedan otkos na svakih dvadesetak metara. Trava u prihvatilištu treba da bude u uzrastu kao pred košnju, kada se unose fazančići. Nije dobro čitavu površinu pokositi kao što to neki čine. Samo površina obrasla visokom travom, odnosno detelinom pruža potrebne uslove za fazančiće, veću masu insekata, utisak vizuelne zaštite i predupređuje pojavu kanibalizma. Na nekoliko dana pre naseljavanja prihvatilišta, poželjno je dovući nekoliko kubika peska (u zavisnosti od broja fazančića) gde će se fazančići prpošiti (suvo kupanje), i koji će im sa sitnim šljunkom koji smo stavili pod nastrešnicu u mišićnom želudcu pomoći za bolje sitnjenje hrane. Opremu prihvatilišta u šta spadaju pojilice i hranilice treba popraviti, oprati i dezinfikovati, a ukoliko je potrebno zameniti i nabaviti nove.

8 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK dini prirodni instikti. Taj period ne treba da bude predug i praksa je pokazala da je dovoljno ako se fazančići u prihvatilištima drže i čuvaju danonoćno 25 do 35 dana. Naime, potrebno je fazančiće uzrasta 5-6 nedelja držati u prihvatilištu do uzrasta 12 nedelja, odnosno još 5-6 nedelja. Ovo pravilo važi i za uzrast fazančića od 7-8 nedelja jer ih treba držati u prihvatilištu još 4-5 nedelja, odnosno do starosti 12 nedelja. Za to vreme će se najveći deo njih osamostaliti i napustiti prihvatilište i osposobiti za život u novim uslovima, spremni da se snađu i izbegnu sve predatore koji će im stajati na putu opstajanja, odnosno potpuno priviknuti na život u prirodi. S obzirom na namenu i dužinu držanja fazančića, postoje dve vrste prihvatilišta: stalna i privremena za fazane koji se drže duže u volijerama. Fazančići u prihvatilištu Pred dopremu fazančića ponovo treba obići celo prihvatilište i još jednom proveriti ispravnost objekata i opreme. Neposredno pred unošenje fazančića treba u hranilice staviti hranu a u pojilice vodu. Dobro je u vodu fazančićima staviti preventivnu dozu nekog od antibiotika kako bi se što lakše prevazišla stresna situacija kojoj su fazančići izloženi prilikom hvatanja i transporta. Najbolje vreme za ispuštanje fazančića u prihvatilište su rani prepodnevni časovi. Na ovaj način fazančići posle puta imaju vremena da se odmore, napoje, najedu i da se snađu na novom terenu. Fazančiće treba uneti u prihvatilište u ambalaži. Treba ih u tišini i bez žurbe ispuštati da sami izađu iz ambalaže. Tom prilikom se gajbe sa fazančićima stavljaju ispod nastrešnice sa poklopcima okrenutim prema unutrašnjosti nadstrešnice tako da fazančići ne mogu odmah da polete, već da direktno dođu u kontakt sa hranom i vodom. Nakon ispuštanja fazančića ne treba ih 2 do 3 sata uznemiravati da bi se snašli i privikli u novoj sredini. Nakon toga se može i treba ući u prihvatilište, pogledati kako se fazančići ponašaju, pokupiti i izneti ambalažu, a ako je potrebno natresti hranilice i doliti vodu u pojilice. Ovaj posao treba da obavi jedan ili dva čoveka, pažljivo i u tišini, kako bi se fazančići što manje uznemiravali. I pored sve ove pažnje, desi se da manji broj fazančića izleti iz prihvatilišta. To ne treba da nas mnogo zabrinjava. Dovoljno je pričekati veče, tada će ovi izleteli fazančići, gladni i žedni na pijukanje onih u prihvatilištu doći do ograde prihvatilišta i tražiti prolaz da uđu u njega. Sada su dovoljna dva čoveka, koji će lagano terajući fazančiće pored ograde prihvatilišta, doterati ih do kapije koju jedan pažljivo otvara i onda se lagano ugone u prihvatilišta. Sada je najvažnije da se za fazančiće obezbedi redovna i kvalitetna ishrana, sveža i kvalitetna voda i zaštita od štetočina i nevremena. Ne treba naglašavati da su fazančićima u prvim danima u prihvatilištu posebno potrebni optimalni uslovi, jer su tada najosetljiviji. Hrana i voda Bez obzira kog uzrasta ćemo fazančiće naseliti u prihvatilišta, za njihovu ishranu treba obezbediti kompletnu smešu. Najbolje je od proizvođača fazančića uz fazančiće dopremiti i određenu količinu hrane. Ovim će se lakše prebroditi stresna situacija nastala promenom sredine i transportom, jer neće morati da se adaptiraju i na novu hranu. Za potrebe fazanskih pilića uzrasta 5-6 nedelja potrebno je obezbediti koncentrat sa 24% proteina u količini od 0,6-1,0 kg po piletu i istu toliku količinu lomljenog pšeničnog zrna. Za uzrast fazanskih pilića 7-8 nedelja potreban je koncentrat sa istim sadržajem proteina u količini 0,5-0,7 kg po piletu. I za ovu kategoriju treba nabaviti isto toliko lomljenog zrna pšenice. Prihranjivanje fazana nastavlja se i posle ispuštanja i to minimalnom dnevnom količinom od 3 kg zrna na 100 fazana. Vrlo čest uzrok neuspeha i malog procenta izlova je upravo nedovoljna briga o prihranjivanju posle ispuštanja iz prihvatilišta. Baš zbog toga se hranilišta oko prihvatilišta moraju dobro snabdeti hranivom još pre ispuštanja fazana a prihranjivanje se nastavlja sve do perioda lova. Ovo je potrebno ne samo radi postepenog navikavanja na drugi način ishrane, već i na postojanje visoke koncentracije divljači na maloj površini i konkurenciju u ispaši. Kod obe napred navedene kategorije 8 fazančića prelazak sa koncentrovane hrane na lomljeno žito ili neko drugo hranivo mora biti postepeno odnosno u početku davati po malo ove druge i svakim danom povećavati do konačnog prelaska na ova jevtinija hraniva. Kada su u pitanju starije kategorije fazana, 3-4 meseca i starije potrebno je u hranilice stavljati samo lomljeno žito, prekrupu, seme sirka i slično. Fazani kao i ostale ptice teško podnose žeđ te nesmemo zaboraviti na vodu. Danas na tržištu ima u ponudi plastičnih pojilica i po ceni su vrlo pristupačne. Pojilice koje se koriste iz prethodne godine pre stizanja fazanskih pilića moraju biti oprane i dezinfikovane. Tek posle toga se u njih sipa sveža voda koja se mora menjati jednom dnevno odnosno po vrelim danima i više puta. Fazanski pilići nikada ne smeju ostati bez sveže vode. I da ponovimo, pre stizanja fazanskih pilića u prihvatilište treba dodati neki od antibiotika ( najbolje u konsultaciji sa veterinarom) kako bi se stres nastao od hvatanja i transporta najbolje prevazišao. Voda u prihvatilištama je važna i posle njegovog raspuštanja. Ovo zbog toga što će fazančići ukoliko ne nađu vodu u lovištu doći tamo gde su navikli da je ima a to je prihvatilište. Zdravstvena zaštita Preduslov za uspešan odgoj fazanskih pilića u prihvatilištima je dobro zdravstveno stanje divljači. Sprečavanje gubitaka svakako vodi ka većoj rentabilnosti unošenja fazanske divljači. Najozbiljnija oboljenja pri odgoju fazanske divljači su salmoneloza, tuberkuloza, kokcdioza i singamoza. Prema ovim bolestima moraju se primenjivati stroge preventivne veterinarske mere. Dakle, dez barijere su obavezne a broj ljudi koji radi u prihvatilištu mora biti ograničen bez velikih poseta ili slavlja oko njih. Pored ovoga mora se voditi računa o ispravnosti hrane jer svaka intoksikacija može imati za posledicu masovna uginuća. Prema istraživanjima najveći procenat uginuća nastaje od gušenja, sitnih udara, prehlade i kanibalizma. Osnovni uzrok za ovakve gubitke je tehnološka nedisciplina u prihvatilištu, loša priprema prijema fazančića, prljave volijere ili prostorije, prekomerni broj jedinki na jedinici površine i naravno loše vremenske prilike. Ovi gubici znaju iznositi do 50% od ukupnih gubitaka. Od pokvarene hrane, njenog lošeg smeštaja, povećanja kiselosti i prenošenja plesni strada 10-15%. Parazitska oboljenja od kojih su najopasnija singamoza i kokcidioza mogu odneti 25-30% fazanskih pilića. Upravo zato svaki prihvat fazanskih pilića mora biti pod veterinarskim nadzorom a posebno ukoliko dođe do nekih širih oboljenja na području u kome se nalazi prihvatilište. Pojava ptičijeg gripa ovaj posao i obavezene konsultacije sa veterinarskom službom čine čak i zakonsku obavezu.

9 posetite nas - ODNOS POLOVA PRIVESTI PRIRODNOM Ako je više srndaća nego srna, slabiji srndaći ne učestvuju u parenju, to, prirodno, čine samo oni jači. Na delu je, dakle, prirodna selekcija, čiji rezultat je snažnije i kvalitetnije potomstvo. U našim uslovima, na žalost, o odnosu polova se malo brine ili u pojedinim slučajevima čak i ne shvata značaj poremećaja polne strukture. Piše: Jozo Dujić Planiranje srneće divljači je temelj gazdovanja lovištem koje ima ovu vrstu divljači. Ono se temelji na bazi matičnog brojnog stanja, koje se utvrđuje prebrojavanjem srneće divljači svake godine, uz sveobuhvatne i stručne pripreme. Vrlo bitan element je i bonitet lovišta, koji je određen na bazi mogućnosti lovišta u odnosu na životne zahteve određene vrste divljači i koji predstavlja kvalitet lovišta, odnosno staništa divljači. Njega obično prati određeni koeficijent prirasta. Na temelju utvrđenog boniteta i površine izražava se kapacitet lovišta za svaku vrstu divljači. On predstavlja optimalan broj divljači koja na tom prostoru ima sve potrebne uslove za razvoj i reprodukciju. Pod pojmom matično stanje podrazumeva se zapravo matični fond, odnosno broj divljači koji svake godine preostane posle lova i svih zimskih gubitaka, a koji utvrđujemo prolećnim prebrojavanjem. U uzgojnim planiranjima, za matični fond uzima se ono brojno stanje koje ustanovljavamo 1. aprila i to je temelj daljeg prirasta sa kojim možemo računati u budućnosti. Osnovni elementi matičnog fonda su brojnost, starosna i polna struktura. Ti elementi trebali bi biti što približniji utvrđenom kapacitetu lovišta. Matični fond utvrđuje se svake godine brojenjem i to je osnov za bilo kakva planiranja. Divljač se mora brojati uz solidne pripreme, savesno i odgovorno. Odnos polova u lovištima srneće divljači dugo vremena pogrešno je shvatan i nedovoljno vrednovan. Zato ćemo i ovom prilikom razjasniti što znači međusobni odnos polova srneće divljači u planiranju uzgojnih mera. Nauka je, naime, nepobitno dokazala da na svet dolazi skoro isti broj muške i ženske lanadi. Moguća su, istina, odstupanja zbog nepovoljnih spoljnih uticaja, ali se za praktične potrebe planiranja uzima podjednak broj muške i ženske lanadi koja dolazi na svet. Ovi nepovoljni prirodni faktori znaju po nekada uticati na dolazak na svet viška ženske lanadi kao odgovor populacije na ugroženost i pokušaja vraćanja na brojnost pre početka nastanka negativnih uticaja. To je inače prirodan proces koji je zapažen i kod ljudske rase gde se posle ratova prirodno rađa više ženske dece. Sledeće pitanje koje se nameće u vezi sa optimalnim odnosom polova je, koliko 9 srna opari jedan srndać tokom razdoblja parenja. Kako je srneća divljač poligamna vrsta, na jednog srndaća otpada više srna i on je, u načelu, sposoban opariti do pet srna. Dakle onoliko srna koliko ih tokom parenja može promeniti, jer u isto vreme pari samo jednu srnu. U prirodnim uslovima gde ima više srndaća, iako je normalno da jedan srndać opari više srna, logično je da slabiji srnjaci ne učestviju u parenju. Osnov prirodne selekcije i eliminacije iz razmnožavanja slabijih jedinki je u tome, što u razmnožavanju učestvuju najsnažniji mužjaci u populaciji. Podjednak odnos polova, ili umereni višak srndaća u populaciji, posve je prirodan i parenje se u tim uslovima obavlja prirodno. Odgovarajući odnos polova je vrlo bitan sa uzgojnog stanovišta, jer samo uz prirodan odnos polova mogu se očekivati kvalitetni rezultati lova. Zato je potrebno prihvatiti ono što stručnjaci ističu, da je neodgovarajući odnos polova sa viškom srna direktan uzrok što u lovištu nema odgovarajući broj trofejno jakih srndaća. Ovo praktično znači da populacije sa poremećenim odnosom polova gde dominiraju ženska grla vodi ne samo lošem trofejnom stanju muških grla nego neminovno kompletnoj destrukciji čitave populacije. U takvim uslovima mora se pristupiti selektivnom odstrelu i izvršiti redukcija brojnosti srna a odnos polova privesti prirodnom, odnosno 1:1. U našim lovištima na žalost pojava narušenog odnosa polova je vrlo česta i kreće se u odnosu do čak 1:6 u korist srna. Filozofija u ovakvim lovištima kreće se u pravdanju ovakvog odnosa da se postigne kvanitet koji će kasnije dati kvalitet. Ovaj stav ne samo da je pogrešan već nikada sa ovim načinom gazdovanja nećemo dobiti kvalitetnog trofejnog srndaća. Dakle, treba raščistiti sa zastarelim shvatanjem i prihvatiti stručna saznanja da je odgovarajući odnos polova srneće divljači u lovištu temeljni uslov uzgoja srneće divljači, pa prema tome i uslov za lov jakih trofejnih srndaća.

10 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Tehnike lova Za lov vabljenjem je veoma bitno dobro poznavanje terena što iziskuje prethodno posmatranje i obilaženje terena, te pronalazak pravih mesta za vabljenje divljači. Obično se ukoliko se zna da na određenom području nalazi divljač koja se želi odstreliti ( srndaći su obično verni svom staništu i retko migriraju osim u zadnjoj polovini parenja u potrazi za novim ženkama ) pripremaju dva mesta za vabljenje u tom terenu. Dva mesta iz razloga što je prilikom vabljenja veoma bitno pažnju obratiti na smer vetra tako da se mesto sa kojeg se vabi obično bira neposredno pre lova ustanovivši pravac vetra, dakle bira se ono mesto gde vetar dolazi iz pravca iz kojeg očekuuejmo divljač ( od divljači prema nama a ne obrnuto ). Obično su starija grla srneće divljači veoma osetljiva i pri najmanjem ljudskom mirisu donesenim vetrom vabljenje može biti uzaludno. Što se tiče vremena u kojem se vabi po statistikama vođenim u nemačkim revirima za 30 godina iskustva lova vabljenjem najefikasnije vreme je od svitanja pa do 9:00 sati nakon čega sledi period od 18:00 do mraka a onda preiod od 14:00 do 18:00 sati i na zadnjem mestu period od 09:00 do 14:00 sati. Naravno ovo su iskustva dok stvari u prirodi mogu biti potpuno drugačije zbog čega lov vabljenjem i jeste nepredvidiva disciplina lova srneće divljači.što se tiče vremenskih uslova, najbolje za vabljenje su se pokazali sunčani dani bez vetra jer zbog svih ostalih zvukova ( kiša, vetar ) zvuk vabilice ili piska slabo dopire do divljači. Za vabljenje srneće divljači se koriste razne vabilice pa tako oni velemajstori umeju da dovabe srndaća i na list ili travu a ponuda na tržištu lovačke opreme obiluje vabilicama za srneću divljač. Vabilice koje su dostupne na tržištu variraju, pa tako imamo od drvenih, plastičnih pa do onih sa gumenim jastučićem. U osnovi sve vabilice za srndaća su napravljenje da imitiraju zvuk koji treba da privuče jedinku, pa tako vabilice mogu imitirati jedan zvuk ili se mogu podešavati tako Piše: Herceg Edin DOLAZI PARENJE SRNDAĆA I LOV VABLJENJEM Lov srndaća metodom vabljenja primenjuje se pretežno u vreme parenja. Na našim prostorima parenje srneće dovljači obično počinje polovinom jula a završava polovinom avgusta, što znači priroda je nama lovcima podarila približno mesec dana da uživamo u ovoj izazovnoj metodi lova i da okušamo svoje veštine. 10 da sa jednim instrumentom možemo imitirati razne zvukove ( srna, lane.. itd.). Veoma je bitno spomenuti da se vabljenje prethodno vežba i ne preporučuje se vežbanje na terenu nego kod kuće, jer samo onaj koji svoj instrumenat dobro poznaje i sa njim zna pravilno da rukuje može da da i određene rezultate. O načinu na koji se vabi literatura i iskustva govore da razlikujemo tri različita perioda u vreme parenja a to su. početak parenja, vrhunac parenja i završni deo parenja. U početku parenja srndaći tek traže svoje izabranice pa se najbolji rezultati postižu imitirajući zvuk mlade ili stare srne koja javlja svoje prisustvo u tom delu lovišta. Zvuk vabljenja se sastoji od 3 do 5 tonova iste frekvencije srednje dužine sa pauzom između svakog tona u trajanju od 2-4 sekunde. ( fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij ). U vrhuncu parenja obično se srndać veže uz srnu i ne miče od nje, što znači ako dovabimo srnu odnda će ona dovesti i svog princa sa sobom. To ćemo postići tako što se imitira zvuk laneta ili zvuk laneta u opasnosti. Zvuk laneta je dosta viši po tonu nego zvuk srne. ( fii -- fii -- fii -- fii -- fii ) Na kraju parenja obično su sve srne oparene a srndaći već izmoreni od parenja pa je odziv na vabilicu nešto sporiji a postiže se obično imitirajući prvo zvuk prisustva srne u dve serije, a nakon toga ako se ne pojavi srndać imitira se srna koja je gonjena od srndaća kako bi se teritorijalni srndać napravio ljubomornim i animirao da se pojavi na mestu vabljenja. Postoji dosta literature na temu lova srneće divljači vabljenjem i verovatno je jedna od najopširnijih za opisati u teoriji tako da je prethodno napisano jedna veoma kratka verzija koja daje osnovne informacije a čitaoca bi mogla afirmisati da se intenzivnije pozabavi studirajući ovu interesantnu i nepredvidivu metodu lova.

11 posetite nas - MIGRACIJE DIVLJAČI Piše: dr Zoran A. Ristić Svaki bilans brojnosti jedne populacije za određen vremenski period pored nataliteta i mortaliteta kao osnovnih činilaca zavisi i od migracije. Mada kod stanarica, naročito onih koje su,,verne staništu kao što je jarebica, migracije nemaju veliki uticaj na brojnost populacija, ipak one se moraju imati u vidu, naručito u specifičnim slučajevima. Migratorska kretanja su najznačajnija u godinama kada je poremećen energetski bilans staništa na kome populacija živi, pa tako dolazi do migracija kada je stanišni kapacitet veći od brojnog stanja mikro populacije, a do emigracije kada stanište ne može da zadovolji energetske potrebe jedinki koje čine mikropopulacije. Istraživanjima V. Hanuša, godine za češke uslove lovišta o rasturanju veštački uzgojenih fazana od mesta ispuštanja, a koje je sprovedeno na bazi prikupljenih podataka o ulovljenih, a pre toga markiranih fazana i obrađenih podataka došlo se do sledećih rezultata: konstatovano je da je učešće fazana ulovljenih do m od mesta ispuštanja iznosilo 94%, a preko m samo 6%. Prosečna udaljenost rasturanja ispuštenih fazana u ispitivanom lovištu iznosila je samo 427 m. Ovako dobijeni rezultati su vezani za šumska lovišta. U lovištima tipa remiza prosečno rasturanje manje je nego u lovištima sa većim šumskim površinama. Jarebice su verne staništu. Maksimalni prečnik migracije, je utvrđeno da iznosi sedam kilometara. Podaci o migracijama poljske jarebice prvi put su bili izneti (publikovani) u radu B.I.Žitkova i SA. Buturlina U ovom radu su autori istakli stalnu nastanjenost jarebice u severnom, centralnom i zapadnom delu evropske Rusije, a pravilne migracije svake godine velikog broja usamljenih jarebica iz južnih i jugo-istočnih oblasti. Uzrok migracije u ovom delu areala autori su objašnjavali oštrom kontinentalnom klimom. Kasnija posmatranja govore da se preleti poljskih jarebica prostiru i na severnom području Kazahstana i severne i severoistočne oblasti evropskog dela Sovjetskog Saveza. U severno-istočnim područjima lenjingradske oblasti već krajem avgusta, početkom septembra, jarebice počinju da se zbijaju u migratorna jata koja nekad broje i do ptica. Do početka zime broj jarebica se naglo smanjuje. Ostaju da zimuju mala jata od najviše deset jarebica. U proleće broj jarebica koje su prezimela iznosi svega %. Njihov broj se popunjava onima koje se dosele sa juga. Ova osmatranja daju osnov za pretpostavku da se proleti poljskih jarebica protežu na znatno veću teritoriju nego što se ranije mislilo. Uzroci lokalnih migracija jarebice su višestruki, zimi su oni isključivo vezani za staništa gde ima potrebnog skloništa i tada ih obično srećemo u manjim ili većim grupama. Ova jata su manje uslovljena zajedničkim potpomaganjem u traženju hrane i zajedničkim odabiranjem dnevnih i noćnih skloništa radi zaštite od grabljivica i vremenskih nepogoda. Zec je životinja koja je verna mestu i okolini gde je prvi put ugledao svet. Međutim, zec preduzima i izvesna putovanja, ali ona po pravilu nisu duga. Kad su polja prazna prelazi u šumarke, ili u veće šumske komplekse, ali se i tada većinom drži graničnih predela sa poljem. Za vreme nepogoda traži zaklon u šumarcima i žbunovima. Kad opada lišće i kada se topi sneg prelazi u polje ostavljajući teren pokriven drvećem, ili žbunjem. Može se, uglavnom reći da putovanja preduzima zavisno od vremenskih prilika i mogućnosti pronalaženja zaklona. Ispitivanja na markiranim zečevima pokazala su da i takva putovanja po pravilu nisu duža 11 od 3-4 km. Izvesna veća kretanja - na duže staze zapažaju se prilikom parenja, a naročito od strane mužjaka. Posle parenja mužjaci se takođe vraćaju u svoje prvobitno stanište. Jedno veće ispitivanje preduzeto u cilju utvrđivanja broja markiranih zečeva koji su se zadržali na mestu markiranja, odnosno, u njegovoj neposrednoj blizini pokazalo je da je 85% zečeva nađeno približno mestu markiranja. Markiranje je vršeno tamo gde su zečevi uhvaćeni. U istraživanjima u Češkoj u migratornom kretanju srneće divljači vršeno je markiranje 981 grla. Na udaljenosti do 1 km nađeno je 41% od mesta markiranja, na udaljenosti do 3 km bilo je 35% a na udaljenosti do 5 km 10%, na udaljenosti preko 10 km 7% (ukupno 93%), na udaljenosti od preko 50 km svega 0,6%. Na udaljenosti preko 10 km nađeno je 6,6% muških grla - srndaća a srna 4,7%. Najdalje nađeno markirano grlo od mesta rođenja bili su srndaći: na 120 km - 1 grlo, na 60 km - 3 grla, na 50 km - 2 grla, na 40 km - 4 grla i 1 srna, na 30 km - 4 srndaća i 2 srne. Zanimljivo je da je na velikim udaljenostima bila ulovljena ili nađena uvek divljač starosti od 1 do 3 godine, a većinom jednogodišnjaci. Od ukupnog broja prijava u 308 slučajeva radilo se o ulovu lanadi. Na udaljenosti do 1 km ulovljeno je 74% lanadi, do 3 km čak 11%, do 5 km 1% a preko 10 km samo 2%. Može se reći da se većina srna sa lakoćom zadržava u krugu do 1 km i samo izuzetno na teritoriji većoj od 3 km. Srneća divljač je u suštini verna svom staništu. U letnjem periodu, kad srndaći i srne s mladuncima većinom žive odvojeno, njihovo stanište očigledno ne dostiže u proseku, ni prečnik od 1 km. Prostranije stanište divljač ima u polju, obično, međutim, samo dok ne narastu žito i druge visoke kulture koje pružaju dobro skrivalište, pri čemu ima u blizini izvora hrane, a onda posle žetve, kad divljač ostane bez zaklona, stanište je još prostranije. U vreme parenja srndaći iz svojih staništa, vođeni nagonom, odlaze retko dalje od 2 do 4 km.

12 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Letnji lov LETNJI LOV NA PERNATU DIVLJAČ Obično većina lovaca čeka jesen da bi se posvetili intezivnom lovu. Međutim, letnji meseci mogu biti vrlo atraktivni za odstrel pernate divljači migratornih vrsta. Piše: Predrag Đurđev Do pre tridesetak godina je malo lovaca sa naših prostora praktikovalo lov u letnjim mesecima. Jednostavno, to nije izazivalo veliku pažnju ili još bolje, samo je manji broj zaljubljenika znao da otkrije draž izlaska na patke, prepelice, grlice, goluba grivnaša. Do duše, patke su se lovile ali ni približno toliko intenzivno kao danas. I dok su strani turisti hrlili u staru Jugu na odstrel migratornih vrsta, mi smo uz njih polako učili i prepoznavali lepote ove vrste lova. U početku stidljivo i sa rezervom da bi kasnije, poput Talijana, Francuza i Španaca potpuno apsolvirali ovu metodu. Rekli bi po svemu. Tako da se danas pažljivo bira oprema i adekvatne puške, municija, a o vrsti pasa da i ne govorimo... Poslednjih deset godina je u modi i potpuno in provesti rana jutra i kasne večeri češljajući strnjiku u potrazi za prepelicama ili sedeći u okrajku kukuruza očekujući prelet grlica. Indikativno je da sve veći broj mladih lovaca uzima učešće kod odstrela. Nije ni čudo. Njima i priliči. To može biti dinamičan i zahtevan lov, naročito jer se obavlja na visokim temperaturama gde je kondicija više nego poželjna. Iako mislimo da sve znamo, nije na odmet da se podsetimo na osnovna pravila kod letnjeg lova kao i na neka načela kod odabira puške i municije u zavisnosti na koju pernatu divljač idemo. Jer...tu postoje razlike koje rezultiraju uspešnim ili neuspešnim ulovom. Priprema Avgust i septembar /u zavisnosti od lovnog kalendara negde i ranije.../ su meseci kada lovimo sitnu pernatu divljač. Ove mesece karakterišu velike žege. Moramo biti spremni za njih. U pogledu oblačenja se prepuručuje lakša odeća, pamuk ili lan se podrazumeva, lagana kapa, kratke meke gumene čizme, pamučne čarape i specijalizovani pojas za prihvat municije i divljači. I naravno, nogavice za jutarnju rosu. U ovakve lovove se ne nosi ranac, doručak i brdo prateće opreme koje imamo u jesenjem lovu. Od dodatne opreme nam je potreban preklopni nož, marker na odeći /trake, prsluk itd./ koji je lako uočljiv i upadljiv / bezbednost na prvom mestu/, prateća dokumentacija za izlazak u lov i naravno, naš verni pomagač-ptičar koji je neizostavan. Tokom početka leta vodite računa o njegovoj kondiciji, kilaži i izdržljivosti. Na vreme ga pripremite posle prolećne opuštenosti. Nespreman pas ugrožava svoje zdravlje, trpi izuzetno velike napore i povećana telesna težina mu skraćuje životni vek. I na kraju... Voda. Mora se poneti dosta sveže vode. I za vas i za vernog pomagača. Za sebe je možete i zaboraviti, za njega nikako. Bez obzira sto lov traje kratko, veće količine vode za osveženje i kvašenje su neophodne. Pomenusmo pojas za divljač i municiju. Obično je sačinjen od mrežastog materijala jer odstreljena divljač mora biti na vazduhu tokom lova i transporta. Zaboravite na vreće, plastične kese, torbe. Ukoliko preferirate lovački prsluk, tada se potrudite da pregrada na leđima za odlaganje bude od prozirnog, rupičastog materijala. I odstreljena ptica mora da diše. Da... tu je i obavezna pljoska sa mučenicom ali za posle lova. Ne zaboravite, alkohol i puška ne idu zajedno. I za kraj jedan dodatni savet. Odmah po izvršenom lovu prebrišite vašu pušku pamučnom krpom natopljenom sredstvom za čišćenje. Neki put i tokom pauze za vreme samog lova. Letnji lov je najpogubniji za oštećenje spoljašnosti oružja. Rosa, znoj i krv od divljači su stvoreni za eroziju površinske obrade vaše puške. To su vrlo agresivne supstance a kad primetite njihov učinak... biće već kasno. 12

13 posetite nas - Izbor oružja i municije Oko ove teme se lome koplja na veliko. Mada je tu odavno sve jasno, ipak svako ima svoje afinitete ili filozofiju. Na kraju, svako puca sa onim sto ima ili što je nabavio kao univerzalnu alatku ili municiju. Jer sa svakom puškom sa glatkim cevima možemo odstreliti migratorne vrste uz adekvatan izbor municije. To važi u načelu. Optimalno, stvari stoje malo drugačije. Tu se dovadi u pitanje uspešnost i efikasnost odstrela, brzina, konfor, uslovi, okolnosti, zadovoljstvo i ispunjenost i još ko zna koliko faktora. A i oni naši afiniteti, koje pomenusmo, imaju presudan značaj u psihološkom smislu kod odabira. Generalno, za letnji lov nije nam potrebna teška artiljerija. Prepelica, golub, grlica su male pernate ptice za koje su dovoljne manje laboracije patrona, izbalansirane granulacije i brzine sačmenog snopa i lagane puške. Brze reakcije lovaca, procena daljine, poznavanje metode i načina lova kao i precizno pucanje su jednako važan faktor koliko i oružje, možda i više. No, pođimo redom... Prepelica Za ovu malenu koku ne postoji loš patron. Verujte, probao sam sve i svašta i sve je radilo. Takođe, svi uobičajeni kalibri zadovoljavaju potrebe odstrela. Dobitna kombinacija ili konfiguracija je koristiti što manje čokove /cilindar i ¼ čoka/ i što laganiju pušku. Bokericu ili položaru, kako vam volja. Ovaj lov je vrlo dinamičan, za jutro se pređe po par kilometara, puška se nosi u rukama, koka se diže iz marke ili jos češće pod nogom i reakcija ubacivanja puške u rame mora biti brza i tačna. Zato su lakše puške u prednosti. Pri tome, na parcelama strnjike gde je gušća populacija prepelica i bogatiji odstrel imamo traženje, saginjanje, prihvat aporta, što sve na jutarnjih ili večernjih stepeni i te kako oduzima snagu i troši energiju. Zato, što lakše - to bolje. Na kraju, ni trzaj umerenog sačmenog punjenja nije jak na laganoj pušci. Nema bojazni od bola u ramenu. Patrona u ponudi ima svakakvih na našem tržištu. Za ovu malu koku. ukoliko koristite kal. 12 ili 16 punjenje od 28, max. 30 grama je više nego dovoljno, možda i previše. Prepelica se puca relativno blizu i poželjna je disperzija sačmenog snopa. Idealna dimenzije sačme je 1.7 mm i nikako veća od 1.9 mm. Početna brzina patrona nije od presudnog značaja jer, iako se čini, prepelica nije brza ptica. Pre bi rekli da je izuzetno startna. Šta treba zaboraviti? Svakako, trap i skit patrone /koje su jeftine ali ne i optimalne/ i ako uživaju popularnost. Trap sadrži preterano krupnu sačmu i u prvih 12 met. ima izuzetno uzan snop, teško dezintegriše prepelicu, dok je sa skitom veći domet vrlo limitiran. Sa ovim patronama imate limitiranu efikasnost. Ako nije jedina puška u vašem arsenalu, poluautomate treba zaboraviti, takođe. Za ljubav dodatnog metka i mogućih par prepelica više, rizikujete nepronalaženje oborene divljači, duže prekide kod potrage, veći broj promašaja i nervozu članova vaše grupe u lovu. Verujte, obična dvocevka ništa nije manje efikasna od poluautomata kad se svedu računi na kraju lova. Ja lovim i prepelice i grlice i goluba i fazana sa 20-ticom i patronom od grama i ništa nisam hendikepiran u odnosu na kolege sa 12-ticama. Čak na protiv... Grlica Vrlo zanimljiv lov. Zahteva dosta pažnje i umeća kod pronalaska putanje ili koridora na putu gde lete u potrazi za hranom. Obično ih pucamo u preletu ili sletanju na kulturu kojom se hrane. I tako u više naleta. Potrebno je da budemo strpljivi, pritajeni, pas mora biti uz nogu lovca. Table suncokreta su pravi eldorado za ove ptičice. Što veća tabla, veća jata i mogući uspešan odstrel. Što se tiče izbora oružja, sve isto važi kao i za prepelicu. Optimalno punjenje patrona je i dalje oko 30 grama ali dijametar sačme je malo veći i kreće se od mm. Poželjniji je malo brži patron, sa polu korpicom pošto su neretko daljine gađanja od 15 do 30 met. Grlica je brža ptica od prepelice i sa boljim manevarskim sposobnostima. Zato, ne pucajte preko met. daljine, uzalud trošite municiju. Idealni odabir čokova je ¼ i ½ čoka. Ni sa standardnom raspodelom od 1/1 i ½ čoka niste u hendikepu, samo ne pucajte preblizu, sačekajte šansu. I ne brinite, ako ste na pravom koridoru i dobroj parceli, imaćete dosta prilike za pucanje. Ne zaboravite da skinete remnik sa puške tokom lova, više će vam smetati nego koristiti. Isto važi i za lov na prepelice i ostalu letnju pernatu divljač. Divlja patka Manje-više o njoj se sve zna. Jedina razlika je što u odnosu na letnje ptice nju lovimo i po žestokoj zimi. Za letnju varijantu se koriste lakša punjenja i manji dijametar sačme. Perje je tanje, telesna težina je manja nego zimska i optimalno se mogu koristiti patroni sa olovnim kuglicama prečnika 2.8 do 3 mm. Dovoljna težina punjenja je 32 grama. Patka je brza ptica i sem dobre procene daljine i brzine poželjno je imati laboracije patrona koje prelaze 400 m/s na ustima cevi. Obično na takvim patronima, stranih proizvođača, piše Hi Velocity ili Hi Speed. Po pravilu se koriste patroni sa korpicom a standardni raspored čokova od 1/1 i ½ je odgovarajući. Ukoliko prelet dočekujete iznad vodenih površina i očekujete pad plovki na istu, u vrućim večernjim časovima, pametan odabir čokova bi bio 3/4 i ½. Svaka standardna dvocevka dužine cevi od 70cm pa na dalje je poželjna. Kod lova pataka i poluautomat ima smisla /mada više zimi nego leti/ i ako koristite brze patrone montirajte čok veličine ¾. To je praktično dokazana varijanta koja radi. I ne pucajte na daleko ukoliko niste dobro procenili daljinu po nekim orjentirima. Inače, možete koristiti kalibre 12, 16 i 20 i svi će biti adekvatni. Da 13 ne zaboravimo, lov na patke je idealno mesto za bezpotrebno rasipanje municije kada je visoki prelet u pitanju. Mislite o tome pre nego povučete obarač. Grivnaš Za goluba važe skoro ista pravila kao i za divlju patku... jedino se koristi granulacija sačme od 2.4 do 2.8 mm. Iskustveno se pokazalo da je takva laboracija najbolja. Za uspešan odstrel grivnaša je važno da se dobro pročita koridor leta ka hranilištu i moramo se dobro sakriti ili maskirati. Golub je dobar avijatičar, perfektno vidi i trebamo ga pucati kad je u optimalnom dometu. I za njega važi da se olako možemo prevariti u proceni daljine. Ume da leti u jatu dosta visoko. Sve konfiguracije sačmenog oružja su dobrodošle /izuzev jednometki/. Možemo koristiti sva tri uobičajena kalibra. Optimalna daljina pucanja, za efikasan odstrel, ne treba prelaziti 30 met. Sve ostalo je sa promenjivom srećom. Za kraj, nije na odmet da pomenemo da je bezbednost u letnjem lovu vrlo važna. Trebamo naglasiti da su vidljivi markeri sastavni deo opreme /naročito tokom lova na prepelice/ koja povećava sigurnost svih učesnika. Fluorescentna, upadljiva kapa je takođe važan rekvizit kod situacija gde moramo biti pritajeni u nekom gustišu čekajuci grlicu, patku ili goluba. Kod lova na prepelice držite dobro liniju kretanja i vodite računa o pložaju ostalih učesnika na terenu. Disciplina u lovu je takođe jedna od bezbedonosnih mera. Dobar pogled i srećno Vam bilo.

14 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK KRPELJ, VELIKA OPASNOST U LOVIŠTU Iako se svi uglavnom zgražavamo i pri samoj pomisli na ovu sitnu i potencijalno veoma opasnu, parazitski orijentisanu životinjicu, činjenica je da krpelji nastanjuju gotovo identičan prostor kao i njihovi toplokrvni [nešto ređe i hladnokrvni] domaćini. Za početak treba reći da su krpelji beskičmenjaci iz podreda Ixodida reda Parasitiformes iz podklase Acari. Postoje tri familije krpelja: tzv. meki krpelji [Argasidae], i Nuttalliellidae i Ixodidae tj. tvrdi krpelji. Vizuelno se mogu razlikovati po tome što se kod tvrdih rilice na glavi mogu videti sa gornje strane dok su kod mekih ti organi nalaze sa donje strane tela. Familiju Nuttalliellidae čini samo jedna veoma retka vrsta koja živi u Africi, a raste i do 3cm u dužinu. Svi krpelji su paraziti koji piju krv svog domaćina i mogu se naći u svim krajevima sveta. Predstavljaju veoma opasne prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod. Njihova staništa su najčešće šume, visoke trave i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli da skaču [zapravo padaju ili se kače] na životinje i ljude koji prolaze. Krpelji podjednako vole i ljude i ostale životinje ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje dosta otežano zbog prisustva dlake i zbog toga što krpelj u početku ima prečnik od samo 1-2 mm. Mehanizam pronalaženja domaćina se kod krpelja oslanja na njuh. Larve se spuštaju sa biljaka na svoje nove domaćine u trenutku kada osete 14 miris butanske kiseline koju preko kože luče svi sisari. Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina krpelji traže mesto na kome će zariti svoje rilice i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare ili neke druge sitne životinje. Do jeseni larve rastu a zatim miruju preko zime da bi se na proleće pret-

15 posetite nas - vorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti. Lajmska bolest kod ljudi U Evropi je, od zaraza koje prenose krpelji, za ljude najopasnija lajmska bolest koju najčešće prenose jelenski krpelji [red Ixodes] a koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest koja ova bakterija izaziva prolazi bez ikakvih posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost, zbog prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu dijagnozu u tom početnom stadijumu. Sam ubod krpelja je uglavnom bezbolan a početni simptomi prilično variraju i liče na simptome drugih oboljenja. Početni znak lajmske boleti je crveni osip koji se proširuje po koži. Osip ne izaziva svrab niti bol a može se dogoditi i da nestane sam od sebe potpuno neprimećen ukoliko se nalazi na delu tela koji sami ne vidite. Desetak dana po inficiranju, počinju simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica itd. Ukoliko se ne dijagnozira i ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba - artritisa, hroničnog oticanja zglobova, oštećenja perifernog nervnog sistema [nastaju u 15 % slučajeva], dok u 8% slučajeva zakasnelog tretmana dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća pojava meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost. Postoji test koji prema uzorku krvi može prepoznati prisustvo ove bakterije međutim njegova slaba efikasnost u ranom stadijumu često primorava lekare da primene antibiotike i bez konkretnog dokaza kako bi sprečili mnogo teže posledice. Protiv ove bolesti postoji i vakcina mada je ona potrebna samo ljudima koji često borave u rizičnim zonama. Piroplazmoza kod pasa Najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti psima je piroplazmoza [ili babezijaza]. Naziv babezijaza potiče od vrste mikroorganizama protozoa Babezija koje uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju. Kao i kod čoveka, od izuzetne važnosti je pravovremena dijagnoza bolesti. Svaka preležana piroplazmoza ostavlja posledice na unutrašnje organe psa i posredno mu skraćuje život. Preporučuje se nekoliko aktivnih i pasivnih mera sigurnosti. Ako već vodite psa u rizično područje možete ga preventivno tretirati Frontline preparatom koji se pokazao kao najpouzdaniji od kupovnih, industrijskih rešenja. Ako pak iz nekog razloga niste u mogućnosti da svom psu nabavite ovaj preparat postoje i alternative. Jedna od njih je pažljivo češljanje gustim češljem posle boravka u prirodi kako bi se eventualni krpelji koji još nisu zarili svoje rilice odstranili iz krzna psa. Takođe veoma efikasno sredstvo koje odbija ove parazite jeste eterično ulje geranijuma koje je danas zahvaljujući porastu popularnosti aromaterapije moguće nabaviti skoro na svakom koraku. Isto ulje možete koristiti da zaštitite i sebe. Za psa je dovoljna doza nekoliko kapi nanetih na oglicu koje će potrajati neoliko dana. Na nekim inostranim forumima o zaštiti pasa od krpelja pročitao sam da efikasno iako neobično sredstvo za odbijanje krpelja predstavljaju i tablete belog luka iz humane medicine. Po svemu sudeći krpelji nikako ne vole da piju krv domaćina u čijem se hemijskom sastavu nalaze sastojci belog luka. Ukoliko ipak dođete u situaciju da otkrijete da pas ima krpelja nemojte paničiti. Pre svega imajte na umu da je manje od polovine populacije krpelja zaraženo piroplazmozom. Ukoliko niste gadljivi po prirodi stvari, krpelja možete uz malo pažnje i strpljenja ukloniti i bez veterinarske pomoći. Veoma nežno obuhvatite krpelja pincetom ili noktima, pazeći da nikako ne otkinete gornji deo tela jer će u tom slučaju glava i rilice koji su ostali u telu psa i dalje moći da ga inficiraju. Ako budete dovoljno nežni a istovremeno uporni blago povlačeći krpelja na suprotnu stranu od kože psa on će na kraju popustiti i izvući sve svoje organe iz tela psa. Druga varijanta jeste nešto sporija ali je podjednako efikasna i i isključuje mogućnost da rilice i glava ostanu u telu psa. Ovu metodu obično praktikuju oni koji su po prirodi gadljivi na insekte. Potrebno je samo dovoljno puta ponavljati isti postupak nanošenja po nekoliko kapi jestivog ulja preko tela krpelja tako da film od ulja obavija njegovo telo i mesto na kome je zakačen za psa. Ulje će formirati omotač kroz koji krpelj neće moći da diše pa će tako ošamućen u toku istog dana sam otpasti sa kože psa. Kako god da izvadite krpelja obavezno ga uništite visokom temperaturom kako bi uništitli i mnoštvo larvi. Mesto na kome je krpelj psu sisao krv očistite alkoholom i sledećih desetak dana malo pažljivije posmatrajte ponašanje i mokrenje psa. Ukoliko pas bude pokazivao znake slabosti, visoku temperaturu i tamniju mokraću hitno ga odvedite kod veterinara. Uspešnost lečenja i nivo trajnih oštećenja jetre direktno zavise od [blagovremene] dijagnoze i kliničkog tretmana. Kao što u svakom tekstu koji se odnosi na teže zdravstvene poremećaje napominjem - nikako nemojte lečiti psa na svoju ruku već konsultujte profesionalca. Bolje sprečiti nego lečiti......je poslovica koja u itekako važi kada su krpelji u pitanju. Mere predostrožnosti koje ćete preduzeti kako bi odbili ili pronašli postojeće krpelje zaštitiće ne samo Vas i Vaše ljubimce već i druge ljude i životinje. Postoje metode kojima se populacija zaraženih krpelja na određenim područjima uspešno može kontrolisati pa se preporučuje da odstranjenu jedinku krpelja obavezno odnesete na ispitivanje. Zarazne bolesti o kojima se ovde radi predstavljaju veliku opasnost za društvo pa se ovde ne radi samo o dobroj volji već i o obavezi. Uz malo opreza ovi neprijatni stanovnici životinjskog carstva mogu biti sasvim neutralisani, i to bez ikakve opasnosti od narušavanja biološke ravnoteže. 15

16 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK ZAVRŠENA JAVNA RASPRAVA O NACRTU STRATEGIJE RAZVOJA LOVSTVA U postupku pripreme strategije kojom se uređuje razvoj lovstva Republike Srbije, koju donosi Vlada za period od 15 godina, u skladu sa članom 45. Zakona o divljači i lovstvu ( Službeni glasnik RS, broj 18/10), Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) započelo je 3. jula ove godine sprovođenje javne rasprave o Nacrtu strategije razvoja lovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Nacrt strategije razvoja lovstva). Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja lovstva sprovedena je u periodu od 3. jula do 25. jula godine. Učesnici u javnoj raspravi bili su pravna lica koja se bave poslovima iz oblasti lovstva, fizička lica koja su stekla licencu za obavljanje Članice CIC-a, Damski lovački klub iz Srbije sa koleginicama iz Kluba slovenskych polovničok iz Slovačke i Diana Vadászhölgy Klub iz Mađarske iskazale su veliku solidarnost sa srpskim narodom koji je nastradao u ovogodišnjim poplavama. Preko našeg Damskog lovačkog kluba u Bečeju, lovkinje iz Slovačke i Mađarske uručile su pomoć za postradale u određenih poslova u lovstvu, predstavnici državnih organa i druge zainteresovane institucije. Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja lovstva biće sprovedena postavljanjem Nacrta strategije razvoja lovstva na internet sajtu Ministarstva gov.rs/. Ministarstvo upravo analizira sve sugestije, predloge i primedbe i sačiniće izveštaj o sprovedenoj raspravi i pokrenuti postupak usvajanja I donošenja ovog dokumenta koji predstavlja osnovu za upravljanjei i zaštitu divljači. Dokumenat možete pogledati na sajtu Ministarstva poljoprivrede kao i na sajtu Lovačkog saveza Vojvodine. VLG press Solidarnost i saradnja damskih lovačkih klubova regiona srednje Evrope STIGLA POMOĆ OD DAMA LOVKINJA IZ SLOVAČKE I MAĐARSKE U MAGLIĆU NOVA VOLIJERA ovogodišnjim katastrofalnim polavama koje su zadesile Srbiju. Dame lovkinje su prikupile pelene, bebi hranu, bebi kozmetiku, dezinfekcione rastvore za kuće, sredstva za kućnu i ličnu higijenu, peškire, posteljinu za decu i odrasle, garderobu, igračke i posebna pakovanja pijaće vode za decu. Prikupljena pomoć je sukcesivno stizala u Bečej, odakle je privatnim vozilom-kombijem otpremljena za Krupanj i uručena tamošnjem kriznom štabu. Prilog akciji je dalo i Kinološko društvo Bečej koje je finansiralo odlazak u Krupanj. Sanja Momčilović-Bognič Lovačko udruženje Petrovec u Bačkom Petrovcu gazduje sa nešto više od ha u lovištu Bačka. Nekada jedno od siromašnijih lovačkih društava Fazan u Magliću a koje je u sastavu bačkopetrovačkog lovačkog udruženja, danas posle napornog i stručnog rada spada u sami vrh. Danas ovo lovište predstavlja bogatiji deo lovišta Bačka. Lovačko drštvo ima 25 članova a površina lovišta sa kojom gazduju je 2000 hektara. Prošle godine iz Budžeta za razvoj lovstva a na osnovu projekta dobili su namenski 300 hiljada dinara za podizanje volijere za prihvat fazanskih pilića. Lovci Maglića su dodali još toliko i izgrađena je volijera površine 870 metara kvadratnih. Volijera je urađena kvalitetno, školski, naravno uz veliki trud lovaca sekcije a njena VLG PRESS 16 vrednost je duplo veća od dobijenih sredstava. Kapacitet ove volijere je 250 fazanskih pilića što je dovoljno za ovu površinu lovišta i broj lovaca koji su članovi u Lovačkom društvu Fazan Maglić. Inače lovište u Magliću ima veliki broj srneće divljači, dobre polne strukture, što u budućnosti predstavlja dobar genetski potencijal. U zadnje vreme populacija zečije divljači je u sve većem broju i već je dostigla ekonomski kapacitet, a podizanjem ove volijere stvorene su predispozicije da i populacija, a i sam lov, fazanske divljači bude na zavidnom nivou. Branislav Plahćinski

17 LOVCI ČEREVIĆA KORAČAJU KRUPNIM KORACIMA U BUDUĆNOST Da se lovci Lovačkog društva u Čereviću nemire sa sudbinom i teškoćama koje su zadesile lovstvo u poslednje vreme dokaz su aktivnosti koje ovo društvo preduzima u poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući upornosti rukovodstva ovog društva i odličnom saradnjom sa lokalnom samoupravom izgrađena je lovačka kuća i strelište u lovačkom reviru ovog sela. U istom kompleksu izgrađena je i volijera za prihvat fazanske divljači a kuriozitet je da kroz volijeru protiče potočić u kome preko cele godine ima sveže vode. Podmlađivanju lovačke organizacije poklanja se posebna pažnja pa je tako u ovoj godini učlanjeno 20 mladih lovaca, a god. izvršen je prijem i deset žena lovaca što je za svaku pohvalu. Prijemu su prisustvovali predsednik i sekretar Lovačkog saveza Vojvodine Milan Pažin i Dejan Milkov. Priredili su lovci Čerevića za ovu priliku pravu svečanost.u prepodnevnim satima organizovana je poseta rečnoj flotili vojske Srbije u Novom Sadu. Za tu priliku obezbeđen je autobuski prevoz za sve učesnike posete. Predsednik ovog lovačkog društva Saša Vujić dogovorio je posetu nekoliko dana ranije te je sve funkcionisalo besprekorno. Goste iz Čerevića dočekao je kapetan Spasojević oficir zadužen za odnose sa javnošću. Prvo je usledila poseta spomen sobi gde su gosti upoznati sa bogatom istorijskom tradicijom ove jedinice. Uže rukovodstvo LSV i Lovačkog društva primio je u svom kabinetu načelnik štaba flote potpukovnik Venko Mehandžinski koji je izrazio svoje zadovoljstvo jer je ovo prvi put da članovi jedne civilne lovačke organizacije posećuju rečnu flotilu u Novom Sadu. Usledilo je zatim zajedničko fotografisanje za uspomenu na ovu posetu i povratak u Čerević na drugi deo ove male svečanosti. Organizovali su lovci Čerevića pokazno rukovanje lovačkim naoružanjem a izvršeno je i bojevo gađanje na strelištu uz pune mere bezbednosti. Usledilo je zatim svečano primanje 10 žena lovaca u lovačke Krajem jula og. posetili smo Lovačko društvo Mošorin da bismo videli kako prihvataju fazanske piliće. Odmah smo se našli u lovištu, u ataru, pored salaša, u čijoj neposrednoj blizini je izgrađena volijera za prihvat fazančića. Površina volijere je m², napravljena od čvstog materijala, jednom rečju urađena po svim propisima za ovakve objekte. Velika je stvar što su lovci ovog društva smogli snage i kupili zemljište, ali i zidani objekat (vikendicu) u ataru, u lovištu, u čijoj blizini je izgrađen ovaj lovno-uzgojni objekat. Ove godine su kupili 650 fazančića uzrasta 7-8 nedelja iz fazanerije Omorika Petrovaradin, sa kojom imaju dugogodišnju uspešnu saradnju. Novo primljene dame u Lovačku organizaciju Podmladkari postali lovci redove. Za redovne članove primljene su ovom prilikom Biljana Kosanović, Jovana Dejanović, Jelena Majstorović, Dragana Majstorović, Tamara Mešanović, Stanislava Marunkić, Ivana Vasilić, Mirjana Dragić, Aleksandra Radojčić i Damjana Nešković. Proslavi i prijemu žena lovaca u Čereviću prisustvovao je i komadant prve brigade kopnene vojske Srbije brigadni general Stojan Batinić. Novoprimljenim članicama lovačke organizacije lično je uputio dobrodošlicu u lovačke redove predsednik Lovačkog saveza Milan Pažin i tom prilikom im je uručio jubilarnu značku Saveza i knjigu Ptice-pernata divljač dunavske banovine. Kao dokaz dobre saradnje sa lokalnom samoupravom prijemu Fazančiće čuvaju već više od tri nedelje, koji su odlično operjani, u dobroj kondiciji, i već su sada spremni da jedan deo ispuste u otvoreni deo lovišta, u kojem imaju izvanredne stanišne uslove. Na ovaj način će se rasteretiti volijera za preostalu količinu fazančića, koju će čuvati za lovce turiste. Da je dobar kvalitet fazančića dokaz je da su za ovaj period čuvanja imali svega nekoliko uginulih fazančića. Da li su uspeli u ovom poslu svakako da će pokazati posetite nas - je prisustvovala i predsednica M.Z. Čerević Marica Petković. Za dobro raspoloženje nakon oficijalnog dela ove svečanosti pobrinule su se članice aktiva žena u Čereviću Moje selance. Iz razgovora sa predsednikom Vujićem saznajemo da ovo društvo planira da organizuje proslavu jubileja ove godine za šta se prikuplja arhivska građa i potrebna dokumentacija. Monografiju će sa saradnicima pripremiti i urediti dr. Vlada Barović član ovog društva. Poželimo Čerevićanima uspeha u svojim stremljenjima ka daljem napredovanju i razvoju ovog Lovačkog društva. D.M. PRIHVATANJE FAZANSKIH PILIĆA U MOŠORINU 17 nastupajuća lovna sezona na fazana, a da bi se uverili da su dobro radili ove godine će sve ispuštene fazančiće prstenovati i pratiti odstrel. VLG PRESS

18 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Iz LU Graničar Jamena RAD ZA BUDUĆNOST Radivoje Večić, predsednik LU Lovci Jamene u obilasku terena Selo Jamena nalazi se u Sremu, na samoj tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske. Okruženo je bogatim stoletnim hrastovim i jasenovim šumama koje predstavljaju nešto što je najbolje kada je šumarstvo u pitanju. Kako saznajemo prvi zapisi o ovom selu potiču iz 1530 godine, kada je ovde bilo samo 11 domaćinstava. Udaljeno je od Šida 35, od autoputa 25 a od beogradskog aerodruma 80 kilometara. Uz šume i okruženje, ovakav položaj lovišta i naravno divljač kojoj gazduje Lovačko udruženje Graničar u Jameni predstavljaju izvanrednu turističku destinaciju. Naravno svemu pečat i karakterističnu ponudu daju ljudi i lovci, a ovde smo stekli utisak ima je ko definisati i učiniti atraktivnom. Gazduju na površini lovišta od 6000 hektara od čega su 2500 pod šumom, i to ne bilo kakvom. To su dominantno hrastove šume sa kojima se i Evropa diči. Ovakav raspored vegetacije daje i bogatstvo u divljači, od vrsta do brojnosti. Stiče se utisak, Bog je ovde baš bio velikodušan. Pored sitne, zeca i fazana u Jamenačkom lovištu sasvim ugodno žive srneća i jelenska divljač kao i divlje svinje. Rekolo bi se ima svega pa čak i za one najprobirljivije. Do skora bili su u sastavu Lovačkog udruženja Srem u Šidu, inače opštiniskom mestu kome pripadaju. A ovi lovili i odnosili. Jameni su ostajale mrvice, kako nam rekoše 30% u mesu i toliko u novcu. Od razvoja i boljitka za budućnost ništa. I onda je lovcima Jamene sinulo, samostalni će moći napred, ka boljoj budućnosti za sopstveno lovište. I njih 60 članova je odlučilo, osamostaljenje. Posle četiri godine čekanja, prošle godine najzad su svoji na svome, posluju kao samostalno Lovačko udruženje Graničar Jamena. - Naše lovište je bilo i onda i sada je bogato. I onda su prihodi od lovnog turizma bili visoki i danas su ali danas mi raspolažemo i samostalno planiramo kako sopstveni razvoj tako i budućnost, kaže nam predsednik LU Radivoje Večić. Istu priču čujemo i od Veljka Jokšića, počasnog člana, koji je iz rodne Semberije došao davne 1959 godine u Jamenu i odmah 1960 godine postao lovac. Tada ih je bilo samo devetorica, interesantno isti broj koliko danas ovo udruženje ima počasnih članova. - Kao lovno-turistička destinacija smo poznati širom Evrope, od Grčke do dalekog severa. Lovili su ovde Nemci, Šveđani, Španci i tako redom i svi su otišli zadovoljni. Ono što lovište u Jameni čini atraktivnim čak u evropskim prilikama je činjenica da je ovo otvoreno lovišta, otvoreno a sa takvom gustinom populacija od divljih svinja, srneće divljači do jelena. Konačno u takvim okolnostima možemo prihode usmeriti u razvoj i stvarati lovište za budućnost, zaključio je razgovor za VLG Radivoje Večić, predsednik Lovačkog udruženja Graničar u Jameni. NI POPLAVA NIJE OMELA BUDUĆNOST Ovogodišnje katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju na žalost nisu mimoišle Jamenu. Iako je nasip pored reke Save koji brani ovo sremačko selo izdržao, Sava je nizvodno u hrvatskom selu Račanovci probila bedem i došla u Jamenu podmuklo, s leđa. Grunula je velika voda, polavivši šume i plodne oranice, ali i kuće i dvorišta u samom selu. - Posle sirene koja nas je obavestila o poplavi pristupili smo spašavanju stoke, iseljavanju žena, dece i starijih osoba, jaki su ostali da se spašava šta se spasti moglo. I uspeli smo. Nema ljudskih žrtava što je najvažnije. Obzirom da je šuma bila poplavljena koja je u našem lovištu očekivali smo da će biti davljenja divljači. Bilo je sporadičnog davljenja ali su te štete zanemarljive. Iako je šuma još uvek pod vodom, redovnim iznošenjem hrane uspevamo da divljač održimo na okupu i u dobroj kondiciji. Najveći problem koji danas imamo su komarci, toliko ih ima da lanad i jelenska telad stradaju, pa čak i košute. Šuma nije prskana protiv komaraca i to je danas veliko zlo, rekao je za VLG Zoran Janković, član UO Lovačkog udsruženja Graničar Jamena. Da šteta u lovištu nije velika od poplave potvrdila nam je i upravnica lovišta Momirka Babac-Grulović- - Brzo smo reagovali i brzo radili. Iznosili smo hranu na mesta na kojima je to bilo moguće organizovati, veliku pomoć su nam pružili iz pobratimskog udruženja iz Ugrinovaca koji su nam doneli hranu. Na ovaj način uspeli smo da štete minimalizujemo u odnosu na katastrofalno visoku vodu, rekla nam je uravnica lovišta. Za kraj da kažemo da pomoć stanovništvu sela Jamena i dalje stiže. Da kažemo i da je šumski deo lovišta još uvek pod vodom, da komarci i dalje čine posebno zlo. Da kažemo i to da budućnost ovog lovačkog udruženja nije dovedena u pitanje, da je članstvo na visini zadatka, da jasno vide svoju budućnost. Naravno zajedno sa svojih desetak članova lovačkog podmladka koji će je nastaviti. Jeremija Trifunović VLG PRESS 18

19 LOV SRNDAĆA U SRBOBRANU Zlatni srbobranski srndaći Lovište Srbobran kojim gazduje Lovačko udruženje Fazan Srbobran iz Srbobrana prostire se na ,20 hektara plodne vojvođanske ravnice. U skladu sa kalendarom lova, lov na srndaća smo otpočeli godine. Godišnjim planom gazdovanja, za lovnu 2014/15. sezonu planirano je za odstrel ukupno 30 srndaća. U lov nam, sada već tradicionalno, dolaze lovci Proteklog vikenda, u nedelju, godine, u Kolutu, u organizaciji lovačkog udruženja Zapadna Bačka iz Sombor-a, domaćina lovačkog društva Lika Kolut, održan je tradicionalni lovački kup, sedmi po redu, u lovnom streljaštvu disciplina trap. Nakon regularne serije od 15 letećih meta, četvoro takmičara je imalo isti broj pogođenih glinenih golubova, po 14 pogodaka. Rapucavanje između njih rešilo je plasman. Prvo mesto je osvojio Radomir Gnjatović ( LD Fazan Stanišić ), drugo Stipan Pavić ( LD Fazan Svetozar Miletić ) a treće Stevan Kužet ( LD Fazan Stanišić ). Najmanje takmičarske sreće je imao Milan turisti iz Austrije, Nemačke, Rusije, Danske i Amerike. Kao i u većini vojvođanskih lovišta i mi smo imali problema sa odstrelom usled visoke vegetacije, I loših vremenskih uslova prvih dana lova, ali i pored toga maksimalnim zalaganjem stručne službe na čelu sa lovočuvarom Kaćanski Draganom, lovovi su ipak uspešno izvršeni na zadovoljstvo samih Šijan mlađi ( LD Lika Kolut ) kome je pripalo četvrto mesto. Ekipni plasman je rešen bez raspucavanja. Ekipa ima tri ili četiri takmičara. Ako su četiri takmičara, za plasman se uzimaju tri najbolja rezultata. Prvo mesto sa ukupno oborenim 41-im glinenim golubom osvojila je ekipa LD Fazan Stanišić ( Radomir Gnjatović (14), Đorđe Gnjatović (13), Vojkan Šnajderbek (12) i Stevan Kužet (14) ). Drugo mesto sa 35 pogodaka pripalo je LD Fazan Svetozar Miletić ( Jožef Pavić (10), Stipan Pavić (14), Karolj Rajčanji (11) i Kristijan Kufner (8) ) a treće domaćinima LD Lika Kolut, 33 pogodka ( Milan Šijan -stariji (12), Zoran Radošević (10) i Bogdan Sunajko (11) turista, koji su za narednu godinu već najavili svoj dolazak. Do sada je odstreljeno 26 srndaća. Lovac iz Rusije odstrelio je zlatnog srndaća od 148,97 CIC poena i teškog 665 grama bruto. Lovac iz Amerike je odstrelio srebrnog srndaća od 126,78 CIC poena, a gost iz Austrije je odstrelio još jednog srebrnog srndaća od 125,83 CIC poena. Imali smo još nekoliko vrednijih primeraka koji su bili blizu medalje. Ono što je veoma bitno istaći je da je u lovištu ostalo mladih i vrlo perspektivnih srndaća, a nakon odstrela trofejnih grla prešlo se na selektivni odstrel. Rukovodstvo udruženja na čelu sa predsednikom Popović I. Dušanom i sekretarom Šarčev Vladimirom u narednom periodu ima velike planove za razvoj lovstva u lovištu Srbobran, počev od pravljenja fazanerije, poboljšanja stanišnih uslova u lovištu, lovno-tehničkih objekata i ulaganjem u Lovački dom znatnih sredstava dobijenih od AP Vojvodine kao i ličnih, ostvarenih od lovnog turizma i uzornim vođenjem Udruženja. VII kup lovačkog udruženje Zapadna Bačka Sombor u lovnom streljaštvu PRVA MESTA OTIŠLA U STANIŠIĆ 19 posetite nas - ). Na kupu su uzeli učešće i naši brojni prijatelji koji su pucali za nezvanični plasman i to samo u pojedinačnom nadmetanju. Prvo mesto je osvojio Miloš Topalov LU Sombor Sombor, drugo Srđan Peurača LU Sombor Sombor a treće Slobodan Lukić Jastreb Srpski Miletić. Bivši predsednik streljačke komisije LU Zapadna Bačka Albe Horvat poklonio je kutiju lovačke municije najmlađem takmičaru ( Pavle Varga LD Fazan Čonoplja ). Naš prijatelj iz LD Jastreb Srpski Miletić, Vladimir Lukić, poklonio je lovački nož najboljem strelcu u zvaničnom plasmanu. Ovim putem lovačko udruženje zahvaljuje svima koji su uzeli učešće na kupu bilo kao gledaoci, gosti ili takmičari i svojim prisustvom uveličali kup. Zahvalnost LD Lika Kolut na organizaciji a posebno Bogdanu, Milošu i Zoranu. Tomislav Lemić VLG PRESS

20 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK ODRŽAN SABOR LOVACA SREMA Kako već dolikuje 13. put po redu u Nikincima i strelištu Baradinci održan je Sabor lovaca Srema. Po već uhodanoj tradiciji pred sami početak saborovanja lovci Lovačkog udruženja Sremac Ruma održavaju svoju redovnu godišnju skupštinu. Tako je bilo i ove godine, Skupštinom je predsedavao predsednik Pobednici sabora lovaca Srema Radovan Tomić - Car, legenda rumskog lovstva Članovi Skupštine LU Sremac Ruma Dimitrije Bošković. Sednici je kao gost prisustvovao predsednik Lovačkog saveza Vojvodine Milan Pažin koji je pozdravljajući domaćine istakao čast da prisustvije Skupštini jednog od najboljih udruženja u Vojvodini. Predsednik udruženja Miloš Beuković je u svom izveštaju o radu Upravnog odbora rekao da je UO radio U LOVĆENCU NOVA VOLIJERA Lovačko udruženje Krivaja Mali Iđoš poznato je kao izuzetno dobro organizaovano udruženje. Prošle godine konkurisali su na sredstva iz Fonda za razvoj lovstva a u planu je bila izgradnja priihvatilišta za fazanske piliće u Lovćencu. Sredstva koja su dobili iz Fonda za razvoj lovstva su upravo i uporebljena za izgradnju fazanske volijere. Radovi su završeni u rekordnom vremenu., Površina prihvatilišta je 600 m2 i biće dovoljna za 500 jedinki fazanskih pilića starosti 5-6 nedelja. Fazančići u toj količini su kupljeni u fazaneriji Ristovača, obezbđena je hrana, voda i permanentno dežurstvo. Za očekivati je da će lovci u Lovćencu ove godine imati uspešnu lovnu sezonu kada je u pitanju lov na fazana. Vredni lovci u Lovćencu 20 u intereu članstva i da im je prioritet bio da svim članovima udruženja omoguće da love. Skupština je završena dodelom dela lovišta koje katastarski pripada Lovačkom društvu Jedinstvo u Platičevu na gazdovanje a koje je do tog momenta služilo kao rezervat udruženja. Poseban aplauz dobio je doajen rumskog lovstva, Radovan Tomić-Car koji je baš tog dana napunio punih 50 godina od kako se bavi lovstvom. Saborovanje lovaca u organizaciji Lovačkog društva Sloga Nikinci nastavljeno je takmičenjem saboraša u pucanju karabinom, pištoljem i takmičenjem u gađanju glinenih golubova. Naravno nije izostala ni čuvena sremačka šicara. Pehare najboljima dodelio je Đorđe Varničić, predsednik Lovačkog društva Sloga Nikinci. Ove godine bilo je značajno manje učesnika jer je ekonomska kriza učinila svoje. Tek, važno je da je Sabor održan i da je slavna tradicija nastavljena. Jeremija Trifunović

21 MILAN BULAT PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA Milan Bulat Lovačko društvo Zec u Bajmoku koje posluje i radi u okviru Lovačkog udruženja Subotička peščara u Subotici, održalo je svoju izbornu Skupštinu 25. aprila 2014.god. u Bajmoku. Skupština je konstituisana na delegatskom principu i sačinjavaju je predstavnici lovnih grupa. Nakon pročitanih izveštaja o rezultatima rada i finansijskom poslovanju u proteklom periodu Skupština je jednoglasno usvojila sve izveštaje. Kroz diskusiju je istaknuto da postoje određeni problemi sa zečijom divljači zbog nepovoljnih vremenskih uslova u proteklom periodu. Čine se određeni napori radi prevazilaženja nastalih problema. Takođe je istaknuto da je situacija sa srnećom divljači zadovoljavajuća a dokaz za to je odstrel srndaća u ovom lovištu sa trofejom preko 177 CIC poena. Nakon završetka radnog dela Skupštine prešlo se na izborni deo. Skupština je od dva predložena kandidata jednoglasno za predsednika izabrala Milana Bulata poznatog lovnog radnika i člana komisije LS Vojvodine za materijalno finansijska pitanja. Kako je ovo izborna godina i u L.U Subotička peščara predloženi su kandidati za organe i komisije u ovom udruženju. Za predsednika ovog udruženja ponovo je predložen Emil Čabarkapa dosadašnji predsednik ovog L.U.Skupštini su kao gosti prisustvovali sekretar LSV Dejan Milkov, Čabarkapa Emil predsednik L.U Subotička peščara i predstavnik stručne službe ovog udruženja Milanović Goran. Nakon završetka Skupštine priređena je zakuska za sve učesnike. D.M. LSV DODELIO POMOĆ LOVAČKIM UDRUŽENJIMA Odlukom Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine koji je na osnovu stručnih procena Komisije za uzgoj i zaštitu divljači koju vodi prof. dr Zoran Ristić izvršena je raspodela fazanskih pilića kao pomoć lovačkim udruženjima. Ove godine fazansku divljač dobili su 1. L.U. Srem Šid kom.starost 7-8 nedelja 2. LU Sr. Mitrovica 400 -kom.starost 7-8 nedelja 3. LU Graničar Jamena kom. starost 7-8 nedelja 4. LU Pećinci kom.starost 7-8 nedelja 5. LU Fazan Vršac kom.starost 7-8 nedelja 6. LU Žitište kom.starost 7-8 nedelja 7. LU Srndać B.Topola 100- kom.starost 7-8 nedelja 8. LU Beočin 100-kom. starost 7-8 nedelja Pre isporuke Komisija je izvršila pregled prihvatilišta i volijera u Lovačkim udruženjima i dala stručne preporuke i primedbe na sami čin prihvatanja i ispuštanja. Komisija je obišla sva lovačka udruženja i konstatovala da u većini postoje dobri uslovi za prihvatanje pilića a kod onih koja nisu uslovna ili nisu na adekvatan način pripremljena dati su detaljni opisi radova koji se moraju preduzeti da bi objekti bili u funkciji. VLG press posetite nas

22 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Iz ugla mladog lovca Piše: Miloš Kosanić KAKO DO STATUSA LOVCA, KORACI I TROŠKOVI Poštovani prijatelji, kolege lovci,ljubitelji divljači, prirode i pre svega ljudi imam potrebu da sa Vama podelim ovaj tekst u nadi da će oni koji do sada nisu pridavali važnosti ovom problemu početi da se ponašaju kako dolikuje jednom civilizovanom čoveku. Svesni u kakvom vremenu, ekonomskoj i sveukupnoj situaciji u zemlji živimo, znamo da je lov veoma skup sport, koji zahteva mnogo odricanja ali pruža neuporedivo više zadovoljstva. Svako od nas je postao lovac prvenstveno radi druženja, pa tek onda radi odstrela ili nekog (nadam se da je malo takvih) ličnog interesa. Za one koji još nisu, a planiraju da krenu u svoju lovačku priču podeliću neke početne i neophodne troškove koje će imati, a u nastavku apelovati da se pridržavaju nekih pravila lepog ponašanja u lovu. Prvi korak je učlanjenje u neko Lovačko društvo, lokalno ili u okolini nebitno, gde vam je godišnja članarina između 7000 i dinara, varira od društva do društva, neka društva naplaćuju i upisninu koja može da ide i do (pedeset hiljada) dinara. Teško mogu razumeti tu upisninu i u nekim društvima baš velike cifre. Koliko vidim raste nam prosečna starost lovaca i čini mi se da dosta mladih odustaje baš onog momenta kada mu saopšte koliko mora platiti odmah na startu tu zaista veliku količinu para za početak. Stariji lovci i rukovodstva trebali bi o tome bolje razmisliti. Ali dobro, kada i to prođete za godinu dana bi trebali da odradite pripravnički staž, položite za rukovanje vatrenim oružjem, još nekih 6-7 hiljada, a na kraju i lovački ispit koji izađe oko din. Kad to sve završite postali ste zvanično lovac, ako do tada niste već digli ruke od cele priče i od lova... Oni pravi ljubitelji sve to izdrže... E sad, postali ste lovac ali nemojte misliti da sve znate. Tek sada treba početi učiti kako od starijih lovaca tako i praćenjem lovačke štampe, kupovine lovačke literature i da ne zaboravim ako niste obučeni za internet kontakte, odmah treba kupiti kompjuter i navaliti na gutanje znanja. Položen lovački ispit samo je dobra osnova za početak sticanja potrebnih znanja za veštinu lova. A lov, ne zaboravite, podrazumeva, uzgoj i zaštitu divljači pa tek onda pucanje. A to bez znanja teško. I još nešto o čemu sanjaju i stariji lovci. Napraviti sebi lovačku sobu ili ako nemamo sredstava onda bar svoj lovački kutak. Kutak u kome će te na tenane, u miru pročitati nešto iz lovačke štampe, dobru knjigu ili se jednostavno odmoriti posle lovnih aktivnosti. Ali Pravi troškovi tek počinju naravno po prioritetu, odeća, obuća, oružje, pas, vozilo... Tržište, naša finansijska moć, a najviše trenutak formira cenu. Kod nas je oružje relativno jeftino i lovačku pušku koja će vas dobro i dugo služiti možete naći i do 150 evra + registracija i nabavna dozvola. Slična je cena i sa karabinima, kao i sa optikama neke niže klase. Ponavljam, sve zavisi od toga šta tačno želite i koliko ste spremni da za tu svoju želju platite. Kod odeće i obuće je slična stvar. APELUJEM na sve kolege, MASKIRNA NIJE LOVAČKA BOJA! Znam da je tokom mnogobrojnih nesrećnih ratova ostala gomila vojne odeće kod svih nas ali to nije odeća koja treba da krasi jednog lovca. Maslinasto zelena, ili odeća u boji lišća je nešto što mnogo lepše stoji na svakom lovcu a može da se nađe po povoljnim cenama na mnogo mesta u Srbiji. Pas je nešto što je po meni oličenje pravog lovca i moje lično mišljenje je da, lovac bez psa nije lovac. Posebno ako ste mlad lovac, ako pokazujete želju i volju da se 22 bavite lovom i kinologijom naći će se stariji kolega, prijatelj ili neko treći ko će to umeti da prepozna. Naravno, imati lovačkog psa velika je odgovornost i pored evidentno velikih troškova, od vakcina do ishrane morate biti spremni na veliki rad sa njim. Pravi lovački pas mora biti obučen za lov, a to pretpostavlja mnogo rada, pažnje i ljubavi. Ali ako ste se opredelili da postanete lovac sve je to kao pesma koja vas nosi. Sad, u stvari, sebe možete nazvati LOVCEM. Činjenica koja je najlepša u celoj priči je da smo u lovu svi isti i da tu ne postoje klasne razlike. Nebitno da li ste doktor nauka, lekar, profesor ili običan radnik, paor, u lovu smo svi prijatelji. Ono što je jako važno je da svako od nas mora da poštuje dan, mesto i ljude koji su oko njega. Jako je ružno videti i čuti ljude koji viču, dobacuju i zbijaju neslane šale sa ljudima koji su zadužen i za organizaciju lova. Možda vam ta osoba neće zameriti, ali će te dati jako ružnu sliku o sebi i svom lovačkom društvu ako ne poštujete govor lovnika, predsednika ili nekog sličnog. Takođe, napravićete sebi i drugima problem, jer nećete ispoštovati dogovor, pa samim tim i lov neće uspeti. Kažu da su lovci grupa ljudi koji kroz šumu traže najkraći put do kafane, ja kažem da je to istina, ali PRE LOVA NEMA ALKOHOLA! Svi smo svesni koliko katastrofalne posledice možemo imati i kakve se tragedije mogu desiti, alkohol i oružje ne idu zajedno! Posle lova je sve dozvoljeno i opuštanje je ono što smo zaslužili... Tamburica, pićence i dobra šala je ono što krasi svakog lovca... Nadam se da nisam odbio neke mlade, buduće kolege od ideje da postanu lovci, ali sam imao potrebu da naglasim sve što mislim da je jako važno. Često se i sam zaletim i ne vidim i drugu stranu medalje ali ako lov shvatite kao jednu plemenitu veštinu uživaćete jako dugo u njemu... Fudbalerom se može nazvati svaki momak koji kupi sebi za dinara kopačke, ali LOV JE PRIVILEGIJA ODABRANIH! Zato uživajte što ste deo tog kruga ljudi... Dobar pogled prijatelji!

23 posetite nas - LOVAČKI PODMLADAK BUDUĆNOST NAŠEG LOVSTVA Marjan Pupavac Predsednik komisije za lovački podmladak lovačkog saveza Vojvodine Marjan Pupavac iz Plandišta, prezentovao je Upravnom odboru LSV plan i program rada komisije kao i formiranje centralne evidencije članova lovačkog podmlatka koji će sadržati podatke prezime ime,adresu i jedinstveni matični broj. Evidenciju će voditi stručna služba saveza, a svaki član lovačkog podmlatka će dobiti člansku kartu LSVa sa markicom za tekuću godinu. 1. Kriterijum za učlanjenje će Lovačka udruženja postaviti sama a biće usklađeni sa Zakonom o udruženju građana i svojim aktima usklađenim sa Zakonskim propisima. 2. Nakon formiranja spiska znaće se tačan broj članova lovačkog podmlatka pa će shodno finansijskim mogućnostima svakom članu obezbediti nešto od stručne literature (Lovački priručnik,lovački kalendar,neka knjiga ili slično.) 3. Da se dostavi predlog udruženjima da dostave spisak sa članovima komisije za lovački podmladak udruženja koji će raditi sa članovima podmlatka iz svojih udruženja. 4. Takođe je plan za naredni period organizacija regionalnih susreta i takmičenja članova lovačkog podmlatka. 5. Planira se i organizacija predavanja iz oblasti lovstva odnosno pripreme za polaganje lovačkog ispita članova podmlatka kako bi bili dobro upućeni kada steknu uslov za polaganje. 6. Preporučuje se lovačkim udruženjima da odrede lica odnosno komisiju za lovački podmladak koja će vršiti edukacije omladine u školama. 7. Članarina za lovački podmladak od strane Lovačkih udruženja prema LSVu da bude besplatna. Nakon predloženog plana program je jednoglasno usvojen od strane upravnog odbora a predsednik Milan Pažin je poželeo puno uspeha u radu komisiji. Članovi Lovačkog podmlatka su budućnost našeg lovstva, to su sve budući mali predsednici,lovnici i aktivisti u lovstvu i trebamo im posvetiti posebnu pažnju koju zaslužuju. Nije uzalud izreka da: Nismo lovišta nasledili od naših predaka već ih zadužili za našu decu odnosno za članove lovačkog podmlatka, pa kako na mlađima svet ostaje tako će i lovački podmladak jednog dana držati lovstvo u svojim rukama. KARIKATURE NA TEMU LOVA Nikola Dragaš karikaturista i ilustrator iz Pančeva 23

24 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK TEST : zrna Piše: Tomo Svetić IPAK ZADOVOLJSTVO UZ GROM Kada se govori o lovačkim zrnima većina konstrukcijskih rešenja su mekana SP, šuplja HP ili zrna s polimerskim vrhom BT. Ovakva zrna su najčešća i rade odlično na mekanoj divljači (srndać) ali znaju često biti predestruktivna za meso divljači ako HP nije monolitno zrno. Za tvrđu divljač (vepar) neko tvrđe zrno je verovatno bolji izbor. Kod ovakvih zrna konstrukcija je čvršća, probojnost veća, pravilniji strelni kanal, pravilnije otvaranje, manje oštećenje mesa, manja izlazna rana i krvni trag su skoro pravilo. GROM proizveden u PPU iz Srbije je jedan od takvih zrna. Konstruktivno je čvrst, prednji deo je šupalj ispunjen olovom te izgleda kao obično SP (soft point) ili zrno mekanog vrha dok je zadnji deo izrađen od legure bakra. Kao lovac i direktor lovačke agencije isprobao sam skoro sva poznatija zrna na svetskom tržištu i odlučio proveriti šta to GROM nudi. Zašto GROM? GROM zrna su ponuđena u 3 kalibra: 7mm, 7.62 (.308) i 8mm u težinama 10.27g, 11g i 12g. Takođe se može kupiti gotova municija u kalibrima: 7x57, 7x57R, 7x64, 7mm Rem Mag, 308W, 30-06, 300WM, 8x57JS i 8mm Mauser (8x57JS za USA tržište). Samo zrno mi se učinilo odličnim izborom u svim kalibrima za većinu divljači koju sam lovio: srndać, lopatar, obični jelen, divlja svinja, medved, muflon i los (pucano od strane mojih kolega). Na divljači je zrno radilo minimalnu štetu uz lepe izlazne rane ostavljajući krvni trag. Neki se žale da divljač odlazi sa mesta nastrela ali pri pogocima u prsnu šupljinu nije nikakvo čudo jer to je za očekivati je punjen 170 grains zrnima, srednje brzine 800m/s energije cca. 3533J. Deklarisana brzina je 810m/s. Iako brzina ovog zrna nije maksimalna mora se priznati da je metak dobro balansiran i zrno efektivno bez obzira na nešto manju brzinu. Prilikom odstrela srndaća m i pogocima u plećke prostreli su bili pravilni sa izlaznim ranama oko 2cm prečnika. Izlazna rana bi bila ponekad i do 5cm ali samo ako su pogođene debele kosti, međutim oštećenja mesa su bila minimalna. Slično je bilo i kod odstrela lopatara, muflona, međutim mene je više interesovalo kako se zrno ponaša prilikom odstrela tvrde divljači, prvenstveno divlje svinje. Većina divljih svinja je odstreljena sa odličnim rezultatom koristeći GROM municiju u ovom kalibru. Zrna su penetrirala duboko, prenos energije na divljač je bio jako dobar, a udarni šok odličan. Izlazne rane sam imao i do 150 m udaljenosti, a divlje svinje su padale u krugu do 80 m. Najdalji zabeležen odstrel je vepar od 180 kg na udaljenosti od 180 m sa 300 WM uz slomljenu kost plećke i veliko oštećenje pluća pao je na mestu. Iznenadila me izlazna rana na ovoj udaljenosti s obzirom na pogodak u jaku plećku i nisam je očekivao (zrno je izašlo kroz rebra). Kroz dve godine odstreljeno je oko 200 divljih svinja sa ovom municijom u različitim 24 kalibrima. Oko 90% divljih svinja palo je u krugu 30 m i tek je nekoliko zrna pronađeno u divljači. Nakon ispaljenih cca. 600 metaka (uključeni su moje kolege i ja) GROM se pokazao kao odlično zrno za divljač veće i manje biomase. Za moj način lova definitivno bolje nego obična meka zrna. Plus/minus Kod fabričke municije PPU barut mi se nije svideo jer jako prlja cev, a olovno jezgro odvaja se od tombaka. Moram priznati da ova pojava razdvajanja nije stalna i obično se događa kad se zrno zaustavi. Brzine zrna su testirane na CZ i bile su za 10m/s niže od deklarisane sa prosečnom razlikom u brzinama od oko 20m/s, što je prihvatljivo za fabričku municiju. S ovom puskom grupa je bila 4cm na 100m iako je sa rucno punjenim streljivom puska mogla napraviti grupu od 15mm na 100m. Benelli ARGO, poluautomatska puška je radila grupe 2.5-4cm na 100m. Moram istaći da sam sa grupisanjem bio prilično zadovoljan, međutim moje kolege koje su mi pomogle u sakupljanju informacija sa terena žalili su se na razbacivanja grupa pogodaka. Naime neki su meci imali više neki manje baruta. Ova pojava se pokazala i kod mene

25 posetite nas - nakon municije kupljene godinu dana kasnije od testiranog. GROM zrno je odličan proizvod povoljne cene, međutim taj potencijal nije iskorišćen do kraja zbog lošijeg kvaliteta punjenja municije. Municija u celini je na žalost poluproizvod jer nekad je napunjeno dobro nekad loše tako da se mogu dogoditi velike razlike u grupi pogodaka između serija različite proizvodnje u istom kalibru. Bez obzira na kalibar onaj ko se odluči za GROM biće zadovoljan performansama koje zrno GROM pruža. Test idealnog zrna Zaintrigiran prepirkama lovaca o idealnom zrnu odlučio sam učiniti test lovačkih zrna s univerzalnim kalibrom Nije to nikakav poseban test i takvih testova ima po stranim magazinima i internetu dosta, međutim često puta takvi testovi su marketinški plaćeni i pobednik se zna unapred. S druge strane mnogi lovci nemaju pristup internetu ili nemaju vremena da traže podatke. Za test sam odlučio isprobati Igman SP 11,7g, Winchester SP 11,7g, PPU Grom 11g, Barnes TSX 9,7g, Barnes TSX 11,7g i Norma Oryx 13g. Testna puška je bila IŽ-94 kombinirka u kalibru 30-06, 12/76mm. Testni medij je ručno izrađen od novinskog papira. Prvih 6 cm papira je bilo namočeno u vodi, nakon toga sam stavio katalog debljine 2.5 cm tvrdih korica, komad bakelitne plastike debljine 4mm i nakon toga novinski papir delimično namočen u vodi. Ukupna debljina medija je bila 58 cm. Testirao sam otpornost zrna na prepreku i probojnost. Cilj je bio da medij približno dočara pogodak u plećku gde zrno mora proći kroz jake mišiće i kost da dođe do unutrašjih organa. Udaljenost mete je bila tačno 100m. Igman SP 11.7 grama je stara konstrukcija mekog zrna koje je zbog niske cene popularno na prostorima i kod nas. Brzina je oko 820m/s, Energija oko 3933J. Zrno se pri pogotku potpuno raspalo u male komadiće ostavljajući košuljicu odvojenu od jezgra. Strelni kanal je širok očekivano, penetracija je oko 25cm. Winchester CPX grama je nešto poboljšana verzija zrna koju koristi Igman i očekuje se kontrolisano razleganje. Brzina zrna je 825 m/s, Energija 3981 J, a rezultat sledeći. Zrno se otvorilo jako rano i nešto više kontrolisano, strelni kanal je jako širok međutim zrno se ipak raspalo na nekoliko većih komada. Penetracija je bila 32cm. Grom 11 grama je polu monolitno zrno. Strelni kanal je nešto uži ali pravilniji dok je penetracija daleko veća, 52cm. Ovo zrno je s razlogom jedno od najtraženijih na balkanskom tržištu. Zrno se nije raspalo već je prednji, olovni dro ispao prilikom vađenja zrna. Prednji dro nije bonded ili povezan s košuljicom, ponekad se raspadne i radi dobar strelni kanal dok ostatak zrna radi veliku penetraciju. Barnes TSX 9.7 grama je ručno punjen metak brzine oko 900m/s i Energije oko 3900J. Radi se o monolitnom zrnu izrađenom od legure bakra u potpunosti. Zrno je zadržalo masu u celosti, otvorilo se pravilno ostavljajući pravilan strelni kanal te penetriralo zavidnih 46cm. Zbog svoje velike brzine ovako brzo zrno stvara velike podleve na tkivu ali ne i velike izlazne rane. Barnes TSX 11.7 grama je takođe ručno punjen metak približne brzine oko 820 m/s te Energije oko 3900J. Zrno se otvorilo nešto kasnije od prethodnih ostavljajući lep, širok kanal dubine izvrsnih 56 cm. Nije ni čudno da sa ovakvim zrnom i kalibrom poput ili 8x57 JS lovci love uspešno gotovo svu divljač sveta. Prenos energije je izvanredan za monolitno zrno, a izlazna rana skoro pravilo i kod najjačih veprova. Jako je otporno na sitne grančice i zadržava pravac leta odlično. Norma Oryx 13 grama je svetski poznati teškaš prosečne brzine oko 750m/s i Energije oko 3650J. Iako na papiru brojke ne izgledaju impresivno rezultat je odličan. Zrno je meke konstrukcije ali je bonded eng.= povezano. Košuljica je posebnim procesom povezana sa olovnim jezgrom što dovodi do kontrolisanog otvaranja i sprečava odvajanje olova od bakrene košuljice. Rezultat je bio odličan. Zrno se otvorilo rano, napravilo širok strelni kanali i na moje čuđenje imalo snage da prođe kroz testni medij. Zrno je ostalo u komadu međutim nakon izlaska zadržalo se u kamenu gde je izgubilo 50% mase. Zaključak Ovaj test je samo prikaz šta se događa sa zrnom pri pogotku u tvrdo ili u prepreku na putu do cilja. Igman i Winchester iz testa su zrna koja naprave lepu gljivu pri pogocima u mišiće, prenose veliku energiju ali ne rade redovno izlaznu ranu što smanjuje šansu za obilan krvni trag. Isto tako u pucanju na divljač u pogonu raspadaju se pri pogotku u granje stvarajući mnoštvo sitnih projektila dovoljno jakih da rane divljač, psa ili lovca. Njihova namena je odstrel mekše divljači (jelen, muflon, divokoza itd.) te treba izbegavati pucanje u plećku. Slična zrna daju dobar efekt pri pucanju na veće daljine ili u kalibru 9.3 mm sa zrnima preko 16g. Grom, Barnes TSX i Oryx su namenjeni za odstrel tvrde divljači poput divlje svinje ili afričke divljači. Prenose energiju jako dobro i retkost je da ne naprave izlaznu ranu. Krvni trag je uglavnom uvek obilan, a štete na mesu manje. Oryxova 25 jezgra je dodatno pojačana u odnosu na serije proizvedene pre 5 godina. Kod Barnesa sam primetio češće odbijanje prilikom lova na terenu gde ima dosta kamena tako da treba biti jako pažljiv prilikom lova pogonom. Daleko bolje podnose pogotke pri velikim brzinama u odnosu na klasična SP zrna. Barnesova zrna na našem tržistu nudi češki Sellier & Bellot.

26 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Da li ste znali Piše: Predrag Đurđev ZAŠTO OLUČENE CEVI PROPADAJU? Verovatno su svi čuli za frazu nagrižena cev. Neretko je svi upražnjavamo i srećemo se sa njome. Šta sve utiče na to da cev bude korodirana? do nagrizanja, habanja i propadanja istih. Šta se dešava u cevi Koliko puta ste bili u prilici da pročitate oglas: - Prodajem karabin, kao nov, ispalio ne više od dvadesetak metaka, malo nagrižena cev. Super povoljno Divota, uz povoljno dobiješ i malo. Bez prevelike filozofije i drame, za opšte stanje olučenog oružja kriv je isključivo vlasnik. Neznanje, nedostatak vremena ili nemar su glavni uzroci prebrzog propadanja karabinskih cevi. Jednostavno,oružje nije blagovremeno i permanentno održavano ili tretirano postupkom kojim se nalaže pre i posle pucanja. Već i vrapci na grani znaju da ako se cev ne čisti, narodski rečeno neće dugo. Pa zašto je onda svakom trećem karabinu u Srbiji cev u jadnom stanju? Zašto nam cevi izgledaju kao da je neko u njoj jeo štrudlu sa makom? Opšta je zabluda da se karabin u toku lovne sezone ne treba redovno čistiti i da je to nepotrebno. Jedna od teorija zablude je i da posle jednog - jedinog ispaljenog metka, ne čisti lovačka alatka. Druga teorija glasi, da je dovoljno provući suvu ili uljem natopljenu krpicu posle pucanja par metaka i da je to perfektno. Posebno vlada mišljenje da, ako se puca svaki dan, čišćenje nema efekta i da permanentno korišćenje ne utiče na ruiniranje cevi. Postoje i stručnjaci koji tvrde da čišćenje posle svake upotrebe može narušiti preciznost. I tako u nedogled. Uz redovno i pravilno održavanje, vaša karabinska cev će trajati onoliko dugo koliko je deklerisao proizvođač u jedinici ispaljenih metaka. Takođe, neminovno je da se cev haba i da ima životni vek. Na nama je da joj omogućimo da precizno i pouzdano ispali tih par hiljada metaka pre nego ode u penziju. U ovom tekstu nećemo opisivati način i metode čišćenja i održavanje olučenih cevi već će mo se fokusirati na uzroke koji dovode 26 Kao što smo naveli, cev se pre ili kasnije mora potrošiti. Samim činom opaljenja i prolaskom metka kroz cev dešavaju se pojave iz domena fizike, hemije, matematike i još po neka. Tu se ukrštaju zakoni mehanike, kinetike, termoenergetike, termodinamike, metalurgije i da ne nabrajamo dalje. Najednom dolazimo do saznanja da se prilikom pucanja dešavaju složeni procesi i da to nije baš tako jednostavno kako izgleda. Postoje faktori na koje možemo uticati ili ih neutralisati i postoje oni koje ne možemo sprečiti. U nastavku teksta ćemo se fokusirati na neke od njih. Važno je znati koje faktore možemo kontrolisati, ublažiti ili smanjiti. Zapravo, osnovna je poenta ne dozvoliti eroziju i nagriženost cevi dok je habanje - trošenje - neminovnost. Šta možemo kontrolisati: Permanentno i pravilno čišćenje je od presudnog značaja za održavanje i dugovečnost olučenih cevi. Posle svake upotrebe, u što skorijem roku, očistite vašeg ljubimca. I to temeljno. Koristite dokazana sredstva za čišćenje i podmazivanje. Pazljivo upotrebljavajte šipku sa adekvatnim nastavcima. Ne preskačite upotrebu mesingane četkice pošto je ona neophodna za skidanje naslaga, naročito bakarnih. Pazite na usta cevi i dodirivanje šipkom po istoj. Uvek provlačite šipku od zatvarača ka ustima. Obavezna je upotreba

27 posetite nas - šipke koja rotira u dršci jer to obezbeđuje pravilno vođenje četkice kroz kanale cevi.. Maksimalno izbegavajte kanap kao alat. Poješće vam usta i načiniti nepreciznu pušku.. Čistite vaše oružje i kad ne puca. Minimum jednom u tri meseca. Čišćenje je presudno da ne dobijete nagriženu cev Vodite racuna gde čuvate oružje. Naizgled nevažno, ali je to bitan faktor. Neprijatelj cevi su pored ostalog i kondezacija, vlaga, znojave ruke, agresivna prašina. Cevi se čuvaju na konstantnoj temperaturi od oc, bez vlage, kondenzacije i čuvene promaje. Nije na odmet uvek držati začepljenu cev nekom nauljenom krpicom ili poklopcem. Time sprečavamo permanentni dotok vazduha koji sa drugim činiocima potpomaže koroziju. Ne čuvajte / odlažite oružje u kožnim futrolama. Ovakve futrole su tretirane hemijskim postupkom kod štavljenja koji sadrži agresivne tvari koje nagrizaju metal. Uopšte, izbegavajte držanje pušaka po futrolama dok se nalaze u kućnom okruženju. Ne koristite municiju koja je laborisana jako davno. Ona je po pravilu loše kondicionirana i u barutu, kapisli i zrnima su počeli hemijski oksidacioni procesi koji pojačano erodiraju cev. Nikada ne koristite metke sa kapislama od živinog fulminata. Njih srećemo u municiji vojnog porekla i lovačkoj municiji starijeg datuma. Pomenute kapisle su smrt za cevi. Ne koristite jevttinu i municiju loših balističkih performansi. Takva municija je po pravilu sačinjena od loših komponenti. Čišćenje i podmazivanje vršite sa adekvatnim solventima. Za konzerviranje koristite samo preparate koje je propisao proizvođač. Ukoliko vaš karabin neće biti korišćen duži vremenski period, ni slučajno ne koristite razne tovatne ili grafitne masti. To su proizvodi za automobilsku a ne za oružarsku indistriju. Benzin, naftu, petrolej, WD 40, silikonske sprejeve, možete upotrebljavati samo kao sredstva za pranje i odmašćivanje a nikako za čišćenje. Njima nećete oštetiti vaše cevi ali nećete imati propisno čisto oružje. Trudite se da uvek razdvojeno koristite solvente za čišćenje a posebno za podmazivanje. Tretiranje čarobnim vodicama jedan preparat za sve ne daje rezultate. Tim postupkom oružje ostaje čisto ali ne zaštićeno. Šta ne možemo kontrolisati: Prljanje cevi barutnim ostatcima posle ispaljenja metka je proces kojeg ne možemo izbeći. Sami po sebi ovi nanosi u cevi ne predstavljaju veliki problem i lako se uklanjaju. Nisu preterano agresivni i običnim rastvorima se lako uklanjaju tokom čišćenja. Ukoliko se natalože usled velikog broja ispaljenih metaka mogu formirati karbonske naslage. Tada ta pojava postaje opasna. Trenje zrna o zidove cevi je jedan od pratećih uzroka trošenja iste. Sa loše kalibrisanim zrnom i pravljenim od lošeg materijala trenje se multiplikuje i delimično smanjuje vek cevi. Zato, koristite samo kvalitetnu municiju čiji su dijametri / prečnici zrna tačno izrađeni na datu meru vašeg kalibra i čija je košuljica izrađena od kvalitetnog bakra. Naslage bakra, mesinga, olova i ostalih sastojaka od koga je načinjeno zrno zadržavaju se po poljima i žljebovima vaše cevi. Ovaj proces je neminovnost, koji nastaje kao direktna posledica visoke temperature kod ekspanzije barutnih gasova, Korozija u prelaznom konusu cevi pritiska u cevi, trenja zrna pod velikom brzinom i kvaliteta žljebljene cevi / otkivka. U zavisnosti od proizvođača i kvaliteta oružja ove manifestacije su izraženije ili obrnuto. Pomenute naslage ozbiljno utiču na preciznost i dugovečnost cevi. Postoje na našem tržištu posebni preparati kojim se odstranjuju nanosi bakra i olova tokom redovnog čišćenja. Preporuka je da se naslage obavezno uklanjaju posle ispaljenih metaka. Ukoliko vasa puška drastično gubi preciznost, obavezno prvo očistite bakrene naslage. Najveća opasnost za cev su barutni gasovi koji nastaju tokom ispaljenja zrna. Vreli gasovi, pod velikim pritiskom i velikom brzinom projektila najviše erodiraju cev. Prozvođači baruta sve više rade na proizvodima koji nisu toliko agresivni i da u dodiru sa vazduhom ne stvaraju previše korozije. Na žalost, kiseonik koji sagoreva tokom opaljenja obilato pomaže da se nagriza cev i to je nemoguće sprečiti. Naročito su podložni koroziji: komora metka, prelazni konus i prva trećina cevi. Iz tog razloga, brzi i Magnum kalibri su poznati po kratkom veku cevi /u proseku kom./ Pod bržim kalibrima podrazumevamo one koji imaju mali dijametar zrna i početne brzine preko 1000m/s. Budite svesni da životni vek cevi kalibra i 8x57 nisu jednaki. Vićina podataka iz ovog teksta je poznata našim lovcima. Namera pisca ovih redova je da još jednom podseti sve korisnike 27 Izgled čela zatvarača usled lošeg održavanja Šipka nesme da dodiruje usta cevi olučenih cevi da je blagovremeno čišćenje jedini put da naše oružje ostane u kondiciji duži niz godina. Zaboravnost ili nemar nas može koštati puno nevolja i puno para. Petnaestak minuta posle svakog pucanja koje će mo odvojiti za čišćenje, daće nam mogućnost da dugo uživamo u našim ljubimcima. I da podsetimo...stanje oružja govori o kakvom se lovcu radi. Ako želite da procenite svog kolegu, zavirite u njegovu pušku.

28 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Praktična lovna kinologija KAKO PAS UČI Piše: Međunarodni kinološki sudija i instruktor: Obrad M.Štrbac STRPLJENJE I DOSLEDNOST UČITELJA Jednostavno rečeno svako to i ne može, budimo objektivni. U svetu imamo mali broj vrhunskih trenera i dresera pasa, ili kako ih u narodnom rečniku nazivamo dresera pasa. Prvenstveno radi toga što to nije nimalo lak posao, a ljudi koji se time bave na neki način su posebni ljudi. Rad sa psom može da obavlja samo ličnost mirne naravi, a da pri tome ima znanje i sposobnost animacije kod psa. Naravnio ne mora biti i lovac. Pa posebni jer imaju istančan odnos ka psima, imaju savršeno smiren i uravnotežen nervni sistem, kojima nervi dozvoljavaju da se ni malo ne uznemiravaju u nijednom delu svog zanimanja. Dakle, obuka može početi ako imamo u igri par. Čovek i pas. Prvi je onaj koji je ALFA od početka do kraja, on ima zamišljen plan, zacrtan program, postavljen cilj. Kao profesor kad priprema predavanja učenicima. Taj njegov plan sesastoji se uglavnom od tri faze obuke ako su lovački psi u pitanju. Prva je kućna obuka, zatim druga dva dela su dorada poslušnosti koja se može izvoditi u zatvorenom ali i u otvoreneo prostoru, te ona treća na terenima, polju, šumi na vodi. Ova gore naslovna reč STRPLJENJE je ključ svega, i nju ćemo ponavljati, kako bi sačuvali razum i našeg učenika vodili kroz faze obuke, bez poteškoća, i izbegli razno razne 28 nesporazume i neugodnosti za oboje. Poznata poslovica kaže: Starog psa ne možeš naučiti novim veštinama! Međutim to je delomično tačno, naročito se to odnosi na psa koga su prvo pustili da ostari, pa onda nešto hteli da ga obučavaju. Ali kada se sa našim štenetom započne pravovremeneo i kontinuirano nastavi uz stalno ponavljanje gradiva, ono će i kada odraste, i do kraja svog ne tako dugog života, zadržavati sposobnosti učenja. Savršen primer je naše školvan-

29 je. Započeli smo sa 6-7 godina prvo svoje školovanje, a sa dvadesetak i više upisali fakultete. Dakako neki se ljudi i posle ovog doba usavršavaju, nastavljaju uspešne karijere, školuju se, a sve zahvaljujući onome što su zapravo na početku ostvarili. Zar možemo tako zamisliti nekoga ko je prvih 20 godina bio bez škole, negde po strani, i nakon toga se uključio u školovanje? Nikako. Dakle važi isto pravilo i za ljude i za pse. Za psa čija je obuka započeta na vreme i pravovremeno, učenje automatski postaje način života, i naš mali učenik se tako prilagođava i marljivo uči, a mi mu samo svesrdno pomažemo. posetite nas - Asocijacije Naš učenik uči pomoću asocijacija, i ceo proces se odvija stalnim ponavljanjem, zatim ponavljanje i onda opet ponavljanje gradiva, i tako sve dok to što ga učimo ne postane navika učenika, ili bolje rečeno, deo ponašanja psa. Tek tada slobodno možemo reći da je pas savladao komandu. Postoje dva različita nivoa na kojima pas uči - svestan i nesvestan. Kada pas ponavlja radnju jedne te iste situacije i na isti način, nazivamo nesvesna. U ovom delu psa niti prinuđavamo niti nagrađujemo, on jednostavno radi ono što od njega i očekujemo, jer to pre nikada nije radio, na bilo koji način. Naš učenik će vrlo brzo shvatiti i početi razlikovati šta je igra a šta je učenje i izvršavanje datih zadataka. SVESNO učenje se odnosi na one situacije, kada on mora da zna da ga nečemu učimo, tj. na formalnu obuku, a koja treba da započne sa starosti šteneta sa oko 12 nedelja. Štene tada polazi u školu, a mora da se uklope neke vrlo važne pretpostavke. Metodi i sredstva su : zdrav razum, ljubav, nežnost, doslednost, strogost, i opet i još više strogosti, sve do potrebe i one neželjene isprašiti malo po turu. Uslovi Pa kako pas uči? Opet kao i dete. Na isti način. Svakako da bi obuka bila uspešna učenik mora da zavoli školu i učitelja, i dok se to ne poklopi nema normalnog učenja niti rezultata. E ovde ima jedna neverovatna ali dokazana činjenica. Naučnici su ipak dokazali na testiranju određenog broja pasa, u različitim rasama, i utvrdili da ni jedna nije inteligentnija od ostalih, ali da u svakoj od rasa postoje individualne razlike u inteligenciji, što sam tokom svih mojih dugih godina rada i druženja sa psima ptičarima, davno već zaključio i utvrdio. Ovo sam prenosio mladim ljubiteljima pasa, kojiima tek predstoji kontakt sa psima različitih osobina, linija i rasa pasa. U ovome je jedno važno i bitno, a važi za sve rase, da štene u svom ranom uzrastu ima puno kontakta sa ljudima, u periodu svog mentalnog razvoja. Takodje i sa drugim psima. Ključ učenja je da mladi pas stekne prisan odnos sa ljudima i da bez straha prilazi, jer će to olakšati rad i školovanje. Kada pas nema straha od ljudi i drugih pasa, on će maksimalno koristiti inteligenciju.takodje navikavanje na okolinu, koju pas vrlo lako pamti. Ovo mesto se prvenstveno odnosi na mesto gde vršimo radnje sa njim, tj. školovanje, ako nije tu stekao neku neugodnost, ili bol, te da nije ni na koji način tu uplašen.tada će svu svoju pažnju usmeravati na naše nagovore i uputstva, i izvršavati ih bez straha. Sigurnost U svemu su prvi utisci važni. Štenetu prvi naš kontakt sa njim treba da bude prijatan, i nakon toga zauvek. Nežnost svi volimo, a sa tim se događa i sigurnost, međusobno poverenje, i poslušnost.taj odnos je vrlo važan za sve što će se kasnije dešavati između nas i psa. Svi psi se rađaju sa jednom neverovatnom osobinom, a to je da nas zavole i zadovolje. Isto to žele, da im gospodar bude zadovoljan i zahvalan. Ovo sve postaje važno sredstvo u samom procesu obuke, a naši kontakti i sporazumevanje, forma maženja te pažljivog i prijatnog ponašanja. Moramo pomoći mladom psu da savlada na bezbolan način sve neprijatno oko sebe, neugodne zvukove, nove mirise, predmete i ljude sa kojima će se susretati, jer je napustio do tada bezbednost svoje majke, i miran način dosadašnjeg života u zajednici. Zato nemojmo brzati, glupo postupati i na brzinu gledati da što pre psa osposobimo za praktičan lov, jer ćemo se ubrzo razočarati, i doći do nekih nama neželjenih rezultata, a umesto u sebi, tražiti pogrešne krivce u svima drugima. Štene se vodi u školu, a ne u lov, i to je pravilo koje moramo svi poštovati. Kako škola traje, naš zdrav razum ukazuje, kako i na koji način treba da izbalansiramo načine i metode nagrada i kazni za učenika, kako bi se mehanizam učenja mogao nastaviti, ali da obojica budemo zadovoljni. Nežnost Našem učeniku trebamo stalno dokazivati i pokazivati šta od njega želimo. On će kroz neke faze pokazivati i svoje vrline, a to je da pokuša da izbegne određenu radnju, jer moramo shvatiti da je i on živo biće koje ima i svoja razmišljanja i potrebe. Zato mu pokažimo radnju na najjednostavniji način onu koju želimo da uradi, a sa takvim postupanjem ćemo ga vrlo brzo naučiti, i onda prelaziti u novo gradivo. Sve dok ne savlada neku radnju ne prelaziti u novu fazu jer ćemo ga tako dovesti do sopstvenog košmara i zabune, a time i nedovoljno obučenog psa, dakle, čestim ponavljanjem, on će shvatiti našu želju, i rado je uraditi, i onda možemo dalje. Ponavljam namerno važne reči. Trener ili učitelj mora biti dosledan i strpljiv, te na razuman način svoje znanje prenositi na mladog psa, kako bi brzo i jednostavno prihvatio i svladao temu. I ne zaboravimo sledeće i važno. Ne vodite psa na obuku ako ste ga nahranili ili je bolestan. Nikada i nikada. I prvo. Ako ste razdražljive naravi, ili vas je prethodno neko isprovocirao i naljutio, nipošto ne prilazite psu, jer ćete svoje duševno stanje preneti na njega, a on će to veoma brzo uočiti, ne izlazite u školu. Bolje preskočiti nego greške raditi, ima vremena ako smo se za to opredelili. Obučavanjem svoga lovačkog psa, radite nekoliko vrlo korisnih i velikih stvari. Istestiraćete sebe kao ličnost, kao dresera i vodiča lovačkog psa, vaše mogućnosti oko školovanja, te nešto što je vrlo bitno za ovoga psa sa kojim trebate da lovite. Neškolovan i neobuzdan pas u lovištu je nekoristan i smeta svima. Zamerate se drugovima-lovcima, i nemate sami lovačko uživanje jer vas ometa vaš pas. Zato srećno u obuci sopstvenog psa, a možda se jednom prihvatite da to isto uradite prijatelju ili nekom drugom i to veoma uspešno.. 29

30 VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK Praktična lovna kinologija ISPRAVLJANJE MANA Piše: LSV press Pas može imati dve vrste mana, mane po obliku tela i mane u navikama, tj. mane u radu i ponašanju. Obe mogu biti ili nasleđene ili stečene. Po obliku tela pas može imati nasledne mane u zubalu, obliku glave, očiju. Šta je pas u tom pogledu nasledio, ne možemo ni na koji način menjati. Šta je pas u tom pogledu nasledio, ne možemo ni na koji način menjati. Na razvoj pasjeg tela možemo uticati, i to vrlo mnogo u pozitivnom, a takođe i u negativnom smislu. Ispravnom ishranom i sistematskim gibanjem pas će razviti lepe oblike tela i obratno, slaba ishrana i stalni vez na lancu ostaviće na telesnoj građi beleg nemara za psa. Dakle, lepota tela zavisi od našeg postupku sa psom, dok oblik glave ostaje nepromenjen. Nasledne mane u radu i vladanju jesu: manjak temperamenta, slab nos, slabo stajanje, goropadnost i bojažljivost, te strah od hica (taj može biti i stečen). Za ispravljanje nasleđenih mana nemoćni smo. Ako pas nema temperamenta ni oštar njuh, mi mu ga ni na koji način ne možemo dati. Stečene mane jesu: razgonjač divljači, pas koji divlja na hitac ili ga se boji, trgač divljači, loš aporter, zakapač divljači, razgonjač peradi, neposlušan i isprebijan zaplašen pas. Te mane možemo ispraviti ukoliko pas nije prestar i nije te mane previše usvojio. Sa razgonjačem divljači moramo uporno ponavljati vežbe na dugoj čvrstoj uzici i prisiljavati ga da pri svakom dizanju divljači legne i ostane neko vreme u tom položaju. Jednom rečju, treba stalno vežbati vežbe. Važno je da uvežbavamo što češće i sve ostale vežbe u poslušnosti: dolazak na zvižduk, leganje na zvižduk, gde god ga ovaj zatekne. Na dugoj ćemo uzici istim načinom vežbati i psa koji divlja na hitac. Na svaki hitac prisilit ćemo ga da legne i da u tom položaju ostane neko vreme, tj. do zapovedi ustani. Mnogo neugodnija i teža mana jest strah od hica. Taj je strah upravo strahovit u pasa koji ga imaju. Takav će pas samo kad vidi da dižemo pušku odjuriti glavom 30 bez obzira pa i na najveće udaljenosti i neće nam se sam vratiti, moraćemo za njim da ga uhvatimo. Svako kažnjavanje takvog psa još učvršćuje tu njegovu manu. Budući da je ona nasledna, bezuslovno je potrebno da se takvi psi izluče iz rasploda. Da može biti i stečena, dokazuje okolnost da su je stekli neki psi koji je pre nisu imali, a nakon što su bili nastreljeni, pojavila se. Meni se dogodio slučaj da sam pucao za oblačnog vremena na grlicu; kada je pala a pas je hteo da je aportira, udario je u našoj neposrednoj blizini grom. Usled toga pas je dobio silan strah od hica i gotovo godinu dana sam se trudio da ga toga oslobodim. Uspeo sam, ali ako mesec dana nije čuo hitac, prvi hici su mu opet vraćali strah. Ta se mana leči ovako: Uzmemo pomoćnika i pođemo sa psom u dobro ograđeno dvorište ili vrt. Po-

31 posetite nas - moćnik ponese sa sobom vazdušnu pušku sa dosta metaka. Psa držimo na kratkom vezu, a pomoćnik sa puškom ode od nas što je dalje moguće. Podigne vazdušnu pušku i odapne metak. Pas već pri podizanju puške, ako je to video, nastoji svom silom da se od nas otkine i otrči glavom bez obzira. Budući da je na vezu to ne može učiniti a mi ga umirujemo i gladimo po leđima. Ta se vežba taj dan a i sledećih dana često ponavlja. Psa neprestano umirujemo, pokušavamo se s njime poigrati, gladimo ga, a uz to ga puštamo na sve duži vez, dok ga konačno iz njega ne ispustimo. Vazdušne puške ne čine jak prasak i pas se dosta brzo na njega priuči. Usled toga izgubi strah već pri dizanju puške. Kada se pas već sprijatelji sa vazdušnom puškom i njenim odapinjanjem, a to ćemo postići samo tako da s njim za vreme tih vežbi postupamo što lepše, pređemo na drugi stupanj vežbanja. Pri tome upotrebljavamo, umesto vazdušne puške, flobert. Počnemo jednako kao i sa prethodnom puškom. Za prvih hitaca će se pas možda opet početi bojati no ako ga umirujemo i milujemo, prestaće. Ako je dobar aporter možemo mu nakon svakog ispaljivanja metka baciti goluba, grlicu ili divlju patku, da je donese. U takvom slučaju možemo radije dopustiti da pas počne divljati na hitac, nego da ga se boji. To je slično slučaju ako imamo savijen papir, a hoćemo ga izravnati. Savijemo ga na suprotnu stranu i on će se izravnati. Na trećem stupnju uzmemo pravu pušku sa što je moguće slabije punjenim mecima. Pomoćnik okrene pušku od nas da se hitac što je moguće slabije čuje, a mi sa psom postupamo kao i napred, tj. umirujemo ga, bodrimo i milujemo, a možemo mu baciti i što za aportiranje. Tek pošto smo psa u zatvorenom prostoru oslobodili straha od hica, možemo s njim otići u lovište. Poželjno je da prvi hitac koji čuje u lovištu bude tako udešen da je divljač pala, da ju je pas vidio i da mu dopustimo da odmah pođe po nju, što ne dopuštamo drugim psima. Strast za hvatanjem pale divljači takođe deluje tako da potiskuje strah od hica. Kad smo psa potpuno oslobodili od toga straha, možemo od njega ponovno tražiti da legne kad je divljač pala i da je tek na zapoved donese. To postignemo opet dužom uzicom i koralom, kojim pse prisiljavamo da legnu kada je divljač pala i tek na zapoved odu po nju. Odučavanje psa od straha na hitac mukotrpan je i dugotrajan posao, a mnogo puta se ni ne isplati, osobito u pasa koji mogu ići samo u gruupni lov. Ako se u tom lovu mnogo puca, takav se pas, iako je od tog straha oslobođen, ipak neće ponašati kao drugi psi. On, naime, redovno neće tražiti sa veseljem, jer ga često uzbuđuje pucnjava, nego će redovno ići za petama svoga gospodara. U pojedinačnom lovu, tj. kada lovi samo sa gospodarom, može postati i odličan pas, potpuno oslobođen straha od hica. Sa takvim psom može se vrlo lepo loviti, osobito ako se pred njim odstreli mnogo divljači, a on je dobar aporter, kome donošenje čini veliko veselje. Ima pasa koji pri donošenju, odnosno hvatanju, divljač zgrabe tako čvrsto da iz pernate divljači ispadnu creva, a zecu popucaju kosti. To je teška mana, jer takav pas načini u lovištu veliku štetu. Sva divljač koju on donosi izgubi mnogo na vrednosti, pa ga od toga moramo što pre i što temeljitije odučiti. To postižemo ovako: odstrelimo grlicu, kumriju. goluba ili trčku, tj. divljač koju možemo dobrim delom staviti u ruku i obuhvatiti 31 je što je više moguće šakom i prstima. Psa posednemo i uz zapoved»aport«stavimo mu tu divljač zajedno sa našom rukom u gubicu. Pas neće divljač stisnuti radi toga što oseća da mu je u gubici uz divljač i naša ruka. Obilno ga hvalimo i vežbu ponavljamo dok pas shvati da je nama drago da on divljač nežno drži u gubici i da je ne stiska. U daljnjim vežbama stavljamo psu u gubicu divljač tako da sve više povlačimo našu ruku, dok mu napokon na kraju dajemo divljač samu. Ukoliko bi je opet pokušao stiskati, oštro»ne«trgnut će ga, a pravilno držanje treba obilno hvaliti. Kada smo postigli potpuni uspeh kod psa u sedećem stavu, zapovedimo mu da se digne i pođe sa divljači u gubici sa nama. Svaki pokušaj stiskanja treba sprečiti oštrim povikom ne, a svako ispravno nošenje obilno hvaliti. Kada smo i tu vežbu uvežbali, držimo psa na kratko, a divljač stavimo pred njega na zemlju. Zapovedimo mu da je digne. Svako stiskanje sprečimo trzanjem povodnikom i povikom»ne«, a svako pravilno hvatanje obilno hvalimo. Pas će tim načinom prestati stiskati i oštećivati odstreljenu divljač. Neki psi dugo gnječe odstreljenu divljač i donesu je tek nakon dugotrajnog zapovedanja i srdžbe vodiča. To je takođe nepoželjna mana, jer je sigurno i takva divljač oštećena. Takvog psa privežemo na dužu uzicu, bacimo mu divljač i zapovedimo»aport«. Kada je došao do divljači i uhvatio je, smesta mu zapovedimo dođi i povlačimo ga uzicom ka sebi. Ako je divljač ispustio, prestanemo ga vući i ponovno zapovedimo da je uzme. Čim ju je uzeo, opet sledi zapoved dođi i vuče je ka nama. Ako pravilno radi, sledi obilna hvala, koja mu čini veselje i daje pobudu da izvršava naše zapovedi i želje.

32 IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG NOĆNA, DIGITALNA I TERMOVIZIJSKA OPTIKA U LOVIŠTU Potreba za intenzivnijim i kvalitetnijim obezbeđivanjem i nadzorom u današnjem društvu uopšteno a posebno u lovištu je doprinelo prodoru novih tehnologija i u lovstvo. Tako u cilju sigurnijeg i preciznijeg lova, kvalitetnije i preciznije kontrole, sigurnijeg kretanja i u noćnim uslovima u ovaj segment prodiru uređaji zasnovani na tehnologiji noćne, digitalne optike a u skorije vreme i termovizijski uređaji. Prva od gore navedenih tehnologija je tzv. noćna optika koja se zasniva na principu pretvaranja fotona u elektrone koji se pojačavaju i koji potom udaraju u fosforom obloženu ploču što izaziva ponovo stvaranje fotona koje sada, posmatrajući kroz okular uređaja za noćno posmatranje, vidimo kao veran prikaz onoga što se nalazi pred nama i što je bilo nevidljivo zbog slabe osvetljenosti. Noćna optika nam daje, svima dobro poznatu, sliku u nijansama zelenog a postoje i pojačivačke cevi koje daju sliku i u nijansama sivog. Obično imaju dodatni IC osvetljivač koji obezbeđuje veći domet i jasnoću slike. Svojstveno noćnim optikama starijih generacija je zrnatost slike kao ivična distrorzija (blago zamagljenje ili izobličenje prikaza što se više odmiče od središta posmatranog objekta). Cene ovih uređaja su danas dosta pale tako da na primer vrlo dobre višefunkcionalne monokulare sa kvalitetnim GS cevima (bez gore opisanog rubnog izobličenja) kao što je npr. Pulsarov Challenger, možete nabaviti već od ,00 dinara. Novost na području noćnih optičkih instrumenata su tzv. digitalne optike. U ovom segmentu se nude monokulari koji su istovremeno, monokulari pa i kamere a koji vam nude široku paletu mogućih primena. Ako uzmemo za pirmer uređaj DN55, isti možemo koristiti kao noćni monokular sa povećanjem od 10 puta, kao kameru za snimanje posmatranog, i kao digitalni sklop kojim se dnevna optika(dvogled, monokular) sa lakoćom i brzo pretvara u noćnu optiku. Najveća prednost digitalnih optika u odnosu na klasične noćne optike koje počivaju na pojačivačkim cevima je to što su digitalne optike primenjive i danju i noću i nisu osetljive na prodor svetlosti. Prikaz posmatranog je u nijansama sivog a domet ovih uređaja po pravilu premašuje 300 metara i može se meriti sa noćnim optikama druge generacije. Još jedna prednost ove grupe uređaja je njihova mala osetljivost na trzaj, potrese, udarce... Ovi uređaji su nešto skuplji od većine klasičnih noćnih uređaja i tako gore navedeni DN55 košta oko ,00 dinara a jednostavniji monokulari se kreću oko ,00 dinara. Pioniri i inovatori u ovom segmentu su Yukon i Pulsar i tu postoji cela paleta vrlo kvalitetnih uređaja sa dodatnom opremom za sve moguće namene. Treću grupu uređaja koji nam omogućavaju vidljivost i u uslovima kada ne možemo videti golim okom su termovizijski uređaji. Reč je o elektro-optičkim instrumentima koji prikazuju objekte koji emituju toplotu, što znači da sa njima vidite, u odnosu na okolinu, toplije predmete u obliku siluete. Vidite čak i kroz maglu pa i visoku travu, granje i lišće ako nije pre gusto. Svojstveno termovizijskim optikama je da se pomoću njih vidi kroz dim, što ih čini vrlo korisnim za vatrogasace. Isto tako, moguće je videti i toplotni trag s obzirom da termovizijski uređaji prikazuju razliku u temperaturi. Na taj način možemo videti gde je topli objekat bio ili ležao ako je to mesto još uvek toplije od okruženja. Slika prikazana termovizijskim uređajem je manje detaljna nego što je to posmatrano kroz digitalnu ili klasičnu noćnu optiku, ali u svakom slučaju termovizijske optike imaju svoje prednosti koje proizilaze upravo iz činjenice da prikazuju toplinu koju nije moguće videti drugim optikama. Savremene civilne uređaje ove grupe odlikuje izuzetma kompaktnost, veliki domet i jednako kvalitetan rad u svim temperaturnim uslovima. Kao primer možemo uzeti nove termovizijske monokulare Quantum S serije težine manje od 0.4 kg koje imaju domete od preko 900 metara, displeje visoke rezolucije od 640x480 kao i garantovano nesmetan rad bez ikakvog zamrzavanja slike svojstvenog starijim uređajima u velikim temperaturnim rasponima od -200C do +500C, što praktično u celosti obuhvata uslove rada u našim lovištima. Termovizijski uređaji su skuplji od gore navedenih i njihove cene kod nekih modela prelaze ,00 din. Ako se još uvek pitate što je od gore navedenog Vama potrebno ovako bi glasila kratka komparacija: Klasične noćne optike (jeftinije) su najjeftinije i dometi im se kreću oko 100 metara. Domet je moguće povećati dodatnim IC osvetljivačima. Ne možemo ih koristiti danju i osetljive su na prodor svetlosti (ako nemaju blokadu). Prikaz je u nijansama zelenog i dosta je detaljan. Digitalne optike nude znatno veće domete od preko 300 metara, bolju rezoluciju slike i nisu osetljive na prodor svetlosti. Znatno su manje osetljive na trzaje. Slika je vrlo detaljna ali i cena im je viša u odnosu na većinu klasičnih noćnih optika. Temovizijske optike su najskuplje od tri navedene tehnologije. Velikog su dometa ali nude i prikaz sa manje detalja. S druge strane omogućavaju gled anje i kroz travu, granje, lišće kao i mogućnost detekcije topline na mestu gde je posmatrani objekat ležao ili se naslanjao. Više o ovim uređajima kao i o ostalima iz naše ponude možete saznati na i na kao i pozivom na broj telefona 011/ Lapis-Plus d.o.o. Beograd

33 posetite nas - Piše: Dejan Milkov Priča: Sećanje turističkog vodiča TREBALO JE SVE OVO PREŽIVETI Osamdesetih godina prošlog veka, posredstvom Lovotursa u vojvođanska lovišta dolazilo je na hiljade stranih lovaca na grlice. Na velikim parcelama zasejanim suncokretom lov je bio veoma uspešan a obavljao se uglavnom u zadnjoj dekadi avgusta meseca u vreme dozrevanja ove biljke. U to vreme su na stotine hiljada grlica u svom selidbenom putu na jug padale na suncokret radi uzimanja hrane i odmora za nastavak napornog puta u Afriku. Zbog toga su ih italijanski lovci nazvali afričke grlice i taj neslužbeni naziv se nekako zadržao do danas. Jeda od najpoznatijih destinacija u to vreme bio je Bajmok, na severu Bačke, u čijem ataru su bile parcele suncokreta, velike po nekoliko stotina hektara.organizacija lova u ovom poznatom lovištu vršena je do perfekcije. Veoma dobro organizovana osmatračka služba lociranja mesta preleta grlica, sakupljanje odstreljene divljači uz pomoć podmladka, raznošenje lovaca turista sopstvenim džipovima pa sve do smeštaja i zamrzavanja divljači, činili su da ovo lovište radi veoma uspešno. Rezultata ovako dobre organizacije bio je odstrel oko grlica samo u jednoj lovnoj sezoni. Bajmočani su u to vreme bili uzor ostalima kako treba raditi. Inolovci su često u ovo mesto dolazili i autobusima tako da da je samo u jednom lovnom danu lovilo i do stotinu lovaca. Događaj koji se zbio desio se upravo lovcima jednog turističkog autobusa iz Italije. Dobio sam putni nalog u Lovotursovoj agenciji Quatro Cervi sa zadatkom da povedem u lov grupu od oko 40 lovaca upravo u Bajmok. Krenuli smo iz Novog Sada u rane jutarnje sate kako bi u lovište stigli u cik zore, kada počinje prelet grlica. Bajmočani nas dočekuju u svom lovačkom domu i odmah po obavljanju procedure prijave gostiju krećemo put lovišta. Sa nama u auobusu polaze i domaći lovci zaduženi za organizaciju. Brzo stižemo u lovište asfaltnim putem prema graničnom prelazu sa susednom Mađarskom i ostaje nam još oko kilometar letnjeg puta do bagremove šumice, odakle se lovci raspoređuju po obližnjoj parceli suncokreta. Vozač autobusa se interesuje, kakav je preostali deo puta koji treba preći do šumice. Domaći lovci tvrde da je put ravan bez i jedne rupe. Vozač polako skreće autobusom na letnji put i prilikom silaska na blagom nagibu osetismo da je nešto secnulo u zadnjem delu gde je bio motor. Nastavljamo vožnju po zaista ravnom putu ali nas samo posle 500 metara zaustavlja lovočuvar Marko i upozorava vozača de nešto curi iz autobusa. Vozač odmah ugasi motor i izašavši iz autobusa hvata se rukama za glavu. Čuo sam njegov vapajući glas Razbili smo karter i svo ulje je iscurilo. Sad, šta je tu je. Organizujemo na brzinu raspored lovaca po terenu a Marko odlazi motorom da obavesti predsednika Stoleta šta se desilo. Stole posle izvesnig vremena dovodi mehaničare iz poljoprivrednog dobra Ravnica koji nas uveravuju da će karter zavariti. Odmah pristupaju skidanju kartera a mi odlazimo u obilazak lovaca. Puške prašte na sve strane i pored svakog lovca je poneka odstreljena grlica. Najednom kraj šumice čujemo kuknjavu i jauk na italijanskom jeziku. Brzo odlazimo tamo i vidimo jednog lovca sa spuštenim pantalonama koji je držao ruke na zadnjici uz glasno negodovanje. Siromah pošao je radi sebe i tek što je spusti pantalone dobio je nekoliko zrna sitne sačme u tur. Srećom sa turistima je bio jedan dotore koji je pincetom odmah povadio tih nekoliko zrna. Posle dezinfekcije i flasterisanja rane lovac je nastavio lov kao da se ništa nije desilo. U međuvremenu je autobus popravljen uz veliku zahvalnost vozača mehaničarima koji su obilato počašćeni. Kako u smiraj dana nije više bilo preleta grlica, donosimo odluku sa šefom grupe da krećemo kući. Ali hoćeš vraga! Baš šef grupe je negde u zanosu lova zaboravio gde je ostavio svoju torbu sa municijom i svim dokumentima. Parcela ogromna i svi krećemo u potragu. Nakon pola sata javlja se dečak koji je bio sa šefom i kaže da je torba nađena. Šef časti dečaka, radostan zbog nađene torbe i svi sa prikupljenom lovinom odlazimo u lovački dom radi pravljenja zapisnika o izvršenom lovu. Posle uzajamnog čašćavanja zbog dobrog lova, poravljenog autobusa i nađene torbe uz pozdravljanje sa domaćinima turisti se umorni smeštaju u autobus. Još jednom radi predostrožnosti upozoravam lovce da provere svoje oružje, da nekome slučajno nije ostala napunjena puška. Odjednom kao grom iz vedra neba grunu pucanj iz nečije puške u autobusu, posle čega nasta tajac. Jedan mladi lovac iz sredine autobusa polako ustade sa svoga sedišta, bled kao krpa i reče gospodo ja sam opalio. Na krovu autobusa zjapila je pristojna rupa A vozača samo što šlog nije strefio. Mladi lovac je posle upozorenja na veoma čudan način proveravao da li mu je puška ispražnjena, povukavši obarač. Srećom puška mu je bila među kolenima a cev okrenuta na gore. U suprotnom ko zna šata bi se desilo i kakav bi ishod bio. Posle svega nastavljamo put za Novi Sad. U Agenciju stižemo pred ponoć gde referišem šta se toga dana sve izdešavalo. Direktor turizma u to vreme, Ing Relja Malešević na kraju je prokomentarisao: -Ovo je previše uzbuđenja u jednom danu i za takvog vodiča kao što je naš Deja. A ja sam samo u sebi pomislio, lov je uspeo ako se svi iz lova vrate koji su u lov pošli. 33

34 IN MEMORIAM Neka im je večna slava i hvala LD Jelen Zmajevo KAŠIKOVIĆ PETAR ( ) OBRADOVIĆ VUJADIN ( ) RADEVIĆ TOMISLAV ( ) ZIZAKOV MIROSLAV ( ) BRAJOVIĆ MIHAILA-BEBO ( ) ANDRIĆ KAMENKO ( ) MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA Prodajem 2 komada karabina 8X57 Crvena Zastava sa optikama Ofotert 4X40 Coated optiks image moving (Japan), sa tunelskom fiksnom montažom. Puške su u očuvanom stanju. Može zamena za lovačku sačmaricu cal. 20. Tel.: 064/ Atila Prodajem trofejnu pušku,broving sa krupovim cevima. Proizedenu od godine,u seriji od pedeset komada. Gravirana glava(ručni rad),a na njoj ima pečat majstora koji je radio. Kontakt telefon LOVAČKI PSI LOVAČKI PSI ZA PARENJE, NKD- DACHS von Truringer-Zipfel, uvoz Nemačka, D I, S I, 5xRCAC, 7xCAC, i VO-A I O:Ungaro KS HEGE HAUSM:Mona von Truringer-Zipfel i njegovi štenci. Tel: i , Prodajem štenad Nemačkih kratkodlakih pričara, 3 meseca, od odličnih roditelja, vrlo povoljno Tel: Na prodaju štenci Mađarske oštrodlake vižle, od vrhunskih lovnih pasa, četiri muška i četiri ženska šteneta, tel. 063/ i 021/ Na prodaju štenci vajmarskog ptičara, roditelji odlični eksterijerni i lovni psi, tel. 063/ Povoljno prodajem NLT svih uzrasta, izvanredan površinski rad, vrhunskog porekla, veoma lepog eksterijera. Takodje prodajem NK ptičare vrhunskog radnog i eksterijernog porekla kao i engleskog bigla. Tel: i Epanjel bretoni, uvedeni u lov raznih uzrasta kao i bretoni sa titulama u eksterijeru. Legla u julu. Tel: Jazavičari Oštrodlaki štenci stari 8 nedelja na prodaju poreklom od uvezenih pasa vrhunskih radnih i eksterijernih linija! Informacije na telefon VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI: PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića Petrovaradin NA loristns@gmail.com SMS PORUKOM NA: 060/ Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: Ne treba poziv na broj Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu. 34 Prodajemo PEUGEOT 407 Karavan, 2.0, proizveden 2005, registrovan do septembra 2014 godine, prešao km, plaćanje može preko računa. Više informacija, Lorist Agencija Tel: ili LOV PREPELICE U BANATU LU "Livade" Kovačica Organizacija lova i odstrel 5 prepelica iznosi 1000 dinara, svaka sledeća je 200 dinara. Kontakt: Kovačica - 063/ Samoš - 064/

35 Nadevena grlica Potrebno: 4 očišćene grlice 8 tankih režnjeva domaće suve slanine 5 dg domaće dimljene šunke 5 dg rendanog parmezana 5 dg maslaca 5 kašika ulja 1 jaje 1 čen belog luka 1 kašičica iseckanog lista peršuna 1 dl domaće supe 2 kašike bezglutenskih mrvica 1 kašika domaćeg dodatka od povrća 1 list lorbera so, mleveni biber, žalfija Priprema: Očišćene i oprane grlice osušiti, posoliti i pobiberiti spolja i iznutra. Pripremiti nadev: u posudu staviti sitno seckanu šunku, rendani parmezan, mrvice, malo dodatka od povrća, ulupano jaje i sve umesiti. Ovim nadevom nadenuti utrobu grlica, a otvor zašiti belim koncem. Grlice obložiti režnjevima slanine i povezati belim koncem. U posudu za prženje na ugrejanoj mešavini maslaca i ulja sa dodatkom čena belog luka i aromatičnog bilja, staviti grlice i propržiti sa svih strana da malo porume. Smanjiti temperaturu, grlice povremeno prelivati sokom od pečenja i supom, poklopiti i dinstati oko 30 minuta. Kada meso omekša, izvaditi ih, skinuti slaninu (po želji uzdužno prepoloviti) i staviti na tanjir za služenje. Sok još malo prokuvati i njime preliti grlice. Kuvar Gurmanske prepelice nadevene sa džigericom 8 prepelica, 100 g džigerice (pileće, pačije, ćureće), 1 mala glavica crnog luka, 125 g šampinjona, pola vezice peršuna. Očišćene prepelice operemo, osušimo spolja i iznutra, posolimo i pobiberimo. Zemičku potopimo u toplo mleko, a zatim je dobro iscedimo. Džigericu i očišćene šampinjone isečemo na sitne kockice, fino nasečemo i luk i peršun. Na grudvici maslaca veličine oraha dinstamo džigericu oko jedan minut, izvadimo je, a na istoj masnoći dinstamo luk i pečurke. Luk, džigericu i pečurke stavimo u činiju, dodamo zemičku, žumanca, peršun i ostale začine, posolimo, pobiberimo i izmešamo. Ovim nadevom napunimo prepelice, ušijemo ih i poređamo u dublju tepsiju, prelijemo rastopljenim margarinom i pečemo u zagrejanoj rerni oko 40 minuta. Češće prelivamo. Pečene izvadimo i držimo na toplom, a za to vreme procedimo sok od pečenja, dolijemo vino i pustimo da na jakoj vatri provri. Prepelice poređamo na zagrejanu činiju, ukrasimo peršunom. Umak začinjen konjakom služimo vruć u posebnoj posudi. Uz prepelice služi se krompir pire, kuvani pirinač ili dinstane pečurke. Prepelice sa pečurkama 4 prepelice, 200 g pečuraka, 2 manje glavice luka ili 2 struka praziluka, 1 veza peršunovog lista, ulje, 1 kocka šećera, 1 kašika brašna 2 dl crnog vina. Očišćene prepelice orprati i posoliti. U šerpu staviti masnoću i na njoj prodinstati sitno seckani luk. Dodati sitno seckani peršun, seckane pečurke i prepelice u komadu. Dinstati uz dolivanje vode ili supe. Kada su prepelice gotove, izvaditi ih i staviti na toplo. U umak staviti šećer, brašno i vino. Ostaviti da malo krčka uz mešanje. Ovaj umak servirati u posebnoj posudi. Uz prepelice služiti ovaj prilog: 100 g mesnate slanine iseckati na kockice i propržiti. Izvaditi i staviti na tanjir. U tiganj u kome se pržila slanina staviti 50 g maslaca i u to staviti 6 7 parčadi starog hleba isečenog na kockice i propržiti da budu rumene. Popariti hleb sa kipućim mlekom i ostaviti da omekne. Dodati proprženu slaninu, kašiku griza, 2 žumanca, iseckanu vezu peršunovog lista, biber, so i sneg od 2 belanca, kao i brašna koliko je potrebno da se sastojci povežu. U pokvašen salvet staviti masu u rolat i zaviti, povezati krajeve slavete i kuvati oko pola sata u zasoljenoj vodi. Odviti salvetu i izrezati na parčad.

36