04 Odgovornosti svih ucesnika

Транскрипт

1 ODGOVORNOSTI SVIH UČESNIKA ZA PRIMENU EU DIREKTIVA Doc.dr Gordana Pejović, dipl.farm., spec. TEME Odgovornost proizvoñača Odgovornost zastupnika Obaveze uvoznika Odgovornost distributera Lica odgovorna za sklapanje i instaliranje Odgovornost korisnik (poslodavca) Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda Direktiva o odgovornosti za proizvod Domaće zakonodavstvo u oblasti odgovornosti učesnika na tržištu 1

2 proizvoñač korisnik (poslodavac) zastupnik lica odgovorna za sklapanje i instaliranje uvoznik distributer 1. Proizvoñač Prema odluci 768/2008/EC proizvoñač je svako fizičko ili pravno lice koje izrañuje proizvod, ili za koga se proizvod konstruiše ili izrañuje, ili lice koje trguje tim proizvodom pod svojim imenom ili žigom. 2

3 1. Proizvoñač Odgovornosti proizvoñača odnose se na: bilo koje fizičko ili pravno lice koje sastavlja, pakuje, obrañuje ili obeležava gotove proizvode sa ciljem da ih plasira na tržište Zajednice pod sopstvenim imenom. svako lice koje menja namenjenu upotrebu proizvoda na takav način da su bitni zahtevi ispunjeni, ili suštinski modifikuje ili ponovo konstruiše proizvod (stvarajući novi proizvod), sa ciljem da ga plasira na tržište Zajednice. U SMISLU NAVEDENOG DOKUMENTA EU, GORE POMENUTA LICA MOGU DA PREUZMU ULOGU PROIZVOðAČA, A SAMIM TIM I ODREðENE ODGOVORNOSTI ZA PROIZVOD. 1. Proizvoñač prenos zaduženja i odgovornosti Pojedinačnim ugovorima sa predstavnicima zastupnicima distributerom serviserom proizvoñač mora kompletno i jasno da definiše detalje u vezi sa prenosom zaduženja i odgovornosti svih lica u okviru životnog ciklusa proizvoda. 3

4 1. Proizvoñač podugovaranje U ime i za račun proizvoñača neko drugo, od strane proizvoñača podugovoreno lice, može da projektuje, proizvede, sklopi, upakuje, obradi ili označi proizvod sa ciljem da ga plasira na tržište Zajednice pod njegovim imenom. Porizvoñač mora da zadrži potpunu kontrolu nad proizvodom i da osigura da su mu dostupne sve informacije kako bi ispunio sve svoje obaveze proistekle iz direktiva. 1. Proizvoñač podugovaranje U slučaju da je sklopio ugovore o podugovaranju ni pod kakvim uslovima ne može sebe osloboditi odgovornosti, tako što bi sopstvenu odgovornost preneo na zastupnika, distributera, prodavca na malo/veliko, korisnika ili podugovarača. Proizvoñač ima JEDINSTVENU i KRAJNJU ODGOVORNOST za usaglašenost svog proizvoda sa odredbama direktiva koje se na njega primenjuju. 4

5 1. Proizvoñač Proizvoñač je odgovoran za: 1. konstruisanje i proizvodnju proizvoda u skladu sa bitnim zahtevima koje propisuju direktive; i 2. sprovoñenje postupka ocenjivanja usaglašenosti u skladu sa postupcima koje propisuju direktive. 1. Proizvoñač Stoga je proizvoñač obavezan da poznaje projekat i konstrukciju proizvoda da bi mogao da preuzme odgovornost za proizvod, bilo da je sam izvršio projektovanje/proizvodnju/pakovanje/obeležavanje ili da je neku ili sve od navedenih operacija podugovorio. 5

6 1. Proizvoñač U pogledu usaglašenosti, odgovornost proizvoñača zavisi od primenjene procedure. Opšte je pravilo da proizvoñač mora preduzeti sve potrebne mere da se: procesom proizvodnje obezbedi usaglašen proizvod, da prikupi tehnička dokumentacija i da se izda EC deklaracija o usaglašenosti. da se stavi oznaka CE na proizvod, 1. Proizvoñač U zavisnosti od odredaba direktiva, proizvoñač može biti odgovoran da: svoj proizvod dostavi trećoj strani na ispitivanje proizvoda i sertifikaciju (obično notifikovana tela) ili da sertifikuje svoj sistem kvaliteta od strane notifikovanog tela. Dodatno, neke direktive propisuju dodatne obaveze za proizvoñača, kao što je zahtev da proizvod bude praćen dodatnim specifičnim informacijama koje su od značaja za proizvod. 6

7 1. Proizvoñač Direktive obično zahtevaju da se proizvoñač identifikuje na proizvodu. Oznaka proizvoda treba da obuhvati tip, broj lota ili serije, ili neki drugi element koji omogućava njegovu identifikaciju. Meñutim, nekada je nemoguće identifikovati lice koje je stvarno bilo odgovorno za konstruisanje i izradu proizvoda. U tom slučaju odgovorno je lice koje je plasiralo proizvod na tržište Zajednice. Ovo lice mora garantovati da je proizvod usaglašen sa direktivama i da je sproveden postupak ocenjivanja usaglašenosti. 1. Proizvoñač U slučaju da je proizvod stavljen u funkciju bez prethodnog plasiranja na tržište (proizvodi namenjeni sopstvenoj upotrebi), odgovornost proizvoñača preuzima lice koje stavlja proizvod u funkciju. Ovo lice mora garantovati da je proizvod usaglašen sa direktivama i da je sproveden postupak ocenjivanja usaglašenosti. 7

8 1. Proizvoñač Direktive novog pristupa ne zahtevaju od proizvoñača da ima mesto poslovanja u Zajednici. Meñutim, odgovornosti proizvoñača u skladu sa direktivama su iste bez obzira da li je on van Zajednice ili mu se mesto poslovanja nalazi u državi članici. 1. Proizvoñač Prema Direktivama o odgovornosti za proizvod i opštoj bezbednosti proizvoda, pojam proizvoñač je širi u odnosu na direktive Novog pristupa. Pravne i različite administrativne procedure mogu da budu pokrenute protiv osoba u lancu isporuke ili distribucije koje se prema ovim direktivama smatraju odgovornim za neusaglašeni proizvod. Ovo je naročito slučaj kada je adresa proizvoñača van EU. 8

9 1. Proizvoñač U skladu sa Direktivom o opštoj bezbednosti proizvoda, proizvoñač je onaj koji izrañuje proizvod kada mu se mesto poslovanja nalazi u Zajednici, i svako drugo lice koje se predstavlja kao proizvoñač prilažući uz proizvod svoje ime, zaštitni znak ili drugi znak raspoznavanja, ili lice koje prerañuje proizvod ili ga dovodi u ispravno stanje. 1. Proizvoñač Prema Direktivi o opštoj bezbednosti proizvoda, proizvoñač je i predstavnik proizvoñača koji se ne nalazi u Zajednici, a ako on nema predstavnika onda je to uvoznik. Drugi učesnici u lancu isporuke su proizvoñači onoliko koliko njihove aktivnosti mogu uticati na osobine koje se tiču bezbednosti proizvoda na tržištu. 9

10 1. Proizvoñač Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda zahteva da proizvoñač plasira na tržište samo bezbedne proizvode. Takoñe, proizvoñač je obavezan da obezbedi korisnicima relevantne informacije koje će im omogućiti da uoče rizike povezane sa proizvodom koji koriste (onda kada takvi rizici nisu odmah uočljivi bez prethodnog upozorenja), kao i da preduzmu odgovarajuće mere zaštite od takvih rizika. Proizvoñač je u obavezi i da predzume sve neophodne mere u vezi sa rizicima vezanim za proizvod, uključujući i povlačenje proizvoda sa tržišta. Proizvoñač = Private labeler U skladu sa Direktivom o odgovornosti za proizvod lice koje predstavlja sebe kao proizvoñača, iako zapravo ne proizvodi sam proizvod, smatra se proizvoñačem u kontekstu zakona. Ovaj princip se primenjuje i na tzv. private labeler, lice koje zapravo ne proizvodi sam proizvod, ali ga plasira na tržište pod svojim imenom ( prepakivač ). U skladu sa ovom direktivom, ovo lice (pravno ili fizičko) je odgovorno za usaglašenost proizvoda sa svim zahtevima. 10

11 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik Proizvoñač se može nalaziti u Zajednici ili negde drugde. U oba slučaja, proizvoñač može imenovati ovlašćenog predstavnika u Zajednici da u njegovo ime ispuni izvesne obaveze koje zahtevaju direktive koje se primenjuju. Prema odluci 768/2008/EC zastupnik je svako fizičko ili pravno lice iz Zajednice koje je dobilo pisano ovlašćenje od proizvoñača da u njegovo ime obavlja poslove iz ovlašćenja. 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik U smislu direktiva Novog pristupa, a da bi mogao da deluje u korist proizvoñača, zastupnik mora imati mesto poslovanja unutar Zajednice i mora biti dostupno odgovarajućim regulatornim telima zemalja članica EU. VAŽNA NAPOMENA: proizvoñač je u konačnoj instanci odgovoran za sve aktivnosti koje preduzima ovlašćeni predstavnik/zastupnik. 11

12 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik NAPOMENA Ovlašćeni predstavnik u većini direktiva Novog pristupa nije definisan kao pojam. Izuzetak su Direktiva o medicinskim sredstvima i Direktiva o in vitro medicinskim sredstvima koje eksplicitno u svojim odredbama nalažu da proizvoñač medicinskih sredstava van EU mora ovlastiti predstavnika na teritoriji EU. Ovo je zbog brzog reagovanja u slučaju problema sa proizvodima na tržištu i brze dostunosti ovlašćenog predstavnika regulatornim organima zemalja EU. 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik Proizvoñač mora pismeno ovlastiti predstavnika da bi se definisali sadržaj njegovih aktivnosti i granice ovlašćenja. Komercijalni predstavnici proizvoñača (kao što su ovlašćeni distributeri), bez obzira da li se nalaze u Zajednici, ne smeju se mešati sa ovlašćenim predstavnicima u smislu direktiva Novog pristupa. 12

13 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik Poslovi koji se mogu dodeliti ovlašćenom predstavniku u skladu sa direktivama su samo administrativne prirode. Npr. zastupnik može da bude ovlašćen da: obezbedi i objavi da je proizvod usaglašen sa zahtevima, nanese oznaku CE i broj imenovanog tela na proizvod, izda EC deklaraciju o usaglašenosti, čuva deklaraciju i tehničku dokumentaciju, stavi je na raspolaganje državnim nadzornim organima. 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik Zastupnik ne može da bude ovlašćen da: izrañuje tehničku dokumentaciju, osigurava da proces proizvodnje obezbeñuje usklañenost proizvoda. 13

14 2. Ovlašćeni predstavnik/zastupnik Ovlašćeni predstavnik ne može samoinicijativno modifikovati proizvod da bi ga uskladio sa direktivama koje se primenjuju. Ovlašćeni predstavnik može, istovremeno biti i podugovarač (učestvuje u projektovanju i proizvodnji procesa; odgovornost zadržava proizvoñač). Ovlašćeni predstavnik može istovremeno biti i uvoznik. 3. Lice odgovorno za plasiranje na tržištu - UVOZNIK Prema odluci 768/2008/EC uvoznik je svako fizičko ili pravno lice osnovano na teritoriji EU koje stavlja proizvod iz neke treće zemlje na tržište Zajednice. U nekim direktivama uvoznik se spominje kao lice odgovorno za plasiranje na tržište. Pre stavljanja proizvoda na tržište uvoznici se moraju uveriti da je proizvoñač sproveo odgovarajući postupak ocenjivanja usaglašenosti. Uvoznici moraju osigurati da je proizvoñač izradio tehničku dokumentaciju, da je proizvod označen propisanim znacima i da ga prati propisana dokumentacija. 14

15 3. Lice odgovorno za plasiranje na tržištu Ako uvoznik smatra (ima osnovani razlog da sumnja) da proizvod nije usaglašen, on ne sme da stavi proizvod na tržište sve dok se ne osigura usaglašenost proizvoda. Ukoliko proizvod predstavlja rizik, uvoznik je dužan da o tome obavesti proizvoñača i organe tržišnog nadzora. 3. Lice odgovorno za plasiranje na tržištu Uvoznik treba da osigura da je u stanju da obezbedi nadzornom organu sve neophodne informacije o proizvodu, u slučaju kada proizvoñač nije iz EU, ili nema ovlašćenog predstavnika u zemljama EU. 15

16 3. Lice odgovorno za plasiranje na tržištu Uvoznik mora biti sposoban da pruži nadzornom organu primerak EC deklaracije o usaglašenosti i da dostavi tehničku dokumentaciju. Uvoznik treba da zahteva pismeno uverenje od proizvoñača da će dokumenti (EC deklaracija o usaglašenosti, i tehnička dokumentacija) biti dostupni kada ih nadzorni organi budu tražili. 3. Lice odgovorno za plasiranje na tržištu Da bi ispunio svoje odgovornosti, uvoznik mora garantovati da može uspostaviti kontakt sa proizvoñačem. Da bi uvoznik postao ovlašćeni predstavnik, proizvoñač ga eksplicitno mora za to ovlastiti, pod uslovom da mu se mesto poslovanja nalazi u Zajednici. U tom slučaju uvoznik će osigurati da je proizvod usaglašen i da je odgovarajuća procedura ocenjivanja usaglašenosti bila primenjena. 16

17 4. Distributer Prema odluci 768/2008/EC distributer je svako fizičko ili pravno lice u lancu isporuke, koje nije ni proizvoñač ni uvoznik, a koji proizvod isporučuje na tržištu. Prema Direktivi o opštoj bezbednosti proizvoda distributer je svaki stručnjak u lancu isporuke čije aktivnosti ne utiču na bezbednosne karakteristike proizvoda. 4. Distributer Trgovci na malo, trgovci na veliko i drugi distributeri u lancu isporuke ne moraju da imaju preferencijalne (povlašćene) odnose sa proizvoñačem kao što to imaju ovlašćeni predstavnici. Njihova glavna aktivnost je trgovina u korist proizvoñača ili u svoju sopstvenu korist nakon što je proizvod postao dostupan na tržištu Zajednice. 17

18 4. Distributer Distributer treba da ima osnovno znanje o pravnim zahtevima koji se primenjuju kao što su: koji proizvodi moraju da nose znak CE, koji dokument (na primer EC - deklaracija o usaglašenosti) treba da prati proizvod, kakvi su jezički zahtevi u vezi sa korisničkim uputstvima, koji su drugi propratni dokumenti ili koji je jasan znak da proizvod nije u skladu sa odredbama. 4. Distributer Distributer treba da preduzme sve neophodne mere da bi zaštitio proizvod koji je u skladu sa direktivom. npr. da obezbedi sve uslove distribucije (transport i skladištenje) kako bi se osigurala usaglašenost proizvoda. MEDICINSKA SREDSTVA, MERNI INSTRUMENTI Ove mere će osigurati da proizvod zadovoljava osnovne zahteve u trenutku kada je prvi put upotrebljen u Zajednici. 18

19 4. Distributer Direktive Novog pristupa ne predviñaju da distributer preuzme odgovornosti proizvoñača To znači da se od distributera ne može zahtevati da stavi na raspolaganje primerak EC deklaracije o usaglašenosti ili tehničku dokumentaciju (sem ako je u isto vreme i zastupnik ili uvoznik). Ipak, distributer mora da dokaže da je postupao sa odgovarajućim oprezom, mora biti sposoban da identifikuje proizvoñača, njegovog zastupnika ili uvoznika. PAUZA 19

20 5. Lica odgovorna za sklapanje i instaliranje Neki proizvodi se mogu upotrebljavati samo posle sklapanja, instaliranja ili drugih aktivnosti. (Primeri: Liftovi, lična zaštitna oprema, gasni ureñaji i oprema za telekomunikacione terminale) Lice (pravno ili fizičko) odgovorno za aktivnosti sklapanja i instaliranja mora osigurati da aktivnosti sklapanja i instaliranja ne uzrokuju neusaglašenost sa bitnim zahtevima odgovarajuće direktive. Ovo je potrebno da bi se obezbedilo da proizvod bude usaglašen sa direktivom koja se primenjuje u trenutku kada se prvi put upotrebljava u okviru Zajednice. 6. Korisnik (poslodavac) Poslodavcem se smatra svako fizičko i pravno lice koje ima poslodavni odnos sa radnikom (tj., svakim licem koga zapošljava poslodavac), i koje je odgovorno za preduzeće ili ustanovu. Dve grupe obaveza poslodavca: 1. Nabavka i korišćenje samo one opreme za rad koja zadovoljava minimum zahteva za bezbednost i zdravlje. 2. Nabavka i korišćenje lične zaštitne opreme koja zadovoljava minimum zahteva za bezbednost i zdravlje korisnika opreme. 20

21 6. Korisnik (poslodavac) U skladu sa Direktivom o minimumu bezbednosti i zdravstvenim zahtevima za upotrebu lične zaštitne opreme na poslu od strane radnika (89/655/EEC, modifikacija 95/63/EC), poslodavac mora preduzeti sve neophodne mere da osigura da je oprema za rad (na primer mašinski ureñaji ili aparati) koja je dostupna radnicima, pogodna za rad koji se odvija, i da se može koristiti, a da nije štetna po zdravlje i bezbednost. Poslodavac je obavezan da obezbedi informacije i obuku za radnike u pogledu upotrebe radne opreme. 6. Korisnik (poslodavac) U skladu sa Direktivom o uvoñenju mera da bi se ohrabrila poboljšanja u bezbednosti i zdravlju radnika na poslu (89/391/EEC), radnici imaju opštu odgovornost da paze, koliko je god moguće, na sopstvenu bezbednost i zdravlje i na bezbednost i zdravlje drugih osoba na koje utiču njihove aktivnosti na poslu. 21

22 6. Korisnik (poslodavac) U skladu sa obukom i datim instrukcijama od strane poslodavca radnici moraju, na primer, da pravilno upotrebljavaju ureñaje, aparate i druga sredstva za proizvodnju, i ličnu zaštitnu opremu. 6. Korisnik (poslodavac) Lična zaštitna oprema mora biti u saglasnosti sa relevantnim propisima o konstrukciji i proizvodnji takve opreme. Oprema mora biti i odgovarajuća u pogledu prisutnog rizika da odgovara postojećim uslovima na radnom mestu, da uzme u obzir ergonomske zahteve i radnikovo zdravstveno stanje. 22

23 6. Korisnik (poslodavac) Direktive 89/391/EEC, 89/665/EEC, 89/656/EEC definišu samo minimalne zahteve. Zemljama članicama je dozvoljeno da usvoje i zadrže i strožije propise, dok god su oni u skladu sa EC sporazumom. 7. Odgovornost za proizvod Direktiva o odgovornosti za proizvod (1999/34/EC) obuhvata svu pokretnu imovinu, čak i električnu energiju, kao i sirove materijale, komponente, gotove proizvode. Usluge kao takve su za sada isključene iz područja primene ove direktive. 23

24 7. Odgovornost za proizvod Direktiva se primenjuje samo na proizvode sa manom, to jest proizvode koji ne obezbeñuju bezbednost koju lice ima pravo da očekuje. 7. Odgovornost za proizvod Činjenica da proizvod nije prikladan za upotrebu koja se očekuje nije dovoljna, jer se direktiva primenjuje samo ako proizvod nije bezbedan. Činjenica da je bolji proizvod napravljen kasnije, ne čini starije modele defektnim. 24

25 7. Odgovornost za proizvod Direktive Novog pristupa ne daju uputstvo kako treba da budu primenjene. Često se u praksi mogu javiti kritike da je proizvoñač bio nemaran ili da sam dizajn proizvoda nije dovoljno bezbedan. U ovim situacijama mogu se pokrenuti odgovarajući sudski procesi kako bi se ispitalo da li je proizvoñač primenio (ili ne) odgovarajuće mere radi ostvarenja bezbednosti svog proizvoda. 7. Odgovornost za proizvod U slučajevima kada bilo koji proizvod koji uñe na teritoriju EU izazove štetu primenjuju se odredbe Direktive o odgovornosti za proizvod (1999/34/EC), koje su primenjive na sve grañane Evropske unije. Prema odredbama ove direktive proizvoñač je odgovoran za svu načinjenu štetu. 25

26 7. Odgovornost za proizvod Proizvoñač je prema ovoj direktivi onaj koji izrañuje gotov proizvod ili sastavni deo gotovog proizvoda, proizvoñač sirovog materijala, ili bilo koje lice koje sebe predstavlja kao proizvoñača (stavljanjem zaštitnog znaka). Svi uvoznici koji plasiraju proizvod na tržište zajednice iz treće zemlje smatraju se proizvoñačima u skladu sa Direktivom o odgovornost za proizvod. 7. Odgovornost za proizvod Proizvoñač neće morati da snosi troškove ako dokaže: da on nije plasirao proizvod na tržište (na primer proizvod je bio ukraden); da proizvod nije bio sa manom kada ga je plasirao na tržište; da proizvod nije proizveden za prodaju; 26

27 7. Odgovornost za proizvod da stanje naučnog i tehničkog znanja u vreme kada je proizvod stavljen na tržište nije moglo kao takvo da omogući da se otkrije postojanje mane (odbrana razvoja rizika); ili, kada je u pitanju podugovarač - da je mana nastala ili zbog konstrukcije gotovog proizvoda ili zbog netačnih uputstava koja su mu data od strane proizvoñača gotovog proizvoda. 7. Odgovornost za proizvod Proizvoñač mora da nadoknadi štetu koju je naneo defektan proizvod bilo pojedincima (smrt, povreda) ili imovini. Ipak, Direktiva ne pokriva štetu na imovini ukoliko je njena vrednost ispod 500 eura za pojedinačni incident. Nematerijalna šteta (patnja, ili bol) mogu biti pokrivene pojedinačnim nacionalnim propisima. 27

28 7. Odgovornost za proizvod Deset godina nakon što je proizvod plasiran na tržište, proizvoñač prestaje da bude odgovoran. Neharmonizovana (neregulisana, dobrovoljna) oblast Kretanje industrijskih proizvoda u neharmonizovanoj sferi ima nešto drugačiji tok. Budući da standardi nisu preuzeti (harmonizovani/usklañeni) na teritoriji čitave Zajednice, u takvim slučajevima svaka zemlja članica primenjuje svoje vlastito tehničko zakonodavstvo i nacionalne standarde. Ovo ima za posledicu da trgovina proizvodima ima odreñene nedostatke zbog velikog broja tehničkih barijera, pre svega imajući u vidu da ono što predstavlja standard u jednoj zemlji članici, u drugoj predstavlja tehničku barijeru. 28

29 Odnos harmonizovane (regulisane) i neharmonizovane (neregulisane) oblasti* * Horizontalni pravni okvir u oblasti infrastrukture kvaliteta u Srbiji, Ministarstvo finansija i privrede RS, 2012 Neharmonizovana (neregulisana, dobrovoljna) oblast Jedina direktiva koja se primenjuje u ovoj sferi i koja čini vezu meñu zemljama članicama kada su u pitanju nebezbedni proizvodi je Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC). Sve ostalo u ovoj oblasti ostaje u domenu direktne primene Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. 29

30 Neharmonizovana (neregulisana, dobrovoljna) oblast Prvi mehanizam za otklanjanje tehničkih barijera u trgovini u neharmonizovanoj (neregulisanoj oblasti) ostvaruje se kroz primenu principa uzajamnog priznavanja koji je izveden iz sudske prakse Evropskog suda. Princip uzajamnog priznavanja je naročito došao do izražaja u slučaju Cassis de Dijon br. 120/78. Načelo Cassis de Dijon Cassis de Dijon načelo odnosi se na slobodno kretanje robe i zasniva se na pretpostavci da ne postoji opravdan razlog da roba koja je zakonito proizvedena i prodavana na tržitu jedne zemlje članice, bude zabranjena na tržitu bilo koje druge članice. Ovaj slučaj uvodi u pravo EU novi važan princip princip uzajamnog priznavanja, koji u momentu usvajanja služi da reši sukob izmeñu interesa javnosti i slobodnog kretanja robe. 30

31 Neharmonizovana (neregulisana, dobrovoljna) oblast Cassis de Dijon je alkoholni liker koji se iz Francuske uvozi u Nemačku. Nemačkim zakonom odreñena je minimalna količina alkohola koju piće sme imati da bi se moglo prodavati kao liker (25%). Cassis ima 15%-20% alkohola. Kao razlog je navedena zaštita zdravlja stoga što bi potrošači pili više likera ako bi procenat alkohola u piću bio niži, što bi dovelo do narušavanja zdravlja. Prodaja Cassisa nije dopuštena u Nemačkoj stoga što ne zadovoljava standarde koje propisuje nemački Zakon o alkoholnim pićima. Neharmonizovana (neregulisana, dobrovoljna) oblast Naime, princip je izveden iz pokušaja pomirenja dva osnovna principa na kojima počiva Ugovor o osnivanju Evropske zajednice: princip slobode kretnja roba i princip zaštite zdravlja i bezbednosti. Princip uzajamnog priznavanja se sastoji u sledećem: proizvodi, koji su zakonito stavljeni na tržište u jednoj zemlji članici, ne mogu biti zabranjeni na tržištu druge zemlje članice zbog razlika u nacionalnim propisima. 31

32 Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) Ova direktiva uvodi zahtev za opštu bezbednost svakog proizvoda koji se za potrebe potrošača plasira na tržište, uključujući i sve proizode koji imaju za svrhu pružanje usluge. Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) Prema odredbama Direktive, bezbedan proizvod je proizvod koji ne predstavlja rizik ili je smanjen rizik u pogledu prirode njegove namene i koji, kao takav, obezbeñuje visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti ljudi. Pored toga, proizvod će se smatrati bezbednim ukoliko je u skladu sa odredbama evropskog zakonodavstva koje se odnose na bezbednost, ili u odsustvu takvih odredbi, ukoliko je u skladu sa odgovarajućim nacionalnim propisima zemlje članice u kojoj se proizvod stavlja na tržište, odnosno prodaje. 32

33 Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) U odsustvu ovakvih propisa ili standarda, usaglašenost proizvoda sa zahtevima za bezbednost ceni se prema: dobrovoljnim nacionalnim standardima kojima se preuzimaju drugi odgovarajući evropski standardi preporukama Evropske komisije standardima zemlje članice u kojoj se proizvod stavlja na tržište ili prodaje kodeksu dobre prakse u vezi sa zdravljem i bezbednošću trenutnom stanju stvari očekivanjima potrošača kada je u pitanju bezbednost proizvoda. Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) U procesu stavljanja bezbednog proizvoda na tržište svaki učesnik ima svoju ulogu: PROIZVOðAČI ZEMLJE ČLANICE EVROPSKA KOMISIJA 33

34 Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) Proizvoñači su u obavezi da pružaju potrošačima neophodne informacije o proceni rizika proizvoda, naročito u slučaju kada rizik nije očigledan, kao i da preduzmu neophodne mere kako bi se izbegli takvi rizici. (primer: povlačenje proizvoda sa tržišta, informisanje potrošača, opoziv proizvoda koji se već nalazi u posedu potrošača i sl.). Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) Zemlje članice su u obavezi da obezbede da proizvoñači i distributeri ispunjavaju svoje obaveze. Da bi to ostvarile, zemlje članice moraju da: osposobe institucije nadležne za praćenje usaglašenosti proizvoda sa bezbednosnim zahtevima, preduzimaju odgovarajuće mere kada su u pitanju rizični proizvodi i informišu Evropsku komisiju o svim neophodnim detaljima. 34

35 Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC) Evropska komisija ovlašćuje evropske organizacije za standardizaciju za donošenje standarda i objavljuje liste evropskih standarda u službenom glasilu Evropske unije, koji moraju biti usaglašeni sa opštim bezbednosnim standardom. RAPEX sistem RAPEX sistem predstavlja sredstvo za brzu razmenu informacija izmeñu zemalja članica i Evropske komisije kada se radi o proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik. Zemlje članice identifikuju proizvode koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost, a zatim hitno preduzimaju mere da bi zaštitile potrošače. One su u obavezi da o preduzetim merama odmah obaveste Evropsku komisiju, preko RAPEX sistema. 35

36 RAPEX sistem U okviru RAPEX sistema, zemlje članice pružaju Evropskoj komisiji sledeće informacije: informacije neophodne za identifikaciju proizvoda, opis rizika koji može predstavljati proizvod, kao i dokumenta o proceni rizika, podaci o preduzetim merama, informacije o distribuciji proizvoda. Na ovaj način se ograničava ili zabranjuje distribucija opasnih proizvoda. Na hranu, farmaceutske i medicinske proizvode primenjuju se drugi interventni sistemi. RAPEX sistem 36

37 RAPEX sistem RAPEX sistem 37

38 RAPEX sistem Domaće zakonodavstvo u oblasti odgovornosti učesnika na tržištu Zakon o odgovornosti proizvoñača stvari sa nedostatkom (Sl.glasnik RS 101/05) Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda (Sl.glasnik RS 41/09) Zakon o zaštiti potrošača (Sl.glasnik RS 62/2014) 38