Microsoft PowerPoint - BdC Belgrade 29_11_2010_srpski [Compatibility Mode]

Транскрипт

1 U svim poslovima je zdravo da ponekad stavite znak pitanja na stvari koje ste dugo uzimali zdravo za gotovo. MOZAK KOJI UČI: ŽIVELA DOŽIVOTNA SINAPTIČKA PLASTIČNOST! Bertrand Rasel ( ) Inovacije u preduniverzitetskom obrazovanju Obrazovanje kao otvoreni sistem Sava centar, Beograd, Srbija, Bruno della Chiesa OECD/CERI Harvard Graduate School of Education Malo je verovatno da će istraživanje mozga rešiti SVAKI obrazovni problem Malo je verovatno da će istraživanje mozga rešiti BILO KOJI obrazovni problem ALI... to ne znači da je beskorisno, jer rezultati istraživanja mozga i kognitivne neuronauke mogu (makar) da: 1/ bace novo svetlo na stara pitanja, 2/ postave nova pitanja i 3/ informišu debate kojima dominira ideologija (prenaučne prirode) Osnovna ideja, iz za obrazovne politike i prakse Moždani izazov Neophodan dijalog između: - neuronaučne zajednice i - obrazovne zajednice (kreatori politike, nastavnici, istraživači, učenici, roditelji...) na međunarodnom nivou......kako bi se odgovorilo na pitanja... Primenom rezultata istraživanja mozga.... tehničke i naučne prirode društvene i ekonomske prirode etičke i političke prirode 1

2 ZAŠTO TADA? ZAŠTO SADA? Uticaj tehnologija snimanja mozga: nova otkrića sa implikacijama na obrazovanje Magneto-encefalografija: MEG KorišćenjeSQUIDuređaja: Uređaji super-provodne kvantne interferencije Detekcija magnetnog polja od T Podloška Izuzetno važna saznanja o plastičnosti mozga i periodičnosti mozga (senzitivni periodi) Prototip MEG, Hitachi CRL (1990) Input navoj Džozefsonov spoj Povratni navoj Funkcionalna magnetna rezonanca: fmri Blisko infracrvena optička topografija: NIR-OT Optička vlakna Optičko vlakno Koža glave Lobanja Zračenje Detekcija Optičko vlakno Moždani korteks 3D anatomska slika EPI-fMRI (magnetno polje: 2T) Zona opservacije Volumen krvi se menja aktivnošću neurona Hitachi SDL (1990) Hitachi CRL (1992) Maki, A. et al. (Koizumi, H.) Med. Phys.(1995); Yamashita, Y. et al. (Koizumi, H.) Rev. Sci. Instrum.(1996) Optička topografija koja se nosi (prototip) Ukupna težina: 1 kg (uključujući bateriju za rad u trajanju od 4 sata) Plastičnost i periodičnost Jedinica koja se postavlja na glavu Zadatak izračunavanja Posebni "senzitivni periodi" postoje za različite vrste učenja.funkcionalno sazrevanje mozga zalazi i u treću deceniju života.izuzetna plastičnost mozga ne samo da ga čini uređajem za doživotno učenje, već omogućava i lečenje poremećaja u učenju čak i ako nisu dijagnostikovani u vrlo ranoj dobi Jedinica za obradu i kontrolu Hitachi Advanced Research Laboratory (2007) Drugim rečima Starog psa možete da naučite novim trikovima! 2

3 Izvor: Mike Posner & Marcus Raichle: Images of Mind, Scientific American Library, 1997, p. 152 Kandelova hipoteza: sinaptičke promene paralelne promenama u ponašanju Formiranje i eliminisanje sinapsi: sinaptogeneza i smanjenje Prisustvo ulaznih signala stvara neuronsku vezu Ulaz Dendriti Akson Izlaz Sinapse M 4 M 8 M 1 G Detinjstvo Broj sinapsi (primarna vizuelna zona) Selektivna smrt ćelija 0.8 Rođenje 10 G 0.4 Sinaptogeneza 25 G 70 G Prilagođeno iz Huttenlocher, P.R Uzrast (godine) Mikoshiba K, Kubata K, Brain Book 21 (Koizumi H, ed.), Kosakusha (2001) Upoznajte sinapsu Zašto OECD? Zato što je OECD međunarodni forum koji je imao (onomad) 30 zemalja članica: Izvor: Manfred Spitzer: The Mind Within The Net, 1999 MIT Press, p AZIJA-PACIFIK: Australija, Japan, Koreja, Novi Zeland - SEVERNA AMERIKA: Kanada, Meksiko, SAD - EVROPA: - Severna: Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska - Južna: Grčka, Italija, Portugalija, Španija, Turska - Centralna:Austrija, Češka rep., Nemačka, Mađarska, Poljska, Slovačka - Zapadna: Beneluks, Francuska, Irska, Švajcarska, VB obrazovanje Centar za istraživanja i inovacije u obrazovanju (CERI) Zašto CERI? zapošljavanje rad i socijalna pitanja statistiku Direktorat za nauku tehnologiju i industriju finansijske fiskalne i preduzetničke poslove SAVET SEKRETARIJAT VEĆA životnu sredinu Trgovinski Direktorat razvoj i saradnju Odeljenje za ekonomiju javno upravljanje i teritorijalni razvoj prehrambenu poljoprivredu i ribarstvo Zemlje koje pružaju podršku, zemalja članica OECD Japan Finska SAD Španija VB 3

4 Japan Koreja Australija Novi Zeland Kanada Meksiko SAD Aktivni igrači, zemlje koje nisu članice OECD: Čile, Kina & Izrael 22 zemlje članice OECD Austrija Belgija Češka rep. Danska Finska Francuska Nemačka Grčka Italija Holandija Španija Švedska Švajcarska Turska V. Britanija Ne pokreće nas politika Koji je najbolji način da idemo od A dob? već nas pokreće istraživanje što nije bilo uvek lako A = Začini? Kontinent? Nešto drugo? naročito što je često teško objasniti specifičnosti «vetra» (transdisciplinarni vektor) kreatorima politike, koji žude da odmah vide začine Kolumbov pristup: Hajmo na zapad i vidimo šta ćemo naći! a još problematičnije je kada istraživači, koji bi trebalo da održavaju «vetar», nisu sposobni (ili nisu radi) da razmotre strateški interes začina Prva knjiga, još Konačna knjiga Objavljena na: engleskom francuskom japanskom španskom Uskoro će biti objavljena na: kineskom i srpskom! Objavljena na 7 jezika: kineskom, engleskom, francuskom, nemačkom, japanskom, portugalskom, španskom GLAVNE TAČKE OVOG IZVEŠTAJA SU UKLJUČENE U PUBLIKACIJU IZ Prvo izdanje Možda čak i na: nemačkom korejskom poljskom portugalskom 4

5 Kako mozak uči tokom života Pismenost i mozak: učenje govora, učenje čitanja Mozak je plastična mašina za doživotno učenje ( neuronska / sinaptička plastičnost ). Kod tinejdžera prefrontalni korteks (deo mozga koji je odgovoran za donošenje odluka) još uvek nije zreo i to utiče na emocije i može da izazove nemarno tinejdžersko ponašanje. Loša vest je da se opšti kognitivni pad javlja već u ranoj srednjoj dobi. Dobra vest je da postoji povećanje stručnosti i veština ( mudrost odraslih ). Pokazalo se da se kognitivna vitalnost kod starijih poboljšava uvođenjem programa kao što je terapija učenja. Senzitivni periodi za učenje jezika: fonetika, gramatika, semantika Uticaj morfološke strukture (i ortografske dubine) datog jezika na učenje čitanja i učenje uopšte. Mnogi slučajevi disleksije su posledica očigledne teškoće sa fonemskom svesti. Stepen disleksije kod onih što uče, a čiji je maternji jezik dubok (engleski, francuski ) je u proseku veći nego kada je jezik plitak (finski, italijanski, srpski ). Rana dijagnoza je moguća i fonemska obuka je pokazala da poboljšava veštine dekodiranja. Aktivacija jezičkih zona tokom pisanja Koristeći OT i MRI Moždana aktivnost u slušanju maternjeg jezika (I) Optička topografija Brokina zona Vernikeova zona Brokina zona: stvaranje reči Novorođenče Vernikeova zona: semantičko razumevanje Leva Novorođenčad u prvih 5 dana od rođenja Desna Maternji jezik: francuski Hitachi, in collaboration with Iwata M et al., Tokyo Women s Medical University Hitachi, in collaboration with J. Mehler s group, National Lab. for Cognitive Science, Paris Moždana aktivnost u slušanju maternjeg jezika (II) Matematička pismenost i mozak: učenje računanja Deca se rađaju sa urođenim smislom za brojeve. Slušanje maternjeg jezika Novorođenčad: u prvih 5 dana od rođenja Slušanje trake unazad Maternji jezik: italijanski Nema zvuka ( イタリア国際先端研究所 / 日立基礎研究所共同研究 ) Hitachi, in collaboration with J. Mehler s group, International School for Advanced Studies in Italy, Proc Natl Acad Sci USA (2003) Postoji jasna razvojna trajektorija za sticanje matematičke sposobnosti. Neka deca pate od ranih deficita smisla za brojeve što uzrokuje matematičku anksioznost koja može da ima trajne emotivne posledice u odrasloj dobi. predstojeći projekat CERI ( ): prevencija globalne matematičke anksioznosti u školama ( g-maps, u okviru većeg projekta Efikasne nastavne strategije ) 5

6 Mozak koji uči je proizvod interakcije između prirode (genetike) i odgoja (okruženje) Inicijative za oblikovanje budućnosti Inicijative u obrazovnoj neuronauci se javljaju na nacionalnom i međunarodnom nivou. Najistaknutije od tih novih inicijativa, koje su predstavili njihovi promoteri u knjizi: Suštinska važnost emocija i motivacionih stimulacija za učenje. Razlika između unutrašnje i spoljašnje motivacije. Hedonističke dimenzije učenja: eurêka iskustvo, itd. Snažne individualne razlike u učenju (više unutar istog pola nego između polova). Telo i mozak rade zajedno (važnost pristupa utelovljenog učenja). Mind, Brain and Education (MBE), K.W. Fischer, HGSE, University of Harvard, USA Centre for Neuroscience in Education, U. Goswami, University of Cambridge, UK Learning Lab Denmark, H. Siggaard Jensen & S. Kjaell Jensen, LLD, DK Harvard Graduate School of Education, Ch. Hinton, HGSE, University of Harvard, USA Educators views on the role of neuroscience in education, P.-H. Jones & S.J. Pickering, University of Bristol, UK Technology and a world wide education perspective, M.I. Posner, University of Oregon, USA Transfer Centre for Neuroscience and Learning (ZNL), M. Spitzer, University of Ulm, D Japan Science & Technology- Reasearch Institute of Science and Technology for Society, H. Koizumi, JST-RISTEX, JPN Educational Neuroscience Initiatives in the Netherlands, J. Jolles, University of Maastricht, NL Neuromitovi koje treba razvejati Nekoliko izazovnih pitanja sa kojima smo se suočili Negde sam pročitao da ionako koristimo samo 10% mozga Ja sam osoba koja koristi levu stranu mozga, a ona desnu stranu mozga Priznajmo muškarci i dečaci jednostavno imaju drugačiji mozak od žena i devojčica Poboljšajte svoju memoriju! Učite dok spavate! Mozak malog deteta može da uči samo jedan jezik odjednom Nema vremena za gubljenje jer sve što je važno o mozgu je odlučeno do uzrasta od 3 godine Kako izbeći nastajanje još većeg broja neuromitova? Kako odgovoriti na pitanja skeptika, kao što je: kakve veze ima mozak sa učenjem? Kako bolje integrisati kreatore obrazovne politike i istraživače u debati? Kako prevesti rezultate istraživanja laicima, a da se izbegne preterano pojednostavljivanje? Kako da se jedan atipičan projekat prihvati i podrži u kontekstu kao što je OECD? Kako osigurati da se pristup vođen istraživanjem razume i bude održiv? Kako rešavati etička pitanja na efikasan (i etički) način? Postoje kritični periodi kada određene stvari moraju da se uče i nauče Budući izgledi Ključne poruke Obrazovna neuronauka stvara dragocena, nova znanja koja će informisati obrazovnu politiku i praksu Istraživanja mozga pružaju važne neurološke dokaze koji će podržati opšti cilj doživotnog učenja i potvrđuju šire koristi znanja, naročito za stanovništvo koje stari Potrebni su nam holistički pristupi zasnovani na međusobnoj zavisnosti tela i uma, emotivnog i kognitivnog Treba bolje da razumemo šta je adolescencija (veliki broj konjskih snaga, slabo upravljanje) Kada se bavimo pitanjima kurikuluma treba da uzmemo u obzir tajming i periodičnost Neuronauka može da pruži ključni doprinos glavnim izazovima učenja Više personalizovana procena za poboljšanje učenja, ne za selekciju i isključivanje Kurikulum zasnovan na senzitivnim periodima? Rođenje Selektivna eliminacija Sinaptogeneza Prirodno učenje 1 10 Uzrast(godine) 100 Jezik (logaritamska skala) (fonsko prepoznavanje, itd.) Muzika (ritam, muzički um, itd.) (prostorno prepoznavanje, privrženost, ritam spavanja, itd.) Procena Leksičko znanje Sadašnji školski sistem Univerzitet Rukovođenje Rehabilitacija, moždana terapija, itd. Iskustvo & Učenje vođeno potrebom Smrt Izvor: H. Koizumi, Seizon and Life Sci. (1998) 6

7 Razmatranja (ne «preporuke») za kreatore politike Nema neiskrenih rešenja ili tvrdnji da je obrazovanje zasnovano na mozgu lek za sve Bruno della Chiesa, HGSE ( ) ETIKA (dobro/loše) IDEJE (filozofije, religije ) Stoga, ne nudimo čvrste konstatacije kreatorima politike, već pre indikacije zasnovane na naučnim dokazima iz skorijih istraživanja da ih razmotre. NAUKE (tačno/netačno) Pogledajte neuronaučne nalaze pre donošenja političkih odluka. POLITIKA (poželjno/ nepoželjno) Mediji Nemojte podcenjivati niti precenjivati potencijalni doprinos čvrstih (prirodnih) nauka istraživanju, politici i praksi u obrazovanju. Kada odlučujete koje projekte neuronaučnih istraživanja da podržite, razmotrite obrazovnu relevantnost u nizu kriterijuma. Uključite izvesnu kognitivnu neuronaučnu svest u obučavanje nastavnika (i škole?). Pružite znanja i svest o neuromitovima. Pridružite se i podržite međunarodni konzorcijum centara za mozak/obrazovanje. POLITIKE DELOVANJA (izvodljivo / neizvodljivo) PRAKSE (efikasno/ neefikasno) EKONOMIJA (manje/više) Derived and exoanded from: B. della Chiesa, V. Christoph & Ch. Hinton: How Many Brains Does It Take to Build a New Light: Knowledge Management Challenges of a Transdisciplinary Project Mind, Brain and Education Journal, 3 (1) March 2009., pp Kaskada Rođenje Vraćanje Pokušati reći Uticaj Ne plašite se da budete ekscentrični u mišljenju, jer je svako sada prihvaćeno mišljenje nekada bilo ekscentrično. Ne bi trebalo da poželim da ljudi dogmatski veruju u bilo koju filozofiju, čak ni u moju. Bertrand Rasel ( ) хвала! Thank you! bruno_della_chiesa@gse.harvard.edu bruno.della-chiesa@oecd.org 7