Prof. dr Vojislav Pavlović
Dlakava divljač: Evropski jelen, Jelen lopatar, Srna, Divokoza, Muflon, Divlja svinja, Medved, Zec, Divlji kunić, Jazavac Karnivori: Lisica, Vuk, Šakal Pernata divljač: Fazan, Prepelica, Jarebica, Divlja guska, Divlja patka, Veliki tetreb, Mali tetreb, Divlji golubovi Domestifikovana divljač: Japanska prepelica, Kunići, Nutrija
Divlje životinje u najvećoj meri nalaze se u prirodnim staništima gde se po zakonima opstanka održava njihov broj Međutim povećanom tražnjom njihovog mesa počinje i uzgajanje pojedinih divljih i egzotičnih životinja u novostvorenim staništima "farmama", tamo gde priroda, odnosno klima to omogućava Tako postoje novostvorena staništa za jelene, fazane i sl. Međutim, i kod divljači mogu biti prisutne neke bolesti koje ne samo da ugrožavaju prijemčive jedinke, već i čoveka kao potrošača njihovog mesa Zatim, mogu biti prisutni različiti kontaminenti na koje takođe čovek u najvećoj meri ne može da utiče
Bolesti divljači Definicija bolesti: bolest je odstupanje od fiziološkog (normalnog) stanja Za prepoznavanje bolesti potrebna su osnovna znanja epizootije/epidemije Zoonoze - bolesti koje mogu da se prenose sa životinja na ljude pod prirodnim uslovima Ljudi moguda se zaraze putem kontakta ili manipulacije sa životinjama ( profesionalna oboljenja ) ili prilikom ishrane zaraženom hranom Besnilo Bedrenica (antraks, crni prišt, prostrel) Tularemija Trihineloza
Infektivne bolesti divljači: Antraks, Tuberkuloza, Bruceloza, Slinavka i šap, Tularemija, Besnilo, Salmoneloza, Stafilokokoza, Miksomatoza, Hemoragična septikemija, Pseudotuberkuloza
Besnilo Besnilo je virusno oboljenja CNS-a (mozga i kičmene moždine) životinja i ljudi Najveći broj bolesnih životinja su divlje životinje, i to lisice (preko 95%) Besne lisice su opasne i za širenje besnila na domaće životinje i ljude jer promene ponašanje i prilaze ljudima i životinjama kada ih mogu ujesti Rezervoari virusa u prirodi su : zaražene lisice, vukovi, šakali, tvorovi, divlje svinje, srne, veverice, pacovi, miševi i slepi miševi Od domaćih životinja obolevaju: psi, mačke i goveda Izvor virusa: pljuvačka besne životinje Prenosi se najčešće ujedom U cilju eradikacije besnila od 2010. godine u Srbiji se vrši oralna vakcinacija divljih životinja
Pregled divljači nakon odstrela Spoljašnji pregled odstreljene divljači obuhvata: Pregled tela i ekstremiteta Prirodnih otvora Dlaku, perje i kožu Prisutnost ozleda i izraslina na koži
Papilomatoza Zarazni ektim (Ecthyma contagiosum)
Aktinomikoza
Krpelji Grinje Šugarac Buve Vaši
Vašljivost Šuga Krpeljivost
Štrkljevi nanosi velike štete na jelenskoj i srnećoj divljači bolesne životinje lošije napreduju, lošiji trofeji, izbušena koža je slabijeg kvaliteta Kožni štrkljevi
Nosni štrkljevi - lažna vrtičavost t
Unutrašnji pregled Otvaranje odstreljene divljači podužni rez od brade do analnog otvora. Odvajanje traheje, srca i pluća i vađenje iz grudne šupljine Vađenje organa iz trbušne šupljine Pregled izvađenih organa Pre vađenja organa iz grudne i trbušne šupljine obratiti pažnju na međusobni položaj organa.
Predželuci prisutnost parazita Strana tela
Paraziti u jetri (Fascioloides magna) )
Cysticercus tenuicollis (Taenia hydatigena) Razvojni stadijumi Echinococcus granulosus (Taenia multiceps)
Fasciola hepatica
Jetra - tuberkuloza
Slezina - patologija a Svinjska kuga Salmonela, svinjska kuga, abscesi
Tularemija divljeg zeca Jetra Bubrezi Slezina
Kokcidioza
Tuberkuloza TBC čvorići
Paraziti u crevima
Paraziti u traheji
Svinjska kuga: petehijalna (tačkasta) krvarenja
Tuberkuloza pluća
Tuberkuloza pluća kod jelena
Bruceloza
Patologija sitne dlakave divljači Miksomatoza Sindrom smeđeg evropskog zeca Jersinioza (pseudotbc) divljeg zeca Pastereloza zečeva Ušna šuga zeca Papilomatoza zečeva Tularemija Miksomatoza a
Sarkocistoza
Redosled pregleda i procena ispravnosti površina tela (koža i prirodni otvori) telesnih šupljina (usna i nosna šupljina,ušni otvori, analni otvor, otvori muških i ženskih polnih organa) unutrašnjih organa vidljivih mišića Pravila pri pregledu Voditi računa o anatomskim razlikama između krupne i sitne divljači Obratiti pažnju na sva odstupanja i promene od normalnog Doneti jasne zaključke Ako ste u nedoumici POZVATI VETERINARA
Pravila higijene i pravilne tehnike rukovanja, prevoza, evisceracije, uzorkovanja i dostave uzoraka divljači nakon odstrela Odstrel bi trebalo biti human i izbeći nepotrebna oštećenja (iza dijafragme) ispusti se krv, jednjak je potrebno podvezati, da se izbegne onečiščenje sadržajem želudca oslobodi se anus s kružnim rezom i podveže. otvori se prsna i trbušna šupljina paziti da se ne probuši mehur, želudac ili crevo ako je moguće, preporučuje se odstranjivanje unutrašnjih organa, glave, nogu u visećem položaju
Odstreljena divljač mora se prijaviti nadležnom organu radi pregleda u roku od 12h od momenta odstrela Kod krupne divljači (jelena, srna, divljih svinja, divokoza, muflona i dr.) odmah posle odstrela moraju se izvaditi unutrašnji organi Srce, pluća, jetra i bubrezi pakuju se u plastične kese i označavaju tako da se može utvrditi njihova pripadnost trupu (moraju se čuvati do završetka pregleda) Skidanje kože i rasecanje divljači nije dozvoljeno na mestu odstrela Posle odstranjivanja unutrašnjih organa, na odstreljenu divljač stavlja se etiketa koja sadrži podatke o mestu i datumu odstrela Pri vađenju organa bi bilo najbolje da je prisutno stručno lice
Pri pregledu mesa i organa divljači treba utvrditi: bolesti koje se prenose na ljude i životinje maligne ili multipne otoke i multipne apscese rasprostranjenost parazita u supkutisu ili muskulaturi Trovanja znakove prirodne smrti, klanja ili odstrela u agoniji ozlede, krvarenja ili otoke znakove raspadanja, naročito pri kasnom nalaženju odstreljene divljači ili kasno obavljenoj egzenteraciji odstupanja u pogledu boje, mirisa ili ukusa odstupanja u konzistenciji, naročito vodnjikavost i izuzetnu mršavost zaprljanost koja se ni temeljnim isecanjem ne može otkloniti
Pregled krupne divljači želudac i creva moraju se ukloniti što je pre moguće Pregled trupa i utrobe odstreljene divljači (osposobljena osoba) - evisceracija u roku od 3 sata, pregled osposobljene osobe unutar 36 sati Uzeti uzorke za pregled na trihinelu (divlja svinja, medved i jazavac)
Pregled na trihinelu
Trihineloza je parazitska bolest uzrokovana sa nematodama iz vrste Trichinella spp Ova važna zoonoza je prisutna pre svega kod divljih karnivora sklonih kanibalizmu, i koji se hrane lešinama drugih životinja Razvojni ciklus infekcije sa Trichinella spp. moguć je kod divljih životinja - lisice, vukovi, divlje svinje, medvedi, jazavci
Prema Zakonu veštačka digestija
Ako se utvrdi da ne sadrži larve trihinele, obeležiće se okruglim žigom i velikim slovom T u sredini žiga. Žig se stavlja na unutrašnju površinu potrbušine, sa obe strane trupa.
Uzimanje uzoraka krvi za klasičnu kugu svinja Srce Veliki krvni sudovi
Divljač koja je nastradala u saobraćaju se ne pregleda, i meso nije za ljudsku upotebu
Meso divljači se ocenjuje kao higijenski ispravno za javnu potrošnju ako se ne utvrde promene koje utiču na higijensku ispravnost i ako sveže ozlede nastale odstrelom ili lokalno ograničene promene ne utiču na higijensku ispravnost mesa divljači za javnu potrošnju
Meso divljači proglašava se higijenski neispravnim za javnu potrošnju: -ako se utvrdi zoonoza - maligni ili multipni otoci i multipni apscesi - rasprostranjenost parazita u supkutisu ili muskulaturi - trovanja - znakovi prirodne smrti, klanja ili odstrela u agoniji - znakovi raspadanja, naročito pri kasnom nalaženju odstreljene divljači ili kasno obavljenoj egzenteraciji -odstupanja u pogledu boje, mirisa ili ukusa - izuzetna mršavost - zaprljanost koja se ni temeljnim isecanjem ne može otkloniti ako meso potiče od divljači obolele od tularemije, pseudotuberkuloze ( ako promene nisu ograničene samo na pojedine organe), stafilomikoze zečeva, miksomatoze, salmoneloze ili tuberkuloze
ako meso divljači ne odgovara uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu ako meso i organi ne odgovaraju uslovima u pogledu količina pesticida i drugih otrovnih materija, hormona, antibiotika i mikotoksina koji se mogu nalaziti u životnim namirnicama ako je utvrðena kontaminacija radionuklida iznad dozvoljenog nivoa aktivnosti kao i za sve ono propisano šta je higijenski neispravno za javnu potrošnju životinja za klanje