РЕПУБЛИКA СРПСКA ВЛАДА СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 2012. ДО 2016. ГОДИНЕ
I УВОД С обзиром на то да хемикалије утичу на готово сваки дио живота човјека, успостављање система безбједног управљања хемикалијама омогућава максимално искориштавање свих позитивних ефеката хемикалија на економски развој и квалитет живота, али и ефикасно спречавање њихових могућих штетних утицаја на људско здравље и животну средину. Због тога је у интересу свих, па и Републике Српске да стално води бригу и подстиче развој свог система хемијске безбједности. Све државе свијета су се још 1992. године, прихватањем Агенде 21 УН конференције о животној средини и развоју (United Nations Conference on Environment and Development UNCED), посебно Поглавља 19, обавезале да ће ојачати националне капацитете и за безбједно управљање хемикалијама, што укључује: одговарајуће законодавство, прикупљање и праћење података, успостављање безбједног управљања хемикалијама, стварање административних капацитета за управљање хемикалијама укључујући образовање, успостављање одговарајуће контроле, те успостављање ефикасног система приправности и интервенција. Кроз разне међународне организације државе су се обавезале на спровођење бројних европских конвенција и конвенција Уједињених нација (УН) којима је уређено сигурно управљање хемикалијама. Међувладин форум за хемијску безбједност (Intergovernmental Forum on Chemical Safety) подстиче државе да израде своје националне стратегије, програме и акционе планове за хемијску безбједност, што је посебно потврђено на Међународној конференцији о управљању хемикалијама (International Conference on Chemical Management ICCM) одржаној у Дубаију 2006. године, када је усвојен и Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама (Strategic Approach to International Chemicals Management SAICM). SAICM програм обавезује државе да сачине оцјену затеченог стања и израде националне програме безбједног управљања хемикалијама. Република Српска је успоставила и стално унапређује свој систем управљања хемикалијама, у складу са директивама и другим актима Европске уније и у вези с тим израђује и Стратегију хемијске безбједности као подлогу за успостављање интегралног, ефикасног и рационалног система безбједног управљања хемикалијама у складу с прописима и праксом Европске уније. II ПРАВНИ ОСНОВ Правни основ за израду Стратегије хемијске безбједности Републике Српске, у циљу ефикасног и транспарентног спровођења политике на плану безбједног кориштења хемикалија, заштите здравља грађана и заштите животне средине заснован је на члану 97. став 4. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09), а усваја је Народна скупштина, на приједлог Владе Републике Српске. III ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1. Приступ у изради стратегије Европска унија је у подручју безбједног управљања хемикалијама утврдила неколико циљева: примарни циљ је заштита људског здравља и животне средине од штетних ефеката хемикалија, други циљ је усклађивање прописа држава чланица у области хемикалија, да би се успоставило јединствено тржиште и трећи циљ је одрживи развој који би подржао усклађени развој држава чланица и Европске уније. Ови циљеви се постижу кроз правну тековину Европске уније. 2
У државама које су приступале Европској унији, тежиште у изради програма за успостављање ефикасног система хемијске безбједности је на оцјени усклађености прописа и праксе поједине државе с прописима Европске уније. Такав приступ заснива се на ставу да правна тековина Европске уније утврђује минималне услове које свака држава чланица треба задовољити у заштити животне средине и здравља људи од могућих штетних ефеката хемикалија. Притом, ниједна држава чланица не смије користити тај систем за спречавање слободе кретања људи, робе и услуга. Уз то, правни систем Европске уније у заштити животне средине и људског здравља се стално надограђује и унапређује уз уску сарадњу држава чланица и њихових стручњака, слиједећи првенствено нова научна сазнања и позитивна искуства из праксе. Имајући у виду статус Републике Српске као дијела Босне и Херцеговине, као државе потписнице Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији (ССП), посебно обавезе прописане чланом 108. (глава VIII Политике сарадње, Животна средина) ССП-а, један од стратешких приоритета је и висок степен усклађености прописа и праксе с онима у Европској унији. Уз то, приказ и оцјена стања у односу на стање животне средине и здравља које се тиче хемикалија мора се радити тако да се ти документи могу користити као независан показатељ степена развијености система хемијске безбједности у односу на заштиту животне средине и здравља. У приступу изради Стратегије хемијске безбједности пошло се од сазнања да се хемикалије налазе свуда, независно да ли су биолошки есенцијалне, неутралне, или штетне по здравље, тако да се зависно од републичке организације и надлежности, те важећих прописа, одговорност за различите видове заштите људског здравља од могућих штетних ефеката хемикалија налазе у надлежности различитих ресора. Овакав приступ постоји и у правној тековини ЕУ, па је заштита од могућих штетних ефеката хемикалија по здравље људи дефинисана у неколико поглавља правне тековине ЕУ, и то: Поглавље 1: Слободан проток робе, Поглавље 12: Безбједност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика, Поглавље 14: Саобраћајна политика, Поглавље 27: Животна средина, Поглавље 28: Безбједност потрошача и здравља. Поглавље 1: Слободан проток робе утврђује законски оквир за заштиту од могућих штетних ефеката хемикалија у предметима опште употребе, као што су играчке и детерџенти, те други предмети. Поглавље 12: Безбједност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика утврђује законски оквир за врло важно подручје хемијске безбједности у погледу заштите од штетних ефеката хемикалија у храни и води за пиће, те заштити здравља од средстава за заштиту биља. Поглавље 14: Саобраћајна политика утврђује законски оквир за заштиту здравља у погледу превоза опасних материја. Поглавље 27. Животна средина представља основно поглавље у питањима хемијске безбједности и обухвата значајан дио битних питања, као што су: основни правни оквир заштите од опасних хемикалија и биоцида, заштита од загађивања хемикалијама битних компоненти животне средине воде, ваздуха и земљишта, заштите од притисака на животну средину као што је отпад, те успостављања система превенције, приправности и одговора на несреће са хемикалијама. Уз то, ово поглавље утврђује и успостављање информационог система праћења и извјештавања о заштити животне средине. Поглавље 28: Безбједност потрошача и здравља утврђује законски оквир за процјену опасности по здравље људи, те основне принципе заштите од производа који су доступни потрошачима. Остала поглавља правне тековине само у мањем дијелу обухватају проблематику заштите од могућих штетних ефеката хемикалија. Због свега наведеног, у општем приступу израде приказа и оцјене стања, цијели процес израде Стратегије хемијске безбједности је у уској вези са будућим приступним процесом Републике Српске и Босне и Херцеговине Европској унији и законским актима Европске уније. Позитивна околност и непроцјењива помоћ у изради оцјене стања тако комплексног и широког 3
подручја као што је хемијска безбједност произашла је из расположивости опсежне документације припремљене у Европској унији. Неповољна околност је непостојање и неусклађеност законске регулативе у Федерацији Босне и Херцеговине у односу на Републику Српску. С обзиром на то да су надлежности Републике Српске за наведена поглавља или подручја јасно утврђена Уставом БиХ и Уставом Републике Српске, што уједно одређује и надлежност за спровођење прописа, у приступу оцјене стања хемијске безбједности, као и у утврђивању стратешких циљева било је неопходно активно укључивање одговорних лица за свако од подручја, из различитих институција. 2. Основна начела Приликом израде Стратегије хемијске безбједности поштована су основна начела која је Република Српска, односно Босна и Херцеговина прихватила као чланица Уједињених нација и других међудржавних институција, и као потписница конвенција и протокола, те међународних уговора, а која су у складу и са начелима Устава Републике Српске и Босне и Херцеговине. Начело превенције (енгл. Prevention is better than cure) заснива се на спровођењу мјера утврђених научним сазнањима којима се ефикасно спречавају непожељни ефекти хемикалија, тако да то начело представља основу савременог законодавства. Начело предострожности (енгл. Precautionary principle) одређује да је у недостатку тачних научних сазнања о могућим штетним ефектима неке хемикалије, увијек потребно заснивати одлуке на принципу најгорег могућег сценарија (енгл. worst case). Начело загађивач плаћа (енгл. Polluter pays principle) обавезује да насталу штету или трошак треба да плати онај који је и узроковао. То уједно и значи да трошкови који произлазе из мјера очувања животне средине треба првенствено да иду на терет онога који загађује ту животну средину и од тога има користи, умјесто да се ти трошкови стављају на терет грађана. Начело одрживости (енгл. Sustainable principle) је основно начело развоја друштва, при чему се економски и социјални развој друштва заснива на одржању природне равнотеже као основе за одржање природних услова за живот и опстанак. Ово начело заснива се на чињеници да је земља затворени систем у којем су сви природни извори ограничени, тако да свако неповратно кориштење тих извора, односно загађење хемикалијама угрожава биолошке предуслове опстанка. Начело супсидијарности (енгл. Subsidiarity principle) је начело на основу којег се ефикасан систем хемијске безбједности ослања првенствено на спровођењу мјера на најнижем могућем нивоу, и тек уколико то није ефикасно, спровођење мјера се подиже на виши ниво дјеловања. Начело праћења загађивача од колијевке до гроба (енгл. From cradle to grave) је начело које се заснива на бризи о хемијској безбједности у цијелом животном циклусу неке хемикалије, односно од самог почетка производње све до њеног краја, тј. потпуне и нешкодљиве разградње или безбједног одлагања. Начело међуресорне координације (енгл. Intersectoral coordination principle) слиједећи ово начело, ефикасна и рационална хемијска безбједност се не може постићи без доброг система међуресорне координације, јер због врло широке примјене хемикалија у различитим људским дјелатностима (од индустрије и пољопривреде, до општег потрошача), бројни ресори су кроз године добили специфичне надлежности у осигурању заштите људског здравља и животне и радне средине од штетног дјеловања хемикалија. Начело права на истину (енгл. Right to know principle) је кључно начело према којем јавност има право да зна све о могућим опасностима које постоје усљед изложености хемикалијама, што је слиједећи Агенду 21 и Аархуску конвенцију обавеза држава, а то право је уграђено и у правну тековину ЕУ. Начело међународне сарадње (енгл. International collaboration) је кључни елемент успјеха неке државе да на најрационалнији начин развије ефикасан систем хемијске безбједности и успостави контролу над хемикалијама, јер је успјешна превенција, управљање, приправност и интервенција везана уз више од 100.000 хемикалија на тржишту огроман задатак и ниједна 4
држава не би могла сама успјешно ријешити све проблеме уз постојећу глобализацију и значајан пораст међународне трговине хемикалијама. 3. Концептуални оквир стратегије хемијске безбједности У контексту овог пројекта, поимање хемијске безбједности (енгл. chemical safety) слиједи дефиницију Међународног програма хемијске безбједности (International Programme on Chemical Safety UNEP, ILO, WHO) да хемијска безбједност представља управљање и превенцију од штетних ефеката хемикалија на човјека и животну средину, који могу бити узроковани краткотрајном или дуготрајном изложеношћу хемикалијама у производњи, складиштењу, превозу, те кориштењу и одлагању хемикалија. Због тога је одлучено да се у разради концептуалног приступа том комплексном подручју заштите здравља, потрошача и животне средине слиједе препоруке међудржавних организација, као што су Међународни програм хемијске безбједности (IPCS), Међувладин форум за хемијску безбједност (IFCS) и Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама (SAICM). Уз то, слиједећи основну дефиницију хемијске безбједности, као и препоруке споменутих међудржавних организација, одлучено је да се у изради оцјене затеченог стања, као и стратегије дугорочног развоја хемијске безбједности то комплексно подручје обухвати врло широко. Предмет ове стратегија нису сљедеће области: генетски модификовани организми, лијекови за хуману и ветеринарску употребу, козметички препарати, радиоактивне материје, контрола индустријског загађења, експлозиви. Наведене области су уређене другим прописима и на њих се не примјењују одредбе Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09) у којем је садржан правни основ за доношење ове стратегије. Поштујући горенаведене принципе, опредијелили смо се да Стратегија хемијске безбједности буде заснована на сљедећих седам основних подручја: 1. Општи оквир управљања хемикалијама, 2. Пољопривреда, шумарство и водопривреда, 3. Заштита животне средине, 4. Индустрија, енергетика и рударство, 5. Заштита на раду, 6. Акциденти превенција, приправност, одговор на несреће, 7. Интегрисано управљање хемикалијама. Главни разлог за овакав приступ заснива се на чињеници да је законска заштита од штетних ефеката хемикалија за свако подручје специфична, као и надлежност за општи развој сваког од наведених подручја. Задње поглавље представља хоризонтално обједињавање мјера које ће омогућити остваривање основног циља, а то је успостављање интегрисаног, усклађеног, ефикасног и динамичног система хемијске безбједности кроз међуресорну координацију, сарадњу и равномјерни развој сваког од сегмента хемијске безбједности. С обзиром на то да систем правне тековине Европске уније слиједи стандардни концепт утврђивања појединих инструмената управљања, једнак приступ је примијењен и у оцјени стања за поједине аспекте хемијске безбједности, односно за препоруку мјера којима се могу постићи зацртани стратешки циљеви. Тако уз основне инструменте управљања, као што су закони, надлежности, управни и надзорни поступак, пажња је посвећена и другим важним мјерама за успјешно управљање системом хемијске безбједности, као што су информациони систем и 5
праћење, информисање јавности, образовање и уз то везана овлашћивања, истраживање и развој, те систем финансирања. Дефиниције за појмове који се користе у овом стратешком документу су дате у материјалним законима којима се уређују поједине области. Програм за спровођење Стратегије чини саставни дио овог документа. IV ЦИЉ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ Улога Стратегије хемијске безбједности је да се утврде главни стратешки циљеви и мјере за успостављање рационалног, ефикасног, динамичног и интегрисаног система хемијске безбједности, који ће бити у потпуности усаглашен са правном тековином и праксом Европске уније, у циљу ефикасног и транспарентног спровођења политике на пољу безбједног кориштења хемикалија, заштите здравља грађана и заштите радне и животне средине. Сврха стратегије је да међуресорном сарадњом утврди равномјеран развој свих аспеката заштите здравља и заштите животне и радне средине од штетних ефеката хемикалија уз одговарајућу надоградњу постојећих система заштите, као што је: општа заштита од опасних хемикалија, заштита здравља од штетних хемикалија у производима за људску употребу, заштита здравља од штетних хемикалија у животној средини, те изградња система превенције, приправности и одговора на несреће са хемикалијама. V СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И МЈЕРЕ ПО ОБЛАСТИМА 1. ОПШТИ ОКВИР УПРАВЉАЊА ХЕМИКАЛИЈАМА ЗАШТИТА ЗДРАВЉА 1.1. Правни оквир заштите од опасних хемикалија 1.1.1. Оцјена затеченог стања У области заштите здравља људи и животне средине од штетног дјеловања опасних хемикалија, Република Српска је остварила континуитет од дана свог признавања. Уставним законом за спровођење Устава Републике Српске, 1992. године регулисано је да ће се до доношења одговарајућих закона и других прописа у Републици Српској примјењивати прописи СФРЈ и СРБиХ који су у сагласности са Уставом Републике ( Службени галсник Републике Српске, број 21/92). У складу са наведеним, Република Српска је преузела Закон о превозу опасних материја ( Службени лист СФРЈ, број 27/90), на основу кога је регулисана област стављања у промет отрова у Републици Српској. Закон је имао значајне недостатке јер га нису пратили технички прописи из ове области (правилници). Доношењем Закона о отровима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 70/06 и 73/08) у јулу 2006. године, значајно су отклоњени недостаци ранијег закона и преузети Закон је престао да се примјењује. У циљу заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дјеловања опасних хемикалија овај закон прописивао је поступак разврставања и обиљежавања отрова који се стављају у промет, поступак добијања одобрења за бављење пословима производње, промета и кориштења отрова, поступак вођења евиденција о правним субјектима и отровима који се стављају у промет, надлежне институције и друго. У предметни Закон значајно су уграђене одредбе Директиве Савјета 67/548/EEЗ од 27. јуна 1967. године о усаглашавању закона, прописа и административних одредаба које се односе на класификацију, паковање и обиљежавање опасних супстанци (DSD), Директиве 1999/45/EЗ Европског парламента и Савјета од 31. маја 1999. године о усаглашавању закона, прописа и административних одредаба земаља чланица које се 6
односе на класификацију, паковање и обиљежавање опасних производа (DPD), те директива 91/155/EEЗ, 93/105/EЗ, 2000/21/EЗ, 93/67/EEЗ, 96/769/ЕЕЗ и друго. Већ у 2006. години, Европска комисија је на основу уочених недостатака постојећих директива у заштити од штетних ефеката опасних хемикалија ушла у процедуру доношења нових законских прописа из области опасних хемикалија, а у оквиру правне тековине из области заштите животне средине. Као резултат измјена кључних директива из ове области: 67/548/ЕЕЗ и 1999/45/ЕЗ донесене су нове уредбе које су на јединствен начин регулисале област опасних хемикалија на нивоу Европске уније: Уредба 1907/2006 Европског парламента и Савјета од 18. децембра 2006. године о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и рестрикцији хемикалија (Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals REACH) и оснивању Европске агенције за хемикалије (European Chemicals Agency ECHA) и Уредба 1272/2008 Европског парламента и Савјета од 16. децембра 2008. године о класификацији, обиљежавању и паковању одређених хемикалија и смјеса (Classification, Labelling and Packaging of Substances and Mixtures CLP). У складу са прелазним и завршним одредбама ових уредби и директива престало је важење дијела законодавства којим је област хемикалија раније била уређена у ЕУ, те је било потребно приступити измјенама важећег Закона о отровима који је био значајно усклађен са измијењеним директивама. С обзиром на то да је Република Српска преузела обавезе усклађивања својих прописа са прописима ЕУ, приступило се изради новог закона којим се извршава усклађивање законодавства из ове области са новим уредбама ЕУ. У складу са тим, Народна скупштина Републике Српске је у марту 2009. године усвојила Закон о хемикалијама, чиме је законодавство у овој области значајно усклађено са одредбама које прописују уредбе REACH и CLP у вријеме када су оне почеле да се примјењују и у земљама чланицама ЕУ. Овим су обезбијеђени стандарди који омогућавају равноправно укључивање на европско тржиште. Такође, Законом о хемикалијама побољшана су одређена рјешења из до тада важећег Закона о отровима која су правним субјектима наметала обавезе и додатна оптерећења. Законом о хемикалијама уређује се област класификације, обиљежавања и паковања опасних хемикалија која је хармонизована на просторима ЕУ на основама Глобално хармонизованог система; обавезе правних субјеката који се баве производњом и прометом опасних хемикалија да изврше процјену опасности од хемикалија и производа који их садрже; обавезе правних субјеката да у ланцу снабдијевања обезбиједе квалитетне информације од произвођача до крајњег корисника о опасности и мјерама заштите од опасних хемикалија кроз безбједносно-технички лист; вођење Интегралног инвентара хемикалија које се налазе на тржишту Републике Српске; услови за увоз и извоз хемикалија; обавезе вођења евиденција о хемикалијама; услови за стављање детергената на тржиште; доношење Стратегије хемијске безбједности од Народне скупштине; те остале области од значаја за безбједно управљање хемикалијама. Једно од битних начела Закона о хемикалијама је начело предострожности и начело да произвођач, увозник и даљи корисник производе, стављају у промет и користе хемикалију тако да нема нежељених ефеката на здравље људи и животну средину. Надлежни орган за спровођење Закона о хемикалија и подзаконских аката донесених на основу њега је Министарство здравља и социјалне заштите (у даљем тексту: Министарство), а надлежни орган за надзор над спровођењем одредаба овог закона је Републичка управа за инспекцијске послове Инспекторат Републике Српске. Разграничења у области расподјеле надлежности када је у питању регистрација, евалуација и рестрикција опасних хемикалија, те стављање у промет производа који садрже опасне хемикалије (средства за заштиту биља, детергенти, биоциди) такође су резултирала доношењем нових закона. Тако је поред Закона о хемикалијама донесен и Закон о биоцидима и Закон о средствима за заштиту биља који сваки на свој начин усклађује дио законодавства из предметне области са правном тековином ЕУ, а у складу са новим приступом. 7
Узимајући у обзир горенаведено, Закон о хемикалијама уважава вријеме и процес у којем се налазимо приближавајући се ЕУ, те се овим законом омогућава флексибилан приступ домаће правне регулативе на подручју хемикалија у приближавању прописима ЕУ. На основу Закона о хемикалијама, Министарство као надлежно, донијело је и више техничких прописа, правилника, којима су прописане обавезе и поступци правних лица детаљно регулисани. До сада су донесени сљедећи правилници: 1) Правилник о начину процјене безбједности хемикалије, садржају извјештаја о безбједности хемикалије и приједлог мјера за смањење и контролу ризика од хемикалије ( Службени гласник Републике Српске, број 99/09), 2) Правилник о условима које морају испуњавати институције које врше процјену безбједности хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 102/09), 3) Правилник о утврђивању услова за обављање дјелатности производње, промета и коришћења опасних хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 107/09), 4) Правилник о начину вођења Инвентара хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 113/09), 5) Правилник о садржају досијеа и начину вођења евиденције о хемикалији ( Службени гласник Републике Српске, број 113/09), 6) Правилник о критеријумима за стављање детергената на тржиште ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 7) Правилник о садржају техничког досијеа о сурфактанту у детергенту ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 8) Правилник о обиљежавању детергената ( Службени гласник Републике Српске, број 8/10), 9) Правилник о условима и начину стицања и провјере знања о заштити од опасних хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, бр. 126/11 и 13/12), 10) Правилник о висини накнада које се односе на опасне хемикалије и производе ( Службени гласник Републике Српске, број 125/11), 11) Правилник о класификацији, паковању и обиљежавању хемикалија и одређених хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 50/10), 12) Правилник о критеријумима за идентификацију супстанци као ПБТ или впвб ( Службени гласник Републике Српске, број 82/10), 13) Правилник о садржају безбједносно-техничког листа и Упутство о начину израде БТЛ ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10), 14) Правилник о условима за ограничење и забрану производње, промета и коришћења хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10), 15) Правилник о процедури за поступак претходног обавјештења и поступак давања сагласности на основу претходног обавјештења приликом увоза и извоза одређених опасних хемикалија и производа ( Службени гласник Републике Српске, бр. 8/11 и 72/11), 16) Правилник о начину вођења Интегралног инвентара хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 15/11), 17) Правилник о начину вођења евиденција и достављању података о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 97/11), 18) Правилник о садржају извјештаја у поступку надзора над увозом хемикалије ( Службени гласник Републике Српске, број 126/11), 19) Правилник о принципима добре лабораторијске праксе ( Службени гласник Републике Српске, број 23/12), 20) Правилник о начину утврђивања усаглашености рада лабораторије са принципима добре лабораторијске праксе ( Службени гласник Републике Српске, број 23/12). 8
Произвођач, увозник и даљи корисник опасне хемикалије или производа који је садржи, обавезан је да одређене хемикалије и производе које ставља на тржиште класификује, обиљежи и пакује у складу са Законом. Класификација хемикалија у одређене класе опасности врши се у складу са Глобално хармонизованим системом (GHS) на основу критеријума прописаних Законом. Процјена опасности хемикалије врши се на основу података о њиховим физичким и хемијским својствима, својствима која утичу на живот и здравље људи (токсиколошка својства) и својствима која утичу на животну средину (еко-токсиколошка својства). Класификација производа који садрже опасне хемикалије врши се методом израчунавања опасности на основу података о својствима супстанци садржаних у производу, те на основу анализе постојећих података о опасности коју тај производ представља, као и на основу искуствених података у дуготрајној употреби хемикалија. Листе усаглашене класификације хемикалија кроз подзаконски акт су преузете из ЕУ (Уредба 1272/2008) и редовно се ажурирају. Будући да су у примјени два система класификације, стари DSD/DPD систем (на основу Директива 67/548/ЕЕЗ и 1999/45/ЕЗ) и нови CLP систем (у складу са Уредбом 1272/2008 и GHS-ом), Закон је предвидио сљедећи прелазни период са једног система на други: до 1. децембра 2010. године за супстанце се примјењује стари DSD систем, након чега све сусптанце морају бити обиљежене у складу са новим CLP системом. Супстанце које су стављене у промет прије овог рока могу да буду класификоване по старом систему најкасније до 1. децембра 2012. године. Од 1. децембра 2010. године до 1. јуна 2015. године, супстанце могу бити класификоване паралелно по оба система класификације и до 1. јуна 2015. године за смјесе се примјењује стари DPD систем, након чега све смјесе морају бити обиљежене у складу са новим CLP системом. Смјесе које су стављене у промет прије овог рока могу да буду класификоване по старом систему најкасније до 1. јуна 2017. године. У периоду до 1. јуна 2015. године, смјесе могу бити класификоване паралелно по оба система класификације. Паковање хемикалије или производа треба да одговара њиховим својствима и сврси и начину кориштења. Паковање треба да буде обиљежено на једном од језика који је у службеној употреби у Републици Српској, у складу са класификованим опасностима употребом графичког знака и текста. То подразумијева да поред основних информација о хемикалији или производу, на етикети треба да буде наведено и сљедеће: GHS пиктограми опасности, ријеч упозорења ( опасно или пажња ), обавјештење о опасности (Н или EUH ознаке), обавјештење о мјерама предострожности превенције (Р ознаке) и специфичне одредбе када је то прописано Законом. Рекламирање хемикалије или производа који су класификовани у неку од класа опасности мора да укаже на њихова опасна својства, те не смије ни на који начин да доведе потрошача у заблуду у погледу њихове употребе или штетности. У сврху процјене опасности у поступку класификације хемикалија, Законом је предвиђено утврђивање метода испитивања. Због непостојања овлаштених лабораторија на територији Републике Српске које би се бавиле овом врстом испитивања, доношење подзаконског акта о методама испитивања није био приоритет у првом периоду примјене Закона, те је планирано његово доношење у наредном периоду. Предвиђено је да овим подзаконским актом методе буду дефинисане у складу са методама испитивања које су на нивоу ЕУ утврђене Уредбом Савјета 440/2008 од 30. маја 2008. године о методама испитивања. Један од значајних докумената прописаних Законом у обезбјеђењу заштите здравља запослених у правним субјектима који рукују опасним хемикалијама и производима који их садрже је Процјена безбједности хемикалије са сценаријима изложености опасностима од хемикалије и потенцијалним ризицима, са препоруком за адекватно поступање. 9
Процјена безбједности хемикалије је утврђивање нежељених ефеката које могу изазвати опасне хемикалије на здравље људи и животну средину. Произвођачи и увозници опасних хемикалија у Републици Српској дужни су да процијене и документују ризике који произлазе из опасне хемикалије коју они производе, односно увозе, начин на који се контролишу ти ризици за вријеме производње и употребе, као и начин контроле ризика у ланцу снабдијевања од осталих субјеката. Израда овако значајног документа повјерена је научностручним институцијама које је овластило Министарство у складу са условима прописаним Законом. Превентивни приступ управљању хемикалијама наглашава потребу за процјеном опасних својстава хемикалије (класификација) прије стављања у промет и комуникацију о опасностима обиљежавањем кроз безбједносно-технички лист. Безбједносно-технички лист је форма која у ланцу снабдијевања од произвођача до крајњег корисника професионалним корисницима хемикалије обезбјеђује информације о реално предвидивим физичким и хемијским опасностима које произлазе из опасних својстава хемикалије, као и са њима повезаним ризицима који могу настати при кориштењу и руковању хемикалијама. Правилником о садржају безбједносно-техничког листа ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10) прописује се структура безбједносно-техничког листа у 16 наслова за поглавља у оквиру којих се наводе информације и постављају захтјеви за квалитет информација које се уносе у БТЛ. Стандарди квалитета преносе одговорност на снабдјевача хемикалијом да обезбиједи да БТЛ садржи све информације које су потребне и довољне за заштиту здравља људи и животне средине. БТЛ се примаоцима хемикалије доставља без накнаде у писаној или електронској форми на једном од језика који је у службеној употреби у БиХ. За хемикалије за које постоји обавеза израде Процјене безбједности хемикалије, уз БТЛ се прилаже и сценарио изложености. Овим законом прописана је и обавеза Министарства да води Интегрални инвентар хемикалија које се налазе на тржишту Републике Српске. Састоји се од: 1) Инвентара хемикалија, који води Министарство у складу са овим законом, 2) Инвентара биоцида, који води Министарство у складу са Законом о биоцидима и 3) Инвентара средстава за заштиту биља, који води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у складу са Законом о средствима за заштиту биља. Интегрални инвентар хемикалија води се као електронска база података и садржи: 1) Идентитет регистранта, 2) Идентитет супстанце или производа, 3) Класификацију и обиљежавање, 4) Прописана ограничења и забране, 5) Напомене и 6) БТЛ слободно преузимање документа (pdf формат). На овај начин омогућено је једноставније и свеобухватније прикупљање информација о хемикалијама и производима који се стављају на тржиште Републике Српске, те једноставнија размјена података између надлежних институција и других заинтересованих страна. Такође, правним лицима је поједностављена процедура промета хемикалија и производа који су у редовној процедури уписани у одговарајући инвентар тако да не морају обезбиједити дозволу за сваки појединачни увоз или извоз опасне хемикалије. Након периода важења уписа у одговарајући инвентар, потребно је извршити поновну процјену оправданости стављања опасне хемикалије или производа у промет. 10
Уписом у Инвентар хемикалија правно лице стиче право да хемикалију ставља у промет у периоду од десет година, уз обавезу достављања података о количинама које се производе, стављају у промет или користе почетком календарске године за претходну годину. Приликом уписа хемикалије у Инвентар хемикалија регистратор, поред осталог, доставља досије о хемикалији са физичко-хемијским, токсиколошким и еко-токсиколошким подацима, или садржај досијеа, уколико је ријеч о хемикалији која се увози из ЕУ. На основу евентуалних нових сазнања о штетним ефектима хемикалија или у случају проналаска безбједније алтернативе за нарочито опасне хемикалије, рјешење о упису хемикалије у Инвентар може да важи и краће од десет година, или да буде укинуто. Услови за прекогранични или унутрашњи превоз хемикалија, као и надлежности Министарства и Министарства унутрашњих послова у поступку издавања дозвола за превоз, дефинисани су Законом о превозу опасних метерија ( Службени гласник Републике Српске, бр. 1/08 и 117/11). Као што је већ наведено, увоз и извоз хемикалија и производа који су уписани у Интегрални инвентар хемикалија је слободан, уз обавезу правног лица да приликом вршења увоза или извоза о томе обавијести здравственог инспектора који ће извршити контролу пошиљке и увидом у Интегрални инвентар хемикалија утврдити да ли иста одговара подацима пријављеним у поступку уписа у инвентар. Уколико хемикалија или производ у складу са међународним конвенцијама или другим прописима подлијежу посебном режиму промета, за њихов увоз је потребно обезбиједити дозволу. Услови за увоз и извоз хемикалија које су предмет Ротердамске конвенције детаљно су прописани Законом, као и пратећим подзаконским актом. Ови услови су усклађени са Уредбом 689/2008 о извозу и увозу одређених опасних хемикалија, чиме се обезбјеђује спровођење Ротердамске конвенције у дијелу надлежности које су дефинисане на ентитетском нивоу на начин идентичан оном у Европској унији. Увоз и извоз хемикалија према овој конвенцији одвија се по два поступка: 1) Поступак претходног обавјештења при извозу хемикалије у другу земљу и 2) Поступак давања сагласности на основу претходног обавјештења у међународној трговини (РIC поступак). Стандарди за примјену добре лабораторијске праксе (ДЛП) кроз Закон постају обавеза за све лабораторије које врше квалитативна и квантитативна испитивања хемикалија и производа који их садрже као предуслов за вршење ових послова. Законом су прописани принципи добре лабораторијске праксе, као и начин утврђивања усаглашености рада лабораторије са принципима ДЛП, а у складу са Директивом 2004/9/ЕЕЗ Европског парламента и Савјета од 11. фебруара 2004. године и Директивом 2004/10/ЕЕЗ. Европског парламента и Савјета од 11. фебруара 2004. године. У циљу заштите здравља људи и животне средине од нарочито опасних хемикалија, овим законом су прописани и услови за ограничење и забрану производње, промета и кориштења таквих хемикалија. Ограничења и забране преузимају се из прописа ЕУ, а детаљно се дефинишу кроз подзаконски акт гдје се наводе и услови за дозвољене употребе, те рокови ступања на снагу одређених ограничења и забрана које се из техничких, социјалних и економских разлога не могу одмах примијенити. Листа ограничења и забрана се редовна ажурира у складу са њеним измјенама у ЕУ: У сврху заштите радника који рукују хемикалијама, као и животне средине, Законом су детаљно прописани услови које морају да испуњавају лица која обављају дјелатност производње, промета и кориштења хемикалија, а у погледу простора, кадра и опреме. Законом је прописана и обавеза стицања знања о заштити од опасних хемикалија кроз процес континуиране едукације стручног оспособљавања за рад са опасним хемикалијама и 11
производима који их садрже (средства за заштиту биља и биоциди) који путем семинара за одговорна лица и раднике организује Институт заштите, екологије и информатике, научноистраживачки институт, Бања Лука у сарадњи са Министарством, а по програму едукације који доноси Министарство. С обзиром на то да се едукација у континуитету одвија од доношења Закона, постигнут је напредак у упознавању одговорних лица и радника са одредбама Закона и условима за безбједно руковање хемикалијама. Наставком програма едукације потребно је и руководство предузећа упознати са обавезама које произлазе из овог закона, као и са степеном безбједности здравља запослених, грађана и животне средине, који се постиже њиховим поштовањем. Законом је предвиђено систематско праћење хемикалија од стављања на тржиште до употребе од крајњих корисника, као и њихових метаболита у животној средини и у живим организмима. Оно се врши ради заштите здравља људи и животне средине, а по програму спровођења систематског праћења хемикалија, који доноси Министарство. У спровођењу програма могу се уговором ангажовати научностручне организације и привредни субјекти, а евентуална лабораторијска испитивања могу се вршити само акредитованим методама у лабораторијама које испуњавају услове ДЛП. Министар здравља и социјалне заштите (у даљем тексту: министар) овлашћује здравствену установу за контролу тровања која Министарству доставља податке о лицима отрованим опасним хемикалијама и производима који их садрже. У вршењу контроле тровања, здравствена установа може да користи безбједносно-техничке листове и друге податке о безбједности од хемикалија којима располаже Министарство. За адекватно управљање хемикалијама у свим фазама животног циклуса хемикалија, од производње до одлагања, Влада оснива Заједничко радно тијело за интегрисано управљање хемикалијама, у складу са Законом. Као новина у односу на ранија законска рјешења, овим законом дефинишу се и услови за стављање детергената на тржиште у складу са Уредбом 648/2004 Европског парламента и Савјета од 31. марта 2004. године о детергентима. Тако је дефинисано да на тржиште може да се стави детергент уколико као активну материју садржи сурфактант који испуњава услове потпуне биоразградивости. Изузетно, може се одобрити професионоална употреба детергента који као активну материју садржи сурфактант који не испуњава услове потпуне биоразградивости уколико сурфаткант испуњава услове примарне биоразградљивости. Класификација, паковање и обиљежавање детергената врши се у складу са Законом. С обзиром на то да је Босна и Херцеговина преузела правну тековину од СФРЈ, а и непосредно се укључила у доношење закона за спровођење међународних конвенција из области хемикалија (Ротердамска конвенција о процедури претходног обавјештења о сагласности за промет неких опасних хемикалија и пестицида у међународној трговини, Стокхолмска конвенција о трајним органским загађивачима, Конвенција о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању [CWC] итд.), Законом о хемикалијама регулисане су и надлежности Министарства и обавезе правних субјеката у примјени закона за спровођење из области на које се односе ове конвенције. Од доношења Закона о отровима 2006. године, преко примјене Закона о хемикалијама, за обављање дјелатности производње, промета и кориштења хемикалија регистровано је 115 лица. У складу са процедуром коју је прописивао Закон о отровима, до доношења Закона о хемикалијама донесена су 162 рјешења о разврставању и стављању у промет отрова (од којих су 33 активне супстанце, 66 средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију [биоцида], 63 индустријских хемикалија) и 300 рјешења о разврставању у групе отрова. Након доношења Закона о хемикалија извршен је упис у Инвентар хемикалија за 40 хемикалија док се у наредном периоду очекује позитивно рјешење за још 60 захтјева. Један од битних проблема који утиче на безбједно управљање хемикалијама у Републици Српској је неусаглашено законодавство у Федерацији Босне и Херцеговине. Правна лица у 12
Републици Српској поштују одредбе прописане Законом, што захтијева додатни ангажман, као и додатне трошкове за израду документације и обезбјеђивање потребних дозвола. Супротно томе, правна лица у другом ентитету не подлијежу посебним процедурама, чиме су створени услови за нелојалну конкуренцију. Будући да је тржиште Босне и Херцеговине јединствено, отежано је праћење промета хемикалија и производа који на тржиште Републике Српске долазе из другог ентитета. Овим је створена могућност да се на тржишту Републике Српске нађу хемикалије и производи који нису прошли одговарајућу процедуру, што за посљедицу има потенцијалне штетне ефекте на здравље људи и животну средину. 1.1.2. Стратешки циљеви у области хемикалија Стратешки циљ у области хемикалија је осигурање високог нивоа заштите здравља људи и животне средине од могућих штетних ефеката опасних хемикалија и производа који их садрже, поштовањем процедура за њихово стављање на тржиште Републике Српске које су прописане Законом, а које су у складу са прописима и стандардима Европске уније из ове области. 1.1.3. Мјере у области хемикалија Република Српска је опредијељена да у остваривању заданих стратешких циљева спроведе сљедеће мјере: настави са спровођењем донесених прописа и њиховим усклађивањем са прописима Европске уније из ове области, обезбиједи да хемикалије и производи буду стављени на тржиште Републике Српске у складу са процедуром прописаном Законом, обезбиједи да је за хемикалије извршена процјена опасних својстава прије стављања у промет, те да се врши обавјештавање о опасностима обиљежавањем кроз безбједносно-технички лист у сврху заштите лица која рукују хемикалијама и очувања животне средине, обезбиједи да хемикалије и производи који су стављени на тржиште буду класификовани, упаковани и обиљежени у складу са Законом, редовно ажурира листе класификованих супстанци у складу са њиховим измјенама и допунама у ЕУ, донесе правилник о методама испитивања предвиђен Законом који ће бити усклађен са Уредбом Савјета 440/2008 о методама испитивања, обезбиједи пуну примјену и континуирано унапређивање Интегралног инвентара хемикалија у сврху адекватног праћења увоза и извоза хемикалија, биоцида и средстава за заштиту биља, прикупљања и дистрибуције података о хемикалијама и размјене података са надлежним институцијама у контроли промета, да подршку оспособљавању лабораторија у поступку акредитације за вршење контроле хемикалија и производа који се налазе на тржишту Републике Српске, промовише спровођење Листе ограничења и забрана континуираном едукацијом и информисањем инспектора, правних субјеката и грађана, што је потребно пропратити актом Министарства као надлежног о забрани увоза и употребе одређених забрањених хемикалија које представљају пријетњу тржишту Републике Српске, редовно ажурира листе хемикалија чија је производња, стављање у промет или употреба ограничена или забрањена, настави активности за регистрацију правних лица која се баве производњом, прометом и употребом хемикалија и производа који их садрже, посебно прометника нафтом и нафтним дериватима, успостави мрежу здравствених установа за збрињавање отрованих и других жртава акцидената, врши размјену података о отрованим које прикупљају здравствене установе и опасним својствима хемикалија које прикупља Министарство, 13
доноси Програм спровођења систематског праћења хемикалија, оснива Заједничко радно тијело за интегрисано управљање хемикалијама, у складу са Законом (Влада Републике Српске), ради на бољој примјени прописа који се односе на стављање детергената на тржиште, ради на рјешавању проблема отпада насталог употребом хемикалија (искориштена амбалажа, отпадне воде, хемикалије са истеклим роком употребе, хемикалије расходоване из других разлога) у складу са прописима о отпаду, унапређује међуресорну сарадњу у области безбједног управљања хемикалијама, ради на подизању свијести грађана о могућим штетним ефектима хемикалија по здравље људи и животну средину, инсистира на усклађивању законодавства из области хемикалија у другом ентитету да би се створили једнаки услови на заједничком тржишту за правна лица која се баве производњом, прометом и употребом хемикалија у два ентитета, активно укључује министарства у спровођењу закона који се односе на међународне уговоре, споразуме и конвенције чији је потписник БиХ, а на основу утврђене надлежности ентитетских министарстава, јача кадровске капацитете Министарства и других надлежних институција да би се обезбиједила потпуна примјена Закона и пуна заштита здравља људи и животне средине и оствари контакт са европским и међународним организацијама и агенцијама у области управљања хемикалијама. 1.2. Правни оквир заштите од биоцидних производа 1.2.1. Оцјена затеченог стања Закон о отровима, поред хемикалија регулисао је и процедуру стављања у промет средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (у даљем тексту: ДДД) у Републици Српској. Суштина процедуре при доношењу одобрења за стављање ДДД средстава на тржиште односила се на класификацију и обиљежавање тих производа полазећи од токсиколошких и екотоксиколошких својства самог производа у односу на иста својства активне супстанце у ДДД средствима. У складу са одредбама овог закона, правна лица која су се бавила ДДД заштитом имала су обавезу да обезбиједе одобрење за бављење пословима складиштења и употребе ДДД средстава од Министарства као надлежног за послове вршења ДДД заштите, те одобрење за стављање на тржиште и употребу за сваки појединачни производ. За потребе процјене ефикасности производа за ДДД заштиту, те процјене токсиколошких и еко-токсиколошких својстава производа, ради заштите здравља људи и заштите животне средине од опасности које долазе од ових производа, правно лице имало је обавезу да обезбиједи обимну документацију. Документација за наведене потребе састојала се од токсиколошке оцјене за активне супстанце у производу, токсиколошке оцјене за производ са приједлогом класификације и обиљежавања за супстанце и производ, те документ о биолошкој ефикасности самог производа. Израду наведене документације за потребе правног лица радиле су институције овлаштене од Министарства које имају обезбијеђене услове добре лабораторијске праксе за наведена испитивања, а процјену документације Комисија за отрове састављена од стручњака из области аналитичке токсикологије, клиничке токсикологије, фармације, ветерине, фитозаштите и екологије. У Министарству су до 2009. године као професионална лица регистрована четири правна лица за послове ДДД заштите. Од четири регистрована правна лица, два су регистрована и за производњу средстава за вршење ДДД заштите и то углавном на бази активне супстанце 14
бромадиолон. У истом периоду регистровано је 66 средстава за ДДД заштиту од 13 правних лица која су се бавила прометом на велико ових средстава. Након доношења Закона о хемикалијама, 2009. године Народна скупштина Републике Српске донијела је и Закон о биоцидима ( Службени гласник Републике Српске, број 37/09). Доношењем овог закона обезбијеђен је пренос свих материјалних одредаба Директиве 98/8/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 16. фебруара 1998. године о стављању биоцидних производа на тржиште, а садржај анекса ове директиве, као и њене измјене и допуне уграђени су у правилнике произашле из одредаба Закона о биоцидима, чиме је омогућена примјена законодаства за област биоцида на идентичан начин као у земљама ЕУ. По основу Закона о биоцидима Министарство је донијело сљедеће подзаконске акте: 1) Правилник о садржају документације за оцјену активне супстанце у биоциду, оцјену биоцида, обиму и садржају досијеа и сажетка досијеа ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 2) Правилник о врстама биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 3) Правилник о принципима и поступцима за процјену ризика биоцидног производа ( Службени гласник Републике Српске, број 3/10), 4) Правилник о условима и начину рада Комисије за биоциде ( Службени гласник Републике Српске, број 23/10), 5) Правилник о списку активних супстанци које су дозвољене у биоцидном производу ( Службени гласник Републике Српске, бр. 32/10 и 72/11), 6) Правилник о списку активних супстанци које нису дозвољене у биоцидним производима ( Службени гласник Републике Српске, бр. 32/10 и 74/11), 7) Правилник о садржају основних података о биоцидном производу ( Службени гласник Републике Српске, број 32/10), 8) Правилник о условима и поступку признавања стране дозволе за стављање биоцида на тржиште ( Службени гласник Републике Српске, број 49/10), 9) Правилник о начину вођења Инвентара биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 57/10), 10) Правилник о условима за обављање дјелатности производње, промета, коришћења и складиштења биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 123/10), 11) Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која користе биоциде у професионалне сврхе ( Службени гласник Републике Српске, број 123/10), 12) Правилник о специфичним захтјевима који се односе на класификацију, паковање, обиљежавање и рекламирање биоцида ( Службени гласник Републике Српске, број 10/11), 13) Правилник о начину вођења евиденције о биоцидима ( Службени гласник Републике Српске, број 96/11) и 14) Правилника о садржају извјештаја и року достављања извјештаја у поступку надзора над биоцидом који се увози ( Службени гласник Републике Српске, број 126/11). Основни циљ доношења овог закона је да се осигура висок степен заштите здравља људи, животиња и животне средине, побољшање промета биоцида са земљама Европске уније и другим земљама, осигуравајући конкурентност привреде и подстицај за изналажење безбједнијих могућности у производњи и кориштењу мање опасних хемикалија у биоцидима. За спровођење овог закона надлежно је Министарство. Надзор над примјеном овог закона и прописа донесених на основу њега у надлежности је Републичке управе за инспекцијске послове. Биоцидни производи (у даљем тексту: биоциди) регулисани овим законом су хемијске супстанце и производи састављени од хемијских супстанци, као и микроорганизми, гљивице и вируси за које је заједничко да имају негативно дејство на непожељне организме. Биоциди се употребљавају за хемијско или биолошко уништавање непожељних организама када се појаве у превеликим количинама и на мјестима гдје су непожељни, угрожавајући здравље људи, смањујући радну активност и способност људи, те штетно дјелујући 15