28. avgust 2019. godine Đorđević: Blizu smo kompromisa o minimalnoj ceni rada, ali do pokrivanja potrošačke korpe još najmanje dve godine Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da očekuje postizanje kompromisa između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade o minimalnoj ceni rada, a da je glavni cilj Vlade da u naredne dve godine iznos minimalca dostigne cenu minimalne potrošačku korpu. On nije precizirao koliki bi iznos mogao biti dogovoren, ali je ocenio da je prilikom pregovora o povećanju minimalca važno da on bude odraz realnih ekonomskih pokazatelja, kao i da bude održiv i za poslodavce. Naredni sastanak predstavnika Vlade, poslodavaca i sindikata zakazan je za petak. Ministar Đorđević je na konferenciji za medije, nakon sednice Socijalnoekonomskog saveza, naglasio da bi 3. septembra svi učesnici u pregovorima o minimalnoj ceni rada trebalo da Vladi upute zajednički predlog i očekuje da će doći do dogovora. On je istakao da je cilj da minimalna cena rada u naredne dve godine dostigne minimalnu potrošačku korpu, ali i da to zavisi od našeg rada, te da to ne može da garantuje. Lako je reći da želimo minimalnu cenu rada 36.000 37.000 dinara, ali to opterećuje i poslodavce. Moramo da vodimo računa i o tome šta oni mogu da istrpe i šta im moramo dati zauzvrat kako ne bi bio napravljen problem privredi, jer ćemo u suprotnom privredu vratiti unazad, kaže ministar. To bi, zaključuje Đorđević, u kratkoročno dalo i rezultate, ali bi dugoročno napravilo problem.
Pregovori između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije počeli su pre nešto više od nedelju dana, a na poslednjem sastanku govorilo se o konkretnim iznosima. Ministarstvo finansija predložilo je da se minimalna zarada poveća od šest do deset odsto i da najniža cena rada po satu umesto trenutnih 155,3 dinara iznosi od 165 do 170 dinara, što bi za 174 sata rada mesečno iznosilo približno 30.000 dinara. Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS Nezavisnost imaju jedinstven stav da bi cena rada po satu trebalo da iznosi 193,7 dinara, što bi za 174 sata iznosilo oko 33.700 dinara i pokrivalo bi minimalnu potrošačku korpu 90 odsto. Prema računici Unije poslodavaca minimalac po satu trebalo da iznosi 170,80 dinara pa bi za 174 sata iznosio 29.719,20 dinara. Učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi tada bi iznosilo 80 odsto, a u prosečnoj zaradi 54 odsto. Kako kaže predsednik UGS Nezavisnost" Zoran Stojiljković, sindikati traže da iznos minimalca bude 33.700, ali je donja granica na koju bi pristali 32.000 dinara. Trenutno je minimalna cena rada, posle povećanja u proteklih nekoliko godina, 27.000 dinara, odnosno 155 dinara po satu rada. Politika.rs/Tanjug Intenzivni pregovori o rastu minimalca Članovi Socijalno-ekonomskog saveta - sindikati, poslodavci i vlada nisu na jučerašnjoj sednici razmatrali koliko će biti povećan minimalac sledeće godine, preneo je ministar za rad Zoran Đorđević i dodao da se još vode intenzivni pregovori u okviru radne grupe SES-a i da će sledeći sastanak biti održan u petak, kao i da veruje da će kompromis biti postignut do 3. septembra, prenosi Tanjug.
Na sednici radne grupe SES-a prošle nedelje, kako su tada saopštili sindikati i poslodavci, Ministarstvo finansija je predložilo povećanje od šest do 10 odsto, što su prihvatili poslodavci, dok sindikati traže rast minimalca za oko 24,5 odsto. Đrođević novinarima u vladi posle sednice SES-a. Nismo danas, na sednici SES-a, pričali o tome. Mislim da u petak imamo sledeću radnu grupu, a 15 dana od započinjanja, što je 3. septembar, treba da probamo da nađemo kompromisno rešenje i zajednički predlog koji će ići ka vladi, rekao je Verujem da postoji prostor za postizanje dogovora. Imamo pozitivne trendove u ekonomiji i verujem da će taj kompromis biti postignut, naglasio je Đorđević. Ako bi minimalna cena rada, koja sada iznosi 27.400 dinara, bila povećana za 10 odsto to ona iznosila 30.140 dinara, dok poslodavci traže da minimalac bude 33.700 dinara. Ministar je rekao da je na današnjoj sednici SES-a bila samo jedna tačka dnevnog reda, a to je sloboda sindikalnog organizovanja i prava i zaštita zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama od strane poslodavaca, ali i još dve dodatne koje je on predložio. Đorđević je rekao da su sindikati istakli da je Republički geodetski zavod primer lošeg odnosa poslodavca prema sindikatima. Politika.rs/Beta Prosečna zarada u Srbiji u junu 53.633 dinara Prosečna neto zarada u Srbiji u junu je iznosila 53.633 dinara, a bruto zarada (sa porezima i dopinosima) 74.009 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku, prenosi Beta. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za devet odsto, a realno za 7,4 odsto, dok je je prosečna bruto zarada nominalno veća za 8,8 odsto, odnosno za 7,2 odsto realno. Rast neto zarade u periodu januar jun 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno je iznosio 9,8 odsto, odnosno 7,3 odsto realno, a rast bruto zarade nominalno je bio 9,6 odsto i 7,1 odsto realno. Medijalna neto zarada za jun iznosila je 41.045 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
KO NAJVIŠE ZARAĐUJE U SRBIJI Programeri sa platom od 123.000 dinara na četvrtom mestu, a evo ko zarađuje 420 evra više Prosečna plata u Srbiji u junu ove godine iznosila je 55.633 dinara, ali su zaposleni u nekim oblastima u ovom mesecu primili i do tri puta više, pa je mesečna neto zarada nekih od njih iznosila oko hiljadu i po evra. Baš kao i u prethodnom periodu, i u junu su najveće plate u Srbiji imali zaposleni u vazdušnom saobraćaju. Radnici u kontroli letenja, piloti i kopiloti u proseku su zaradili po 177.277 dinara neto. U vrhu najplaćenijih profesija u Srbiji u junu nije bilo mnogo promena u odnosu na prethodne mesece. Na drugom mestu po visini zarada nalaze se radnici u proizvodnji duvanskih proizvoda koji su u proseku primili 142.726 dinara. Odmah za njima su zaposleni u rudarstvu, sa 134.050 dinara, dok su programeri, čije plate se već neko vreme posmatraju kao najviše, u junu zaradili u proseku 123.293 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Po visini junskih zarada u našoj zemlji pri vrhu liste ponovo su našli i oni koji se bave finansijskim uslugama. Tako su finansijski savetnici i analitičari, matematičari i statističari, zaradili prosečno po 109.777 dinara. Farmaceuti su takođe među zanimanjima koja u Srbiji primaju plate veće od prosečne, pa su tako oni u junu imali zaradu od 87.027 dinara. Posmatrajući podatke o zaradama po opštinama i gradovima, prestonica i dalje ima najviše zaposlenih koji zarađuju više od prosečne plate u Srbiji. Vračar, Novi Beograd, Stari grad i Savski venac i u junu su bili na vrhu liste po prosečnim zaradama stanovnika. Tako je na Vračaru
prosečna junska plata bila 90.235 dinara, na Novom Beogradu 86.221 dinar, u opštini Stari grad 85.831 dinar, a u opštini Savski venac 78.414 dinara. Van Beograda, mesta koja se izdvajaju po visini prosečnih plata su Lajkovac, Bor, Novi Sad i Kostolac. Blic Biznis je nedavno istraživao i kolike su prosečne plate u javnim preduzećima. Zaključak je da su dva i po puta veće od prosečne zarade u Srbiji i da idu do 130.000 dinara. Prosečna plata u Srbiji za juna 2019. godine iznosila je 55.633 dinara i nominalno je veća za 9 odsto, a realno za 7,4 procenata u odnosu na isti mesec prošle godine. Prosečna junska bruto zarada iznosila je 74.009 dinara, što je više za 8,8 odsto nominalno, odnosno za 7,2 procenta realno nego u junu 2018. godine. Plate u javnom sektoru bile su veće od ostalih i iznosile su 59.389 dinara. U javnim državnim preduzećima, plate su u proseku iznosile 70.192 dinara. PENZIJE KAO 2 REPUBLIČKE PLATE Oko 2.700 najstarijih prima više od 100.000 dinara, a evo koliko je penzija ispod 10.000 Najveće penzije u Srbiji trenutno prima 29 penzionera i njihov mesečni ček "težak" je 132.000 dinara, što je skoro pet prosečnih penzija u zemlji. Istovremeno, najnižu penziju, do 10.000 dinara prima 105.650 najstarijih ili 6,2 odsto svih penzionera u Srbiji. Ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji uskoro može da očekuje novo povećanje primanja. Prema trenutnim informacijama rast bi mogao da iznosi između 5 i 6 odsto a penzioneri ga mogu očekivati krajem godine. Precizna odluka biće poznata u septembru, najkasnije početkom oktobra kada u Srbiju dolazi misija MMF, a evo kolike penzije trenutno primaju najstariji. Prema najnovijim podacima PIO fonda iz juna ove godine, među 1.707.592 penzionera u Srbiji najvišu penziju po važećem zakonu od 132.065 dinar mesečno prima njih 29. To je skoro pet prosečnih penzija od 26.352 dinara. Ova primanja isplaćuju se korisnicima koji imaju navršenih 45 godina radnog staža. Penziju od skoro 125.000 dinara prima 26 penzionera fonda PIO zaposlenih i jedan korisnik iz kategorije samostalnih delatnosti, koji je sam sebi uplaćivao doprinose na najvišu osnovicu. Oni su u penziju otišli prema zakonu iz 2011. godine, a svoja primanja zaradili su za 42,5 godine staža.
Oni koji su radili po 40 godina i penzionisali se po istom zakonu danas primaju nešto više od 117.000 dinara, i takvih je ukupno 16. Najvišu penziju po starom zakonu u iznosu od 92.396 dinara prima 1.100 penzionera fonda PIO zaposlenih, a iznos od 97.831 dinara dobija i 11 "samostalaca". Iznos penzije Broj korisnika Procenat do 10.000 dinara 105.650 6,2 10.000-15.000 368.102 21,6 15.000-20.000 218.066 12,8 20.000-25.000 256.797 15,0 35.000-40.000 119.498 7,0 40.000-50.000 141.546 8,3 50.000-70.000 102.690 5,9 70.000-100.000 31.806 1,9 100.000 i više 2.690 0,2 Najviše penzija od 10.000 do 15.000 dinara Najnižu penziju, do 10.000 dinara, prima 105.650 penzionera, odnosno 6,2 odsto korisnika. Najviše je penzionera sa primanjima između 10.000 i 15.000 dinara čak 368.102 ili 21,6 odsto ukupnog broja korisnika. Od 15.000 do 20.000 dinara prima 218.066 najstarijih ili 12,8 odsto, dok je 15 odsto (256.797) onih kojima mesečno stiže ček vrednosti između 20.000 i 25.000 dinara. Značajan je i procenat penzionera koji primaju od 35.000 do 40.000 dinara mesečno ukupno 7 odsto, odnosno 119.498 korisnika. Najveće penzije u Beogradu Posmatrano po gradovima i opštinama, u junu ove godine najviše prosečne penzije su imali Beograđani 33.748 dinara. Novosađani primaju u proseku 31.676 dinara, Pančevci 28.621 dinara, a u Vrbasu 28.174 dinara. Oko 27.000 kreću se prosečne penzije u Zrenjaninu, Subotici i Nišu.
S druge strane, najniže penzije u Srbiji i dalje imaju u Malom Crniću i Žabarima - 13.055, odnosno 13.459 dinara. Grad Beograd Iznos penzije 33.748 dinara Novi Sad 31.676 Pančevo 28.621 Vrbas 28.174 Subotica 27.181 Zrenjanin 27.160 Niš 26.998 Poljoprivreda Poljoprivredne penzije u Srbiji prima ukupno 174.034 korisnika, a njihov prosečan mesečni ček iznosi 11.253 dinara. Znatno više od proseka, iznad 55.000 dinara, dobija njih 46, a samo tri korisnika ima penziju između 76.500 i 97.800 dinara. Interesantan je i podatak da je najviša prosečna penzija u poljoprivredi zabeležena u beogradskoj opštini Stari grad - 21.624 dinara. PENZIJE VEĆE OD NOVEMBRA Evo na koliko povećanje može računati 1,7 miliona građana Povećanje penzija za ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji trenutno je jedna od najvažnijih tema u Nemanjinoj 11. "Švajcarski model" o kome se do sada više puta pričalo i dalje u Vladi važi za jedan od najizvesnijih modela koji bi mogao da bude osnov za rast primanja najstarijih građana u Srbiji. Konačna odluka biće poznata u septembru, najkasnije početkom oktobra kada u Srbiju dolazi misija MMF, a povećanje bi moglo da stupi na snagu već u novembru ili decembru ove godine. "Švajcarski model" praktično bi značio da će penzije ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje
sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. To bi, u trenutnim okolnostima, praktično značilo povećanje od oko pet odsto u proseku, što bi na primeru prosečne penzije od 26.300 dinara donelo dodatnih 1.315 dinara. "Novi obračun penzija i švajcarski model biće ozbiljna tema o kojoj će u Vladi razgovarati sa MMF čija delegacija u Srbiju dolazi početkom oktobra. Misija je načelno već prihvatila ovu formulu u prethodnoj poseti Beogradu. Resorni ministri i institucije sada će samo napraviti precizne računice koliko bi povećanje penzija u masi koštalo budžet, kao i izvore dodatnih sredstava a potom bi sa MMF trebalo da definišu konačno stanje", kaže naš izvor. "Švajcarski model je jedan od modela koji razmatramo. Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, mi bismo oko 27 ili 28 milijardi dinara morali više da izvojimo u budžetu za te potrebe", rekao je ministar finansija Siniša Mali u maju ove godine kada je najavio da će "najverovatnije u drugoj polovini godine biti usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija". On je tada istakao da je taj "model najbolji i najpravedniji za naše nastarije sugrađane". Švajcarska formula u Srbiji od 2003. do 2006. Švajcaraska formula za usklađivanje penzija u Srbiji nije novost. Uživala je široku društvenu podršku sve do 2006. godine kada je ukinuta zbog insistiranja Svetske banke. Ova formula je uvedena u naš sistem 2003. godine, bila je ekonomski održiva, ali je Vlada ukinula zbog zahteva Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF. Penzioneri su bili nezadovoljni i tada je došlo do velikih, ekonomski neodrživih, vanrednih povećanja penzija 2008. koja su prouzrokovala višegodišnju penzijsku i budžetsku destabilizaciju. Potom su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine. U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena. Skromnim penzijama izdržavaju decu i unuke
Istraživanje o položaju starijih žena otkrilo da su polovina njih udovice, da redovno finansijski pomažu mlađima u porodici iako se s njima retko viđaju, pri čemu ih zdravstveno stanje ograničava u bavljenju svakodnevnim aktivnostima Žene u Srbiji u trećem dobu na raspolaganju imaju oko 28.000 dinara mesečno, a svega petina njih uspeva da plati redovne mesečne troškove bez problema. Međutim, uprkos malim penzijama, čak polovina starijih žena s ponosom ističe da pomaže svoju decu i unuke. Ovo su samo neki od rezultata studije pod nazivom Istraživanje o položaju starijih žena u Srbiji, koja je nastala kroz saradnju poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). Studija, koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 800 žena starijih od 65 godina, takođe je pokazala da svega 46 odsto njih ima bračnog druga, gotovo polovina spada u kategoriju udovica, a trećina žive potpuno same, jer su deca krenula svojim životnim putem. Ovo istraživanje pokazalo je i da dve trećine starijih žena u Srbiji živi u gradovima, dok u ruralnim predelima naše zemlje živi svaka treća žena ove starosne dobi. Iako kvalitet života nije u korelaciji s geografijom, odnosno nema mnogo veze s tim gde se živi, već kako se živi, činjenica je da je položaj žena na selu za bitnu nijansu komplikovaniji od svakodnevice žena na asfaltu. Za razliku od žena u gradovima, one najčešće žive u kućama s imanjem i svakodnevno moraju da čiste i održavaju svoje veliko domaćinstvo. Čak trećina žena na selu koje su učestvovale u ovom istraživanju kaže da ima više posla u kući nego što je u stanju da podnese. Uz to, njihova deca najčešće ne žive s njima, već su se preselila u veće gradove ili u inostranstvo, a budući da žive duže od muškaraca, starost uglavnom provode same. Samoća je njihov svakodnevni pratilac, a često izjavljuju da nemaju s kim ni da popiju kafu. Za razliku od žena u gradovima koje žive u soliterima i koje mogu da se oslone na prve komšije, ženama na selu televizor je jedini prijatelj, a s decom i unucima neretko komuniciraju preko Skajpa ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona skreće pažnju na činjenicu da rezultati ovog istraživanja svedoče da redovan kontakt s unucima i decom ima više od dve trećine ispitanica. Međutim, iako se starije žene i članovi porodice često čuju telefonom, oni se znatno ređe viđaju uživo s decom i unucima. Naime, svakodnevan kontakt licem u lice s decom i unucima ima tek četvrtina ispitanica. Gotovo svakodnevno internet koristi svaka deseta starija žena, a na mreži barem jedno nedeljno boravi 6,4 procenata ispitanica, što u statističkom prevodu znači da 17 odsto žena redovno koristi internet. Oko sedam odsto njih ima profil na društvenim mrežama, a polovina njih gleda TV duže od tri sata dnevno. Zabrinjava podatak da svoje zdravstveno stanje kao loše ili veoma loše procenjuje duplo više starijih žena u Srbiji nego u EU. Naime, čak petina starih žena svoje zdravstveno stanje procenjuje kao loše ili veoma loše, dok 38 odsto njih svoje zdravlje vidi kao zadovoljavajuće. Upitane za konkretne poteškoće u zdravstvenom stanju, skoro polovina ispitanica navodi da ima hronične bolesti i stanja koja izazivaju bol, a zatim slede poteškoće u obavljanju fizičkih aktivnosti. Nešto manje žena navodi da ima potpuno ili znatno oštećenje vida, a šest odsto njih ističe da ima potpuno ili znatno oštećenje sluha. S poteškoćama u pamćenju i koncentraciji suočava se osam procenata žena, a s psihološkim i emocionalnim poteškoćama sedam odsto njih. Zbirno posmatrano, čak dve trećine ispitanih starijih žena kaže da ih zdravstveno stanje u većoj ili manjoj
meri ograničava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Međutim, skoro sve žene, bez obzira na zdravstveno stanje, obavljaju kućne poslove i u proseku na njih troše 21 sat nedeljno, što je ekvivalentno radu s pola radnog vremena objašnjava naša sagovornica. Podaci o socioekonomskom položaju žena govore da najveći broj žena prima starosnu penziju, dok trećina njih prima porodičnu penziju. Lične prihode nema četiri odsto ispitanica, a tek jedan procenat njih koristi pravo na novčanu socijalnu pomoć. Analiza pokazuje da svega 17 procenata žena ocenjuje da su im mesečni prihodi dovoljni da sastave kraj s krajem. Osim toga, petina ispitanica je izjavila da druga osoba ima ovlašćenje na njihov tekući račun najčešće je reč o deci, suprugu i unucima. Oko tri procenta žena potpisalo je ugovor o doživotnom izdržavanju, najčešće s kćerkom ili sinom. Brankica Janković naglašava da je nasilje prijavilo 14 odsto starijih žena koje su učestvovale u ovoj studiji finansijskom nasilju bilo je izloženo njih devet odsto, emocionalno nasilje doživelo je osam procenata žena, a fizičkom nasilju bilo je izloženo četiri odsto ispitanica. Za 40 godina staža penzija 250 evra Za srpski deo penzije koju je dobio posle 23 godine radeći na poslovima sa sedmim stepenom stručne spreme penzioner prima oko 9.200 dinara Kada je pre nekoliko dana na sajtu Politike jedan čitalac ostavio komentar da posle 40 godina radnog staža, od čega 23 u Srbiji, prima srpski deo penzije 9.200 dinara, a da mu je od pre tri meseca povećana na 10.500 dinara, većina je to shvatila kao najverovatniju grešku penzionera koji je komentar ostavio. Kada je, međutim, ovaj akademski građanin sa završenim fakultetom, otvorio dušu, bilo je jasno da njegov srpski deo penzije iznosi upravo toliko, te da zbog činjenice da živi u malom gradu ne bi da ga bilo ko sažaljeva, pa je molio da ostane anoniman. Uvidom u njegovu dokumentaciju Politika se uverila u verodostojnost cele priče, saznavši da je ovu penziju od 9.200 dinara primao od kraja 2016. godine do pre tri meseca. Posle tri godine penzija mi je povećana na sadašnjih 10.500 dinara, s tim što moram trajno da plaćam i penale na ovaj iznos, jer sam se penzionisao kao tehnološki višak pre 65 godine. To mi je umanjenje od 14,96 odsto na ovih 10.500 dinara penzije. Srazmerni deo penzije u Srbiji određen mi je u visini od 57,92 odsto, što odgovara iznosu u rešenju od 9.200 dinara priča ovaj penzioner. Na pitanje koliki mu je deo penzije koju dobija iz Hrvatske za 17 godina staža, kaže oko 160 evra, što ukupno sa srpskim delom posle povećanja iznosi oko 29.000 dinara. Upitani da li je možda došlo do neke greške prilikom obračuna penzija ili primanja zaista i posle 40 godina staža mogu da iznosi manje od 250 evra, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da na visinu penzije, pored dužine staža osiguranja utiče i visina zarade, odnosno osnovice na koju su plaćeni doprinosi.
Uprkos dugom stažu, penzija može biti niska ukoliko su zarade korisnika bile ispod prosečnih zarada. Ili ukoliko su doprinosi uplaćivani na najniže osnovice. Osim toga, ukoliko je korisnik ostvario pravo na prevremenu starosnu penziju, obračunava mu se i umanjenje penzije po 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju. U slučaju da osiguranik ima staž osiguranja ostvaren i u Srbiji i u drugoj državi, tada mu se obračunava srazmerni deo penzije za deo staža koji je ostvaren u svakoj od država i u skladu sa propisima koji u tim državama važe. Dakle, svaka država isplaćuje deo penzije, srazmerno stažu i zaradama koje je osiguranik ostvario na njihovoj teritoriji. Iznos penzije, koji ovaj penzioner navodi, srazmerni je deo penzije koju prima po osnovu staža ostvarenog u Srbiji, dok mu penzijski fond druge države, u kojoj je radio, isplaćuje srazmerni deo penzije za staž ostvaren u toj državi. Kada je reč o najnižem iznosu penzije, pravo na najniži iznos penzije prema Zakonu o PIO pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, prevremenu starosnu penziju, odnosno invalidsku penziju, ako je njegova penzija niža od najniže penzije koja se garantuje zakonom. U slučaju da korisnik ostvaruje pravo i na penziju iz druge države, tada se u obzir uzima ukupan zbir penzija, i ukoliko je taj utvrđeni iznos ispod zakonskog minimuma, isplaćuje se iznos razlike od zbira domaće i inostrane penzije, do zakonskog najnižeg iznosa. Statistika PIO fonda potvrđuje da zaključno s junom ove godine penziju od 10.000 do 15.000 dinara (kategorija u koju spada i ovaj penzioner kada se uzme u obzir srpski deo primanja ) prima 368.102 penzionera. Струја (не)ће поскупети по формули ММФ-а Влада Србије би, заједно са Светском банком, ускоро требало да заврши анализу о томе да ли ће струја поскупети, када и колико. То се наводи у извештају који је Међународни монетарни фонд објавио на свом сајту, а представници те институције ће у Београд поново доћи за месец дана. И док се се у Влади Србије још праве рачунице, за ММФ нема дилеме да би струја у Србији требало ове године да поскупи најмање онолико колико је износила инфлација нешто више од два одсто.
Дакле, да ли ће промене цене струје бити или не, знаће се релативно брзо, а не би било први пут да се она усклађује с процентом инфлације. Да подсетимо, последње поскупљење киловата било је пре две године, када је износило два одсто, односно цена електричне енергије усклађена за део инфлаторног кретања. Иначе, треба рећи да је реч о цени електричне енергије за домаћинства и мале купце, а уз то последње повећање посечни рачун за домаћинства порастао је мање од 100 динара. У случају да и ове године струја поскупи за тај проценат, што је и изнето у извештају ММФ-а, могло би се очекивати да просечан рачун домаћинстава буде виши за сличан износ. Сарадник Економског института Иван Николић је за РТС рекао да је цена струје за домаћинства у Србији нижа него у окружењу, пре свега у земљама Европске уније. Али, с друге стране су и примања, односно стандард становништва, који је у нашој земљи врло низак па кад се упореде та два сегмента, долази се до тог социјалног аргумента, који је јак и с којим наступа Влада, истакао је Николић. Незванично, ММФ инсистира на томе да се усвоји формула по којој ће се поскупљење струје трајно везати за инфлацију. Уз то, истичу и да је потребно да се одреди тачан датум у години када нови ценовник ступа на снагу. У преговорима српски званичници напомињу да струја у Србији јесте јефтина, али да се у буyету сваког домаћинства за њу издаваја више од пет одсто, што је европски рекорд. По речима професора Економског факултета Саше Ранђеловића, дата цена електричне енергије ствара неки вид подстицаја домаћинствима да се у већој мери ослањају на струју, у смислу задовољавања потреба за грејањем и топлом водом. Пензије по швајцарској формули Иста формула за израчунавање пензија постојала је и раније, а од ње се одустало само у оном тренутку када смо редуковали пензије да бисмо испунили фискалне критеријуме, уравнотежили сва иступања која смо имали у јавним финансијама, објашњава Иван Николић. Пошто је, додао је, то сада завршено, враћамо се на формулу коју смо имали пола се усклађује с растом потрошачких цена, пола с растом номиналних зарада. Он је истакао да ће примена такозване швајцарске формуле почети у првој половини следеће године, те да је потребно прецизирати датум у години када ће се пензије повећавати.
Осим предлога о повећању цене струје, ММФ је дао и предлог о усклађивању раста пензија, а извештај ММФ-а открива како ће се оне повећавати на 50 одсто инфлације додаваће се 50 одсто раста зарада. То значи да ће, ако цене у једној години, на пример, порасту два одсто, а плате шест, пензионери моћи да се надају повећању од четири одсто. Из ММФ-овог извештаја се види се и то да је Србија земља у коју страни инвеститори радо долазе, али и да становништво све чешће одлази. Зато први пут у свом извештају ММФ сугерише Влади Србије да донесе пакет мера којим ће зауставити одлив мозгова. Portal B92.net/RTS Srbija i MMF: Spisak obaveza koje ćemo morati da ispunimo ispisan na 117 stranica Kada je dogovoren, novi aranžman Srbije i MMF-a gotovo da je zvučao kao "letnja šema". Potpisan u julu 2018, ispregovaran kao savetodavni, pre Srbije u ovakav odnos sa Fondom ušli su još samo Sejšeli. Godinu dana kasnije, jasno je sa MMF-om nema veze bez obaveze. "Nema, ali to smo znali unapred", ocenjuje Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Dodaje da su rezultati dobri pa se stiče utisak da nema nikakvih problema. Saša Ranđelović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta upozorava da bi "eventualno nepoštovanje sporazuma poslalo negativan signal međunarodnim finansijskim tržišima i investitorima u pogledu kredibiliteta ekonomske politike u Srbiji, što bi moglo da ima negativne finansijske posledice po uslove zaduživanja zemlje". A najnoviji spisak obaveza koje će Srbija morati da ispuni do kraja godine ispisan je na 117 stranica i javno je dostupan na sajtu Fonda. "Po članu 4. statuta, Fond ima pravo uvida u stanje ekonomije svake zemlje članice, a pogotovo zemlje sa kojom ima aranžman. Mi smo u obavezi da sve informacije dostavimo Fondu na uvid", kaže Ivan Nikolić. Nakon što skenira ekonomsku situaciju, MMF pravi spisak preporuka. Tender za Lastu i Petrohemiju Tako Srbija do decembra mora da privatizuje Komercijalnu banku. Tender je već raspisan. Kako nezvanično saznaje RTS, rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda ističe sledeće nedelje. A ko
je zainteresovan za Komercijalnu banku saznaćemo 10. septembra, za kada je zakazano otvarajuće neobavezujućih ponuda. Kasni se sa tenderom za Petrohemiju, ali i za Lastu, koja će takođe morati da se privatizuje. I kompanija Toza Marković, koja je u vlasništvu Srbijagasa, biće na rasprodaji. "U nekim segmentima su konstatovani određeni pomaci u pogledu privatizacije ili restrukturiranja, a to su 'RTB Bor', 'Železara', 'Galenika'... Ali postoji i dalje relativno značajan portfolio preduzeća, koja možda trenutno nisu toliko problematična, ali koja u slučaju nekog značajnijeg poremećaja ili stresa, mogu ponovo da predstavljaju izvor nestabilnosti, ili finasijski rizik po budžet", smatra Ranđelović. Kada je o formulama reč, izveštaj MMF-a otkriva kako će se povećavati penzije. Na 50 odsto inflacije dodavaće se 50 odsto rasta zarada. To znači da će, ako cene u jednoj godini, na primer, porastu za dva, a plate za šest odsto, penzioneri moći da se nadaju povećanju od četiri odsto. "To je formula koja je postojala i ranije. Od nje se odustalo samo u onom trenutku kada smo redukovali penzije kako bismo ispunili fiskalne kriterujume, uravnotežili sva istupanja koja smo imali u javnim finansijama. Kako je to sada završeno vraćamo se na formulu koju smo imali. Da se usklađujemo pola sa rastom potrošačkih cena, pola sa rastom zarada", podseća Nikolić. Navodi se i da će primena takozvane švajcarske formule početi u prvoj polovini sledeće godine. Ostalo je još da se tačno precizira kog datuma u godini penzioneri mogu da se nadaju povišici. Pre krize 2008. godine, penzije su se, na primer, povećavale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru. Takva promena bi predstavljala pozitivnu izmenu u odnosu na dosadašnju praksu, smatra Saša Ranđelović. U poslednjih par godina, mi imamo politiku diskrecionmog povećanja penzija, shodno stanju u budžetu ili političkim ciklusima, dodaje. "Gotovo sve evrospke zemlje imaju neku vrstu pravila kako će se penzije svake godine povećavati. U velikom broju zemalja je to švajcarska formula, ali gotovo da ne možete naći uređenu evropsku zemlju gde se penzije povećavaju diskreciono, na bazi utisaka ili političkih ciklusa", navodi Ranđelović. Budžet impresivan, odliv mozgova depresivan U ovom izveštaju MMF skenira i ekonomsku situaciju u Srbiji. Pa se tako navodi da je veliki napredak napravljen kada je reč o budžetu, a smanjenje udela nenaplativih kredita opisuje se kao impresivno. "Kao što ste videli, pohvale su na sve strane za monetarnu i fisklanu politiku, za vladu generalno. Naravno, tu postoje otvorena pitanja na koji način podići struktrurne faktore koji bi trebalo da ubrzaju rast naše ekonomije, jer to nije na zadovoljavajućem niovou. Fond ceni da bi već od naredne godine trebalo da podignemo rast na četiri odsto, što bi bilo vrlo zadovoljavajuće", kaže Nikolić. Iz izveštaja se vidi se da je Srbija zemlja u koju strani investitori rado dolaze, ali i da stanovništvo odavde sve češće odlazi. Zato po prvi put u svom izveštaju MMF sugeriše vladi da donese paket mera kojim će zaustaviti odliv.
NOVO POVEĆANJE PENZIJA "O švajcarskom modelu polovinom septembra" Odluka o tome da li će penzije biti povećavane po tzv. švajcarskom modelu biće doneta polovinom septembra, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević. "Postoje razmišljanja da se u zakonu definiše formula i za sada postoji predlog da to bude po švajcarskom modelu. Videćemo šta taj model tačno podrazumeva", rekao je Đorđević odgovarajući na pitanja novinara u Vladi Srbije u Beogradu. Dodao je da bi, kada bi se sada taj model primenio, penzioneri dobili više u odnosu na inflaciju, odnosno to povećanje bi bilo iznad povećanja cena na malo, a čemu vlada teži pošto je cilj da penzije budu ne samo nominalno već i realno povećane. "Taj model zahteva izmenu Zakona o PIO, tako da videćemo. Već 15. septembra ili posle toga saopštićemo kakvu smo odluku doneli", dodao je Đođević. Švajcarski model bi značio da će penzije za ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. Đordjević je naglasio da penzioneri zaslužuju da njihov materijalni položaj bude bolji i da će svakako imati povećanje veće od 3,5 ili četiri odsto, koliko iznosi rast troškova života. "Ako pogledate od 2000. do 2012, penzije su bile povećavane na bazi zaduživanja i nisu bile realno povećavane. Pričalo se da se povećavaju penzije 10 odsto, a inflacija i kretanje cena na malo je bila nekih 20 odsto. Ako je sada kretanje inflacije i cena na malo i troškova života recimo četiri ili 3,5 odsto, mi želimo da to bude više od toga, da penzioneri realno osete da imaju povećanje penzija", naglasio je Đorđević.