ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ И З В Ј Е Ш Т А Ј о раду Министарства правде за период до године Бањалука, фебруар 2016.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ И З В Ј Е Ш Т А Ј о раду Министарства правде за период 01.01. до 31.12.2015. године Бањалука, фебруар 2016. године 1

УВОДНИ ДИО Министарство правде обавља стручне послове који се односе на остваривање надлежности Републике Српске и то у области правосудних органа и нотаријата, израду законских и подзаконских аката из надлежности министарства, врши управни надзор над радом правосудне управе и нотаријата, инспекцијске послове који се односе на извршење кривичних санкција, унутрашњу организацију рада казнено-поправних установа, контрола рада служби очувања безбједности, a у складу са чланом 17. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10,24/12 и 121/12), Министарство се стара о обезбјеђењу јединственог и законитог извршења кривичних санкција, поштовању и унапређењу људских права лица лишених слободе, припрема приједлоге за помиловање и амнестију, приједлоге установа за условне отпусте осуђених лица и прекиде по молбама осуђених, премјештај осуђених лица у одговарајуће установе као и о стручном оспособљавању запослених. У свом раду пружа помоћ у едукацији судија и тужилаца. Надаље, врши послове који се односе на рад и организацију послова правобранилаштава, адвокатуре и других послова правне помоћи. Министарство припрема извјештаје и информације на бази извршеног надзора у погледу примјене Закона о судовима и подзаконских аката који се односе на судску управу и организацију рада судова. Што се тиче административних послова, исти се односе на припрему полагања правосудног испита, стручног испита за стечајне управнике, испита за судске тумаче, испита за земљишно-књижне референте, те испита за припаднике службе преваспитања у казнено-поправним установама и службе обезбјеђења, а врши и послове нострификације увјерења о положеном правосудном испиту. Министарство правде активно учествује у поступку примјене, израде и усвајања законских прописа из своје надлежности, те даје стручна мишљења на законске пројекте других министарстава и других овлаштених органа. Након усвајања предложених закона, министарство припрема подзаконске акте потребне за спровођење истих. У складу са законом, врши обраду захтјева домаћих и иностраних судова и других државних органа, а у вези пружања међународне правне помоћи, те даје стручно мишљење у погледу међународних уговора који се односе на пружање међународне правне помоћи у грађанској и кривичној области. Ово министарство остварује и комуникацију са Међународним кривичним судом у Хагу, у складу са Законом. Посебна активност овог Министарства, огледа се у томе да преко својих представника учествује у раду бројних радних група у изради закона, како на ентитетском тако и на државном нивоу, као и у изради стратегија, студија, усаглашености домаћег законодавства са европским стандардима. Законом утврђене надлежности Министарство правде обавља у оквиру три ресора, и то: Ресора за правосуђе, Ресора за извршење кривичних санкција и Ресор за послове нотаријата, адвокатуре, правобранилаштва, бесплатне правне помоћи и спровођење Стратегије за борбу против корупције као и Секретаријата Министарства. 2

I РЕСОР ПРАВОСУЂА У оквиру Ресора правосуђа обављају се управно-надзорни, аналитичко-кадровски и управни послови који се односе на организацију и рад правосудних институција, управни надзор над радом правосудне управе; пружање помоћи у едукацији судија и тужилаца; полагање правосудних испита; обраду захтјева домаћих и иностраних судова и других државних органа у вези са пружањем међународне правне помоћи, давање стручних мишљења у погледу међународних уговора који се доносе у пружању правне помоћи у грађанској области; активно учешће у поступку припреме, израде и усвајања законских пројеката из надлежности ресора, доношење подзаконских аката потребних за спровођење закона; и врше други послови у складу са законом 1. ЗАКОНОДАВНА АКТИВНОСТ У 2015. ГОДИНИ 1.1. Закон о измјенама и допунама Закона о судовима Републике Одредбама Закона о оснивању Општине Станари ( Службени гласник Републике Српске, број 83/14), уређени су оснивање, подручје, надлежности, органи, избор органа и финансирање Општине Станари. С тим у вези, било је потребно извршити измјену закона на начин да се дефинише стварна надлежност Основног суда у Добоју, наведе и Општина Станари, поред Града Добој и Општине Петрово.Такође, Закључком Народне скупштине Републике Српске, број од 18. фебруара 2015. године, задужена је Влада Републике Српске да припреми измјене Закона о судовима Републике Српске у циљу равноправнијег распореда судова и њихове организације, а ради ефикаснијег остваривања права и обавеза грађана и привредника регије Приједор, која је овај статус добила измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године. Сходно наведеном закључку, било је потребно приступити измјенама чл. 28. и 29, на начин да је у њима додата нова тачка, којом се оснива Окружни суд и Окружни привредни суд у Приједору и дефинише њихова мјесна надлежност. Уставни суд Републике Српске донио је Одлуку број У-6/13 ( Службени гласник Републике Српске, број 14/14), којом је утврђено да члан 71. ст. 1, 2. и 3. Закона о судовима Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 37/12) није у сагласности са Уставом Републике Српске. Наиме, цитираним чланом прописано је да стручни сарадници могу по овлашћењу и под надзором судије спроводити одређене радње у парничном, ванпарничном, извршном, оставинском и прекршајном поступку. Овим Законом, извршене су и одређене измјене и допуне које се тичу стварне надлежности привредних судова на начин да је јасно је разграничена надлежност између привредних судова и основних судова, тако да су привредни судови, као судови посебне надлежности, стварно надлежни за све врсте спорова који проистичу у примјени Закона о привредним друштвима или било којег другог прописа који се односи на организацију и статус привредних друштава и спорова који су настали између чланова привредног друштва међусобно, између чланова друштва и привредног друштва, а тичу се положаја чланова у привредном друштву, управљања привредним друштвом и вођења послова који произлазе из њиховог положаја у друштву. 3

1.2. Закон измјенама и допуни Закона о платама и накнадама судија и тужилаца у Републици Српској Уставни суд Републике Српске, 27. маја 2015. године, донио је Одлуку број: У- 86/15, којом је утврдио да члан 2. Закона о платама и накнадама судија и тужилаца у Републици Српској, којим су прописане основне мјесечне плате носилаца правосудних функција, није у сагласности са Уставом Републике Српске.Уставни суд је оцијенио да се неуставност оспорене одредбе очитује у томе што је законодавац задржао износе плата судија на нивоу плата које су биле одређене ранијим Законом, а да при томе није узео у обзир чињеницу према којој је дошло до повећања просјечне нето плате у односу на 2011. годину. Сходно наведеној одлуци, приступило се измјенама и допуни наведеног закона, на начин да је брисан члан 2. важећег Закона о платама и накнадама судија и тужилаца у Републици Српској ( Службени гласник Републике Српске, број 66/14) и додат нови члан 1а. којим се прописују плате судија, на начин да се умјесто прописаних износа плата судија, по којима је плата судијама исплаћивана до краја 2011. године, пропишу увећани износи који су остварени у 2012. години, када је просјечна плата у Босни и Херцеговини прешла износ од 800 КМ и увећана за 2,26%. 1.3. Закона о стечају Новим Законом о стечају се на другачији начин прописује и уређује поступак реструктурирања и стечајни поступак, а којима је циљ финансијско и оперативно реструктурирање привредних субјеката. У поступку реструктурирања омогућено је неликвидном привредном друштву да закључи нагодбу са повјериоцима у циљу лакшег и повољнијег измирења новчаних обавеза. Тиме би се избјегао стечај привредног друштва и оно би наставило пословну дјелатност, а повјериоци би били намирени боље него у стечајном поступку који дуго траје и пуно кошта. Такође, омогућиће привредним друштвима са финансијским тешкоћама да, прије него што наступи платежна неспособност и разлог за стечај, реструктурирају своје финансијске обавезе и отклоне могућност стечаја и наставе нормалан привредни живот. Они који то не успију, у поступку реструктурирања имају, према овом закону, могућност да то учине у стечајном поступку реорганизацијом стечајног дужника. Када су у питању рокови за предузимање радњи у поступку, као и рокови у којима се морају завршити судски и управни поступци везани за стечај, исти су скраћени и прецизирани, али је остао исти рок као у важећем закону да се стечајни поступак мора завршити у року од једне године у једноставнијим, а у року од двије године у сложенијим случајевима. У том правцу прописани су рокови у којем се морају завршти судски и управни поступци од чијег окончања зависи дужина трајања стечајног поступка. Када су у питању стечајни управници, предвиђен је виши степен контроле рада стечајних управника од стране суда и повјерилачких органа. Посебно је разрађен начин контроле рада стечајног управника од стране одбора повјерилаца. 1.4. Закон о сузбијању корупције, организованог криминала и најтежих облика привредног криминала Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби извршавања Закључка Народне скупштине Републике Српске број: 01-493/13 од 27. марта 2013. године, којим је задужено Министарство правде Републике Српске да преиспита важећи законодавни оквир за рад Специјалног тужилаштва Републике Српске. Такође, постоји и обавеза 4

министарства правде РС за извршавање Одлуке Уставног суда Републике Српске број У- 47/09 од 19. марта 2014. године. Овим законом, надлежност Посебног одјељења тужилаштва одређена је на цијелој територији Републике Српске за спровођење истражних радњи и кривично гоњење учинилаца кривичних дијела.таксативно су наведена кривична дјела прописана Кривичним законом ( Службени гласник Републике Српске, бр. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13) за које је надлежно Посебно одјељење суда основано при Окружном суду Бања Лука. У односу на важеће законско рјешење таксативно су наведена и овлашћења тужилачких истражилаца. 1.5. Закон о измјенама и допунама Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској Будући да су се, од момента примјене Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској уочили одређени недостаци и недоречености самог Закона, указала се потреба за измјенама ради побољшања текста Закона и отклањања наведених нејасноћа. Предложеним законом врше се техничке исправке важећег Закона, а ради ефикасније примјене и комуникације између институција које су надлежне за примјену овог закона, затим ефикаснији и јефтинији поступак ликвидације пословних субјеката по службеној дужности који нису ускладили своју правну форму са законом о привредним друштвима на начин да се рјешење о покретању овог поступка не објављује у Службеном гласнику Републике Српске већ само на огласној табли и интернет страници АПИФ-а, а на тај начин избјегавају трошкови објаве. Важно је напоменути и да се предложеним измјенама и допунама Закона врши усклађивање овог закона са Законом о електронском постпису Републике Српске и Законом о електронском документу Републике Српске, на начин да се алтернативно прописује и употреба електронског потписа поред назива и печата надлежног регистарског суда, приликом доношења рјешења о упису у регистар. 2. ПОДЗАКОНСКИ И ДРУГИ АКТИ МИНИСТАРСТВА 2.1. Правилник о службеној легитимацији судија у судовима Републике Српске Правилником је прописан поступак издавања и замјене, вријеме важења, облик, изглед и садржај службене легитимације, као и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама судија у судовима у Републици Српској. Ступањем на снагу Правилника, стекле су се све претпоставке за израду службених легитимација за судије у свим судовима у Републици Српској. 3. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ КОЈЕ СЕ РЕДОВНО ОБАВЉАЈУ У ОКВИРУ РЕСОРА 3.1. Надзор над обављањем послова правосудне управе у судовима и тужилаштвима у Републици Српској; Надзор над правилним обављањем послова правосудне управе у 2015. години континуирано обављају инспектори Министарства правде Републике Српске (Ресор правосуђа), а рачуноводствене послове овлаштени радници из финансијске области. У складу са предложеним планом вршења послова надзора, исти ће се у наредном периоду наставити у осталим правосудним институцијама у Републици Српској. 5

3.2. Капитална улагања у правосудне институције; Капитална улагања у институције правосуђа у Републици Српској из средстава Буџета Републике Српске износила су око 600.000,00 КМ. Наведена средства су издовојена ради плаћања накнада за добијање грађевинских дозвола за реконструкцију зграде Окружног и Основног суда у Бања Луци. 3.3. Сагласности за пријем радника у правосудне институције у Републици Српској; Од стране Министарства правде у 2015. години, дата је сагласност за именовање троје редовних судија, сагласност за продужење мандата за рад 11 додатних судија, сагласност за пријем 2 стручна сарадника и 15 приправника-волонтера (13 приправника и 2 приправника-волонтера), те 9 административних радника (дактилограф, референт за библиотекарске послове, аналитичар, економ, записничар, спремачица, судски извршилац и то 6 радника на неоређено вријеме и 3 на одређено). 4. АКТИВНОСТИ У РЕСОРУ ЗА ПРАВОСУЂЕ КОЈЕ СЕ КОНТИНУИРАНО ОБАВЉАЈУ 4.1. Организација испита за квалификационо тестирање кандидата за вјештака, и именовање вјештака; Министарство правде Републике Српске је расписало Јавни позив за именовање вјештака. По наведеном позиву пријаву за квалификиционо тестирање поднијело је око 380 кандидата, за области вјештачења прописане чланом 2. Закона о вјештацима Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске број 16/05 и 65/08). У току 2015. године, окончана је процедура избора вјештака у Републици Српској. 4.2. Испити за судске тумаче; У Ресору правосуђа континуирано се врше испити за судске тумаче. У 2015. години, именованован је 41 судски тумач. 4.3. Испити за стечајне управнике-континуирано; У оквиру Ресора за правосуђе испити за стечајне управнике континуирано се проводе, у складу са бројем пристиглих пријава кандидата за полагање испита. 4.4. Правосудни испити У оквиру Ресора за правосуђе, у 2015.години, континуирано је организовано полагање правосудних испита. С тим у вези, 37 кандидата је поднијело захтјев за полагање правосудног испита, а исти није положило 6 лица, док су 6 кандидата упућени на поправни испит. 4.5. Остале активности; У Ресору правосуђа континуирано се обављају и послови који се тичу учешћа у радним групама за израду законских и подзаконских аката из ресорне надлежности министарства, поступања по притужбама на рад судова у Републици Српској, послова везаних за пружање међународне правне помоћи, давања сагласности за заступање адвокатима, давања мишљења на законе у смислу усклађености текста предложених закона са Законом о прекршајима Републике Српске, као и други послови који спадају у дјелокруг рада овог ресора. 6

4.6. Структурални дијалог Током 2000. године, када је започела реформа у области правосуђа у Босни и Херцеговни, Међународна заједница је вршила притисак на институције Босне и Херцеговине да се успостави Суд и Тужилаштво Босне и Херцеговине. Разлог за успостављање Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине је процесуирање ратних злочина, те кривична дјела из области тероризма и организованог криминала. У креирању Закона о Суду Босне и Херцеговине, није постигнута сагласност, посебно из разлога што је Република Српска оспоравала установљење оваквих институција и што Устав Босне и Херцеговине, осим Уставног суда Босне и Херцеговине, не познаје друге облике судске власти. Организација и надлежност судске власти је у искључивој надлежности ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Закључци Народне скупштине и Владе Републике Српске су, да поред свих уложених напора од стране представника Републике Српске у Структуралном дијалогу, нису постигнути очекивани резултати. У Структуралном дијалогу, у овој фази, учествују министар правде Босне и Херцеговине, министри правде ентитета и предсједник Правосудне комисије Брчко Дистрикта, уз сарадњу са Високим судским и тужилачким савјетом. Представници Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, због своје пристрасности, нису више актери Структуралног дијалога, а у којем такође не учествују ни други субјекти, представници владиних и невладиних организација. Користећи тај принцип, у Бриселу је 10.09.2015. године, одржан састанак којем су присуствовали министар правде Босне и Херцеговине, министри ентитета и предсједник Правосудне комисије Брчко Дистрикта, уз највише представнике Европске комисије, потписан Протокол у којем је између осталог дефинисано: - Реформу Закона о судвима Босне и Херцеговине развити на основу текста Нацрта закона, коју је у Бриселу представило Министарство правде Републике Српске. Тај текст као и Нацрт Закона о судовима Босне и Херцеговине из 2013. године, ће и даље бити предметом дискусије у контексту предстојећег ТАIЕХ семинара, који ће се одржати у Сарајеву 01. и 02. октобра 2015. године. ТАIЕХ семинар је одржан наведених датума, у организацији Европске комисије, а којем су присуствовали и правни експерти из земаља Европске уније. Такође расправљало се и о радниј верзији Закона о судовима Босне и Херцеговине, припремљеној од Министарства правде Републике Српске, с тим да су по рјешењима из овог закона, коментаре дали и ангажовани правни експерти из Европске уније. У исказаном мишљењу европских стручњака се указује да би се рјешење које нуди Република Српска се могло прихватити, под условом да се одговарајућа правна заштита Босне и Херцеговине на одговарајући начин обезбиједи одређеним кривичним дјелима уграђеним у Кривични закон Босне и Херцеговине. Ово је једно од прихватљивих рјешења за Републику Српску из разлога што у предложеној варијанти Закона о судовима Босне и Херцеговине, од стране Министарства правде Републике Српске, Суд Босне и Херцеговине би био надлежан искључиво за кривична дјела прописана законима Босне и Херцеговине. У прилог овој тврдњи је чињеница да овлаштени представници са нивоа власти Босне и Херцеговине и Федерације Босне и Херцеговине, у посљедње вријеме истичу, да постојеће рјешење у важећем Закону Суда Босне и Херцеговине је најлошије могуће рјешење. Ово нам даје наду да би у наставку Структуралног дијалога, могли постићи рјешење које задовољава интересе Републике Српске. Предложени текст од стране 7

Министарства правде Републике Српске је готово усаглашен, осим одредби које се тичу проширене надлежности Суда Босне и Херцеговине. Поред предложеног текста Закона о Суду Босне и Херцеговине, Министарство правде је припремило и радну верзију Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку, којим се уређује питање доношења одлуке о уложеној притужби, у року од 30 дана од стране Главног тужиоца одговарајућег тужилаштва. Овај институт је нејасно дефинисан, а посебно због непостојања рока у ком би се морала донијети одлука о уложеној притужби од стране подносиоца пријаве или општећеног. Ставови Републике Српске Херцеговине о питању реформе правосудних институција Босне и Република Српска залаже се за: - јасно разграничену стварну надлежност Суда Босне и Херцеговине у односу на судове ентитета и суд Брчко Дистрикта, - да умјесто Апелационог вијећа, успостави Виши суд, као другостепени суд, који је искључиво надлежан за рјешавање о редовним и ванредним правним средствима на првостепене одлуке Суда Босне и Херцеговине, - да овако органиизован суд Босне и Херцеговине, не може имати било какву супремацију у односу на судове ентитета, - да Виши суд Босне и Херцеговине није и не може бити генеза за формирање Врховног суда Босне и Херцеговине, јер је по предложеној организацији искључиво везан за првостепени суд и нема било какве ингеренције у односу на судове ентитета, - да оснивањем Вишег суда неће се значајније повећати број судија, из разлога што се садашње Апелационо вијеће трансформише у Виши суд, чије би сједиште, по захтјеву Републике Српске, било у Бањалуци, - да у Закону о кривичном поступку утврдити рок у којем ће Главни тужилац бити обавезан да одлучи о уложеној притужби, - да се у Закону о кривичном поступку бришу одредбе које омогућују да суд по службеној дужности или на захтјев оркивљеног и његовог браниоца, може преузимати предмете из надлежности ентитетских правосудних институција, што је супротно стварној надлежности и служи искључиво за одуговлачење поступка, - приступање редефинисању мјеста и улоге Високог судског и тужилачког савјета и обавезно одвојити избор судија од избора тужиоца. Наредни кораци: - усаглашавања текста Закона о судовима Босне и Херцеговине по принципима из радне верзије коју је припремило Министарство правде Републике Српске, уз могућност усаглашавања дијела текста који се односи на стварну надлежност Суда, - усаглашавања текста измјена и допуна Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине и доставити га Министарству правде Босне и Херцеговине, као ресорно надлежном министарству, - да Закон о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Републике Српске, упути у скупштинску процедуру, 8

- припреме радне верзије допуна Кривичног закона Босне и Херцеговине у циљу разграничења стварне надлежности Суда Босне и Херцеговине у односу на судове ентитета, - приступања редефинисању организације и надлежности Високог судског и тужилачког савјета по принципима и стандардима земаља из окружења и Европске уније. II РЕСОР ЗА ПОСЛОВЕ НОТАРИЈАТА, АДВОКАТУРЕ, ПРАВОБРАНИЛАШТВА, БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ Ресор за послове нотаријата, адвокатуре, правобранилаштва, бесплатне правне помоћи и спровођење Стратегије за борбу против корупције обавља управно-надзорне, аналитичкокадровске и управне послове који се односе на организацију, рад и управни надзор над радом нотаријата, организацију и рад правобранилаштва, адвокатуре и службе за бесплатну правну помоћ, даје изјашњења Правобранилаштву као заступнику по закону у свим управним и судским предметима у којим заступа Министарство, води другостепени поступак у предметима остваривања права на накнаду ратне штете путем вансудског поравнања, спроводи Стратегију за борбу против корупције, учествује у поступку припреме и израде законских прописа из надлежности Ресора и доношењу подзаконских аката, даје правне савјете на захтјеве из надлежности Ресора, припрема мишљења и друге правне акте за Владу, Народну скупштину и друге институције, из надлежности Ресора, припрема мишљења о прописима који се односе на рад државних органа из надлежности Министарства те врши и друге послове у складу са законом. У Ресору за послове нотаријата, адвокатуре, правобранилаштва, бесплатне правне помоћи и спровођења Стратегије за борбу против корупције у извјештајном периоду, у складу са Програмом рада Владе и Програмом рада Народне скупштине Републике Српске за 2015.годину, усвојен је: - Закон о о адвокатури ( Службени гласник Републике Српске, број 80/15), - Правилник о дисциплинској одговорности нотара ( Службени гласник Републике Српске, број 14/15) и - Правилник о вођењу уписника о сачињеним, похрањеним и проглашеним тестаментима ( Службени гласник Републике Српске, број 61/15). У складу са Планом надзора над службеном дјелатношћу нотара у Републици Српској за 2015. годину, у извјештајном периоду обављено је укупно 9 надзора и поднијета 3 захтјева за утврђивање дисциплинске одговорности нотара. У извјештајном периоду на основу члана 5. став 1. Закона о нотарима објављено је обавјештење ради прикупљања захтјева кандидата за полагање нотарског испита и именована Комисија за полагање нотарског испита ( Службени гласник Републике Српске, број 92/15). У Одјељењу за послове нотаријата, адвокатуре, правобранилаштва, бесплатне правне помоћи су се обављали и други послови који се односе на обраћања, притужбе и примједбе грађана, затим давања изјашњења на тужбе, рјешења о извршењу, изјашњења на захтјеве за споразум и изјашњења на тужбе у предметима који се тичу накнаде за неосновано лишење слободе, одлучивање по приговорима странака на рјешења Центра за бесплатну правну помоћ, одлучивање по приговорима странака на одлуке 9

Правобранилаштва Републике Српске у предметима накнаде ратне материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава и друге поднеске по захтјевима Правобранилаштва а у предметима из области коју покрива овај Ресор. У извјештајном периоду Одјељење је обављало све послове те прибавило грађевинске дозволе за Основни суд Бања Лука и реконструкцију и надоградњу Окружног суда Бања Лука, а у оквиру предприступне помоћи ИПА 202-2013, компоненте 1. Борба против корупције Одсјек за спровођење Стратегије борбе против корупције дјелује као стручна, административна и техничка подршка раду Комисији за спровођење Стартегије за борбу против корупције у Републици Српској. У извјештајном периоду реализоване су сљедеће активности: oдржана прва, конститутивна, сједница Комисије 24. априла 2015. године; oрганизовани Дани борбе против корупције, чији је циљ био упознавање јавности у Републици Српској са активностима које се Влада РС предузима у оквиру борбе против корупције, као и јачање свијести о штетности наведене појаве и неопходности превенције борбе против исте, a предавања су одржана на Факултету политичких наука у Бањој Луци, Паневропском Универзитету Апеирон Бања Лука и у просторијама Гимназије у Бања Лука; израђена је правна анализа могућег законодавног и институционалног оквира за заштиту лица која пријављују корупцију и друге неправилности у РС; организована је Конференција Заштита лица која пријављују корупцију у РС перспективе и међународна искуства, на којој је представљена правна анализа о заштити лица која пријављују корупцију и друге неправилности у РС, као и искуства из земаља у окружењу од стране експерата из Србије, Црне Горе и Словеније; у сарадњи са Министарством унутрашњих послова израђен је софтвер за извјештавање о имплементацији Стратегије и Акционог плана којим је омогућена јединствена методологија извјештавања у РС. Одржане су обуке за представнике свих институција Владе РС на тему: Извјештавање о имплементацији Стратегије и Акционог плана за борбу против корупције у РС 2013-2017, гдје је представљена Стратегија и АП; организована је обука за представнике свих институција Владе РС, локалне управе и самоуправе, на тему ''Планови интегритета'', гдје су представљена Правила за израду, увођење и спровођење планова интегритета. Правила су су усаглашена са међународним правним и етичким стандардима, као и са Смјерницама за израду и провођење плана интегритета које је донијела Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ. На обукама је представљена и АПК- апликација за пријављивање сумњи на корупцију и друге неправилности; отпочела је израда софтвера за извјештавање о донесеним плановима интегритета у свим органима, јединицама локалне самоуправе, јавне службе, јавних предузећа и свих других субјеката који су основани Уставом или законима РС, којим се омогућује јединствено извјештавања у РС; организовано представљање Планова за израду, увођење и спровођење планова интегритета у Републици Српској; израђен је Приручник за израду планова интегритета у Републици Српској. III РЕСОР ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА У току извјештајног периода, Ресор за извршење кривичних санкција вршио је управне и друге стручне послове који се односе на остваривање надлежности Републике Српске у 10

области извршења кривичних санцкија са посебним акцентом на обезбјеђењу јединственог и законитог извршења кривичних санкција, организацији рада, функционисању и надзору над радом казнено-поправних установа и њених организационих јединица-служби,контроли остваривања, поштивања и унапређења људских права осуђених и притворених лица, вођењу одговарајућих евиденција у циљу анализирања и сагледавања функционисања система извршења кривичних санкција и предлагању мјера за његово унапређење. Поред наведених, ресор за извршење кривичних санкција обављао је стручне послове у обради приједлога за помиловање, условни отпуст, прекид извршења казне затвора као и у поступцима трансфера и екстрадиције осуђених лица. 3.1. Законодавни оквир Три основна закона којима се уређује систем извршења кривичних санкција у Републици Српској су Закон о извршењу кривичних санкција Републике Српске, Закон о посебном режиму извршења казне затвора и Закон о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку. Законом о извршењу кривичних санкција Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске број 12/10,117/11 и 98/13 - у даљем тексту: Закон ) уређује се поступак извршења казне затвора, дуготрајног затвора, лишење слободе одређене у прекршајном поступку, мјере притвора, новчане казне, рада за опште добро на слободи, мјера безбједности, организација и рад установа за извршење кривичних санкција, као и извршење кривичних санкција које изрекну страни судови.законом о посебном режиму извршења казне затвора ( Службени гласник Републике Српске број 30/10 ) уређује се поступак распоређивања осуђених лица која се налазе на издржавању казне затвора у Одјељењу са посебним режимом, организација одјељења,положај осуђених и дисциплинска и материјална одговорност.законом о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку ( Службени гласник Републике Српске број 13/10 и 61/13) утврђују се посебна правила поступања према дјеци која се налазе у сукобу са законом. 3.2. Подзаконски акти донесени у 2015.години Током 2015. године извршено је усаглашавање одређених подзаконских законским актима и то: - Правилник о организацији рада и начину живота малољетних и млађих пунољетних лица која се налазе на извршењу казне малољетничког затвора ( Службени гласник РС, број: 52/16 ), - Правилник о допунама правилника о примјени васпитних препорука према малољетним учиниоцима кривичних дјела ( Службени гласник РС, број: 52/15), 3.3. Надзор над радом казнених и васпитно-поправних установа У складу са Програмом рада Министарства и Одјељења за надзор над радом казнених и васпитно-поправних установа Републике Српске све планиране активности Одјељења на провођењу надзора над радом казнено-поправних установа реализоване су са 11

у складу са чланом 56. Закона као и Правилником о начину вршења инспекцијског надзора над радом казнено-поправних установа ( Службени гласник Републике Српске број 33/11 и 27/14 ). По наредби министра правде извршен је редовни инспекцијски надзор над радом казнено-поправних установа Републике Српске. Због спречености инспектора за надзор над остваривањем права осуђениох лица, надзор је извршио начелник Одјељења и то: - Казнено-поправни завод Требиње, од 24. до 26.новембра 2015.године, наложена мјера у вези набавке службених униформи и дато више препорука, - Казнено-поправни завод Фоча, од 30. новембра до 02. децембра 2015.године, дато више препорука, - Казнено-поправни завод Источно Сарајево, од 02. до 04. децембра 2015.године, дато више препорука, - Казнено-поправни завод Бања Лука, од 08. до 10. децембра 2015.године, дато више препорука, - Казнено-поправни завод Добој, од 14. до 15. децембра 2015.године, дато више препорука, - Казнено-поправни завод Бијељина, од 16. до 18. децембра 2015.године, дато више препорука. По наредби министра правде, дана 09. и 10.јула 2015.године извршен је ванредни инспекцијски надзор у Казнено-поправном заводу Фоча на околности притужби осуђеног лица Побрић Елвира. У писменом извјештају дати су приједлози за рјешавање. У оквиру стручно-инструктивног надзора, по наредби министра правде, извршен је дјелимични инспекцијски надзор у двије казнено-поправне установе на околности припрема за полагање стручних испита и извршење посебних мјера за одржавање реда и дисциплине из члана 137. Закона и то: - Казнено-поправни завод Источно Сарајево, 19. и 20. маја 2015.године, дато више препорука и - Казнено-поправни завод Бања Лука, 04. и 05. јуна 2015.године, дато више препорука. - 3.4. Категоризација казнено-поправних установа Чланом 13. Закона прописано је да се у казнено- поправним установама извршава казна затвора за лица мушког пола без обзира на дужину казне те да у казненопоправним установама за жене, односно посебном одјељењу за жене, казну затвора издржавају лица женског пола, без обзира на дужину казне и лица женског пола осуђена на казну малољетничког затвора.казна дуготрајног затвора извршава се у посебним одјељењима Казнено- поправног завода у Фочи. Казна затвора и казна малољетничког затвора према лицима женског пола извршава се у посебном одјељењу Казненопоправног завода у Источном Сарајеву. Васпитна мјера упућивања у васпитно- поправни дом за мушка малољетна лица извршава сеу посебном одјељењу Казнено-поправног завода у Бања Луци док се васпитна мјера упућивања у васпитно- поправни дом за женска малољетна лица извршава у посебном одјељењу Казнено- поправног завода у Источном Сарајеву.У посебним одјељењима свих казнено поправних установа, осим КПЗа у Фочи, извршава се мјера притвора одређена рјешењем надлежног суда. Мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и мјера лијечења од зависности извршава се у посебном одјељењу ЈЗУ Психијатријске болнице Соколац. 12

На основу споразума потписаног између Министарства правде Републике Српске са једне стране и Министарства правде БиХ и Правосудне комисије Владе Брчко Дистрикта са друге стране, у свим казнено - поправним установама Републике Српске извршава се казна затвора и мјера притвора изречена од стране Суда БиХ и Судова Брчко Дистрикта БиХ. Критерији за упућивање осуђених лица на издржавање казне затвора утврђени су посебним Правилником о критеријима за упућивање осуђених лица на издржавање казне затвора (''Службени гласник Републике Српске '' број 34/11). 3.5. Кретање броја осуђених и притворених лица Током 2015.године, у казнено-поправне установе запримљено је укупно 1506 лица а истовремено је по разним основама отпуштено 1569 лица. Од 877 лица која су се на дан 31.12.2015.године налазила у казнено-поправним установама Републике Српске, 702 лица су по пресудама и рјешењима судова Републике Српске, 144 Суда БиХ и 31 Суда Брчко Дистрикта БиХ. Пратећи кретање укупног броја лица у казнено-поправним установама у задњих осам година, евидентно је да број осуђених и притворених лица постепено опада. 3.6. Капацитети и попуњеност капацитета казнено-поправних установа Смјештајни капацитети за осуђена и притворена лица одређују се у складу са одредбом члана 75. став 5. Закона која прописује да просторије у којима бораве осуђена лица морају обезбиједити задовољавање здравствених и хигијенских потреба, довољну количину свјежег ваздуха, гријање, вентилацију те имати најмање 4 м², односно 10 м³ простора на свако лице. По новим основним минималним стандардима ЦПТ-а, за лични простор у затворским установама одређено је 6 m² животног простора за једнокреветне ћелије + санитарни чвор и 4 m² животног простора у вишекреветним ћелијама + потпуно одвојен санитарни чвор. Такође, новим стандардима одређено је најмање 2 м између зидова ћелије и најмање 2,5 м између пода и стропа ћелије. У последњих неколико година нешто је мањи број лица која се налазе на извршењу казне затвора и мјере притвора али је структура починилаца кривичних дјела, односно лица на издржавању казне затвора из године у годину све тежа. На издржавању казне затвора све је више повратника и лица која су починила тешка кривична дјела, кривична дјела са елементима насиља, кривична дјела ратног злочина, неовлаштене производње и промета опојних дрога, разбојништава и сл. У циљу постизања сврхе извршења кривичних санкција и обезбјеђења одговарајућег нивоа безбједности казнено-поправних установа, осуђених и притворених лица и ове године су настављене активности на проширењу смјештајних капацитета казнено-поправних установа као и изградња појединих објеката и одјељења за посебне категорије осуђених лица са свим елементима максималног обезбјеђења и надзора и обезбједили са једне стране несметано функционисање казнено-поправних установа у смислу довољних капацитета а са друге стране смо испоштовали прописане стандарде Европских затворских правила. 3.7. Преглед и попуњеност смјештајних капацитета казнено-поправних установа Капацитети казнено-поправних установа исказују се кроз капацитете појединих одјељења за извршење казне затвора, мјере притвора, одјељења за специфичне категорије (жене и малољетници ) као и кроз посебна одјељења као што су економије, 13

фарме, одјељења појачаног надзора и програма поступња и одјељења посебног режима издржавања казне затвора. На дан 31.12.2015.године укупан смјештајни капацитет свих осуђених, притворених и малољетних лица износио је 1459 мјеста. Просјечна попуњеност свих капацитета на дан 31.12.2015.године, износила је 51,55 %, од чега је попуњеност капацитета за осуђена лица износила 56,33 % а за притворена лица 32,15 %. Највећа попуњеност смјештајних осуђеничких капацитета током године, као и у претходним годинама евидентирана је у Казнено-поправним заводима Бања Лука, Фоча и Бијељина. Проблеми са попуњености смјештајних капацитета у три наведене казненопоправне установе рјешавани су рекласификацијом осуђених лица путем института премјештаја из једне у другу казнено-поправну установу. Упоређујући податке о капацитетима и попуњености капацитета за период 2006 2015 година евидентан је раст смјештајних капацитета као посљедица активности на проширењу смјештајних капацитета казнено-поправних установа као и изградња појединих објеката и одјељења за посебне категорије осуђених лица. Постојећи смјештајни капацитети за специфичне категорије лица као што су жене на издржавању казне затвора, малољетници на извршењу васпитне мјере упућивања у васпитнопоправни дом, малољетници на извршењу малољетничког затвора и извршење мјере притвора у потпуности задовољавају потребе Републике Српске. Што се тиче смјештајних капацитета за мушка осуђена лица, они задовољавају тренутне потребе али сигурно да ће радови на изградњи нових капацитета у Казнено-поправном заводу у Бијељини у великом дијелу растеретити садашње попуњене смјештајне капацитете у казнено-поправним установама у Фочи, Бања Луци и Бијељини. 3.8. Услови издржавања казне затвора осуђенички стандард, образовање осуђених, упражњавање слободног времена Законом је прописано да се сваком осуђеном обезбјеђује смјештај у заједничким просторијама за спавање а када то захтјевају разлози безбједности, здравствено стање или лична својства осуђеног, или када је то предвиђено законом, осуђеном се може одредити да казну затвора издржава одвојено од других. Стандарди смјештаја и хигијенски услови који су прописани како Законом, Европским затворским правилима, стандардима ЦПТ-а (Европски комитет за спречавање мучења и нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања) и бројним међународним конвенцијама у највећој мјери су испоштовани у свим казнено-поправним установама и свакодневно се чине напори да се у потпуности задовоље прописани стандарди. Обавезе обезбјеђења услова за упражњавање вјерских потреба кроз обезбјеђење посебних просторија за све три конфесије и обезбјеђење присуства свештених лица, обреда и вјерске литературе, правне помоћи, дописивања, пријема пошиљки, посјета чланова породице, организовања културних манифестација и сарадња са другим органима, институцијама као и невладиним организацијама у потпуности су испоштоване а за исте су посебно заинтересовани контролни органи, како домаћи тако и многе међународне институције, организације и удружења. Образовање осуђених лица као битан елемент процеса ресоцијализације могуће је остваривати у свим казнено-поправним установама, првенствено у КПЗ Бања Лука и Фоча гдје постоји могућност поред извођења теоријског дијела наставе, обављати и практичан рад, јер ови заводи располажу са радионицама различитог типа и занимања за стицање различитог искуства у занатској области. Све ово се посебно односи на 14

малољетнике на извршењу васпитне мјере упућивања у васпитно-поправни дом и малољетнички затвор. По окончању школовања малољетна, а и друга осуђена лица добијају одговарајући цертификат из којег се не види гдје је завршио школовање, односно да је школовање завршио у казнено-поправној или васпитно-поправној установи. Слободно вријеме није предмет интересовања само осуђених лица већ и Службе третмана која путем посебно едукованих васпитача настоји каналисати њихово слободно вријеме кроз планиране активности путем кориштења библиотеке, дневних боравака опремљених са кабловском телевизијом, одређеним бројем примјерака дневне штампе, кафе кухиња али исто тако и просторија за рад појединих секција ( музичка, резбарска, ликовна и сл. ). Готово све установе су обезбиједиле адекватне спортске терене и посебне просторије за упражњавање активности у спортским секцијама. Кроз одређене културне и спортске активности поводом републичких и важнијих вјерских празника редовно се организују спортски турнири, изложбе осуђеничких радова, музичке приредбе, а честа су и гостовања појединаца и група из позоришних и музичких продукцијских кућа. 3.9. Здравствена заштита Члан 97. Закона прописује да се осуђеним лицима током издржавања казне затвора обезбјеђује здравствена заштита а трошкове лијечења сноси сама установа. Здравствена заштита осуђених лица организована је на нивоу самосталних здравствених служби са одређеним бројем медицинског особља и опреме. Четири казнено-поправне установе ( Бања Лука, Фоча, Источно Сарајево и Бијељина ) имају љекаре у сталном радном односу док се у казнено-поправним заводима у Добоју и Требињу љекари ангажују по уговору на одређени број сати и дана седмично. У свим Установама је обезбјеђена стоматолошка служба, било да је ангажован стоматолог у сталном радном односу или да је ангажован по основу уговора о дјелу. Поједине здравствене службе у Установама опремљене су и одређеним уређајима за основне лабораторијске анализе. Током 2015.године реализована су 24.229 здравствена прегледа, од чега су 18281 прегледа обавили заводски љекари док је обављено 5.948 специјалистичких прегледа у цивилним здравственим установама.у односу на прошлу годину када су осуђена лица провела 532 дана на болничком лијечењу у цивилним здравственим установама, у 2015.години тај број се попео на 851 дан. Интересантан је, али и упитан податак да се изједначио број дана осуђених и притворених лица на болничком лијечењу иако је неупоредиво више осуђених ( 790 ) у односу на притворена лица ( 87 ). На рехабилатационом судском Одјељењу Психијатријске болнице Соколац, у складу са чл. 189. до 195. и чл. 256. Закона, уз казну затвора, одређен број осуђених лица извршавао је мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења и обавезног лијечења од овисности. У току године, на извршењу мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења није се налазило ни једно лице док се на извршењу мјере обавезног лијечења од овисности налазило 7 осуђених лица. На дан 31.12.2015.године, на издржавању мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења није евидентирано ни једно осуђено лице док се два лица евидентирана на извршењу мјере обавезног лијечења од овисности. Иначе, треба напоменути да се на рехабилатационом судском Одјељењу Психијатријске болнице Соколац налази 34 лица којима је изречена ( стара ) мјера Обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи у складу са чл. 63. КЗ СФРЈ и чл. 63. ранијег КЗ 15

РС као и 13 лица на присилној хоспитализацији у складу са Законом о заштити лица са менталним поремећајима ( Службени гласник Републике Српске бр.46/04 ). У цјелокупном остваривању здравствене заштите, посебно је евидентан проблем изузетно високих трошкова здравствених услуга за специјалистичке прегледе, болничко лијечење као и набавку лијекова.током 2015.године у казнено-поправним установама евиентирана су четири смртна случаја, од чега је једно лице умрло у Казнено-поправном заводу Бања Лука од инфаркта миокарда док су три лица умрла ван казнено-поправне установе, у цивилној здравственој установи или у току прекида издржавања казне затвора. 3.10. Рад осуђених лица Осуђеним лицима способним за рад, у складу са чл. 90. Закона омогућава се радно ангажовање у складу са расположивим капацитетима Установе. Осуђеним који су се позитивно изјаснили за своје радно ангажовање, одређује се врста посла у складу са потребама његовог преваспитања, психофизичким и здравственим способностима, склоностима и стеченим квалификацијама. Рад се организује у Привредним јединицама. Све казнено-поправне установе у свом саставу имају привредне јединице као посебне организационе јединице које се баве упошљавањем осуђеничке радне снаге. Раду као позитивном елементу затворског режима настоји се приступити у свим казненопоправним установама и рад се никада не користи као казна. Управе казнено-поправних установа у оквиру расположивих капацитета, радионица и радилишта настоје обезбједити што веће упошљавање, односно радно ангажовање осуђених лица који је сличан раду у заједници. У односу на прошли извјештајни период, проценат упослености у односу на укупан број осуђених лица у 2015.години износио је 55,31 %. Обзиром на радна мјеста упошљавања, 45,82 % осуђених упослено је на одређеним пословима у кругу казнено-поправних установа, од чега засигурно један већи проценат отпада на упошљавање на режијским пословима ( помоћни радници у кухињама, пекарама, котловницама, редари на одржавању хигијене просторија, одржавање хигијене круга и сл ). Ван казнено-поправне установе, на вањским радилиштима упослено је 12,78 % осуђених лица. Од 40 % осуђених лица која нису радно ангажована, само 1,39 % отпада на она лица која су се се у складу са Законом изјаснили да не желе да буду радно ангажовани, док остали нису радно ангажовани због безбједносног ризика, здравствених разлога као и немогућности казнено-поправне установе да их упосли. Посебан проблем представља чињеница да 23,03 % осуђених лица није радно ангажована усљед немогућности Установе док 4,81 % осуђених није радно ангажовано из разлога безбједности ( висока казна, ризик и сл. ). Овакво стање свакако једним дијелом утиче на немогућност остваривања планских задатака привредних јединица као и остваривање финансијских ефеката који би водили ка још већем побољшању услова живота и рада осуђених лица. За она осуђена лица која су радно ангажована за вријеме издржавања казне затвора редовно се исплаћуј накнаде за рад у складу са подзакоснким актима. 3.11. Индикатори подизања нивоа безбједности у КПУ РС Током 2015.године путем свакодневних контаката и радних састанака са руководиоцима казнено-поправних установа као и са њиховим помоћницима предузето је читав низ мјера и активности на сагледавању узрока који доводе до нарушавања 16

безбједносне ситуације у казнено поправним установама. У том правцу подузете су одговарајуће мјере које су довеле до подизања безбједносног нивоа у свим казненопоправним установама. Због терористичког напада који је дана 27.04.2015.године изведен на полицијску станицу Зворник, министар правде Републике Српске у складу са чланом 48. став 5. и члана 49. Правилника о начину вршења службе обезбјеђења, наоружању и опреми, употреби ватреног оружја и других средстава принуде и опреми возила у казнено-поправним установама Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске бр. 38/11 и 35/12) актом број 08.030/240-48/15 од 28.04.2015.године наредио је приправност свим казнено-поправним установама Републике Српске са циљем подизања општег нивоа безбједности Установе, запосленог особља, лица лишених слободе која се налазе на издржавању казне затвора, малољетничког затвора, васпитне мјере упућивања у васпитно-поправни дом и мјере притвора као и имовине. Иста приправност обустављена је наредбом министра број 08.030/240-48/15 од 18.05.2015.године. У склопу редовних активности на обучавању и оспособљавању припадника Служби обезбјеђења казнено-поправних установа, изведене су и заједничке тактичке вјежбе у којој су поред припадника Службе обезбјеђења и посебних јединица Служби обезбјеђења учествовали и специјалне јединице полиције МУП-а РС, јединица за подршку, интервентне јединице Судске полиције и Хеликоптерски сервис Владе РС. У циљу одржавања реда и безбједности у Установи, према осуђеном лицу могу се примијенити оне мјере за одржавање реда и безбједности које су утврђене Законом и прописима донесеним на основу закона и то само у мјери у којој је то неопходно. Мјере за одржавање реда и безбједности су посебне мјере и мјере принуде. 3.12. Употреба посебних мјера из чл. 137. Закона Чланом 137. Закона прописано је да се у циљу одржавања реда и дисциплине и очувања опште безбједности Установе, према осуђеним лицима који константно угрожавају ред и безбједност могу се одредити посебне мјере утврђене овим законом. То су мјере: појачаног надзора, одузимања и привремено задржавања ствари чије је држање допуштено, тестирање на заразне болести, алкохол и опојна средства, издвајање у просторију без опасних ствари, смјештај у медицинску просторију са интензивним надзором, смјештај у одјељење појачаног надзора и програмом поступања и усамљење. Током 2015.године примјењено је 287 посебних мјера за одржавање реда и безбједности, што је за 17 мјера више у односу на претходну годину. 3.13. Употреба мјера принуде из чл. 144. Закона У циљу одржавања реда и безбједности у Установи, према осуђеном се могу примијенити оне мјере принуде које су утврђене овим законом и прописима донесеним на основу закона. Приликом примјене мјере принуде користи се она мјера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примјењује, којом се успјешно савлађује отпор и која је сразмјерна опасности која пријети. У току 2015.години примјењене су само 3 мјере принуде. 3.14. Распоређеност осуђених лица у режим појачаног надзора током 2015. године из чл. 139. Закона Појачани надзор представља учестало посматрање и контролу осуђених лица дању и ноћу, а извршава се на начин да се не ремети свакодневна активност осталих осуђених 17

лица. У односу на укупан просјечан дневни број осуђених лица на издржавању казне затвора, примјена режима појачаног надзора је занемарљива што говори у прилог чињеници и тврдњи о одговарајућем нивоу безбједности казнено-поправних установа. 3.15. Распоређеност осуђених лица у Одјељење појачаног надзора и програма поступања из чл. 141. Закона Једна од мјера која се у складу са чланом 141. Закона може примјенити према осуђеним лицима код којих постоји стална опасност од бјекства, насилничког понашања према другим лицима и стварима као и угрожавања дисциплине и реда, а која се не могу отклонити на други начин, јесте и мјера упућивања у Одјељење појачаног надзора и програма поступања. Број упућивања у Одјељење у односу на укупан број и структуру осуђених лица, такође је занемарљив. Основ распореда Осн.сумња на бјекство, изврш. бјекство и сл. Угрож.других,нанош.матер. штете већег обима, конст.кршење кућ.реда Лична безбјед. Остало Укупно Укупно 0 32 24 5 61 3.16. Распоређеност осуђених лица у Одјељење посебног режима издржавања казне затвора из чл. 2. Закона о посебном режиму извршења казне затвора Чланом 2. Закона о посебном режиму извршења казне затвора ( Службени гласник Републике Српске бр. 30/10 ) прописано је да се у Одјељење распоређују осуђена лица мушког пола која за вријеме извршења казне затвора битно угрожавају безбједност у установи, нарушавају ред и дисциплинсу, као и лица за која се утврди да су све раније подузете мјере поступања према њима остале безуспјешне. Сврха распореда у Одјељење је спречавање свих облика понашања осуђених лица која за циљ имају нарушавање формалног система и организације рада казнено-поправних установа, кроз примјену посебних метода и облика рада. Распоред у Одјељење не третира се као дисциплинска казна. На дан 31.12.2015.године, у Одјељењу се налазило 27 осуђених лица и то: 3.17. Претрес лица ствари и просторија као овлашћење припадника службе обезбјеђења из чл. 53. Правилника о начину вршења службе обезбјеђења Правилником о начину вршења службе обезбјеђења-полиције КПУ, припадник службе обезбјеђења овлашћен је да изврши претрес лица и ствари ради проналажења предмета који нису дозвољени или који би могли бити кориштени за напад на друго лице или за самоповређивање. У склопу свакодневних као и посебно планираних активности врше се обавезни лични али и претреси појединих просторија и објеката казненопоправних установа. Поред обавезних личних претреса који се врше приликом сваког уласка и изласка из установе, из једног у друго одјељење, прије спровођења и сл. током 2015.године, извршено је 485 претреса појединих објеката и одјељења казненопоправних установа, што је за 143 претреса више у односу на 2014.годину. 18