Broj:

Завод за јавно здравље Лесковац 16000 Лесковац, Максима Ковачевића 11 Е-mail: info@zzjzle.org.rs Тел.: 016/245-219; 241-042; Факс: 016/244-910 КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЛЕСКОВЦА У (годишњи извештај) ЛЕСКОВАЦ ЈАНУАР, 2015. ГОДИНЕ

. ДИРЕКТОР: Прим. др Ивана Митић СТРУЧНА ОБРАДА: Др Лидија Ристић, спец. хигијене начелник Центра за хигијену и хуману екологију Др Зоран Марковић, спец. хигијене СТРУЧНИ САРАДНИЦИ: Тамара Љубеновић, спец. токсиколошке хемије шеф Одељења за екотоксикологију Горан Стојановић, дипл. хемичар - аналитичар Бојана Миленковић, хемијски техничар - лаборант Јовица Јанковић, хемијски техничар лаборант Цветковић Душица, хемијски техничар - узоркивач ТЕХНИЧКА ОБРАДА: Миодраг Миленковић Страна 2 oд 24

С А Д Р Ж А Ј 1. УВОД 4 2.МЕРНO МЕСТO 5 3.САКУПЉАЊЕ И АНАЛИЗА УЗОРАКА 7 3.1.МЕРЕЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СУМПОР ДИОКСИДА И ДИМА 7 3.1.1Сакупљање узорака 7 3.1.2.Анализа узорака сумпор диоксида 8 3.1.3.Анализа узорака чађи 8 3.2. МЕРЕЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТНИХ ОКСИДА 8 3.2.1Сакупљање узорака азотних оксида 9 3.2.2.Анализа узорака азотних оксида 9 3.3. МЕРЕЊЕ КОЛИЧИНЕ УКУПНИХ ТАЛОЖНИХ МАТЕРИЈА И МЕТАЛА У УТМ 9 3.3.1 Сакупљање узорака укупних таложних материја 9 3.3.2 Анализа узорака укупних таложних материја и тешких метала 10 4. ОЦЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА 10 4.1.Категорија квалитета ваздуха 10 4.2.Индекс квалитета ваздуха SAQI-11 10 5. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА 12 5.1. СУМПОРДИОКСИД 12 5.2. ЧАЂ 13 5.3.КОНЦЕНТРАЦИЈА АЗОТНИХ ОКСИДА У ВАЗДУХУ 14 5.4. УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ 15 5.5.. ТЕШКИ МЕТАЛИ У УКУПНИМ ТАЛОЖНИМ МАТЕРИЈАМА 15 5.5.1. Cd 16 5.5.2. Pb 16 5.5.3. Zn 16 6. ЗАКЉУЧАК 17 7. ПРЕДЛОГ МЕРА 18 Страна 3 oд 24

1. УВОД Овај извештај је сачињен на основу Уговора о регулисању права и обавеза у вршењу послова контроле квалитета ваздуха и праћења утицаја загађеног ваздуха на територији града Лесковцa, у току 2014.год., бр.353-01-00611/2014-08 од 22.04. 2014. год. склопљеног између Завода за јавно здравље Лесковац и Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Републике Србије. Завод за јавно здравље Лесковац, као овлашћена лабораторија, има решење Министарства животне средине и просторног планирања бр.353-01-01992/1/2007-02 од 16.новембра 2009.год. да може вршити контролу квалитета ваздуха у животној средини јер испуњава услове прописане чланом 71. Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.135/04 и 36/09) и члана 6,7,8. Правилника о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерење емисије и имисије(сл.гл.рс бр.05/09). Испитивања загађења ваздуха у Лесковцу, која се врше континуирано од 1994. године, настављена су и у 2014. години у складу са Уредбом о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи (Сл.гл РС бр.58/11). У току 2014. год. ЗЗЈЗ Лесковац је вршио контролу квалитета ваздуха на Технолошком факултету (м.м. бр.5) где су испитиване концентрације сумпордиоксида, чађи и азотдиоксида у 24-сатним узорцима, током целе године и Кооперативи код жел. станице (м.м.бр.1с) у близини Технолошког факултета где су испитиване укупне таложне материје са анализом тешких метала (Cd, Pb и Zn) у месечном узорку, током целе године. Сви сакупљени и анализирани узорци SO2, чађи, азотдиоксида, укупних таложних материја и тешких метала у укупним таложним материјама, за 2014. год., статистички су обрађени и приказани у складу са: Законом о заштити ваздуха (Сл.гл. РС бр. 36/2009.год.), Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Сл.гл. РС бр.11/10.год.) и Уредбом о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха(сл.гл. бр. 75/2010.год.) Закон о заштити ваздуха има за циљ очување здравља људи, биљног и животињског света, културних и материјалних добара, постизање најбољег могућег квалитета ваздуха, спречавање промене климе и успостављање и одржавање целокупног система управљања квалитетом ваздуха на територији Републике Србије. С обзиром да је економски раст један од основних узрока деградације околине, новом се политиком одрживог развоја жели ускладити економски развој човечанства са природом. За управљање квалитетом ваздуха на неком подручју потребно је стално пратити концентрације загађујућих материја карактеристичних за изворе загађења ваздуха тог подручја и упоређивати измерене концентрације са вредностима које служе за оцену квалитета ваздуха. Циљ оцене квалитета ваздуха је добијање информације потребне за процену изложености становништва загађењу ваздуха и његовог утицаја на здравље. Изложеност људи загађеном ваздуху може изазвати различите здравствене ефекте, зависно од врсте загађења, концентрације, трајања, учесталости изложености и штетности загађујућих материја. Организација мерне мреже за праћење загађења ваздуха на неком подручју динамички је процес који се мења, усклађује и унапређује у зависности од нових научних сазнања из те области. Страна 4 oд 24

2. МЕРНО МЕСТО У току 2014. године квалитет ваздуха у Лесковцу је праћен на 1 мерном месту. Тип мерног места, параметри који се прате, адреса, ГИС-координате и положај у граду приказани су табеларно и на мапи. НАСЕЉЕ - ГРАД НАЗИВ И РЕАЛНА АДРЕСА МЕРНОГ МЕСТА ТИП МЕРНОГ МЕСТА ПАРАМЕТРИ ПРАЋЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА ГИС КООРДИНАТЕ ЛЕСКОВАЦ М.м.бр.5 Технолошки факултет Булевар Oслобођења 124, Лесковац ЦЕНТАР (САОБРАЋАЈНА,- ПОСЛОВНА- СТАМБЕНА) -Сумпордиоксид -Чађ -Азотдиоксид s.g.š. 42 59' 47" i.g.d. 21 57' 10" ЛЕСКОВАЦ М.м. бр.1.с. Кооператива код железничке станице у близини Технолошког факултета ул. Марка Краљевића б.б., Лесковац ЦЕНТАР (САОБРАЋАЈНА,- ПОСЛОВНА- СТАМБЕНА) -Укупне таложне материје -Cd, Pb и Zn у УТМ s.g.š. 42 59' 50" i.g.d. 21 57' 23" Tехнолошки факултет (мерно место бр.5) Страна 5 oд 24

Мерно место бр. 5 налази се у просторији Технолошког факултета смештеног на раскрсници Булевара ослобођења, Ул. Николе Скобаљића, Ул. Цара Душана и Ул.Цара Лазара. Раскрсница је неправилног облика, слабе видљивости и слабе пропусности. Ул. Николе Скобаљића је проширена и асфалтирана. Ово мерно место је смештено у саобраћајној и стамбено-пословној зони где доминирају колективни стамбени објекти. Загађења углавном потичу од саобраћаја, индивидуалних ложишта и градске топлане Звезда ЈКП-а "Топлана". Кооператива код железничке станице, у близини Технолошког факултета (м.м.бр.1с) Мерно место се налази између веома прометне раскрснице и железничке станице, у близини Технол. факултета. Са западне стране на удаљености од 400m налази се котларница "Звезда", ЈКП-а "Топлана". Са северне стране котларнице П.П. Утензилија, са североисточне стране налази се међуградска аутобуска станица (Легас) и котларница фабрике. "Ресорт" а са јужне стране налази се прометна раскрсница и стара градска аутобуска станица са паркинг простором. Локација м.м.бр. 5 Технолошки факултет и м.м.бр.1.с. Кооператива код жел.станице на мапи града Лесковца Страна 6 oд 24

3.САКУПЉАЊЕ И АНАЛИЗА УЗОРАКА 3.1.МЕРЕЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СУМПОР ДИОКСИДА И ДИМА У испитивања општег загађења атмосфере спада свакодневно одређивање дневне концентрације сумпор диоксида и чађи. Сумпор диоксид и чађ, као основни чиниоци загађеног ваздуха комуналне средине, јављају се као последица сагоревања горива. Сумпордиоксид је обавезан састојак загађеног ваздуха урбаних средина. Продукт је сагоревања фосилних и других горива, посебно оних богатих сумпором. У ваздуху може да се нађе као безбојан, загушљив гас, који је 2,5 пута тежи од ваздуха или растворен у воденим капљицама. У условима повећане влажности ваздуха оксидише и делимично прелази у сумпорасту или сумпорну киселину. Ствара се у атмосфери па у облику киселе кише пада на тло. Концентрација сумпордиоксида у атмосфери зависи од емисионих концентрација (врсте горива, типа ложишта, висина емитера) и метеоролошких фактора (температуре, ваздушних кретања, влажности, атмосферског притиска) итд. У зависности од концентрације, сумпордиоксид изазива низ клиничких симптома и знакова, почев од надражаја доступних слузница па све до њиховог изумирања. Својим присуством изазива надражај слузница очију, носа и уста, кашаљ и гушење, а у већим концентрацијама може да оштети чуло мириса, глеђ зуба, да изазове запаљењске процесе на слузници желуца, промене у крвној слици итд. Сумпордиоксид у концентрацијама које се могу наћи у животној средини, заједно са чађи, ниском температуром и високом влажношћу, нарочито штетно делује на дисајне органе особа са акутним и хроничним респираторним обољењима а такође доводи до повећане фреквенце респираторних обољења код деце. Осим своје токсичности, сумпор диоксид делује и на еколошки састав и материјална добра те заслужује пажњу да се оњему поведе активна брига. Све процесе сагоревања горива прати и појава дима који зависно од ефикасности сагоревања може садржати мање или више чврстих честица. Црни дим је индикатор непотпуног сагоревања и неекономичног трошења горива. Чађ чине веома фине, мале честице чија се величина креће око 5 и које у облику аеросола остају у ваздуху. Оне најфиније се понашају као гас, па лако продиру у доње дисајне путеве. Какво ће дејство бити на органе за дисање зависи од брзине и дубине дисања, као и од рефлекса кашља и кијања. Честице које се задрже у горњим деловима респираторних органа, елиминишу се кашљем и кијањем, док оне које доспеју у доње делове дисајних органа бивају брже или спорије фагоцитоване, те се затим лимфним путем транспортују до лимфних жлезда. Честице чађи механички надражују слузницу дисајних органа и при продуженој изложености доводе до бујања везивног ткива и развијања фиброзе плућа. Сем тога на честицама чађи могу се накупљати бактерије и отровни гасови те се тако штетно дејство повећава. Чађ у себи садржи велики број како по количини тако и по саставу, органских једињења типа полицикличних ароматичних једињења која су потенцијално канцерогени чиниоци. 3.1.1 Сакупљање узорака Узорковање ваздуха за испитивање сумпордиоксида се врши апаратима за узорковање код којих се пумпом увлачи ваздух у стаклене испиралице гаса. Испиралице се пуне са 50 cm 3 апсорпционог раствора. При високим дневним температурама повећа се запремина апсорпционог раствора. Испитивани ваздух се аспирира брзином 1dm 3 /min. Страна 7 oд 24

На истом уређају сакупљају се и честице дима на филтер папиру Watman No1, стандардног пречника, стварајући тамну мрљу. 3.1.2. Анализа узорака сумпор диоксида Метода се заснива на спектрофотометријском одређивању са тетрахлормеркуратом и парарозанилином. Раствор тетрахлормеркурата апсорбује сумпордиоксид из узорка ваздуха при чему се ствара комплекс дихлорсулфитмеркурат. Додатком формалдехида и киселог раствора парарозанилина настаје парарозанилинметилсулфонска киселина љубичасте боје. Јачина боје сразмерна је концентрацији сумпордиоксида. Апсорбанција раствора узорка се одређује на спектрофотометру на 548 nm (метода ЗЛ-89). 3.1.3.Анализа узорака чађи Принцип методе за одређивање концентрације чађи у атмосфери састоји се у мерењу смањења рефлексије филтер папира Watman No1, због исталожене чађи из пропуштеног узорака ваздуха и очитавање одговарајуће тежинске концентрације(µg/m 3 ) из одговарајуће табеле. Сондом рефлектометра се мери оптичка густоћа на основу које се израчунава тежинска концентрција дима (метода ЗЛ-80). 3.2. МЕРЕЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТНИХ ОКСИДА Азотни оксиди настају код сагоревања на високим температурама од азота и кисеоника из ваздуха или у току разних индустријских процеса (производња азотне киселине, целулозе, најлона, вештачких ђубрива...). Постоји 6 азотних оксида али су сви нестабилни и оксидују до азот диоксида који се најчешће среће у ваздуху. Зато се код одређивања концентрација укупни оксиди азота одређује NО2. У комуналној средини највећи извор азотних оксида јесу издувни гасови код мотора са унутрашњим сагоревањем. Азотни оксиди имају изражено иритативно деловање на слузокоже дисајних путева. Неки азотни оксиди се у плућима претварају у нитрозамине који имају канцерогено дејство. Такође штетно делују и на вегетацију а због своје жутосмеђе боје смањују видљивост у насељу. Концентрације азотних оксида у градовима показују дирктну повезаност са фреквенцијом возила и могућностима проветравања улица и насеља. Страна 8 oд 24

3.2.1Сакупљање узорака азотних оксида Узорковање ваздуха за испитивање азотних оксида се врши апаратима за узорковање код којих се пумпом увлачи ваздух у стаклене испиралице за гас. Испиралице се пуне са 50 cm 3 апсорпционог раствора. При високим дневним температурама повећа се запремина апсорпционог раствора. Испитивани ваздух се аспирира брзином 1dm 3 /min. 3.2.2. Анализа узорака азотних оксида Анализа узорака азотних оксида се врши спектрофотометријски. Ова метода одређивања се заснива на реакцији азот-диоксид са сулфаниламидом градећи диазонијумово једињење које са Н-1-нафтилетилендиамин ствара азо једињење интензивно обојено, чији се интензитет одређује спектрофотометријски (Griess-Saltzman-oв поступак). Јачина боје сразмерна је концентрацији оксида азота и мери се спектрофотометром на 540 nm (метода ЗЛ-062). 3.3. МЕРЕЊЕ КОЛИЧИНЕ УКУПНИХ ТАЛОЖНИХ МАТЕРИЈА И МЕТАЛА У УТМ Таложне материје су све оне материје у чврстом, течном и гасовитом стању које нису саставни део атмосфере, а таложе се гравитацијом или испирањем с падавинама из атмосвере на земљу. У таложним материјама преовлађују крупне честице, углавном веће од 20 до 40µm. Оне су мера видљивог загађења околине (прашина која се таложи на аутомобиле, прозоре, рубље које се суши и биљке на којима може зачепити стоме и отежати њихово дисање). У присутву влаге честице се могу отопити и ући у биљку. Према томе, таложне материје нарушавају квалитет околине и као такве посредно неповољно делују на човека, али су прекрупне да би могле удисањем ући у организам човека. 3.3.1 Сакупљање узорака укупних таложних материја Taложне материје се сакупљају у отворене посуде 30 дана, уређајем по Бергерхофу. Он се састоји од једног постоља висине 1,5м на чијем врху се налази посуда запремине 3л и левак пречника 28цм. Страна 9 oд 24

3.3.2 Анализа узорака укупних таложних материја и Т.М. Анализа укупних таложних материја се ради гравиметријски. Количина седимента је изражена у mg/m 2 /24 h. У узорцима укупних таложних материја одређује се садржај тешких метала: кадмијума, олова и цинка,( методом ФААС) после микроталасне дигестије (УСЕПА 3015А). 4. ОЦЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА 4.1.Категорија квалитета ваздуха На основу члана 9. став 3. и члана18. став 1 Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, бр. 36/09) Влада је донела Уредбу за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха и Уредбу о изменама и допунама уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха и у њима дефинисала појмове: Гранична вредност(гв) и Толерантна вредост(тв). Гранична вредност(гв) је највећи дозвољени ниво загађујуће материје у ваздуху,утврђен на основу научних сазнања, како би се избегле, спречиле или смањиле штетне последице по здравље људи и животну средину и која се не сме прећи када се једном достигне. Толерантна вредност (ТВ) је гранична вредност увећана за границу толеранције. Према нивоу загађености, полазећи од прописаних граничних и толерантних вредности, ваздуха а на основу резултата мерења, утврђују се следеће категорије квалитета 1) прва категорија чист или незнатно загађен ваздух где нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју; 2) друга категорија умерено загађен ваздух где су прекорачене граничне вредности нивоа за једну или више загађујућих материја, али нису прекорачене толерантне вредности ни једне загађујуће материје; 3) трећа категорија прекомерно загађен ваздух где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја. Табела 1. Граничне и толерантне вредности загађујућих матрија у ваздуху Загађујућа материја SO2 NO2 Период усредњавања ГВ Учесталост дозвољених прекорачења ГВ ТВ 1 сат 350µg/m 3 Не више од 24 пута у току године 500 µg/m 3 1 дан 125 µg/m 3 Не више од 3 пута у току године 125 µg/m 3 Календарска година 50 µg/m 3-50 µg/m 3 1 сат 150 µg/m 3 1 дан 85 µg/m 3 Не више од 18 пута у току године - 225 µg/m 3 125 µg/m 3 Календарска година 40 µg/m 3-60 µg/m 3 4.2.Индекс квалитета ваздуха SAQI-11 Индекс квалитета ваздуха SAQI_11 има пет класа у зависности од вредности концентрација појединих загађујућих материја и то: Страна 10 oд 24

- ваздух је чист или одличан када није детектовано присуство загађујуће материје или када је вредност концентрације загађујуће материје мања од доње границе оцењивања; - ваздух је добар када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља доњу границу оцењивања, али мања од концентрације која предтавља горњу границу оцењивања; - ваздух је прихватљив када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља горњу границу оцењивања, али није већа од граничне вредности (ГВ); - ваздух је загађен када је вредност концентрације загађујуће материје већа од ГВ, али није већа од толерантне вредности (ТВ) -ваздух је јако загађен када је вредност концентрације загађујуће материје већа од ТВ. Прве три класе SAQI_11, одличан, добар и прихватљив су у оквиру прве категорије квалитета ваздуха чист или незнатно загађен ваздух. Класе загађен и јако загађен се практично поклапају са другом и трећом категоријом квалитета ваздуха. Категорије квалитета ваздуха се утврђују на основу измерених концентрација загађујућих материја и представљају званичну оцену квалитета ваздуха. Табела 2. Дефинисање Индекса SAQI-11 Табела бр.3 Максимално дозвољене концентрације за заштиту здравља људи Чађ Укупне таложне материје (УТМ) Период усредњавања Максимална дозвољена вредност 1 дан 50 µg/m 3 Календарска година 50 µg/m 3 Један месец 450 µg/m 2 Календарска година 200 µg/m 2 Страна 11 oд 24

5. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА У току 2014.године сакупљено je и анализирано укупно 1017 узорака oсновних параметара квалитета ваздуха(сумпор диоксида, чађи и азотних оксида). Време усредњавања је 24 сата. Резултати свих ових мерења у години приказани су табеларно као дневне, средње месечне, средње годишње, минималне и максималне вредности, C50, C98, број и % дана у месецу и години када су измерене вредности прелазиле ГВ, ТВ и МДВ и шестомесечне вредности зависно од сезоне ложења. Количина укупних таложних материја са анализом тешких метала (Pb, Cd и Zn) одређивана је у месечном узорку. Укупно по 12 узорака. 5.1. Сумпордиоксид Испитивање концентрације SO2 вршенa су на 1 мерном месту у граду, свакодневно. Резултати испитивања су приказани у додатку табеларно (Евиденциона табела 01.01 ; Табела бр.4 и 5. и слика бр.1) Табела бр. 4. Вредност SO2 на м.м.бр.5 Технолошки факултет, 2014 год. у Лесковцу ( g/m 3 ) Мерно место бр. 5 Број мерења Х год. Макс. годишња вредност Мин. годишња вредност Број дана преко Г. В. % дана преко Г. В. Број дана преко Т. В. % дана преко Т. В. Технолошки факултет 346 3,2 17,9 2,5 0 0 0 0 Г.В.x година SO2 = 50 g/m 3 Т.В.x година SO2 = 50 g/m 3 Просечна годишња вредност SO2 на овом мерном месту је 2,5 g/m 3 и скоро 2 пута мања у односу на прошлу 2013.годину (4,3 g/m 3 ). Максимална вредност SО2 је забележена јануара и износи 17,9 g/m 3 (Евиденциона табела 01.01.). Табела бр. 5. Вредности SО2 у зависности од периода мерења у 2014. год. на м.м.бр.5 Технолошки факултет у Лесковцу ( g/m 3 ) мерно Зимски период место Бр. 5 Бр мерења X Макс. Мин. Бр. дана Г.В. % дана Г.В. Летњи период Бр мерења X Макс. Мин. Бр. дана Г.В. % дана Г.В. Технол ошки факулт ет 169 3,9 17,9 2,5 0 0 177 2,5 2,5 2,5 0 0 Страна 12 oд 24

У грејној сезони шестомесечна концентрација SО2 је већа (3,9 g/m 3 ) него у ван грејној (2,5 g/m 3 ). Дневне и средње месечне концентрације SO2 биле су испод Г.В. и Т.В. током читаве године (Евиденциона табела 01.01.). Просечна годишња концентрација SО2 на овом мерном месту је далеко испод Г.В. и Т.В. Ваздух је ЧИСТ (Одличан) по SAQI -11 индексу за SO-2 у 346 дана (100%). (*Боје у табелама и евиденционим табелама показују класну припадност Индекса квалитета ваздуха) 5.2. Чађ Испитивања концентрације чађи у 2014. год. су вршена на 1 мерном месту у граду. Табела бр.6. Вредности чађи на м.м.бр.5 Технолошки факултет, 2014. год. у Лесковцу ( g/m 3 ). Мерно Место бр.5 Број мерења X год. макс. мин. Број дана преко М.Д.В. % дана преко М.Д.В. Технолошки факултет 336 41,1 231,4 6,1 66 19,64 М.Д.В.ЧАЂ = 50 g/m 3 Просечна годишња концентрација чађи на овом мерном месту износи 41,1 g/m 3. Максимална дневна вредност забележена је јануара 2014. год. и износи 231,4 g/m 3 (Евиденциона табела бр.01.02.) У грејној сезони концентрација чађи је два пута већа (57,7 g/m 3 ) него у ван грејној (24,5 g/m 3 ). Табела бр.7 Вредности чађи зависно од сезоне мерења у 2014. год. за град Лесковац ( g/m 3 ) Мерно Зимски период Летњи период Место бр.5 Бр мерења X Макс.заб ележ.в. Мин. Бр. д М.Д.В % д. М.Д.В Бр мерења X Макс.заб ележ.в. Мин. Бр. дан. М.Д.В % д. М.Д.В Техноло шки факултет 168 57,7 231,4 19,1 61 18,15 168 24,5 68,9 6,1 5 1,49 У току 2014. год. од 336 дана, 66 дана (19,64%) је било са концентрацијом чађи преко М.Д.В и то у зимском периоду 61 дан (18,15%) а у летњем периоду 5 дана (1,49%). (Табела бр 6 и 7; Евиденциона табела 01.02 и Слика 1 - где је хистограмски приказано кретање концентрације сумпордиоксида, чађи и азотних оксида по месецима у 2014. год.). Квалитет ваздуха по SAQI-11 индексу за чађ је био:-чист(одличан) 132(39%) дана; добар 34(10% )дана;прихватљив 104(31%) дана; загађен 26(8%)дана и јакозагађен 40(12%) дана (Табела бр. 14). Тренд кретања средње годишњих и максималних вредности је у порасту на подручју града Лесковца. У временском интервалу, од почетка мерења чађи(1994.г) до 2014. године,средње годишње вредности чађи се повећавале по стопи од 7,4%. Страна 13 oд 24

450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 Чађ у Лесковцу од 1994-2014.год. y = 3,0927x + 153,11 y = 1,8626x + 4,695 1994g. 1995g. 1996g. 1997g. 1998g. 1999g. 2000g. 2001.g 2002g. 2003g. 2004g 2005g. 2006g. 2007g. 2008g. 2009g. 2010g. 2011g 2012g 2013g 2014g ug/m3/24h X GOD. MAKS. trend Linear (MAKS.) године испитивања 5.3.Концентрације азотдиоксида у ваздуху Азотдиоксид се током 2014. год. континуирано пратио на једном мерном месту у граду - м.м. бр.5 Tехнолошки факултет. Табела бр.8 Вредности азотдиоксида у 2014.год. на м.м.бр.5 Технолошки факултет у Лесковцу ( g/m 3 ) Мерно место Бр.5 Технолошки факултет Бр. мерења X годишња Макс. Мин. Бр. мерења преко Г.В. % мерења преко Г.В. Бр. мерења преко Т.В % мерења преко Т.В. 335 28,7 85,0 1,5 0 0 0 0 Г.В. x година NО x = 40 g /m 3 Т.В. год NО x = 60 g /m 3 У току 2014. годинe извршена су укупно 335 дневна мерења азотдиоксида. Просечна годишња вредност азотдиоксида на овом мерном месту износи 28,7µg/m 3.Просечна вредност у зимском периоду је 38,0µg/m 3 и већа је него у летњем периоду 19,4µg/m 3 (Табела бр.8 и 9,Евиденциона табела бр.01.03). Табела бр. 9 Вредности азотдиоксида зависно од периода мерења у 2014. год. на м.м.бр.5 Технолошки факултет ( g/m 3 ) Мерно Зимски период Летњи период место Бр.5 Бр. мерења X Макс. Мин. Бр. дана Г.В. % дана Г.В. Бр. мерења X Макс. Мин. Бр. дана Г.В. % дана Г.В. Технолоч ки факултет 168 38,0 85,0 8,1 4 1,19 167 19,4 70,2 1,5 0 0 Максимална забележена дневна вредност NO-2 на овом мерном месту износи 85µg/m 3 забележена јануара 2014. године. Страна 14 oд 24

У току ове године на овом мерном месту није било дана са вредностима азотдиоксида изнад ГВ. Квалитет ваздуха по SAQI -11 индексу за NO-2 је био:-чист(одличан) 263(79%) дана; добар 62(19%) дана и прихватљив 10(3%) дана 5.4. Укупне таложне материје Укупне таложне материје су у 2014.год. испитиване су на мернoм месту бр.1с Кооператива код Железничке станице у близини Технолошког факултета. Испитивања су вршена на месечним узорцима. Вредности укупних таложних материја су различите у зависности од периода године. Просечна годишња вредност укупних таложних материја у 2014. год. на овом мерном месту износи 150mg/m 2 /дан. Максимална вредност укупних таложних материја регистрована је маја 2014.године и износи ј 259 mg/m 2 /дан. Табела бр.10 Месечне вредности аероседимента у 2014.год. на м.м.бр.1с Кооператива - жел.станица, у близини Технолошког факултета (мг/м 2 /дан) М.м бр. 1c 2014 Коопера тива- Ж.стани ца Месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII X 2014 151 159 63 246 259 214 197 58 146 114 84 109 150 Просечна вредност укупних таложних материја у зимском периоду (грејној сезони) износи 113,5mg/m 2 /дан а у летњем периоду (вангрејној сезони) износи 186,6mg/m 2 /дан. (Табела бр.10.и 11. Евиденциона таб. 01.04. и Слика 2 где је хистограмски приказано кретање концентрација укупних таложних материја по месецима у 2014. год.). Табела бр.11 Вредности аероседимента зависно од сезоне мерења у 2014.год. на м.м.бр. 1с Кооператива - жел.станица, у близини Технолошког факултета (мг/м 2 /дан) М.м Бр.1c 2014 Кооператива Ж.станица X Зимски период Бр. Макс. Мин. дана > М.Д.В. % дана > М.Д.В. X Летњи период Бр. Макс. Мин. дана > М.Д.В. % дана > М.Д.В. Просечна годишња вредност 113,5 159 63,0 0 0 186,8 259 58,5 0 0 150 5.5.. Тешки метали у укупним таложним материјама У току 2014. године тешки метали: кадмијум, олово и цинк у укупним таложним материјама, су праћени систематски на 1 мерном месту у граду. Резултати мерења су прказани у Табелама бр.12 и13 и у Евиденционим табелама бр.01.05, 06 и 07. Страна 15 oд 24

5.5.1. Cd Просечна годишња вредност кадмијума на мерном месту бр. 1с Кооператива - жел.станица, у близини Технолошког факултета (мг/м 2 /дан) износи 0,25µg/m 2 /24 h.просечне вредности у зимском и летњем периоду је иста. 5.5.2. Pb Просечна годишња вредност олова на мерном месту бр. 1с Кооператива - жел.станица, у близини Технолошког факултета износи 3,72µg/m 2 /24 h, скоро 2 пута већа у односу на 2013.годину (1,84 µg/m 2 /24 h ). Просечна вредност олова у зимском периоду је 7,434µg/m 2 /24 h и 8 пута већа је него у летњем периоду где износи 0,884 µg/m 2 /24 h. Максимална вредност олова на овом мерном месту је забележена децембра 2014.године и износи 27,27µg/m 2 /24 h. 5.5.3. Zn Просечна годишња вредност цинка на мерном месту бр. 1с Кооператива - жел.станица, у близини Технолошког факултета - износи 61,201 и 3 пута већа у односу на 2013 годину(23,716µg/m 2 /24 h ).Просечна вредност цинка у зимском периоду је 78,988 µg/m 2 /24 h.и већа је него у летњем периоду где износи 37,986 µg/m 2 /24 h. Максимална вредност цинка на овом мерном месту је забележена децембра 2014.године и Табела бр.12 Месечне вредности тешких метала у аероседименту у 2014.год. на м.м.бр.1c Кооператива код жел.станице, у близини Технолошког факултета (μg/m 2 /dan) Месец 2014. T.M. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Cd 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 м.м.бр.1с износи 354,5µg/m 2 /24 h. Ттабела бр.14 Учесталост класе квалитета ваздуха по броју дана на основу измерених средње дневних концентрација Параметар за 2014.г. Pb 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 5,28 0,005 12,04 0,005 27,27 Zn 7,76 7,56 6,11 0,005 41 93,08 40,71 11,98 40,73 86,02 44,96 354,5 Табела бр.13 Вредности тешких метала у укупним таложним материјама зависно од сезоне мерења, у 2014.год. на м.м.бр.1c Кооператива жел.станица, у близини Технолошког факултета (μg/m 2 /dan) 2014 м.м.бр. 1c Т.М. у аероседименту бр.мерења средња годичња бр.дана > ГВИ Зимски период X Макс. Мин. максимална вредност Бр. дана > М.Д.В. минимална вредност % дана > М.Д.В. одличан добар Летњи период X Макс. Мин. Бр.дана прихватљ ив SO2 346 3,2 0 17,9 2,5 346 0 0 0 0 ЧАЂ 336 41,1 66 231,4 6,1 132 34 104 26 40 NO-x 335 28,7 0 85 1,5 263 62 10 0 0 загађњен Бр. дана > М.Д.В. јако загађен % дана > М.Д.В. Просечна годишња вредност Cd 0,025 0,025 0,025 0 0 0,025 0,025 0,025 0 0 0,025 Pb 7,434 27,27 0,005 0 0 0,884 5,28 0,005 0 0 3,720 Zn 78,988 354,5 6,11 0 0 37,986 93,08 0,005 0 0 61,201 Страна 16 oд 24

6. ЗАКЉУЧАК На основу свих приложених резултата може се закључити: 1. У току 2014. године није било дана са вредностима SО2 преко ГВ и ТВ. 2. Ваздух са аспекта измерених дневних вредности сумпор диоксида и средње годишње вредности у 2014. год., je ПРВЕ категорије квалитета ваздуха. Ваздух је ЧИСТ (Одличан) по SAQI -11 индексу. 3. Средња вредност SО2 у грејној сезони је већа него у ван грејној сезони. 4. Просечне дневне вредности чађи у 66 дана, биле су изнад ГВ и ТВ па је ваздух тих дана био ТРЕЋЕ КАТЕГОРИЈЕ (51 дан у зимском и 5 дана у летњем периоду). По SAQI -11 дневном индексу квалитет ваздуха је био у свих пет класа. ЈАКО ЗАГАЂЕН ваздух је најчешће заступљен у јануару. 5. Просечна годишња вредност чађи је испод МДВ. год. и ТВгод. (50 g/m 3 ),. И са тог аспекта спада у ПРВУ категорију квалитета ваздуха. 6. Ваздух је ПРИХВАТЉИВ по SAQI -11 индексу за чађ на годишњем нивоу. 7. Средња вредност чађи у грејној сезони је већа два пута него у ван грејној сезони. 8. Проценат дана са вредностима чађи преко МДВ у 2014. год. је 19,64%. 9. Тренд кретања средњих годишњих и максималних вредности чађи на нивоу града је у порасту. Раст средње годишњих вредности је по стопи од 7,4% годишње.. 10. У току 2014. године, није било дана са вредностима NO2 преко ГВ и ТВ и квалитет ваздуха, као такав пипадао је ПРВОЈ категорији квалитета ваздуха. 11. Ваздух са аспекта средње годишње вредности азотдиоксида у 2014. год. je био ПРВЕ категорије квалитета ваздуха. Ваздух је ДОБАР по SAQI -11 индексу. 12. Концентрације азот диоксида су веће у грејној него у ван грејној сезони. 13. Просечне дневне вредности као и просечна годишња вредност укупих таложних материја нису прелазиле МДВ. 14. Просечне шестомесечне вредности укупних таложних материја су веће у сезони без ложења него у сезони ложења. 15. Све измерене вредности Cd су испод границе детекције,<0,05 μg/m 2 /dan 16. Тешки метали Pb и Zn су присутни у укупним таложним материјама. Страна 17 oд 24

17. Средње вредности олова и цинка су веће у грејној сезони у односу на вангрејну сезону. 7. ПРЕДЛОГ МЕРА У складу са Законом о заштити ваздуха неопходно је припремити и донети одговарајуће планове квалитета ваздуха, у оквиру којих се дефинишу и мере квалитета ваздуха. Одржавање и унапрђивање квалитета ваздуха у Лесковцу чији су основни циљеви заштита и унапређење здравља становника града Лесковца, може се остварити усклађивањем начина одабира, просторног распореда, броја мерних места и избора показатеља квалитета ваздуха усклађених са одредбама Закона о јавном здрављу и Закона о заштити ваздуха. С обзиром да основне изворе аерозагађења чине термоенергетски објекти, саобраћај и комуналне делатности, спровођење следећих мера могло би да доведе до смањења чађи у ваздуху као основног полутанта који нарушава квалитет ваздуха у Лесковцу. I. Дугорочне мере за смањење аерозагађења 1. Топлификација и гасификација града (коришћење природног гаса као горива у топланама и котларницама). 2. Реконструкција градске саобраћајне мреже (повећањем пропусне моћи улица) и завршетак обилазница за транзитни саобраћај. 3. Повећати и озеленити слободне површине у граду и простор око најпрометнијих саобраћајница. 4. Kод пројектовања и изградње стамбених објеката посебну пажњу посветити термоизолацији као мери за смањење утрошка горива. II. Краткорочне мере за смањење аерозагађења 1. Редовна контрола ложишта и ефикасности сагоревања и едукација радника који раде у котларницама. 2. Израда катастра загађивача ваздуха како у граду тако и околним местима која су близу града. 3. Спровођење редовне контроле емисије загађивача. 4. Контрола горива која се користе за ложење у котларницама. 5. Строго забранити спаљивање секундарних сировина (отпада, старих гума, моторног уља у котларницама и на местима за сакупљање и класификовање отпада). Страна 18 oд 24

ЈЕДИНИЦА ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ SO2 МЕРЕ μg/m 3 ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР. 01.01 (М.М.БР 5) ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊА 24 h Л0КАЦИЈА М. МЕСТА ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Центар(саобраћајна,пословна НАЗИВ М. МЕСТА M.M.БР.5,стамбена зона) месец дан I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 1. / 11,79 2,50 2,50 / 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2. / 11,79 2,50 2,50 / 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 / 2,5 3. / 10,60 2,50 2,50 / 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 4. / 12,69 2,50 2,50 / 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5. / 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6. / 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 / 2,5 2,5 7. / 6,55 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,50 8. 2,50 6,55 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 / 2,5 2,5 5,33 9. 2,50 6,55 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,75 10. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,75 11. 2,50 2,50 13,96 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,73 12. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,75 13. 8,52 6,57 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,75 14. 8,39 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,75 15. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 10,24 16. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 13,43 17. 2,50 / 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 12,16 18. 2,50 7,74 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6,85 19. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,13 20. 2,50 5,07 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,13 21. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,13 22. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6,94 23. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,73 24. 2,50 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 / 5,73 25. 2,50 2,50 7,53 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 6,40 26. 2,50 9,50 8,93 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 27. 15,71 9,50 5,40 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 28. 17,89 2,50 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 29. 5,89 / 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,45 30. 12,89 / 2,50 2,50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 / 31. 11,79 / 2,50 / 2,5 / 2,5 / / 2,5 / / Бр.мерења 24 27 31 30 27 30 31 30 29 30 28 29 346 Х 5,1 5,3 3,3 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,3 3,2 Ст.дев. 4,8 3,6 2,5 0 0 0 0 0 0 0 0 2,8 2,1 Мин. 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,50 Мах. 17,9 12,7 13,96 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 13,4 17,89 С50 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 5,5 2,50 С98 16,9 12,2 10,9 2,5 20,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 12,7 11,79 Г.В. = Т.В 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 50 БР.ДАНА>Г.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 % ДАНА>Г.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Страна 19 oд 24

БР.ДАНА>Т.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 % ДАНА>Т.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ ЧАЂ ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА - БР. 01.02 (М.М.БР 5) ВРЕМЕ ЈЕДИНИЦА МЕРЕ μg/m 3 УЗОРКОВАЊА 24 h Л0КАЦИЈА М. МЕСТА ТЕХНОЛОШКИ НАЗИВ ФАКУЛТЕТ М. МЕСТА Центар(саобраћајна,пословна, М.М.БР.5 стамбена зона) 2014 месец дан I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 1. / 78,19 55,05 59,40 / 18,09 14,23 14,45 17,33 20,65 24,27 42,66 2. / 78,19 55,05 48,91 / 16,51 6,05 14,45 17,33 23,19 / 39,21 3. / 47,87 48,36 39,21 / 16,51 15,26 14,45 19,35 24,60 46,89 45,27 4. / 89,31 49,32 42,37 / 23,23 16,30 19,64 15,95 24,60 41,05 46,80 5. / 84,15 22,29 42,37 41,36 22,69 16,30 16,20 12,72 24,60 46,50 37,66 6. / 68,68 67,10 42,37 41,36 19 16,30 16,20 12,72 / 50,00 37,66 7. / 42,96 42,90 58,92 50 19 26,31 17,55 12,72 28,47 87,45 37,66 8. 151,02 42,96 42,90 55,37 41,45 19 18,41 12,59 / 26,60 87,45 48,10 9. 89,83 42,96 42,90 40,15 35,18 30,4 10,12 12,59 18,12 21,76 87,45 44,89 10. 100,01 57,24 45,21 45,27 35,18 31,39 10,12 12,59 13,39 22,87 79,57 44,89 11. 100,01 60,40 36,73 47,96 35,18 23,64 16,39 / 13,39 22,87 79,57 50,00 12. 100,01 37,20 62,99 47,96 21,93 20,24 16,39 16,04 6,23 22,87 46,45 72,80 13. 231,39 27,52 80,51 47,96 31,88 9,64 16,39 19,90 6,23 27,30 44,46 72,80 14. 132,94 45,69 49,57 45,83 39,36 9,64 14,36 15,90 6,23 23,19 43,09 72,80 15. 73,20 45,69 49,57 40,30 42,28 9,64 14,04 15,90 19,94 25,67 43,09 119,15 16. 125,43 45,69 49,57 45,21 34,34 25,66 11,96 / 26,71 21,57 43,09 115,54 17. 146,24 / 48,10 / 34,34 27,12 11,44 / 20,99 21,44 44,62 132,22 18. 146,24 35,80 63,90 / 34,34 20,64 13,51 16,45 20,99 21,44 46,27 80,09 19. 146,24 92,34 59,61 / 49,18 18,79 13,51 35,80 22,51 21,44 47,87 94,50 20. 82,50 75,05 57,40 / 37,07 9,82 13,51 15,70 22,51 22,75 46,45 94,50 21. 71,65 63,46 35,32 / 34,56 9,82 15,95 13,52 22,51 22,75 46,42 94,50 22. 82,31 63,46 35,32 47,08 39,85 9,82 11,12 17,10 / 21,52 46,42 60,40 23. 146,15 63,46 35,32 68,88 18,19 13,15 11,96 17,10 24,83 24,04 46,42 43,30 24. 39,50 49,81 43,33 44,62 18,19 11,28 27,30 17,10 31,40 20,55 / 43,30 25. 39,50 35,04 49,10 31,36 18,19 11,61 27,30 11,94 31,40 20,55 43,80 47,89 26. 39,50 91,81 64,62 31,36 21,52 7,74 27,30 16,26 22,38 20,55 45,28 48,29 27. 113,42 91,81 45,34 31,36 20,92 25,27 38,00 16,26 22,38 / 46,51 48,29 28. 120,09 55,05 48,58 58,07 27,98 25,27 38,00 11,21 22,38 20,89 34,42 48,29 29. 110,55 / 48,58 46,64 24,4 25,27 23,34 21,68 41,60 19,14 34,42 36,35 30. 192,52 / 48,00 / 18,09 15,04 24,70 21,68 34,16 24,77 34,42 / 31. 78,19 / 48,58 / 18,09 / 24,03 21,68 27,77 / / Бр.мерења 24 27 31 24 27 30 31 28 28 29 28 29 336 Х 110,8 59,7 49,4 46,2 32,02 18,2 18,1 16,9 19,9 23,1 50,5 62,1 41,1 Ст.дев. 46,77 19,67 11,31 9,14 9,91 6,9 7,7 4,68 8,4 2,4 17,0 27,5 30,9 Мин. 39,5 27,5 22,3 31,36 18,09 7,7 6,1 11,21 6,2 19,1 24,3 36,4 6,05 Мах. 231,4 92,3 80,51 68,88 50 31,4 38,0 35,8 41,6 28,5 87,5 132,2 231,39 С50 105,3 57,2 48,6 45,55 34,34 18,9 16,3 16,2 20,5 22,87 46,4 48,3 35,18 С98 213,5 92,1 72,5 64,52 49,57 30,8 38,0 28,2 37,6 28,1 87,5 124,9 136,9 МАКС.ДОЗ.ВР. ДНЕВНА=ГОДИ ШЊА 50,0 50,0 50,0 50,0 50 50,0 50 50,0 50,0 50,0 50,0 50,0 50 БР.ДАНА>М.Д.В. 21 15 9 5 0 0 0 0 0 0 5 11 66 Страна 20 oд 24

% ДАНА>М.Д.В. 88 55,6 29,0 21 0 0 0 0 0 0,0 17,9 37,9 19,64 ГОДИНА 2014 дан месец МАТЕРИЈАЛ NO2 ЈЕДИНИЦА МЕРЕ μg/m 3 ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР. 01.03. (M.M.БР 5) ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊА 24h Л0КАЦИЈА М. МЕСТА НАЗИВ ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ М. МЕСТА Центар(саобраћајна,пословна M.M.БР.5,стамбена зона) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 1. / 18,86 42,32 44,67 / 16,38 16,58 18,38 23,13 22,88 34,70 43,74 2. / 18,86 42,32 38,98 / 7,9 6,15 18,38 23,13 24,04 / 41,66 3. / 14,68 43,20 35,92 / 7,9 24,32 18,38 26,87 27,77 73,49 50,43 4. / 38,48 32,71 30,98 / 12,86 21,76 16,85 23,70 27,77 47,63 52,93 5. / 11,26 30,65 30,98 30,34 15,99 21,76 18,10 20,09 27,77 54,96 28,65 6. / 24,08 37,27 30,98 30,34 10,32 21,76 18,20 20,09 / 56,00 28,65 7. / 31,77 36,85 38,68 33,57 10,32 37,47 19,26 20,09 34,61 49,92 28,65 8. 48,98 31,77 36,85 35,29 25,03 10,32 13,28 16,03 / 31,78 49,92 39,40 9. 50,26 31,77 36,85 24,43 16,24 17,07 14,94 16,03 22,12 29,43 49,92 38,39 10. 26,05 40,96 39,40 25,90 16,24 16,94 14,94 16,03 12,87 30,05 43,18 38,39 11. 26,05 31,55 35,18 29,21 16,24 13,81 16,80 / 12,87 30,05 43,18 40,43 12. 26,05 23,48 43,13 29,21 13,31 8,56 16,80 18,38 7,96 30,05 56,20 51,51 13. 85,00 23,08 53,44 29,21 19,36 4,43 16,80 20,72 7,96 46,53 55,28 51,51 14. 73,02 8,12 39,41 36,32 17,41 4,43 8,46 20,72 7,96 44,61 40,62 51,51 15. 24,66 8,12 39,41 28,02 12,42 4,43 7,10 20,72 23,48 42,13 40,62 74,60 16. 12,77 8,12 39,41 34,19 10,89 18,45 6,20 / 34,70 34,11 40,62 61,34 17. 20,69 / 44,61 / 10,89 21,76 5,66 / 22,16 33,44 42,48 71,43 18. 20,69 52,08 49,70 / 10,89 15,41 9,35 25,20 22,16 33,44 44,13 55,60 19. 20,69 28,94 34,66 / 26,63 14,85 9,35 2,26 25,08 33,44 53,94 60,56 20. 19,95 32,30 37,69 / 22,67 7,08 9,35 4,03 25,08 37,65 52,91 60,56 21. 9,30 33,46 32,35 / 21,19 7,08 8,14 4,61 25,08 37,65 43,84 60,56 22. 9,69 33,46 32,35 / 20,42 7,08 7,72 9,25 / 36,76 43,84 50,56 23. 11,19 33,46 32,35 57,67 17 12 7,57 9,25 30,88 33,86 43,84 42,61 24. 14,83 39,54 31,40 44,63 17 12,46 18,39 9,25 33,55 27,68 / 42,61 25. 14,83 18,23 34,29 22,99 17 9,25 18,39 1,50 33,55 27,68 46,02 50,71 26. 14,83 58,68 45,79 22,99 20,65 4,88 18,39 12,80 23,88 27,68 46,84 44,44 27. 57,06 58,68 37,45 22,99 19,86 21,14 24,17 12,80 23,88 / 48,22 44,44 28. 27,77 58,68 39,36 70,21 9,97 21,14 24,17 22,52 23,88 27,69 42,74 44,44 29. 22,68 39,36 46,34 20,72 21,14 17,50 7,56 42,29 27,89 42,74 37,91 30. 33,76 39,36 / 16,38 16,16 18,15 7,56 52,66 34,70 42,74 / 31. 31,50 57,82 16,38 17,19 7,56 34,70 / Бр.мерења 24 27 31 23 27 30 31 28 28 29 28 29 335 Х 29,3 30,1 39,3 35,3 18,85 12,4 15,4 14,0 24,0 32,3 47,5 47,9 28,7 Ст.дев. 19,85 14,97 6,29 11,53 6,19 5,5 7,2 6,58 9,8 5,7 7,5 11,6 15,5 Мин. 9,3 8,1 30,7 22,99 9,97 4,4 5,7 1,5 8,0 22,9 34,7 28,7 1,5 Мах. 85,0 58,7 57,82 70,21 33,57 21,8 37,5 25,2 52,7 46,5 73,5 74,6 85,00 С50 23,7 31,8 39,4 30,98 17 12,2 16,8 16,03 23,6 31,78 45,1 44,4 26,87 С98 79,5 58,7 55,2 64,69 31,89 21,4 29,6 23,8 47,1 45,5 64,2 72,8 60,8 Г.В 85,0 85,0 85,0 85,0 85 85,0 85 85,0 85,0 85,0 85,0 85,0 40 БР. >Г.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 % ДАНА>Г.В. 0 0,0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Т.В 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 125 60 БР. >Т.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 00 0 0 0 0 % ДАНА>Т.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Страна 21 oд 24

ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ УКУПАНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ месец дан ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР. 01.04. (M.M.БР 1C) ЈЕДИНИЦА МЕРЕ mg/m 2 /24 h ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊА 24 h Л0КАЦИЈА М. МЕСТА K00ПЕРАТИВА КОД Ж.СТАНИЦЕ (саобраћајна, пословно, стамбена зона) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII НАЗИВ М. МЕСТА М.М.БР.1С МЕСЕЧНА КОНЦЕНТРАЦИЈА 151 159 63 246 259 214 197 58 146 114 84 109 150 М.Д.В. 450 450 450 450 450 450 450 450 450 450 450 450 200 БР.ДАНА>М.Д.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 % ДАНА>М.Д.В. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2014 X ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР.01.05. (M.M.БР 1C) ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ: КАДМИЈУМ У АЕРОСЕДИМЕНТУ месец СРЕДЊА МЕСЕЧНА КОНЦЕНТРАЦИЈА ЈЕДИНИЦА МЕРЕ μg/m 2 /24 h ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊA 1 МЕСЕЦ Л0КАЦИЈА М. МЕСТА K00ПЕРАТИВА КОД Ж.СТАНИЦЕ (саобраћајна, пословно, стамбена зона) НАЗИВ М. МЕСТА М.М БР.1.С I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 0,025 ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ: ОЛОВО У АЕРОСЕДИМЕНТУ месец СРЕДЊА МЕСЕЧНА КОНЦЕНТРАЦИЈА ГОДИНА 2014 МАТЕРИЈАЛ: ЦИНК У АЕРОСЕДИМЕНТУ месец СРЕДЊА МЕСЕЧНА КОНЦЕНТРАЦИЈА ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР. 01.06. (M.M.БР 1С) ЈЕДИНИЦА МЕРЕ μg/m 2 /24 h ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊА 1 МЕСЕЦ Л0КАЦИЈА М. МЕСТА K00ПЕРАТИВА КОД Ж.СТАНИЦЕ (саобраћајна, пословно, стамбена зона) НАЗИВ М. МЕСТА М.М БР.1.С I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 0,005 5,28 0,005 12,04 0,005 27,27 3,72 ЕВИДЕНЦИОНА ТАБЕЛА БР. 01.07. (M.M.БР 1С) ЈЕДИНИЦА МЕРЕ μg/m 2 /24 h ВРЕМЕ УЗОРКОВАЊА 1 МЕСЕЦ Л0КАЦИЈА М. МЕСТА K00ПЕРАТИВА КОД Ж.СТАНИЦЕ (саобраћајна, пословно, стамбена зона) НАЗИВ М. МЕСТА М.М БР.1.С I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 7,76 7,56 6,11 0,005 41 93,08 40,71 11,98 40,73 86,02 44,96 354,5 61,2 Страна 22 oд 24

СТАЊЕ ЗАГАЂЕНОСТИ ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЛЕСКОВЦА У 2014. ГОД. Слика бр.1 Хистограмски приказ кретања концентрације SО2, NO2 и чађи по месецима у 2014. год. у Лесковцу на М.М.бр. 5 -Tехнолошки факултет 120 g/m 3 100 80 чађ SO2 NO2 60 40 20 0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII x-god Страна 23 oд 24

СТАЊЕ ЗАГАЂЕНОСТИ ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЛЕСКОВЦА У 2014. ГОД. Слика 2. Хистограмски приказ кретања концентрације укупних таложних материја по месецима за 2014.год. на м.м. бр.1с Кооператива код жел.станице, у близини Технолошког факултета у Лесковцу. mg/m 2 /24 h 600 500 400 300 200 100 0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII x-god Страна 24 oд 24