378 IN MEMORIAM ВЕЛИБОР СтОјАКОВИћ (Београд, 22. март 1953. 3. август 2012) У Београду 3. августа 2012. године, умро је Велибор Стојаковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду. Велибор Стојаковић родио се 22. марта 1953. године у Београду. Детињство и основно школовање провео је у Травнику, Сарајеву и Београду. Гимназију je похађао у Београду, матурирао у Загребу. Филозофски факултет у Београду, Одсек за етнологију, уписао је школске 1972/1973. године. Дипломирао је на Одсеку за етнологију народа Југославије 10. новембра 1978. године с темом Ћићарија данас проблеми и аспекти депопулације, ментор проф. др Ђурђица Петровић. Постдипломске студије похађао је на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду, под менторством проф. др Ђурђице Петровић и на Филозофском факултету у Загребу под менторством проф. др Дуње Рихтман Авгуштин. Први радни однос засновао је у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, 25. јуна 1979. године. Био је распоређен у Одељење за етнологију, и у оквиру њега у Одсјек за духовну културу на радно место кустос етнолог за проучавање традиционалних друштвено правних односа на селу, с посебним освртом на задругу. У исто време био је задужен и руководио је Збирком дечјих играчака. У Земаљском музеју радио је до 15. јануара 1992. године. У периоду од 5. јула 1980. године до 5. јула 1981. године, био је на одслужењу војног рока у ЈНА, у Пули и Кумбору (Херцег Нови). Петнаестог јануара 1992. године, прелази у Етнографски музеј у Београду, где остаје у радном односу до смрти, 3. августа 2012. године.
IN MEMORIAM 379 У Земаљском музеју је био у звању кустоса, а од 30. октобра 1990. године у звању вишег кустоса. У Етнографском музеју у јануару 1992. године, запослен је на радно место кустос педагог у звању вишег кустоса, да би 7. јуна 2000. године био биран у звање музејског саветника. У Земаљском музеју је обављао дужност шефа Одсјека за духовну културу и предсједника радничког савјета Земаљског музеја. Решењем Владе Републике Србије бр. 119 17130/2002 1 од 26. децембра 2002. године, именован је за вршиоца дужности директора Етнографског музеја, а на функцији директора је остао до 2008. године. Током рада у Земаљском музеју радио је у оквиру научно-истраживачких пројеката који је финансирао СИЗ науке Босне и Херцеговине, у којима је учествовао као самостални истраживач за област традиционалних друштве но-правних односа. То су били следећи пројекти: Етнолошко-фолкло - ристичка истраживања у Дрежници (1978 1981), Етнолошко-фолк ло ристичка истраживања Тешња с околином (1983 1985), Карактеристике традицијске културе с обзиром на друштвено-економске на селу у Босни и Херцеговини (миграције становништва, народна привреда и друштвени односи (1987 1991). Поред тога, урадио је више усмерених мањих, групних и самосталних истраживања, као што су: Истраживања из области традиционалних друштвено-правних односа и институција у Рожају (Црна Гора), рађена за потребе СИЗ-а културе и образовања општине Рожаје. Резултати су објављени у Рожајском зборнику. Урадио је с Влајком Палавестром елаборат за истраживање села која је требало да буду потопљена, а становништво расељено због изградње хидроцентрале Вишеград; ово истраживање није објављено. Такође, с Влјаком Палавестром је урадио валоризацију и сређивање етнографске збирке у самостану Горица (Ливно); ово истраживање није објављено. Био је стручни члан Верификационе комисије Републичког комитета за културу Босне и Херцеговине. У тој комисији радило се између осталог на верификацији музеја, музејских збирки и галерија. Показивао је посебан интерес за употребу фотографије, видео и филмске технике у истраживањима, и из те области учествовао с рефератима на стручним скуповима у Крању (1985) и љубљани (1989). Треба истаћи да је рукописна и друга грађа из периода рада Велибора Стојаковића у Земаљском музеју данас недостатна, јер је приликом селидбе за Београд 1992. године био украден аутомобил у којем је била та грађа. Када је аутомобил пронађен, том материјалу се више није могло ући у траг. По доласку у Етнографски музеј на радно место кустоса педагога, преданим и ангажованим радом успевао је да умногоме обогати и прошири ову делатност. Резултат таквог труда огледао се у све већој и значајнијој при-
380 IN MEMORIAM сутности музеја у културним дешавањима у Београду, и у свестранијем и обухватнијем представљању традиционалне и савремене културе у Србији. Посебно се ангажовао у раду Међународног фестивала етнолошког филма (1992 1995). Био је координатор сарадње Међународног фестивала етнолошког филма и РТС-а, и члан стручног жирија Фестивала етнолошког филма у Кучеву, који се одржавао у склопу манифестације Хомољски мотиви (1993, 1994). Крајем 1994. године, Велибор Стојаковић прелази у Одељење за проуча вање народне културе, на место руководиоца Збирке традиционалне народне привреде (привреда, земљорадња, сточарство, воћарство, виноградарство, риболов, саобраћај и пренос добара). Поред редовних музејских послова на повереним збиркама и колекцијама, те на њиховој заштити и попуњавању (учествовао је у бројним откупима предмета на терену широм Србије), Велибор Стојаковић се посветио студирању и проучавању широке проблематике традиционалне привреде и саобраћаја. То проучавање је уродило с неколико синтеза. Резултати овог рада су представљени стручној, научној и културној јавности путем изложби и пратећих каталога, учешћа на стручним научним скуповима и објављеним радовима у часописима и зборницима радова. Учествовао је у истраживачким пројектима Етнографског музеја Књажевац и околина и Пирот и околина. Док је рад Велибора Стојаковића у Земаљском музеју био обележен научно-истраживачким радом, у Етнографском музеју у Београду он се више окреће музеолошком раду, и остварује значајне радове учешћем у великим и мањим студијским изложбама. На првом месту је стална музејска поставка Народна култура Срба у 19. и 20. веку, поводом обележавања јубилеја 100 година постојања Етнографског музеја у Београду, при чему је он један од аутора изложбе (2001) и коаутор Водича кроз сталну поставку (2003). Након тога, постављена је студијска изложба Традиционална култура Срба у Крајини и Хрватској (2002), на којој је Велибор Стојаковић коаутор. Ту су и тематске студијске изложбе Човек и вода (1992) и Српска шљива ранка (2000). Посебно треба истаћи вишегодишњи рад на евидентирању, проучавању и презентовању етнографских предмета који се налазе у манастиру Хиландар, који је резултирао првом етнографском изложбом у Хиландару 1999. године. Тек детаљним увидима моћи ће се у већој мери сагледати и оценити целина рада Велибора Стојаковића. У овом тренутку истичемо да код њега препознајемо посвећеност науци коју је одабрао и преданост послу којим се бавио. Радио је у двема великим и изузетним музејским установама Земаљском музеју у Сарајеву и Етнографском музеју у Београду, у којима етнолози организовано раде у периоду дужем од стотину година. Ту се формирао у врсног музејског радника и научника. О резултатима његовог рада убедљиво сведочи библиографија радова у прилогу. Велибор Стојаковић и успомена на њега живеће и даље у свима нама који смо га познавали, који смо с њим радили, сарађивали, дружили се и
IN MEMORIAM 381 пријатељевали у Београду, Сарајеву, Загребу, љубљани, Скопљу, Подгорици, по великим и малим градовима и селима Србије, где је обављао свој етнолошки посао. Још више од тога, његова личност и његов рад уткани су у укупну делатност и повесницу институција у којима је радио и с којима је сарађивао. Будућа поколења музеалаца и истраживача сретаће се и користиће се оним што је он урадио. Библиографија (1) Писање без писма (споразумевање помоћу симбола). Галаксија 52 (август). Београд 1976. (латиница) (2) У оку нема кантара (мере и мерења). Галаксија 53 (септембар). Београд 1976. (латиница) (3) Етно-социјални оквири живота становништва Дрежнице. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине, Етнологија, Нова серија, св. 37: 189 218. Сарајево 1982. (латиница) (4) Драгослав Антонијевић. Обреди и обичајибалканских сточара. Београд: Балканолошки инситут САНУ. Посебна издања, књига 16. 1982. (приказ) Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине. Етнологија, Нова серија 38, 195 196. Сарајево 1983. (латиница) (5) Етнологија у часопису Херцеговина. (приказ) Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине. Етнологија, Нова серија 38, 197 199. Сарајево 1983. (латиница) (6) Откуда и чему Деда Мраз (порекло и актуелне функције омиљеног симбола дечије радости). Породица и друштво 1 (јануар). Сарајево 1983. (латиница) (7) Традиционалне форме етно-социјалних односа становништва општине Тешањ, стручни прилог у оквиру елабората за потребе СО Тешањ. Тешањ 1983. (латиница) (8) Прилог познавању породичних задруга у рожајском крају. Рожајски зборник 4, 81 96. Рожаје 1985. (латиница) (9) Друштвени односи и друштвене институције становника тешањског краја. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине. Етнологија, Нова серија 41 42, 223 247. Сарајево 1987. (латиница) (10) Функционална и социјална одредница индивидуалне имовине жена у односу на формални карактер задружне својине. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Етнологија 43 44, 39 60. Сара јево 1989. (латиница) (11) Ћићарија. Прилог етнолошкој монографији. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Етнологија 45, 101 135. Сарајево 1990.
382 IN MEMORIAM (12) Примена филмске и видео-технике у процесу етнолошких истраживања. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Етнологија 45, 153 160. Сарајево 1990. (13) Друштвени живот (у Сеоници код Коњица, Рошком Пољу код Дувна и Лијевче Пољу код Бања Луке). У: Карактеристике традицијске културе с обзиром на друштвено-економске на селу у Босни и Херцеговини (миграције становништва, нарпдна привреда и друштвени односи). Сарајево: Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву. 1991, 68 95. (завршни извештај) (латиница) (14) Назнаке уз неке проблеме адаптације и интеграције потомака на размеђу геокултурних средина. Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Етнологија 46, 207 213. Сарајево 1991. (штампано 2004. године) (латиница) (15) човек и вода. Каталог изложбе. Етнографски музеј у Београду. 1992. (16) Примена видеа у етнолошким истраживањима. Гласник Етнографског музеја у Београду 60, 145 150. Београд 1996. (17) Традиционална привреда књажевачког краја. Гласник Етнографског музеја у Београду 61, 83 133. Београд 1997. (18) Прва стална поставка етнографске изложбе у манастиру Хиландару. Гласник Етнографског музеја у Београду 63, 47 58. Београд 1999. (19) Водич етнографске изложбе у манастиру Хиландару. Београд: Етнографски музеј у Београду. 1999. (20) Одлике традиционалне привреде код Срба у Хрватској, Славонији и Далмацији од краја XVIII до почетка XX века. У: Традиционална култура Срба у Српској Крајини и у Хрватској. Каталог изложбе. Београд 2000, 63 81. (Друго, поновљено иоздање поводом 150 година од рођења Николе Тесле. Београд 2006) (21) Српска шљива ранка. Каталог изложбе. Београд: Етнографски музеј у Београду. 2000. (22) Основне карактеристике рала у књажевачком крају. Гласник Етнографског музеја у Београду 64, 9 24. Београд 2001. (23) Имовина жене у систему задружне својине. Етнографски музеј у Београду. 2004. (24) Традиционална привреда. У: Народна култура Срба у XIX и XX веку : водич кроз сталну поставку. Београд: Етнографски музеј у Београду 2003, 251 320. (25) Београдске водоноше. Гласник Етнографског музеја у Београду 67/68, 131 137. Београд 2004. (26) О редефинисању појма етнографског музејског предмета. Зборник радова / Стручни скуп Етнолошке секције Музејског друштва Србије. Крушевац 9 10. новембар 2006. (27) Народна (традиционална) земљорадња у пределу Висок (Пиротски крај). Гласник Етнографског музеја у Београду 74 (1), 143 172. Београд 2010. Мирослав Нишкановић