M. Pajvančić, Posebna prava deteta u komparativnoj ustavnosti, Zbornik radova Prava djeteta i ravnopravnost polova između normativnog i stvarnog, 2012

Слични документи
P R E D L O G Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU Član 1. U Zakonu o javnom okupljanju ( Sl. Glasnik RS broj 6/16), u članu 3.

ПРЕДЛОГ З А К О Н О ИЗМЕНАМА И ДОПУНИ ЗАКОНА О ОДУЗИМАЊУ ИМОВИНЕ ПРОИСТЕКЛЕ ИЗ КРИВИЧНОГ ДЕЛА Члан 1. У Закону о одузимању имовине проистекле из криви

Microsoft Word - 28 Sluzbeni list doc

ПРЕДЛОГ

Microsoft Word - ocena ustavnosti ??? 2.12

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О ИНФОРМАЦИОНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ Члан 1. П Р Е Д Л О Г У Закону о информационој безбедности ( Службени гласник РС, број 6/16), у чл

Утврђивање испуњености услова за ослобађање плаћања накнаде за промену намене обрадивог пољопривредног земљишта за коришћење објеката за примарну пољо

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex BUDITE NA PRAVNOJ STRANI Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Par

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,

U skladu sa članom 39. Statuta Saveza za sinhrono plivanje Srbije (u daljem tekstu: SSPS ), Upravni odbor SSPS (u daljem tekstu: UO SSPS ) usvojio je

На основу члана 56. Статута Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, број 88/2008 и 143/2016), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Сл

Следећи међународне стандарде родне равноправности утврђене Универзалном декларацијом о људским правима, Конвенцијом о елиминисању свих облика дискрим

PREDLOG Z A K O N O IZMENI ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA Član 1. U Zakonu o republičkim administrativnim taksama ( Službeni glasnik RS

Tабела А1 СТАЖ (СТАРОСТ) УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕГЛЕД БРОЈА И СТРУКТУРЕ ЗАПОСЛЕНИХ СРБИЈА ВОЗ АД (на дан године) К В А Л И Ф И К А Ц И О Н А

Pravilnik o dozvolama za rad

PREDLOG ZAKON O IZMENI ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU Član 1. U Zakonu o javnom redu i miru ( Sl. Glasnik RS broj 6/16) naziv iznad člana i član 22. briš

Nacrt zakona o dopuni Zakona o pravosudnom ispitu u Republici Srpskoj

pravilnik o uslovima za upis djece u pr. ustanovu

Нацрт закона

РЕПУБЛИКА СРПСКА

________________________________________________________________

ПРЕДЛОГ ЗАКОН О ДОПУНИ ЗАКОНА О УСТАВНОМ СУДУ Члан 1. У Закону о Уставном суду ( Службени гласник РС, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - УС и 40/15 - др. зако

Predlog Nacrta ZoSO

EU Criminal Law and Justice

Zakon o evidencijama u oblasti rada



Број: I-РП-1-58/14 Дана: Нови Сад Покрајински заштитник грађана - омбудсман у складу са чланом 42. став 2. Покрајинске скупштинске одлуке

Microsoft Word - zakon o izbeglicama.doc

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУД КИКИНДА СУДСКА ЈЕДИНИЦА НОВИ КНЕЖЕВАЦ Број: I-3 Ии. 416/2017 Дана: НОВИ КНЕЖЕВАЦ Основни суд Кикинда, Судска

Microsoft Word - rezolucija 70.doc

Др Филип Мирић *, приказ Стручни сарадник за наставу Правног факултета, Универзитет у Нишу Рад примљен: Рад прихваћен: Миомира

ПОСЛАНИЦИМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

0BZAKON 1BO ZAŠTITI GRAĐANA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE NA RADU U INOSTRANSTVU ("Sl. list SRJ", br. 24/98 i "Sl. glasnik RS", br. 101/ dr. zak

Microsoft Word - 10 STUDENTI doc

СУБЈЕКТИВНЕ ГРАНИЦЕ АРБИТРАЖНОГ СПОРАЗУМА

PRAVNIK U JAVNOM SEKTORU Časopis za budžetsko pravo TEMA BROJA NOVA ZAKONSKA REŠENJA U OBLASTI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I VISOKOG OBRAZOVANJA TEMA NAR

YUCOM, GSA - inicijativa - zlocin iz mrznje-2

Microsoft Word - ????????? ? ???????? ?? ?????????? ?????????.doc

PES-AH _YouthPlanLeaflet-MON-RZ.indd

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ општине Књажевац ГОДИНА XII БРОЈ ЈУН 2019 БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК - да деца претходног реда рођења нису 1 смештена у установу социјалн

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Посластичарнице од пет до 10 узорака Објекти базена, сауна, салона за његу и уљеп

Microsoft Word

PowerPoint Presentation

ПРЕДЛОГ

Jezička politika, jezičko planiranje i standardizacija jezika.

II Поступак унутрашњег узбуњивања Члан 3. Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације Овлашћеном лицу у вези са узбуњивањем, писме

P R E D LO G

PES-AH _YouthPlanLeaflet-SER-RZ.indd

Pravilnik o postupku utvrdivanja lista kandidata za poslanike i odbornike

ПРЕДЛОГ

narrative report

Microsoft Word - ODLUKA O RASPISIVANJU KONKURSA-STAMBENO PRON..doc

ПРЕДЛОГ

З А К О Н О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Члан 1. П Р Е Д Л О Г У Законику о кривичном поступку ( Службени гласник РС, бр. 72/11,

ПРЕДЛОГ

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАЦРТА ПРЕДЛОГА ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА 1) Уставни, односно правни основ за подношење Предлога Устав Републике Србије прописује да предлог за пр

НОВИ ЦАРИНСКИ ЗАКОН

Microsoft Word - b00.doc

Република Србија АП Војводина ХЕМИЈСКО-ПРЕХРАМБЕНА СРЕДЊА ШКОЛА Ч о к а Ул. Моша Пијаде бр. 28. Тел./факс: 0230/ е-mail:

Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина Весна Трифуновић ПРАКТИКУМ ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ ОБРАЗОВАЊА Јагодина 2018

Microsoft Word - IvanaMihic.doc

На основу члана 57. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања ( Сл. гласник РС, број 72/09, 52/11 и 55/13), а у складу са Прав

narrative report

ZAKON O INOVATIVNOJ DJELATNOSTI I. OSNOVNE ODREDBE Predmet ( Službeni list CG, broj 42/16) Član 1 Ovim zakonom uređuje se organizacija, uslovi i način

Na osnovu člana 34., 45. i 119. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srpske ( Službeni glasnik Republike Srpske broj 31/11 i 34/17), Kolegijum Narod

Microsoft Word - Pravilnik o sukobu interesa

PowerPoint Presentation

Microsoft Word - Zakon_o_studentskom_standardu

ЗАКОН О ИЗМЕНAMA ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПРАВА НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ Члан 1. П Р Е Д Л О Г У Закону о заштити права на суђење у разумном року ( Службени

Katalog propisa Registar i precisceni tekstovi propisa Crne Gore

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Рев 411/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија:

Правосудна Комисија Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, на основу члана 14. став (1) тачка н) Закона о правосудној комисији Брчко дистрикта БиХ («Слу

Microsoft Word - Pravilnik o obrazovanju-sl. glasnik.doc

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ општине Књажевац ГОДИНА XI БРОЈ ЈУН 2018 БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК 1 На основу члана 7. став 2. Одлуке о буџетском фонду за повећање ната

ПРОГРАМ ПОДРШКЕ установама социјалне и здравствене заштите у бризи о лицима са менталним болестима или поремећајима

Broj predmeta:

Slide 1



Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI Član 1. PREDLOG U Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji ( Službeni g

Na osnovu člana 16. stav 4. Zakona o Vladi Zeničko-dobojskog kantona Prečišćeni tekst ( Službene novine Zeničko-dobojskog kantona, broj: 7/10), na pri

OBAVIJEST RODITELJIMA KOJI UPISUJU DIJETE U PRODUŽENI BORAVAK

Завод за хитну медицинску помоћ Крагујевац Број: 01/ Дана: год. Крагујевац На основу члaна 136. Закона о здравственој заштити (Служ

Питања за електронски тест: Ванредне ситуације у Републици Србији законска регулатива и институционални оквири 1.Шта је ванредна ситуација? а) стање к

ЗАКОН о запошљавању странаца "Службени гласник РС", број 128 од 26. новембра I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет Члан 1. Овим законом уређују се услови и

З а к о н бр. 273/2001 Сб. о правима припадника националних мањина и о измени неких закона од 10. јула год. Změna: zákon č. 320/2002 Sb., platno

На основу члана 4. став 2. Закона о државним службеницима ( Службени гласник РС, бр. 79/05, 81/05 - исправка, 83/05 - исправка, 64/07, 67/07 - исправк

HORIZONTAL FACILITY ZA ZAPADNI BALKAN I TURSKU Suzbijanje korupcije, privrednog i organizovanog kriminala Sprovođenje pravde Sprječavanje diskriminaci

SZapJavSek

PRAVILNIK O MERILIMA ZA UTVRĐIVANJE REDA PRVENSTVA ZA DODELU STAMBENE PODRŠKE ("Sl. glasnik RS", br. 75/2017) I OSNOVNE ODREDBE Predmet uređivanja Čla

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД I Су-1 265/ године Б е о г р а д ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА У ВРХОВНОМ КАСАЦИОН

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУД КИКИНДА СУДСКА ЈЕДИНИЦА НОВИ КНЕЖЕВАЦ Број: I-3 Ии. 416/2017 Дана: НОВИ КНЕЖЕВАЦ Основни суд Кикинда, Судска

Proba

Microsoft Word - ZAKON o ratifikaciji sporazuma izmedju SCG i R. Makedonije....doc

Microsoft Word - 02 UNIV doc

N A C R T ZAKON O KRITIČNOJ INFRASTRUKTURI I. OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona Član 1 Ovim zakonom uređuje se identifikacija, određivanje i zaštita krit

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ АЛИБУНАР Година: 37. Алибунар, 18. септембар године Бесплатан примерак Број 33 АКТИ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА 352. На основу члана 4

ПОЛУГОДИШЊИ ПЛАН РАДА СОЦИЈАЛНОГ РАДНИКА ЗА ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Задатак социјалног радника је да применом савремених теоријски

Microsoft Word - vodic.doc

Транскрипт:

UDK 342.7-053.2 Prof. dr Marijana Pajvančić Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu POSEBNA PRAVA DETETA U KOMPARATIVNOJ USTAVNOSTI 1 U ovom radu fokus je na posebnim pravima deteta koja se garantuju u ustavu u oblastima porodičnih prava, obrazovnih prava i socijalnih prava. U radu se primenjuje komparativni metod, a analiza se zasniva na primerima komparativne ustavnosti evropskih država. Ključne reči: Ustav; Ljudske slobode i prava; Ustavne garancije prava deteta. 1. UVOD Predmet interesovanja u ovom prilogu su posebna prava deteta garantovana u ustavima u kontekstu primera koje pruža komparativna evropska ustavnost. Kao što iz toga sledi, istraživanjem nisu obuhvaćene ustavne garancije prava i sloboda koje ustav načelnom ili opštom normom garantuje svakom licu, pa i detetu. Razlog zbog koga je izabran ovaj pristup leži u tome što bi se u tom slučaju katalog prava, sa jedne strane proširio, sem retkih izuzetaka (na primer, biračko pravo za čije se sticanje zahteva punoletstvo), gotovo na sva prava, i što bi se stoga izgubila iz vida specifičnost ustavnih garancija upravo posebnih prava deteta. Ipak, prilikom sagledavanja ustavnih prava deteta treba imati u vidu i načelne ustavne garacije prava i sloboda koje se garantuju svakom licu. Pored toga, u istraživanje nisu uključena prava deteta koja garantuju različiti i brojni međunarodni izvori ljudskih prava. Kako su primeri komparativne ustavnosti poslužili kao osnovni izvor i okvir unutar koga se razmatraju prava deteta, i budući da su kao primeri poslužili i ustavi zemalja Marijana Pajvančić, marijana.pajvancic@gmail.com. 1 Rad je posvećen projektu Dete u porodičnom pravu komparativni i međunarodnopravni aspekt, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. 203

članica Evropke unije, to je potrebno naglasiti da u ustavnim sistemima ovih zemalja međunarodni izvori ljudskih prava, u prvom redu Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, čine deo unutrašnjeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, pa otuda i prava deteta koja garantuju međunarodni izvori prava treba smatrati sastavnim delom unutrašnjeg pravnog poretka i u tom kontekstu sagledavati i posebna prava deteta. Uključivanje svih opštih ustavnih garancija ljudskih prava koja ustavi garantuju svakom licu, kao i uključivanje posebnih prava deteta garantovanih međunarodnim konvencijama nesumnjivo bi pružilo drugačiju opštu sliku o katalogu ustavom garantovanih prava deteta, ali bi se u tom kontekstu izgubio fokus na eksplicitne ustavne garancije posebnih prava deteta koja su uključena u kataloge ljudskih prava u novijoj ustavnosti i koje su jedna od karakteristika novije ustavnosti. Analiza je zasnovana na primerima komparativne ustavnosti nekoliko nekoliko evropskih država. 2 Na osnovu uvida i analize ustava moguće je ukazati na nekoliko najopštijih zapažanja. Najpre, može se konstatovati da u najvećem broju analiziranih ustava 3 postoje eksplicitne ustavne garancije posebnih prava deteta. Može se zapaziti da su eksplicitne ustavne odredbe o posebnim pravima deteta malobrojne. Ustavna pravila sadržana u odredbama o posebnim pravima deteta često su samo načelnog karaktera, uz upućivanje na bliže zakonsko regulisanje i konkretizovanje načelnih ustavnih odredaba. Kada su u pitanju oblasti i sadržaj ljudskih prava u kojima se beleže posebne garancije prava deteta, može se zapaziti da neke oblasti ljudskih prava dominiraju. To su sledeće oblasti ljudskih prava: prava vezana za ustavne odredbe o porodici, prava koja ustavi garantuju u domenu obrazovanja i prava u oblasti socijalnog staranja i zaštite. Budući da prava koja pripadaju ovim oblastima ljudskih prava nisu izvorna i osnovna ustavna prava, već je njihova zajednička karakteristika da najčešće ustav sadrži samo načelnu ustavnu garanciju, a zakonodavcu delegira prava da reguliše realni sadržaj i obim prava, ova prava pripadaju grupi tzv. zakonskih prava. Treba podvući da zakonska prava ne uživaju istovrsni status u ustavnom sistemu niti isti obim i stepen ustavne zaštite kao što ih uživaju osnovna ustavna prava, što govori o prirodi i kvalitetu ovih prava. Kako su ustavne odredbe o pravima deteta često samo načel- 2 U analizu su uključeni ustavi Austrije, Belgije, Danske, Italije, Nemačke, Francuske, Švajcarske i Španije. 3 Izuzetak su ustavi Francuske i Belgije. 204

nog karaktera, zakonodavac je u prilici da prilikom njihove konkretizacije u zakonu faktički odredi i definiše realnu sadržinu i obim svakog pojedinog prava. Samo izuzetno, u pojedinim ustavima postoje i neke druge eksplicitne ustavne garancije posebnih prava deteta. 2. POSEBNA PRAVA DETETA U KONTEKSTU PRAVA VEZANIH ZA PORODICU U kontekstu prava vezanih za porodicu, ustavi eksplicitno garantuju detetu više posebnih prava. Sadržaj posebnih prava deteta u najvećem broju ustava uključujuje: Prava i dužnosti roditelja prema deci, koja su formulisana bilo kao načelne i opšte odredbe 4 bez bližeg preciziranja njihovog sadržaja, bilo uz bliže navođenje sadržaja koji uključuju obaveze roditelja prema deci. U ustavima koji bliže navode sadržaj pojedinih prava i obaveza u sferi porodice, porodičnih odnosa, navode se, na primer: dužnost roditelja da izdržavaju decu; 5 dužnost roditelja da vaspitavaju decu; dužnost roditelja da školuju decu, posebno, njihova obaveza da im obezbede najmanje osnovni nivo školovanja; pravo roditelja vezano za versko obrazovanje dece i izbor verskog obrazovanja. 6 Neki ustavi propisuju pravo države da nadzire ostvarivanje prava i dužnosti roditelja prema deci, kao i mogućnost da se roditeljska prava ograniče, odnosno da se deca odvoje od porodice ukoliko roditelji ne ostvaruju svoje obaveze prema deci kako bi se zaštitila prava dece, 7 ili, kako je to regulisano u nekim od ustava, zakonodavcu se delegira pravo da 4 Na primer, čl. 6, st. 2 Ustava Nemačke propisuje da su nega i vaspitanje dece (su) prirodno pravo roditelja i njihova prevashodna obaveza, a čl. 39, st. 3 Ustava Španije u poglavlju u kome su sistematizovana rukovodna načela socijalne i privredne politike propisuje da roditelji moraju pružiti svakovrsnu pomoć svojoj deci i precizira da se ta pomoć odnosi kako na decu koju imaju u braku tako i na decu van braka, kao i da roditelji ovu obavezu imaju sve dotle dok su deca maloletna, kao i u svim ostalim slučajevima određenim zakonom. 5 Čl. 30 Ustava Italije utvrđuje da roditelji imaju dužnost i pravo da izdržavaju, školuju i vaspitavaju decu kao i da se ova obaveza roditelja podjednako odnosi kako na bračnu tako i na vanbračnu decu. 6 Na primer, čl. 27, st. 3 Ustava Španije izričito garantuje pravo roditelja da svojoj deci pruže religiozno i moralno vaspitanje u skladu sa svojim sopstvenim ubeđenjima, a čl. 7, st. 2 Ustava Nemačke propisuje da lica ovlašćena za vaspitavanje imaju pravo da odlučuju o učešću dece na časovima veronauke. 7 Na primer, čl. 6, st. 2 Ustava Nemačke utvrđuje da država ima pravo da nadgleda ponašanje roditelja prema deci, a čl. 6, st. 3 izričito propisuje: Protivno volji lica ovlašćenih za vaspitavanje dece ona smeju da se odvoje od porodice samo po zakonu i to onda kada lica ovlašćena za vaspitavanje ne ispunjavaju svoju obavezu ili su deca iz drugih razloga zapuštena. 205

reguliše na koga prelaze obaveze i prava roditelja prema deci, 8 ukoliko roditelji nisu sposobni da ispunjavaju svoje obaveze. Pored toga, u nekim ustavima 9 izričito se regulišu posebna zaštita porodice koju, po pravilu, država preuzima na sebe i u tom kontekstu naglašava i posebna briga i zaštita položaja dece u porodici, 10 kao i briga i pomoć prema višečlanim porodicama. 11 U ovu grupu ustavnih garancija posebnih prava deteta nesumnjivo spadaju i ustavna pravila koja se neposredno odnose na status vanbračne dece i odnos roditelja prema vanbračnoj deci. U većem broju ustava koji su bili analizirani postoje odredbe koje se odnose na status vanbračne dece. Ove odredbe uglavnom su sistematizovane bilo uz ustavne odredbe o porodici i neposredno su vezane za odnose roditelja prema deci, bilo da su, takođe u kontekstu ustavnih odredaba o porodici, šire postavljene i nisu neposrednije vezane samo za odnose roditelja prema deci. Opšteprihvaćen je pristup da se status bračne i vanbračne dece u ustavnom poretku uglavnom izjednačava, prvenstveno u kontekstu njihovog odnosa sa roditeljima, ali i u širem društevnom i normativnom kontekstu. Kada se radi o statusu i pravima deteta i posebno o obavezama roditelja prema deci, kako onoj rođenoj u braku tako i prema deci rođenoj van braka, izjednačavanje njihovog statusa se u ustavima često i eksplicitno navodi, bilo opštom i načelnom ustavnom odredbom, 12 bilo uz konkretizovanje sadržaja koji obuhvataju obaveze roditelja prema deci. 13 Kada se radi o širem socijalnom kontekstu, kao i o normativnom okviru koji opredeljuje status bračne i vanbračne dece, a koji kreira i oblikuje država, može se zapaziti da je i u ovom slučaju vidljivo nastojanje država da izjednače status dece rođene u braku sa statusom dece rođene izvan braka. Tako se, na primer, načelnom i opštom ustavnom odredbom propisuje da se vanbračnoj deci (se) zakonom moraju obezbediti isti uslovi za fizički i psihički razvoj, kao i položaj u društvu kakav imaju i deca rođena u 8 Čl. 30, st. 2 Ustava Italije. 9 Na primer, čl. 6, st. 1 Ustava Nemačke. Čl. 31 Ustava Italije bliže upućuje na sadržaj ovih obaveza države i utvrđuje da su to ekonomske i druge mere koje preduzima država kako bi olakšala obrazovanje porodice kako bi pomogla porodici u ispunjavanju njenih zadataka. 10 Na primer, čl. 41, st. 1 tačka c Ustava Švajcarske koji u okviru sedmog odeljka pod naslovom Socijalni ciljevi reguliše nadležnost Konfederacije i kantona da porodice kao zajednice odraslih i dece budu zaštićene i potpomognute. 11 Na primer, čl. 31, st. 1 Ustava Italije. 12 Na primer, čl. 39, st. 3 Ustava Španije. 13 Na primer, čl. 30, st. 1 Ustava Italije. 206

braku, 14 ili se pak preciziraju obaveze javnih vlasti da uz preciziranje njihovog sadržaja koji se prvenstveno vezuje za najšire shvaćenu integralnu zaštitu dece, i njihovu jednakost pred zakonom nezavisno od njihovog porekla ili bračnog stanja njihovih majki. 15 U pojedinim ustavima 16 može se zapaziti da se garantovanje zakonske pravne i društvene zaštite dece rođene van braka garantuje u ograničenom obimu, kao i da granice ovih garancija opredeljuje ustavno pravilo da one nisu protivne pravima članova zakonite zajednice, što govori da su u ovim ustavnim sistemima još uvek prisutne ne samo određene faktičke, već i normativne redukcije (granice) u pogledu statusa i prava dece rođene izvan braka u društvenom i pravnom ambijentu. Izuzetno, ustavom se, u kontekstu odredaba koje se odnose na brak, zakonodavcu neposredno delegira pravo da reguliše uzrast i sposobnost za zaključenje braka. 17 3. POSEBNA PRAVA DETETA U OBLASTI OBRAZOVANJA Posebna prava deteta ganantuju se ustavima i u oblasti obrazovanja. Pored obaveze roditelja da se staraju o obrazovanju dece, koju ustavi propisuju u kontekstu položaja dece u porodici kao jednu od dužnosti roditelja prema deci, primetno je da se u većini ustava, koji su poslužili kao komparativni izvori i oslonac za analizu posebnih prava deteta, pravo deteta na obrazovanje garantuje ustavom kao najvišim pravnim aktom. Sam sadržaj ovih ustavnih garancija se razlikuje. Razlike među njima se ispoljavaju pre svega po načinu na koji ustavi garantuju ovo pravo deteta i po obimu garancija koje pravo na obrazovanje uključuje. S obzirom na to, izdvaja se više različitih modaliteta ustavnih garancija prava deteta na obrazovanje. Veći broj ustava sadrži načelne, blanketne odredbe koje na opšti način garantuju pravo na obrazovanje, ali uz to i bliže regulišu pravo deteta na osnovno obrazovanje. Garantovanje prava deteta na osnovno obrazovanje u ustavima često prati i odredba kojom se propisuje da je osnovno obrazovanje besplatno, kao i ustavna odredba o obaveznosti osnovnog obrazovanja. 18 14 Na primer, čl. 6, st. 5 Ustava Nemačke. 15 Na primer, čl. 39, st. 2 Ustava Španije. 16 Na primer, čl. 30, st. 3 Ustava Italije. 17 Čl. 32, st. 2 Ustava Španije. 18 Na primer, paragraf 76, st. 1 Ustava Danske propisuje da sva deca školskog uzrasta imaju pravo na besplatnu nastavu u osnovnim školama. Ustav Italije u čl. 34, st. 1 na opšti način reguliše da je školovanje svakome dostupno, precizirajući u drugom stavu istog 207

U pojedinim ustavima, uz navedene ustavne garancije vezane za pravo deteta na obrazovanje odnosno školovanje, garantuju se i neka druga neposredno povezana sa pravom, kao na primer pravo na izbor školske ustanove u kojoj će dete sticati obrazovanje, a koja, iako država garantuje besplatno osnovno obrazovanje, nužno ne uključuje obrazovanje u državnim školama. 19 Pored toga, u nekim ustavnim sistemima posebno se u samom ustavu regulišu nadležnosti vezane za status dečijih vrtića i drugih ustanova za smeštaj dece, 20 i u tom kontekstu garantuje pravo na slobodan pristup dečijim vrtićima, ustanovama za dnevni boravak dece, kao i školskim domovima, 21 pod jednakim uslovima, određuje nadležnost saveznih vlasti da regulišu pitanja vezana za javne škole za vežbanje, dečije vrtiće za vežbanje, ustanove dnevnog boravka za vežbanje, školske domove za vežbanje, koji su sastavni delovi javnih škola, 22 garantuje se sloboda nastave 23 i bliže se regulišu ciljevi obrazovanja koje treba da doprinese punom razvoju ljudske ličnosti kao i poštovanju demokratskih načela koegzistencije i osnovnih prava i sloboda. 24 U kontekstu prava deteta na obrazovanje treba napomenuti da su u nekim ustavima, posebno u ustavnim sistemima u kojima država počiva i na principu socijalne pravde, sadržane i načelne odredbe o pravu na dostupnost svih nivoa obrazovanja. 25 Na ovu opštu garanciju oslonjene su i načelne ustavne odredbe o posebnim merama 26 različite vrste i karaktera, člana da je osnovno školovanje od najmanje osam godina obavezno i besplatno. Ustav Švajcarske u čl. 41, st. 1 propisuje da se Konferedacija i kantoni zalažu da deca i omladina kao i lica u radno sposobnom dobu mogu da se prema svojim sposobnostima obrazuju, usavršavaju i dalje obučavaju, a u čl. 62, koji se odnosi na školstvo, propisuje da je u nadležnosti i odgovornosti kantona da vode brigu o nastavi u osnovnim školama, koja je otvorena za svu decu, da je nastava u osnovnim školama (je) obavezna i podleže državnom nadzoru, kao i da je u javnim školama nastava besplatna. Ustav Španije u čl. 27, st. 1 i 4 pored načelne garancije prava svakoga na obrazovanje posebno reguliše obavezno osnovno obrazovanje i precizira da je ovaj vid obrazovanja besplatan. 19 Na primer, paragraf 76, st. 1 Ustava Danske utvrđuje da roditelji ili staratelji, koji obezbede svojoj deci ili štićenicima nastavu koja je adekvatna nastavi u osnovnoj školi nisu u obavezi da decu školuju u državnim školama. 20 Čl. 14, st. 4 pod b. Ustava Austrije. 21 Čl. 14, st. 6 Ustava Austrije. 22 Čl. 14, st. 5 Ustava Austrije koji bliže reguliše nadležnost organa savezne vlasti u ovim domenima obrazovanja. 23 Čl. 27, st. 1 in fine Ustava Španije. 24 Čl. 27, st. 2 Ustava Španije. 25 Na primer, Ustav Italije u čl. 34, st. 3 propisujuje da sposobni i zaslužni, iako su siromašni, imaju pravo da dostignu najviše naučne stepene. 26 Na primer, Ustav Italije u čl. 34, st. 4 reguliše da Republika obezbeđuje ovo pravo stipendijama, porodičnim pomoćima i drugim povlasticama koje se moraju dodeljivati 208

koje država može preduzimati kako bi deci i mladima koji potiču iz siromašnijih slojeva društva obezbedila mogućnost sticanja i viših stupnjeva obrazovanja. Naposletku, treba naglasiti da se u pojedinim ustavima eskplicitno propisuju i neka posebna prava vezana za obrazovanje ili sticanje stručnih znanja kada su u pitanju nesposobni i maloletna lica. 27 Pored već pomenutih posebnih prava deteta koja se vezuju uz oblast obrazovanja, u pojedinim ustavima 28 koji su analizirani regulišu se još neka prava deteta, kao na primer uključivanje sporta u školsku nastavu. 4. POSEBNA PRAVA DETETA U DOMENU SOCIJALNOG STARANJA I ZAŠTITE Oblast socijalnog staranja i socijalne zaštite je takođe domen ljudskih prava u okviru koga, u analiziranim ustavima, postoje garancije koje se odnose na posebna prava deteta u ovoj oblasti. U skladu sa principom socijalne pravde, koji prihvata veći broj ustava koji su bili analizirani, deci se garantuju neka posebna prava u ovoj oblasti. Ustavne garancije posebnih prava u oblasti socijalne zaštite najčešće su formulisane kao generalna pravila 29 čija se sadržina u ustavu ne precizira posebno. Izuzetak su ustavi u kojima se bliže konkretizuje sadržaj ovih prava ili se propisuje i precizira koji subjekti uživaju ova posebna prava. 30 U nekim ustavnim sistemima posebna prava deteta u domenu socijalnog staranja i socijalne zaštite utvrđuju se posredno, kroz ustavno regulisanje nadležnosti određenih nivoa vlasti 31 u ovim materijama. putem konkursa. Slične odredbe načelnog karaktera o posebnim merama koje preduzima država sadrži i Ustav Švajcarske u čl. 67 koji reguliše obrazovanje omladine i odraslih (st. 1 i 2 ovog čl.), propisujući da je u zajedničkoj nadležnosti Konfederacije i kantona da u ispunjavanju svojih zadataka vode računa o posebnim potrebama pomoći i zaštite za decu i omladinu, kao i da Konfederacija može kao dopunu kantonalnih mera da pomogne vanškolske aktivnosti sa decom i omladinom kao i da podrži obrazovanje odraslih. 27 Na primer, čl. 38, st. 3 Ustava Italije garantuje nesposobnima i maloletnicima pravo na vaspitanje i stručnu obuku. 28 Na primer, u čl. 38, st. 3 Ustava Švajcarske ustanovljena je nadležnost Konfederacije da može da donosi propise o sportu za omladinu i da kao obaveznu proglasi sportsku nastavu u školama. 29 Na primer, u Ustavu Italije, u čl. 31, st. 2, regulisano je da država (Republika) štiti majke, decu i omladinu i određen je način na koji to država čini pomažući ustanove koje služe tom cilju. 30 Na primer, u Ustavu Švajcarske, čl. 46, st. 2 precizira da se Konfederacija i kantoni (se) zalažu za to da svako lice bude obezbeđeno od ekonomskih posledica starosti, invalidnosti, bolesti, nesreće, nezaposlenosti, materinstva, deca bez roditeljskog staranja, samohrane majke. 31 Na primer, Ustav Austrije u čl. 12, st. 1, tačka 1 reguliše nadležnost saveznih vlasti da donose zakone kojima regulišu principe u oblasti socijalne politike, demografske politike... 209

5. POJEDINAČNE USTAVNE GARANCIJE NEKIH POSEBNIH PRAVA DETETA Pored već pomenutih posebnih prava koje ustavi garantuju u već spomenutim oblastima ljudskih prava, komparativna ustavnost evropskih država pruža još neke primere garancija posebnih prava deteta, koja se, strogo uzev ne mogu grupisani prema sadržinskoj srodnosti koja bi ih povezivala. Jedino što ova prava deteta povezuje je činjenica da su u pitanju eksplicitne ustavne garancije prava deteta, dakle, da se radi o posebnim pravima deteta. Stoga su ova posebna prava deteta izdvojena i objedinjena u jednu, premda po sadržini heterogenu, grupu posebnih prava. Analiza pokazuje da se unutar ove heterogene grupe posebnih prava deteta mogu izdvojiti dve osnovne podgrupe posebnih prava deteta. U jednu podgrupu posebnih prava deteta mogle bi se svrstati najopštije, načelne ustavne garancije, dok bi u drugoj podgrupi posebnih prava deteta bila obuhvaćena pojedinačna prava. U nekim ustavnim sistemima koji su bili predmet opserviranja, sreću se načelne ustavne garancije posebnih prava deteta. One se u prvom redu odnose na obaveze države odnosno obaveze koje ima javna vlast kao i društvena zajednica prema deci i stvaranju ambijenta u kome će ona moći da se slobodno razvijaju. Tako se, na primer, propisuje obaveza javnih vlasti da unapređuju uslove za slobodno i efikasno učešće omladine u političkom, socijalnom, ekonomskom i kulturnom razvoju, 32 ili se kao rukovodna načela za državnu vlast utvrđuje obaveza da deca i omladina budu potpomognuta u svom razvoju do samostalnih i socijalno odgovornih lica, kao i da dobiju podršku u njihovim socijalnim, kulturnim i političkim integracijama. 33 Pojedinačne ustavne garancije posebnih prava deteta obuhvataju više različitih prava, među kojima su, na primer: zakonsko utvrđivanje minimalne starosne granice za rad i radni angažman; 34 obaveza javnih vlasti da se staraju o radu maloletnika putem specijalnih propisa ; 35 posebno pravo na međunarodnopravnu zaštitu prava male dece (...) predviđenu međunarodnim ugovorima kojima se utvrđuju njihova prava ; 36 garantovanje prava na jednaku nagradu za jednak rad; 37 pravo dece i omladine na staranje o majkama, odojčadi i omladini, dok pokrajinskim vlastima delegira pravo da u ovim oblastima donose zakone o primeni, kao i da ih primenjuju. 32 Čl. 46, st. 1 Ustava Španije. 33 Čl. 41, st. 1 pod g. Ustava Švajcarske. 34 Čl. 37, st. 2 Ustava Italije. 35 Čl. 37, st. 3 Ustava Italije. 36 Čl. 39, st. 4 Ustava Španije. 37 Čl. 37, st. 3 Ustava Italije. 210

posebnu zaštitu njihovog zdravlja; 38 pravo dece i omladine na podsticanje njihovog razvoja; 39 pravo dece da vrše svoja prava u okviru svoje sposobnosti rasuđivanja; 40 pravo na istraživanje očinstva u granicama koje propisuje zakon; 41 pravo na pristup podacima o svom poreklu, 42 kao i više posebnih prava koja su neposrednije vezana za oplodnju i genetsku tehnologiju u humanim oblastima, koja se garantuju u novijim ustavima kao prava nove generacije. 43 38 Čl. 11, st. 1 Ustava Švajcarske. 39 Čl. 11, st. 1 Ustava Švajcarske. 40 Čl. 11, st. 2 Ustava Švajcarske. 41 Čl. 30, st. 4 Ustava Italije. 42 Čl. 119, st. 1 pod g. Ustava Švajcarske. 43 Čl. 119 Ustava Švajcarske svakom čoveku garantuje zaštitu od zloupotrebe medicine po pitanjima oplodnje i genetske tehnologije i reguliše nadležnost Konferederacije da donosi propise o postupanju sa ljudskim zametkom i naslednim materijalom, kao i da vodi brigu o zaštiti ljudskog dostojanstva, ličnosti i porodice i poštuje pre svega sledeće principe: sve vrste kloniranja i zahvata u nasledni materijal ljudskih ćelija zametka i embriona su nedozvoljene; neljudski zametak nasledni materijal ne sme da se unosi u ljudski zametak ili da se sa njim stopi; postupci oplodnje mogu da se primene samo ako se neplodnost ili nopasnost od prenošenja neke teške bolesti ne može otkloniti na neki drugi način, ali ne smeju da se koriste za uvođenje određenih osobina kod deteta, ili za potrebe istraživanja; oplodnja ljudske jajne ćelije izvan tela žene dozvoljena je samo u zakonom utvrđenim uslovima; izvan tela žene u embrione može da se razvije samo onoliko jajnih ćelija, koliko odmah može da se unese u telo; donacije embriona i sve vrste iznajmljivanja materinstva nisu dozvoljene; sa ljudskim zametkom i sa proizvodima iz embriona ne sme se vršiti trgovina; nasledni materijal jednog lica sme da se isipita, registruje ili objavi, samo ako se to lice saglasi sa tim ili ako to zakon propisuje; svako lice ima pristup podacima o svom poreklu. Ustav Nemačke u čl. 74, st. 1, tačka 26 propisuje da je u domenu konkurentne nadležnosti Federacije i federalnih jedinica regulisanje veštačke oplodnje ljudi, ispitivanje i veštačka izmena naslednih faktora. 211

LISTA REFERENCI Pravni izvori 1. Ustav Kraljevine Belgije; 2. Ustav Republike Austrije; 3. Ustav Republike Italije; 4. Osnovni zakon Savezne Republike Njemačke; 5. Ustav Kraljevine Danske; 6. Ustav Republike Francuske; 7. Ustav Kraljevine Španije; 8. Ustav Švajcarske Konfederacije. Professor Marijana Pajvančić, LL.D. Faculty of Law, University of Novi Sad PARTICULAR RIGHTS OF CHILD IN COMPARATIVE CONSTITUTIONALITY Summary The paper is focused on the freedoms and rights of a child, which are guaranteed by the constitution, in the areas of family rights, education rights, social rights, and other children s rights. The analysis is based on comparative method and on examples of constitutional systems of European countries. Key words: Constitution; Human freedom and rights; Constitutional guarantees of children rights. 212