BOFOS info ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE DECEMBAR 2014. / IZDANJE BR 52 REZULTATI IZBORA Rezultati izbora u Sindikatu Vojvođanske banke Sednica Seminar: Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji Seminar Budimpešta Konferencija Sekcije mladih Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Pravna klinika Vesti...vesti...vesti
REZULTATI IZBORA U SINDIKATU VOJVOĐANSKE BANKE U 19 sindikalnih organizacija koje čine KSO Vojvođanske banke, održani su izbori (u periodu od 1. oktobra do 30. novembra ove godine). Predsednici sindikalnih organizacija za mandatni period od 2014. do 2019. godine su: 1. Dragana Mirić - Filijala Beograd 2. Mara Erdelj - Filijala Sombor 3. Dragan Kekić - Centrala 4. Rozalija Čorba - Filijala Senta 5. Dragoljub Božin - Filijala Vršac 6. Branko Plazinić - Filijala Čačak 7. Verica Radosavljević- Filijala Sremska Mitrovica 8. Željko Milićević- Filijala Užice 9. Miloš Čolić - Filijala Kragujevac 10. Aleksandar Dugalić- Filijala Kraljevo 11. Marija Jovanović - Filijala Jagodina 12. Zoran Ćirović - Filijala Bačka Topola 13. Milan Radović - Filijala Novi Sad 14. Cveta Tolmač - Filijala Kikinda 15. Stana Jovičin - Filijala Bečej 16.Violeta Lukić- Filijala Kruševac 17. Danka Krstić - Filijala Subotica 18. Đuro Novaković- Filijala Zrenjanin 19. Stojan Nikolić - Filijala Niš Na nivou Konferencije sindikalnih organizacija Vojvođanske banke, održana je Izborna Skupština i sprovedeni su izbori 12. decembra. Za predsednika KSO Vojvođanske banke ponovo je izabran Vladislav Jevtović, a za sekretara Đuro Novaković. Vladislav Jevtović, predsednik KSO Vojvođanske banke Za članove Nadzornog odbora izabrani su: Goran Verovski iz Filijale Vršac, Cecilija Harmat iz Filijale Senta i Snežana Taboroši iz Filijale Zrenjanin. Informacije o održanim izborima u drugim članicama SS BOFOS biće objavljene u narednom broju Bofos info 2
SEDNICA Sednica Republičkog odbora u proširenom sastavu sa članovima Nadzornog i Statutarnog odbora održana je 22. decembra u Novom Sadu. Na sednici je jednoglasno verifikovan mandat novog člana Republičkog odbora - Miodraga Spasića, predsednika OO SS AIK banke Niš. Prisutni su detaljno informisani o aktivnostima u okviru -a, verifikovane su odluke Predsedništva i Predsednika koje su donete u periodu između dve sednice Republičkog odbora, a usvojena je i Odluka u vezi sa nacrtom Statuta SSSS. Predsednici sindikalnih organizacija u okviru -a, su izložili njihova iskustva i zapažanja u vezi sa izborima i naveli značajne aktivnosti koje su se desile između dve sednice Republičkog odbora. Doneta je i odluka da se Kongres održi 3. aprila 2015. godine. 3
SEDNICA Pre početka radnog dela sednice prisutni su imali priliku da čuju predavanje na temu: Izazovi i zamke međusobne komunikacije, koje je održao Jovan Ničić, psihoilog. - Uspešan sindikalni aktivista mora da bude dobar komunikator. Koliko god bili posvećeni, lojalni, dobri, ne možete biti uspešni, ukoliko niste dobar komunikator. Možete biti nova Klara Cetkin, ali ako ne znate da prenesete vaše poruke drugima nećete imati rezultata. Morate biti komunikativni. Komunikativnost treba da se nauči, jer nam ona nije data od Boga. Da bi komunikacija bila uspešna potrebno je da uklonite stereotipe, kako kod drugih kojima se obraćate, tako i kod sebe. Majstori komunikacije nisu Marsovci, to su ljudi koji prave malo grešaka. Martin Luter King je na početku jednog svog govara bio, onako, osrednji govornik, ali u momentu kada je bacio papir i kada je počeo da govori iz srca postao je majstor komunikacije. Još jedna osobina ga je činila majstorom komunikacije bio je strašno uverljiv. Što jednostavnije uspete da prenesete poruku koju želite da prenesete, bićete uspešniji. To je strašno lako i strašno teško. Ako u glavi znate koja je vaša ključna poruka, onda se nećete koristiti političkim jezikom, koji niko ne razume i umećete da jednostavnim jezikom prenesete poruku, na uverljiv način, kazao je Jovan Ničić. On je istakao da ne treba verovati u ono što vidimo na licima ljudi u momentu kada sa njima komuniciramo. - Nemojte verovati da vas ljudi razumeju, pitajte ih da li su vas razumeli, rezimirajte, rekao je Jovan Ničić. Govoreći o greškama u procenjivanju ljudi on je naveo da određena empirijska istraživanja pokazuju da procenjujemo ljude odnosno stvaramo prvi utisak o njima za čak 20 sekundi, ali ne utisak koji se tiče toga da li je neko lep ili ružan, već kakav je čovek. U vezi sa pomenutim greškama Jovan Ničić je istakao da se često događa da jednu osobinu iz jedne sfere života određene osobe preslikavamo na druge sfere života te osobe halo efekat. - Još jedna greška u procenjivanju ljudi jesu stereotipi ukorenjeni u nama na osnovu kojih procenjujemo druge, rekao je Jovan Ničić i dodao da često i na osnovu toga da li nam je osoba simpatična ili antipatična dajemo svoj sud o njoj. On je posebno istakao da je preduslov kvalitetne komunikacije sa drugima - kvalitetna komunikacija sa sobom. - Bićete uverljivi samo ako ste samouvereni, ako verujete u sebe naglasio je Jovan Ničić. 4
SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert 26. novembra organizovao je peti po redu i poslednji seminar, u okviru projekta Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji. Seminar je bio posvećen evropskoj ekonomskoj i socijalnoj politici i ulozi sindikata, a predavači su bili Aleksandra Tomanić, koordinatorka za regionalne inicijative, Tima za socijalno uključenje i smanjivanje siromaštva, pri Vladi Republike Srbije i Darko Šeperić, savetnik za socijalnu politiku, evropska pitanja i projekte u SSS Hrvatske. Aleksandra Tomanić, na početku izlaganja, napomenula je da će Tim za socijalno uključenje i smanjivanje siromaštva biti ukinut, na netransparentan način. Ona je navela da ne zna ko će preuzeti posao koji je Tim radio i šta će se dalje dešavati. - Srbija plaća sve naučene lekcije koje je Evropska unija naučila u dosadašnjem procesu priključenja. Oficijalno pregovori oko priključenja Srbije EU počeli su prošlog januara. Mi se trenutno nalazimo usred faze analitičkog pregleda zakonodavstva tj. screeninga. U fazi screeninga ne treba ulepšavati stvarnost. Ako kažete da nešto možete da postignete za pet godina, a realno to možete da uradite za 20 godina onda ćete se naći u problemu, istakla je Aleksandra Tomanić. Ona je takođe istakla da Evropska unija nema propise kojima konkretno uređuje kako, odnosno na koji način civilno društvo i sindikati treba da se uključe u pregovore u procesu pristupanja Evropskoj uniji. - Uloga civilnog društva i sindikata je veoma važna, ali morate sami da uzmete tu ulogu i sami da pronađete put ka javnosti, iznela je svoj lični stav Aleksandra Tomanić. 5
SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU Darko Šeperić je na početku svog izlaganja otkrio da Hrvatska spada u red zemalja u Evropskoj uniji koje se najlošije nose sa krizom. -Plate u Hrvatskoj su relativno visoke, ali su i cene visoke, a naša ekonomija jako teško podnosi sankcije koje je EU uvela Rusiji, jer domaći proizvođači nisu uspeli da u najboljoj meri iskoriste sredstva koja je Evropska unija namenila u tu svrhu. SSSH od početka ima pozitivan stav prema pristupanju Evropskoj uniji. Ključno je da same sindikalne vođe imaju razumevanja da je potrebno izdvojiti određeno vreme i resurse za bavljenje pitanjima priključivanja Evropskoj uniji, kazao je Šeperić. - Pregovori za pristupanje Evropskoj uniji u Hrvatskoj vođeni su tako da je sama brzina pregovora imala primat, odnosno da je bila važnija od kvalitetne pripreme. Često su zakoni doslovno prepisivani, ili su pak donošeni na brzinu, pa smo imali situaciju da se jedan isti zakon menja tri puta tokom godine. Predlozi sindikata nisu bili uvažavani iako smo imali Nacionalni odbor za praćenje pregovora u Parlamentu (kojeg je vodio predstavnik opozicije a u kojem je bio prisutan i predstavnik sindikata, doduše samo jedan- tadašnja predsednica SSSH). Sindikat nije mogao mnogo da postigne putem ovog tela, budući da su dokumenti bili poverljivi i da se nisu mogli dalje prosleđivati, kazao je Darko Šeperić. On je izneo svoj utisak da Evropska komisija teži ka tome da decentralizuje sistem kolektivnog pregovaranja, odnosno da stvori takav okvir za kolektivno pregovaranje koji će dati prednost kolektivnim ugovorima na nivou preduzeća u odnosu na granske kolektivne ugovore. - Mislili smo da smo potpuno uskladili Zakon o radu (izmenama iz 2009. godine) sa normama Evropske unije. Ipak time priča nije bila završena pa su usledile izmene Zakona o radu 2013/2014. Kao rezultat dobili smo Zakon o radu sa kojim čak i poslodavci nisu zadovoljni, jer im usklađivanje sa ovim zakonom donosi samo nove administrativne troškove i ništa više, objasnio je Darko Šeperić. 6
SEMINAR BUDIMPEŠTA U Budimpešti je 27. i 28. novembra u organizaciji, Evropskog centra za radnička pitanja - EZA, održan seminar na temu Prioriteti evropskog socijalnog dijaloga, kojem je prisustvovalo oko 50 učesnika iz cele Evrope. Pripremila : Danka Krstić Kada se pogleda unazad, pre 12 godina teme na sličnim skupovima bile su veoma uopštene: od toga kako poboljšati uslove rada, pa do smanjenja broja nezaposlenih. Opšta je konstatacija da se sada ulazi u dubinu određenih pitanja, pa se više ne bavimo samo pitanjima otvaranja novih radnih mesta, već otvaranjem kvalitetnih radnih mesta. Evropska Komisija donela je strategiju koja propisuje određena pravila koja bi sve kompanije trebalo da ispoštuju, ali se postavlja pitanje koliko smo u mogućnosti da te preporuke ugradimo u socijalni dijalog. Na nivou Evropske unije postoji strategija o stvaranju kvalitetnih radnih mesta i tu je uloga sindikata veoma značajna. Velika pažnja na ovom skupu bila je posvećena i temi mobiliteta i migracije, odnosno regulisanju socijalne sigurnosti kao elementa stabilnosti života i rada u Evropi. Zapošljavanje osetljivih grupa i njihova integracija u tržište rada bila je tema kojom se bavio veliki broj učesnika seminara, misleći pri tom prvenstveno na mlade kao zalog budućnosti, zatim na nezaposlene žene preko 45 godina starosne dobi i na migrante, pogotovo u pograničnim područjima. Efikasno stručno osposobljavanje kao zadatak radničkih organizacija je takođe bila jedna od tema o kojoj se veoma argumentovano diskutovalo na ovom skupu. Na seminaru su postavljena mnoga pitanja koja čekaju na odgovore: da li postoji alternativni ekonomski model koji pruža rešenje problema inkluzije, zatim šta je to zaposlenost, a šta nezaposlenost? Govorilo se i o potrebi definisanja pojma osnovne zarade i minimalne zarade, kao i o definisanju toga šta je minimalna potreba porodice za pristojno življenje. Postavljeno je i pitanje u kom pravcu bi trebalo da se menjaju tržišta rada kako bi bila efikasnija u prihvatanju osetljivih grupa. Konstatovano je ipak, da nas stvarnost pretiče, i da koliko god napravimo korak napred, stvarnost nas svojim problemima vrati nekoliko koraka unazad, pa izgleda sa smo, uprkos stalnoj sindikalnoj borbi, sve dalje rešenjima. Teška situacija najviše pogađa zaposlene u malim i srednjim preduzećima, što znači veliku marginalizaciju, koja rađa siromaštvo. 7
KONFERENCIJA SEKCIJE MLADIH Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije održala je 8. decembra godišnju sednicu. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac izvestila je prisutne o aktivnostima Sekcije mladih u 2014. godini. Ona je, između ostalog, rekla da su članovi Sekcije mladih bili čitave godine veoma aktivni u svim vidovima sindikalne borbe protiv izmena Zakona o radu. Bojana Bijelović Bosanac posebno je istakla da su predstavnici Sekcije mladih SSSS aktivno učestvovali na dva sastanka Odbora mladih Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost u februaru i novembru i Kampu ovog Saveta u septembru. - Na sastanku u februaru u Tuheljskim Toplicama Regionalno sindikalno veće je usvojilo Rezoluciju Odbora mladih RSS Solidarnost o unapređenju položaja mladih u sindikatima. Ovom Rezolucijom želeli smo da postignemo veću vidljivost mladih, a ona je usvojena i na Predsedništvu Saveza samostalnih sindikata Srbije kazala je Bojana Bijelović Bosanac. Željka Jorgić Đokić, ko-predsednica Sekcije mladih SSS Vojvodine, prisutnima je izložila svoju ocenu efekata izmena i dopuna Zakona o radu sa posebnim osvrtom na mlade. Zakonom se dopušta da zaposleni može da obavlja više povezanih ili srodnih poslova, pa poslodavci sada mogu da koriste jednog radnika za više poslova a pretpostavka je da će žrtve takvog stanja stvari biti upravo mladi ljudi. Budući da su većina novozaposlenih upravo mladi rad na određeno vreme koji sada može da traje do 24 meseca umesto do 12 kao ranije- biće preovlađujući oblik zapošljavanja baš za mlade. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tvrdi da je upravo ovo rešenje (da se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca) način da se stane na put dosadašnjoj praksi da poslodavac napravi prekid u zaposlenju i da opet iznova i iznova zaključuje ugovore na određeno vreme. Međutim, mišljenje Vrhovnog kasacionog suda, kao organa koji će da presuđuje u ovakvim slučajevima je da prema ovom Zakonu ipak može da jedan poslodavac zaključuje i po isteku od 24 meseca opet ugovor na određeno vreme sa istim zaposlenim, objasnila je Željka Jorgić Đokić. Ona je naglasila da novi Zakon o radu daje poslodavcima veću mogućnost manipulacije kada je u pitanju izmena ugovorenih uslova rada, odnosno aneksi. Tako Zakon nalaže da u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog nema potrebe za poštovanjem aneksne procedure, pa ako nema procedure nema ni zaštite. 8
KONFERENCIJA SEKCIJE MLADIH - U praksi poslodavci mogu da sami sastave aneks tako da on izgleda kao da je inicijativa zaposlenog - koga poslodavac može da prisili da potpiše takav aneks, kazala je Željka Jorgić Đokić. Ona je naglasila da će žrtve ovakvih slučajeva biti upravo mladi ljudi koji nedovoljno poznaju svoja radna prava. - Zato svakom kome je ponuđen bilo kakav papir na potpis savetujemo da ode u pravnu službu sindikata i da ništa ne potpisuje dok pravnik ne pogleda o čemu je reč, jer uvek postoji rok bar od nekoliko dana za potpisivanje, rekla je Željka Jorgić Đokić. Aleksandra Đokić stručni saradnik u SSS grada Novog Sada i opština, izložila je svoja iskustva u upoznavanju maturanata srednjih škola sa radom sindikata. - Oko 65 odsto ljudi na teritoriji Republike Srbije ima srednju stručnu spremu. Upravo oni mogu brzo postati naši članovi, kazala je Aleksandra Đokić i dodala da prilikom posete školama nije imala problema u smislu zabrane ulaska u škole budući da su nastavnici svesni da u članu 10 Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju stoji: školskim programom bliže se određuje način na koji škola obrazuje i vaspitava učenike radi sticanja znanja, veština i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapošljavanje, uspostavlja organizacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgo- vornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrđenih ciljeva, kao i povezivanje sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca i preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj društvene sredine. Ona je navela da se sa pojmom sindikata učenici upoznaju u sklopu predmeta Ustav i prava građana i da sa nastavnicima tog predmeta treba ostvariti saradnju prilikom realizacije planiranog projekta Edukacija maturanata srednjih stručnih škola o radnim pravima i sindikatu, koji je još u formi ideje i koji treba da usvoji Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Najvažnija je dobra volja. Ona je ključna u celoj priči. Osoba koja obilazi škole i upoznaje maturante sa radom sindikata mora da bude entuzijasta i da na jednostavan način mladim ljudima približi ovu tematiku. Poželjno je da to bude mlađa osoba. Nema potrebe da priprema prezentacije, jer je pitanje da li u školama postoje tehnički uslovi za to, a i bolje je da rad sa maturantima bude više interaktivan odnosno da se kroz razgovor đacima približi ono što sindikati rade i to u najosnovnijim crtama. Kada pričamo sa đacima, mi se preko te dece obraćamo i njihovim roditeljima tako da je bitno obratiti pažnju i na tu činjenicu, istakla je Aleksandra Đokić. 9
NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI Sednica Radne grupe XVII Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održana je 17. decembra, a u organizaciji Fondacije Centra za demokratiju. Tema sednice bili su predlozi za unapređenje efikasnosti inspekcije rada u suzbijanju rada na crno i reforma inspekcijskog nadzora. Sednici su prisustvovali predstavnici sindikata i nevladinih organizacija. Savez samostalnih sindikata Srbije predstavljao je Ljuban Žigmund, a Vera Radovanović. Bojana Ružić, koordinatorka Radne grupe otvorila je sednicu i istakla značaj Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji kazala je da treba da budemo obavešteni i informisani o pravima i obavezama koje ćemo imati kada pristupimo Evropskoj uniji. - Vlada jeste glavni pregovarač, ali ne ulazi samo administracija u Evropsku uniju, već u nju ulazi čitavo društvo i privreda. NKEU se bavi analitičkim radom i informisanjem šire javnosti. On građanima praktično prevodi sa metafizičkog jezika Evropske unije koje su to praktične posledice ulaska u EU po svakodnevni život građana, objašnjava šta će nam ulazak u EU doneti, kazala je Nataša Dragojlović. Vidosava Džagić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objasnila je da se o reformi inspekcijskog sistema govori još od 2011. godine. Ona je naglasila da reforma inspekcijskog sistema nije zahtev Evropske unije, već da je to nužnost na koju ukazuju građani Srbije i cela privreda. Vidosava Džagić je izvestila prisutne da je Ministarstvo finansija dalo svoje mišljenje na Nacrt Zakona o inspekcijskom nadzoru i da se čeka da taj Nacrt dođe pred Vladu, kako bi se našao na hitnoj skupštinskoj proceduri. - Nacrt je prošao javnu raspravu koja je bila suštinska a ne formalna, mada bih više volela da se u ovom slučaju upotrebi termin otvoreni dijalog ili konsultacije, jer reč rasprava asocira na raspravljanje, kazala je Vidosava Džagić. Ona je naglasila da će se ubuduće inspekcijski nadzor vršiti planski, ako se Zakon usvoji. Istakla je i to da će po novom Zakonu visina izrečene kazne odgovarati ekonomskoj snazi poreskog obveznika. 10
PRAVNA KLINIKA TELA EVROPSKE UNIJE EVROPSKI SAVET Telo koje je stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu izrekom dobilo epitet glavnog organa. ES okuplja predsednike država ili vlada država članica Evropske unije, predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta. Sastanci Evropskog saveta organizuju se dva puta godišnje, uz mogućnost sazivanja još najviše dva sastanaka. Uloga Evropskog saveta je u donošenju političkih smernica EU, te usaglašavanju interesa i stavova država članica. Evropski savet ima i ovlašćenje da sam donosi obavezujuća akta, uz ograničenje da ne donosi akte zakonodavnog karaktera, ali koji su obavezujući za onoga na koga se odnose. SAVET EVROPSKE UNIJE Savet je telo u kome su zastupljeni interesi zemalja članica, čiji se predstavnici okupljaju regularno na ministarskom nivou. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, fi nansije, unutrašnji poslovi, obrazovanje, telekomunikacije itd. Dve formacije reda Saveta jesu: Savet za opšte poslove vrši koordinaciju rada Saveta i vrši pripremu i obezbeđuje podršku sastancima Evropskog saveta. Savet za spoljne poslove razrađuje spoljnu aktivnost EU na osnovu smernica koje utvrđuje Evropski savet i obezbeđuje doslednost delovanja EU na međunarodnoj sceni. Savet ima izvestan broj obaveza: sprovodi zakonodavne aktivnosti zajedno sa Evropskim parlamentom; koordinira ekonomskim smerovima zemalja članica; zaključuje, u ime EU, međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija; zajedno sa usvaja i rukovodi budžetom EU... EVROPSKA KOMISIJA Čuvar pravnog poretka i opštih interesa EU. Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije sa pravom predlaganja nacrta regulative i predstavljanja Parlamentu i Savetu. Istovremeno, Komisija je i odgovorna za kontrolu sprovođenja evropskog zakonodavstva. EVROPSKI PARLAMENT Ugovor predviđa da Evropski parlament zajedno sa Savetom obavlja zakonodavne i budžetske funkcije. Lisabonski ugovor je ojačao ulogu EP i proširio domen primene redovnog zakonodavnog postupka na nove oblasti (zajednička poljoprivredna politika, tržišna pitanja, pogranična kontrola, azil, imigracija, pravosudna i policijska saradnja). EP bira i predsednika Komisije. SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJE Sud pravde EU ima zadatak da obezbedi poštovanje prava prilikom primene i tumačenja Ugovora, kao i akata koje donesu nadležne institucije EU, i ima sudsku nadležnost u sporovima između zemalja članica, institucija EU i pojedinaca. RAČUNOVODSTVENI SUD Ovaj nezavisni organ brine o zakonitom i doslednom upravljanju budžetom EU. Sastavljen je od 27 članova koje biraju sporazumno države članice uz konsultovanje EP. 11
PRAVNA KLINIKA TELA EVROPSKE UNIJE EVROPSKI INVESTICIONI FOND EVROPSKA CENTRALNA BANKA ECB, potpuno nezavisno od ostalih organa EU, određuje i sprovodi Evropsku monetarnu politiku, vodi računa o stabilnosti jedinstvene valute i sigurnosti stabilnosti cena za građane država članica evrozone, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje rad platnih sistema. U ispunjenju svojih obaveza, ECB pomaže Sistem evropskih centralnih banaka. EVROPSKI EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET Evropski ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji, Savetu i Evropskom parlamentu po pitanjima ekonomske i socijalne politike. On, takođe, može samostalno da daje mišljenja i o drugim pitanjima koja smatra važnim. KOMITET REGIONA Komitet regiona vodi računa da se poštuju regionalni i lokalni identiteti unutar EU. Konsultuje se po pitanjima regionalne politike, okoline i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA EIB je fi nansijska institucija Evropske unije. Finansira investicione projekte koji doprinose ravnomernom i balansiranom razvoju Unije, poslovanju srednjih i malih preduzeća (preko Investicionog fonda), tehnološkom razvoju u oblastima istraživanja, inovacija, zaštite životne sredine i energije. Pomaže novim, malim preduzećima i fi rmama koje se bave tehnološkim inovacijama. Takođe, pruža fi nansijsku podršku institucijama (bankama) za pokrivanje pozajmica malim preduzećima. EIF funkcioniše kroz rad sa bankama i drugim posredujućim institucijama, davanjem sredstava iz sopstvenih fondova, ili dodeljenih od strane Centralne banke ili EU. EVROPSKI OMBUDSMAN Telo koje je smešteno između građana i institucija EU. Imenovan od strane Evropskog parlamenta na period od pet godina. Ovlašćen je da prima i istražuje žalbe građana EU, preduzeća i organizacija. Svi pojedinci ili entiteti koji žive u Uniji mogu se žaliti Evropskom ombudsmanu ukoliko smatraju da su njihova prava ugrožena od strane institucije EU ili nekog njenog tela. EVROPSKE AGENCIJE Specijalizovana i decentralizovana tela koja pružaju podršku državama članicama EU i njenim građanima. Ove agencije predstavljaju odgovor na potrebe za suočavanjem sa novim izazovima pravne, tehničke i/ili naučne prirode. One su grupisane u pet različitih kategorija: Agencije zajednice Agencije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Agencije za policijsku saradnju i saradnju u krivičnim stvarima Izvršne agencije Agencije i tela EUROATOM-a 12
VEST: NBS koristi set mera da čuva dinar Guverner Narodna srpske ekonomije. banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da Narodna banka koristi set mera da slabljenje dinara bude najmanje NBS koristi set mera da slabljenje dinara bude najniže moguće, i to radi referentnom kamatnom stopom i učešvćema moguće. Radeći na na međubankankarkom stabilnosti kursa, prema njenim rečima, NBS doprinosi da se u Srbiji preokrenu trendovi straha i sumnje u stabilnost deviznom tržištu da ne bi bilo prevelikih oscilacija kursa dinara, kazala je Tabaković. Izvor: Tanjug VEST: Turci odustali od Čačanske banke Turska državna banka Evropska banka za obno- Halkbank saopštila je da vu i razvoj (EBRD), 19,99 je propao njen pokušaj da odsto međunarodna fi - kupi 76,76 odsto akcija Čačanske banke. Halkbank je u saopštenju navela da sa srpskim sagovornicima nije uspela da se dogovori o ceni, ne navodeći koliko je ponudila za Čačansku banku. Čačanska banka je 28,48 odsto u vlasništvu države, 24,99 odsto poseduje nansijska korporacija IFC, a ostatak ostali akcionari. Banka posluje kao regionalne banka od 1956. godine u zapadnoj i centralnoj Srbiji i zapošljava 390 ljudi. Halkbanka je šesta po kapitalu banka u Turskoj, sa 862 fi lijale širom zemlje. Izvor: Beta VEST: I Šeling će probati da proda Hipo Ministar fi nansija Austrije i razoj (EBRD) vrlo zainte- Hans Jerg Šeling najavio je da će se lično uključiti u pregovore o prodaji mreže Hipo Alpe Adria banke u jugoistočnoj Evropi. On je, na konferenciji za medije, rekao da ne želi da komentariše resovana da nastavi da pre- govara, kao i da postoji novi sastanak sa američkim fondom Avdent. Šeling je podsetio da postoji i problem u vezi potrebnog odobrenja od strane bivšeg zašto nije završen posao vlasnika Hipo, nemačke oko prodaje Hipo mreže na Balkanu, jer nije učestvovao u pregovorima, i dodao da je Bajern LB. Isto tako, kako je ukazao, i EU mora da odobri prodaju. Izvor: Tanjug Evropska banka za obnovu SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum 13
Drage kolege, prijatelji i saradnici, zahvaljujemo Vam se na poverenju koje ste nam ukazali. Uvereni smo da ćemo našu saradnju nastaviti i u nastupajućoj godini. Srećna Vam Nova 2015. godina, puno zdravlja, sreće i uspeha, na poslovnom i privatnom planu! VAŠ 14