На основу Члана 35. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 УС, 98/13 УС, 132/14 и 145/14) и члана 39. став 1. тачка. 6 Статута града Зајечара (''Службени лист града Зајечар'', број 1/08, 3/08-испр., 20/09, 21/11, 56/13, 22/14, 8/16, 36/17 и 19/2018), на предлог Градског већа, Скупштина града Зајечара на седници одржаној дана 25.07.2018. године донела је: ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ГРАДА ЗАЈЕЧАРА БР.3 ЦЕНТАР ГРАДА ЗАЈЕЧАРА План генералне регулације града Зајечара бр. 3 Центар града Зајечара, (у даљем тексту: План, План генералне регулације - ПГР) утврђује и разрађује генерална урбанистичка решења заснована на дугорочној стратегији и концепцији уређења простора и изградње објеката за плански период до 2025. године, и састоји се из: o Текстуалног дела који садржи: општи део плана, плански део плана (правила уређења и правила грађења), смернице за спровођење плана, o Графичког дела (постојеће стање и планска решења). o Документационог дела. Текстуални и графички део су делови плана генералне регулације који се објављују, док се документациони део плана не објављује, али се ставља на јавни увид. I ОПШТИ ДЕО ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Закон о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 УС, 98/13 УС, 132/14 и 145/14), Правилник о садржини, начину и поступку израде, докумената просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС" бр. 64/2015); Одлуке о изради планова генералне регулације, коју је донела Скупштина града Зајечара на седници одржаној 28.4.2015. године (бр. одлуке 350-9). ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Генерални урбанистички план града Зајечара ( Сл. лист града Зајечара бр. 15/2012). 2. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Граница Плана креће у К.о. Зајечар на тромеђи к.п. бр. 6261/1, 6274 и 6273 и иде у смеру казаљке на сату пратећи границу к.п. бр. 6274, 6261/1, 6261/2, 6265, 8447, пресеца к.п. бр. 8448, прати постојећи пут у дужини од око 170 метара, пресеца га па наставља границом к.п. бр. 7500, 7506/1, па границом к.п. бр. 7506/3 у дужини од око 30 метара па продужава право, сече к.п. бр. 7506/3, а онда иде границом к.п. бр. 7506/5, 7489/1, 7505/2, 7505/5, пресеца к.п. бр. 8464, ломи се, па иде ка северу пратећи регулацију улице (к.п. бр. 8464 и 11100), обухвата планирану раскрсницу сече улицу Николе Пашића а онда наставља границом к.п. бр. 1152, 6400/1, 8469/9, 8469/8, па планираном регулацијом јаруге (к.п. бр. 6412/3), пресеца к.п. бр. 6412/3, и наставља границом к.п. бр. 6420/37, 6420/38, 6424/4, 6424/3, 6424/2, 6424/1, пресеца к.п. бр. 8466/2, па иде границом " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 1
к.п. бр. 6426/3, 6426/4, 6447/4, 6427/6, 6427/7, 6427/22, 6427/25, 6427/21, 6427/1. Онда иде кроз к.п. бр. 8479/3 и долази до осовине реке Бели Тимок и прати га у дужини до око 4800 метара, ломи се и продужава ка југу пратећи регулацију планираног пута и улице Милоша Обилића, обухвата к.п. бр. 6208/4, 6208/3, 6208/12, 6210, ломи се, пресеца к.п. бр. 8470/1, па продужава границом к.п. бр. 6552/1, 6251, 8465, па границу к.п. бр. 6269 у дужини од око 770 метара, ломи се, пресеца к.п. бр. 6269, па наставља границом к.п. бр. 6261/1 којом стиже до тромеђе к.п. бр. 6261/1, 6274 и 6273 одакле је опис и почео. Укупна површина у оквиру обухвата износи 729 ha. У случају не слагања текстуалног и графичког дела важи графички прилчог бр 1. Геодетска подлога са границама 3. ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За потребе израде Плана коришћене су следеће подлоге: Карастарско-топографски план локација: ЦЕНТАР ГРАДА ЗАЈЕЧАРА размере 1:1000 оверен од стране геодетске организације Премер Савковић Дигитални катастарски план К.О. Зајечар Дигитални ортофото подручја од интереса Из свега напред наведеног следи да су подлоге на којима се ради графички део Плана у складу са чланом 32. став 3. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'' бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 УС, 98/13 УС, 132/14 и 145/14). 4. ЗАХТЕВИ О ПОСТОЈЕЋЕМ СТАЊУ И УСЛОВИМА ПЛАНИРАНЕ ИЗГРАДЊЕ И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА Подаци о постојећем стању и условима коришћења, ради израде Плана, затражени су и добијени од следећих надлежних организација и предузећа: табела бр 1: Списак тражених и добијених услова: Услови Број услова Датум доб. услова 1 Рател - електронске комуникације 1-01-3491-418/16-1 19-10-16 1 Електродистрибуција Ниш огранак 2* ''Електротимок Зајечар'' 8.у.1.1.0.-д-10.08-136048/2-2016 09-06-16 3 Завод за заштиту природе Србије 03 број 020-1044/2 17-06-16 4 Јавно комунално стамбено предузеће''зајечар'' 4558 15-10-16 5* 2 ЈКП ''Водовод Зајечар'' 4197 13-10-16 10 6 ЈП Електромрежа Србија 0-1-2-157/1 31-05-16 7 Републички сеизмолошки завод 02-325/16 24-05-16 8 Министарство пољопривреде и заштите животне средине 320-11-04331/ 2016-14 23-08-16 9 Републички хидрометеоролоски завод 922-3-64/2016 23-05-16 Министарство унутрасњих послова сектор за вандредне ситуације - 09/12/2 бр. 217-1-136-2/16 31-05-16 Зајечар 11 ''Југоросгаз'' а.д. Београд Х/?-405 Х/И - 557 " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 2 13-10-16 27-11-17 12 Јавно предузеће за газдовање шумама ''Србијашуме'' 17545 28-10-16 13 Телеком Србија - дирекција за технику ИЈ Зајечар/Бор 7140-188828/2-2016 08-11-16 15* 3 Завод за заштиту споменика културе 586/2 13-06-16
Ниш Услови Број услова Датум доб. услова 16 Министарство здравља - Одељење за санитарну инспекцију 915-530-53-77/2016-10 30-05-16 17 Јавно водопривредно предузеће Србијаводе 277/2-16 06-10-16 18 Министарство одбране, сектор за материјалне ресурсе 1563-4, 1564-4 22-09-16 19 ''НИС'' а.д. Нови Сад НМ-046000/12 до/009447 09-06-16 20 Пошта Србије 2016-78102/2 23-08-16 21 ЈП''Железнице Србије'' сектор за стратегију и развој 1/2016-1663 24-05-16 22 Министарство рударства и енергетике 353-00-00007/2016-06 23-06-16 23 Директорат цивилног ваздухопловства 14Р6/3-09-0100/2016-0002 09-06-16 24 Предузеће за путеве 2000 24-08-16 25 Геолошки завод 881/3 13-06-16 26 Центар за културу 686 26-08-16 27 ЈКП Хигијена Зајечар 1281 26-08-16 06-03/11769 19-05-16 28 Србија гас 07-07/27394 17-11-17 29 Сматса - контрола лета цнсоо-21/54 26-05-16 30 ЈКП Зајчар паркинг 669 30-08-16 31 Агенција за заштиту животне средине 353-00-4/10/2016-03 23-06-16 32 Одељење заштите животне средине ИВ/04 бр.501-87/16 20-05-16 33 Министарство пољопривреде и застита животне средине - дирекција за воде 325-05-1316/2016-07 07-11-16 34 ЈП Путеви Србије 953-7553/17-1 09-05-17 35 Народни музеј "Зајечар" 710 18-10-16 36 ЈП "Дирекција за изградњу" 06-1436 16-11-16 5. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА Плански основ за израду ПГР Центар је Генерални урбанистички план града Зајечара ( Сл. лист града Зајечара бр. 15/2012). Планска решења дефинисана у ГУП града Зајечара су обавезујућа за израду ПГР Центар. Планови вишег реда у оквиру којих се налази ПГР Центар и чија решења и смернице су усмеравајућа за овај план у смислу планског основа су: Регионални просторни план Тимочке крајине ( Сл. гласник РС бр. 51/11), Просторни план територије града Зајечара ( Сл. лист града Зајечара бр. 15/2012). 5.1. ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ГРАДА ЗАЈЕЧАРА ( Сл. лист ГРАДА ЗАЈЕЧАРА БР. 15/2012) Генерални урбанистички План Града Зајечар као плански документ дефинише смернице које су проистекле из целокупног контекста настајања и формирања Града, као и из просторних тенденција развоја коме тежи Град Зајечар. Услед тога, као резултат генерише се подела Града на зоне чије ће уређење као и изградња бити условљено просторно морфолошким условима, природним карактеристикама као и општем карактеру просторне зоне. " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 3
o Зоне и делови зона које су у обухвату ПГР Центар: 0. Зона старог центра Зона I - површине око 247,0ha. Претежна намена је становање високе густине до 250 ста/ha са централним функцијама: услуге, јавни садржаји, зелене и слободне површине, спорт и рекреација и др. Ово је зона претежне реконструкције и у мањем обиму нове изградње, што не искључује изградњу нових репрезентативних објеката уколико се појави повољна пословна клима са средствима и из јавног као и приватног сектора. 1. Спомен парк Краљевица - Зона III (у обухват ПГР Центар ушло је око 80% зоне Краљевица). Основна намена Краљевице је меморијални парк са спортско рекреативним карактером. Краљевица је једна од најзначајнијих просторних целина града Зајечара, тако да је општа стратегија и жеља града да се спомен парк Краљевица одржава и унапређује, такође и допуњава са разним активностима и садржајима који су ускладу са наменом ове просторне целине. 2. Шира зона старог центра са две просторне целине - Зона IV1 - површине око 220,0 ha и Зона IV2, површине око 121,0ha. У обухват ПГР Центар од зоне IV1 ушло је 95 ha и око 16 ha зоне IV2. - Просторну целину - Зона IV1 Осим становања средње густине до 180 ста/ha постојећи индустријски комплекси ( _Тимочанка, Млекара и бивша фабрика опеке) постепено мењају своју намену у радну зону комерцијалне и друге садржаје компатибилне становању, као претежној намени у окружењу. Од јавних објеката у овој просторној целини се налази и градско гробље. Ова зона је зона реконструкције и нове изградње. - Просторна целина - Зона IV2 Основна одредница овог простора је подручје посебне намене окружено становањем средње густине у непосредној близини центра града.. 7. Зона становања ниске густине до 120 ста/ha Зона VII, састоји се из две просторне целине. Део од око 40 ha зоне VII2 је у обухвату ПГР Центар. o ГРАДСКИ ЦЕНТРИ И ЦЕНТРАЛНЕ АКТИВНОСТИ Централне функције - просторно организовање и дистрибуција друштвених потреба, обухватају велики број разноврсних активности: функције друштвеног стандарда (култура, уметност, образовање, наука, здравствена и социјална заштита, спорт и рекреација); функције управљања и заштите (управне и јавне институције, државна и градска управа, институције одбране и заштите и посебне намене); комерцијалне функције (комерцијално пословање представља скуп мера, послова и акција које имају задатак да обезбеђивањем средстава за производњу створе услове за континуиран процес репродукције, а затим да производе и услуге пласирају на тржишту). Планом су централне функције - терцијарне делатности класификоване на: - централне функције Ц1: трговина, занати, услуге и пословање; - централне функције Ц2: ''чисти'' занати и услуге,трговина на мало и пословање. Производне делатности које се формирају у границама плана и у непосредној близини плана су од изузетног значаја и она се дели на две подцелине: - радна зона 1 зона производње (индустријска зона која се налази у непосредној близини градског подручја а припада разради Просторног плана Града Зајечара.) - радна зона 2 зона услужних делатности, чисте производње, пословни центри Централне функције посматране са аспекта просторне артикулације друштвених потреба, одређују карактер града, ниво урбанитета. За разлику од ранијег периода, када су потенцијале развоја града чиниле индустрија и трговина, у садашњем тренутку основу представља развој науке, технологије, терцијарног и квартарног сектора. Због тога се област градског центра и централне активности баве главним централним фунцијама града: размена роба и услуга,терцијарне делатности. o ЈАВНЕ СЛУЖБЕ Квалитет живота становништва мери се поред осталог и добром покривенишћу, доступношћу и опремљеношћу јавним службама - њиховим капацитетом, квалитетом и нивоом услуга за потребе задовољења свакодневних потреба локалног, градског становништва, на нивоу функционалног и гравитационог подручја Града. Равноправност свих корисника у односу на могућности коришћења сервиса јавних служби и прилагођавање мреже јавних служби стварним потребама корисника би " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 4
требло да се оствари одговарајућом просторном дистрибуцијом објеката, као и уједначавањем квалитета услуга. То треба да буде праћено прихватањем нових модела рада и омогућавањем укључења приватне иницијативе у домену појединих јавних служби. o ЗЕЛЕНИЛО Систем зеленила представља све зелене површине које се налазе на територији насеља, а које су по принципу равномерности и непрекидности повезане међу собом као и са ванградским зеленилом. Предуслов одрживог развоја градова је и планирање и организовање зеленог система које се заснива на еколошким принципима и интердисциплинарном приступу. Само на тај начин може се постићи хармонија између изграђене и неизграђене средине, односно склад живе и неживе природе и логички односи у слици и грађи предела. o РЕКРЕАЦИЈА И СПОРТ Урбана рекреација представља процес психо-физичког регенерисања човека у урбаној средини кроз: обнављање и побољшавање психо-физичке равнотеже у организму (одмор, регенерација), свестран развој личности (креативни, интелектуални), обогаћивање садржаја живљења (забава, разонода) и постизање пријатних осећаја и доживљаја у граду, као и једну од основних функција живљења у граду коју човек остварује упражњавањем рекреативних активности, коришћењем рекреативних садржаја и простора, и под повољним утицајима својстава тих простора у граду на њега као биолошко и психолошко биће. o СТАНОВАЊЕ Градски центар као најатрактивнији простор за развој различитих активности, у оквиру којих су лоциране најважније управне, административне и друге нестамбене функције, у великој мери задржава стамбени карактер. У складу са концепцијом развоја града која афирмише "центре" кроз комерцијализацију и повећање степена централитета тог простора, становање поред централних функција и јавних служби добија претежну функцију у односу на заступљеност централних активности. У том смислу, концепт развоја становања у оквиру ове зоне, предвиђа пре свега, унапређење постојеће стамбене структуре. Ово се пре свега односи на повећање капацитета физичке структуре, кроз квалитетну реконструкцију, доградњу и надоградњу објеката, и што је још најзначајније, на функционална унапређења. Тежња је да се становање (конкретно-породично становање) постепено измести из најуже градске зоне и замени профитабилним облицима становања и пословним садржајима, а потом и даља трансформише, у смислу промене урбане структуре,повећања степена изграђености чиме би се употпунио карактер зоне. На тај начин се у централној градској зони успоставља равнотежа становања и централних активности и повећава степен изграђености кроз: вишепородично и мешовито становање у градском центру. o РАЗВОЈ ПРОДУКЦИОНИХ ДЕЛАТНОСТИ На подручју обухваћеном Планом заступљене су делатности примарног (шумарство, пољопривреда), секундарног (индустрија, грађевинарство, производно занатство, складиштење роба), терцијарног (трговина, туризам, угоститељство, саобраћај и везе, стамбено-комуналне делатности, државна управа) и квартарног сектора (интелектуалне и агенцијске услуге). Секундарне делатности су лоциране у зонама широм територије Плана, највећи део се налази у широј зони центра града, близу реке Црни Тимок, затим на периферном делу у индустријској зони на Неготинском путу. Некада се индустријски и производни сектор највише формирао у централним деловима градова као и у близини железничке станице, што је случај са зајечарском индустријом. Међутим савремене тенденције модерних градова изискују исељења индустрије ван градске средине, при томе услед тешких периода транзиције велики број индустријских погона је у стечају и практично представљају у простору девастиране локалитете на градским атрактивним локацијама. Терцијарне делатности су присутне првенствено у централним деловима главног градског језгра Зајечара, као и дуж главних саобраћајних токова. Терцијарне делатности у друштвеном производу учествују у износу од 35.10%. O ЗОНЕ ЗА КОЈЕ СЕ ОБАВЕЗНО ИЗРАЂУЈУ ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Генерални Урбанистички план ће се спроводити кроз израду Планова Генералне регулације Града Зајечара. Планови Генералне регулације израђују се за целокупно грађевинско подручје Града Зајечара. Донета је Одлука о изради Планова Генералне регулације број 350-56 у Зајечару 18.12.2009.год. (Службени лист 22/2009). Према Одлуци о приступиће се изради Планова Генералне регулације и то за подручја: 3) План Генералне регулације Града Зајечар број 3 Центар Града. " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 5
5.2. ИЗВОД ИЗ РЕГИОНАЛНОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ ( Сл. гласник РС БР. 51/11) ОСНОВНА УПОРИШТА РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА Развој просторно-функционалне организације подручја по заједницама насеља оствариваће се децентрализацијом функције рада, појединих производних делатности, јавних служби и активности из регионалних, субрегионалних и општинских центара у центре заједнице села и већа насеља са општим или специфичним функцијама, ради рационализације управљања и организације јавних служби, квалитетнијег задовољавања потреба и ефикаснијег координирања активности локалних заједница, чиме се стварају услови и за останак и повратак становништва. Даљи развој регионалних центара засниваће се на обезбеђењу вишег квалитета урбаних функција регионалног значаја, а посебно привредних, јавно-социјалних, развојно управљачких, информационих, научно-истраживачких, културних и др. Са становишта планског развоја мреже насеља посебно је важна ограничена и контролисана изградња приградских насеља и насеобинских целина у коридорима јавних путева. ПЛАН РАЗМЕШТАЈА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ/ИНДУСТРИЈЕ Усмеравање размештаја будућих производних погона засниваће се на следећим критеријумима: уважавању позитивних трендова у размештају привреде, због уштеда у простору и екстерних економија; територијалне оптимизације производних фактора; друштвене и интерне ефикасности и степена задовољавања потреба и интереса; усаглашавању просторне структуре локационих фактора, тј. конкретних локалних захтева нових погона са условима терена; уважавању трошкова отварања радних места, трошкова заштите животне средине, инфраструктурног опремања земљишта, комуникација и др.; усклађивање развоја привредних активности ради коришћења изграђених фондова, смањења трошкова путовања запослених и експлоатационих трошкова локалитета; критеријуми еко-ефикасности у коришћењу локалитета и природних ресурса у планирању нових производних погона; примена и развој еколошки ефикасних технологија; постепено затварање еколошки ризичних погона или процеса; и критеријуми безбедности окружења и екосистема у случају акцидената и елементарних непогода. Површина потенцијалних индустријских зона и индустријских паркова на планском подручју износи око 276 ha. У оквиру ових зона у наредном средњерочном периоду предвиђа се запошљавање најмање 2.350-3.300 радника. Просечна површина предложених индустријских зона је 55,1 ha, са просечном густином запослености 12 радника/ ha. Табела III-10: Планиране индустријске зоне, индустријски паркови и бизнис инкубатор центри на Планском подручју (према подацима МЕРР, НИП и др.), 2009 Локација ИЗ и ИП у градовима/општинама Назив пројекта Назив пројекта Назив пројекта Назив пројекта Зајечар Уређивање индустријске зоне - 5,0 50-250 Зајечар "Бизнис инкубатор око 1.300, у центар Зајечар" реализацији Табела III-11: Планиране веће привредно-индустријске зоне на подручју Плана (без експлоатационих поља за која су одобрене концесије) Општ./град Зоне/локалитети Зоне/локалитети P(ha) Политика локације Зајечар Индустријска зона 5 Уређење зоне и Развој МСП ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ САОБРАЋАЈ План развоја путне инфраструктуре претпоставља подизање квантитета и квалитета путне мреже, применом следећих решења: 1) Повећање саобраћајне доступности подручја Просторног плана и подизање квалитета саобраћаја на државним путевима I реда: - побољшањем услова одвијања саобраћаја на мрежи путева I реда и побољшања услова живота у насељима изградњом обилазница Зајечара, Бора, Књажевца 2) Комплетирање мреже (реконструкција и изградња), модернизација, рехабилитација, и појачано одржавање на државним путевима II реда 3) Реконструкцијом и изградњом локалне путне мреже на око 525 km деоница у циљу повећања саобраћајне доступности и повезаности насеља међусобно " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 6
5.3. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДА ЗАЈЕЧАРА ( Сл. лист ГРАДА ЗАЈЕЧАРА БР. 15/2012) ВИЗИЈА И ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА Визија просторног развоја Зајечара је, у првом реду, да буде Град демографски обновљен и стабилан, економски и социјално развијенија, инфраструктурно опремљена и саобраћајно приступачна, очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа, квалитетне животне средине, и функционално интегрисана у окружење, уз јачање сарадње са суседним општинама у региону и стварање прекограничних веза са Бугарском. Остваривање ове визије подразумева одређивање следећих принципа развоја: одрживи развој као принцип свих активности у функционисању Града унапређење територијалне кохезије као резултат социо-економске уравнотежености развоја заштита, уређење и одрживо коришћење животне средине просторно-функционална интегрисаност и трансгранично повезивање са окружењем повећање конкурентности и ефикасности коришћењем сопствених потенцијала унапређење саобраћајне приступачности и инфраструктурне опремљености заштита природног и културног наслеђа, развој културног и локалног идентитета као резултат територијалне препознатљивости принцип јавно-приватног партнерства принцип веће транспарентности у доношењу одлука и учешће јавности у одлучивању заштита јавног интереса, јавних добара и добара у општој употреби КОНЦЕПТ РАЗВОЈА СТАНОВНИШТВА Стратешко опредељење будућег локалног развоја је ревитализација становништва на подручју целог Града. Основне претпоставке за демографску ревитализацију у наредном периоду су интензивирање инвестиционе активности у подручју Града Зајечара, ослањањем на регионалну развојну стратегију која значи стратешко опредељење за развој Градова центара региона (као што је Зајечар) и сеоских пограничних подручја. Реализација ових претпоставки омогућиле би утицај и на демографска кретања, јер би се створили услови за: повећање природног прираштаја на ниво који је био између 1971. и 1981. године заустављање одлива становништва, односно свођење миграционог салда на 0 и повратак становништва (око 1.000 лица или 100 лица годишње) које живи и ради у другим центрима Србије и шире планска улагања у Град Зајечар која је захваћена депопулацијом (природном и механичком одсељавањем већим него досељавањем), како би се зауставио (и преокренуо) негативан тренд и повећао број становника подизањем нивоа квалитета живота на планском подручју, кроз отварање радних места, побољшања доступности образовним, здравственим, социјалним и културним садржајима, као и унапређењем комуналних и стамбених услова боље коришћење изграђеног стамбеног фонда на великом делу сеоских подручја захваћеним депопулацијом усклађивање мреже средњошколских установа са потребама нове привредне структуре и нових информационих технологија (информатика, пољопривреда еко производња, МСП предузетништво и менаџмент, туризам еко услуге, шумарство животна средина и др.) развој стручних установа и сарадња са институцијама из окружења у складу са захтевом модернизације и специјализације привредне структуре (сточарство, воћарство, повртарство и др.). ГРАД ЗAЈЕЧАР- ГРАДСКИ ЦЕНТАР Град Зајечар је специфичан због урбане агломерације у чији састав улазе периурбана насеља која треба да представљају места повезивања урбаног са руралним делом Града. Функционалне везе са насељима ближег окружења (периурбани прстен) Зајечар ће остваривати директно или преко секундарних центара: Грљана, Звездана и Великог Извора, а у руралном делу Града функције центара заједнице насеља развиће Салаш (варош и село), Гамзиград и Рготина. Градски центар треба да обезбеди широку и разноврсну понуду видова становања, јавних служби, услуга и производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну средину. Пројекција становништва за градски центар: 1991 39 219/ 2002 39 491/ 2010 38 600/ 2015 37 955/ 2020 37 331/ 2025 36 868/ 2030 36 272 Густина насељености: површина КО 51,00 km 2 ; густина 774,3 стан/km 2 " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 7
Јавни садржаји: За градски центар ће се Генералним планом преиспитати постојећи капацитети јавних служби и у складу са будућим потребама планирати нови капацитети или садржаји. Размештај индустрије Града Зајечара: Основна концепција просторног размештаја индуструје Зајечара и МСП на подручју Града јесте рационалније и ефикасније прихватљиво коришћење грађевинског земљишта у постојећим индустријским зонама и локалитетима, нарочито у општинском центру и његовој рубној зони; децентрализација привредног развоја формирањем нових зона/локалитета задовољавајуће уређености/опремљености техничком инфраструктуром (од минималне до потпуне опремљености) за смештај МСП у складу са локационо-развојним потенцијалом простора, ограничењима расположивих ресурса воде и интересима локалне заједнице и повећање саобраћајне и комуникацијске доступности постојећих и планираних локација, не само у општинском центру, већ и у другим насељима Града, обезбеђењем квалитетних веза са мрежом државних путева. Туризам: Град се опредељује за: културни туризам, здравствени туризам -(wellness), конгресни са пословним и транзитним туризмом, спортско-рекреативни са омладинским туризмом, сеоски туризам, излетнички туризам. Снабдевање водом: Снабдевање водом територије Града Зајечара се планира на функционалан и најрационалнији начин. Најпре се водовод развија као аутониман Зајечарски субсистем, који се ослања на властита, адекватно заштићена изворишта, која се користе до еколошки одрживих граница: Грлишку акумулацију (око 100 L/s), алувион крај Тимока капацитета око 50 L/s, и извориште Тупижница, променљивог капацитета 20 50 L/s. Из њега се снабдевају град Зајечар и околна насеља. На територији града постоје 42 артерске чесме које се највећим делом користе као вода за пиће а такође, неки производни погони користе у свом производном процесу (Пивара, Млекара итд.). 6. АНАЛИЗА И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 6.1. АНАЛИЗА ПОДРУЧЈА ЛОКАЦИЈЕ Град Зајечар административи центар општине и Зајечарског округа. Ово значи да има све функције од локалног, градског до регионалног нивоа. Само подручје ПГР Центар, је централни део града Зајечара. Обухвата строги центар града са непосредним окружењем и брдом Краљевица. Северна граница плана је река Црни Тимок, западну границу чини државни пут II а реда бр. 169 (Шљиварски пут), источну улица Милоша Обилића, док јужна граница обухвата брдо Краљевицу. У обухвату плана је строги центар Зајечара који заузима простор ограничен железничком пругом попут потковице са источне, јужне и западне стране. Унутар потковице су и све централне градске функције и то је најгушће и најинтензивније изграђен градски простор. Ободни делови плана, су слабије изграђене и насељене површине, али површине са значајним саобраћајним коридорима, постојећим и планираним. Управо саобраћајни коридори чине једну од одредница у формирању простора и везу са суседним општинама, другим центрима али и са суседном Бугарском која је од центра Зајечара на 11 km. Најзначајнији путни правац је правац Зајечар Параћин (око 90 km) који повезује град Зајечар са коридором X. Значајни правци су и преко Неготина и Кладова ка ђердапској магистрали, и правац према Нишу преко Књажевца. Закључак је да је подручје које разматра овај план, строги центар у административном, привредном и културном погледу допуњен простором меморијалног парка Караљевица, својеврсног историјског, спортског и еколошког амбијента. 6.2. НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА У ГРАНИЦАМА ПЛАНА Грађевинско земљиште Укупна површина Плана је око 729 ha. Око 260 ha је део Краљевице, од чега је око 50 ha уређено и изграђено за спорт и рекреацију. Осталих 458 ha је изграђено урбано градско подручје. " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 8
Управо на ове две површине се може и извршити основна подела на урбанистичке зоне. Северна зона градско подручје и јужна зона Краљевица. Северна зона - Градски део плана има све елементе урбано-историјског развоја градског подручја. Најуже градско језгро, које је историјски и најстарије, обухвата блокове дуж улица Светозара Марковића и Николе Пашића, као и излазне правце из града. Готово све централне јавне градске функције се налазе у овој зони. Карактеристика урбаног ткива је велика изграђеност. Парцеле су мале, са уским фронтовима, често неправилног облика. Објекти различитог бонитета, приземни или са једним спратом, претежно на регулацији. Удаљавањем од најужег градског језгра, величина парцела се незнатно увећава, такође и ширина фронта. Наилази се на блокове са плански спроведеном парцелацијом, али и на оне са парцелама унутар блока без приступа саобраћајној површини. Спратност објеката се повећава од приземних до објеката високе спратности и до П+10. Поред јавних објеката и објеката услужних делатности (терцијарног сектора), становање је претежна намена простора од Краљевице до реке црни Тимок. Становање је градског урбаног типа са свим типовима становања: породично и вишепородично; у затвореном и отвореном блоку, са објектима у низу, прекинутом низу и слободностојећим. Заузетост пацела је претежно преко 50%. Проблем паркирања је евидентан. Стање слободних и зелених површина је на позитивном нивоу, што значи да се оне одржавају (нешто слабије у блоковима вишепородичног становања) са уређеним партерима и високим растињем. Услужне делатности су проткане уз становање и јавне функције у самом централном језгру и дуж фрекфентнијих саобраћајница. Нешто мањи обим услужних делатности се јавља по ободним деловима плана. Производно привредне делатности су лоциране у северном делу плана, уз реку црни Тимок и у близин железничке станице. Производне делатности су само делимично активне, делимично са промењеним делатностима у услуге, а једним делом и потпуно неактивне са руинираним објектима и запуштеним просторима. Јужна зона поред Крађевице обухвата и, са западне стране део стамбеног дела насеља уз шљиварски пут, а са источне стране болнички комплекс. Сама Краљевица је меморијални парк, спортско рекреативног и излетничког карактера. Постојећи спортски садржаји у северном делу Краљевице (хиподром, терени, стадион, базен, вашариште, скијалиште) су уређени и одржавају се. Рекреативно излетнички део Краљевице, односно шумски део, се не одржава, постојећи путеви су у лошем стању, објекти се не користе и запуштени су. Саобраћај и примарни саобраћајни правци су значајни за повезивање простора плана са даљим коридорима и центрима, али и за доступност свих функција центра корисницима целе територије града и округа. Државни пут I-б реда број 35 пружа се долином Белог Тимока по нижим обронцима брда Краљевице. Државни пут се у границама планског подручја налази на деоници 03516 имеђу чвора 3516 Зајечар (Вршка Чука) код km 116+856 (денивелисана раскрсница на укрштају са државним путем I-б реда број 36) и чвора 3517 Вратарница код km 129+284 у дужини од око 963 m, тј од km 117+807 до km 118+770. Државни пут је на траси градске саобраћајнице улица Грљански пут. Државни пут I-б реда број 36 због положаја и самог облика границе плана у планско подручје улази са две деонице, западна и истична деоница. Западна деоница се односи на део деонице 03611 и 03512, између чворова 3610 Звездан код km 79+065, 3611 Лубница код km 82+365 (површинска раскрсница на прикључку државног пута II-б реда број 395) и 3612 Зајечар (Шљивар) код km 83+712 (површинска раскрсница на прикључку државног пута II-а реда број 169) у дужини од око 2516 m, тј од km 81+133 до km 83+649. Источна деоница се односи на деоницу 03614 државног пута између чвора 3516 Зајечар (Вршка Чука) код km 86+410 (денивелисане раскрснице на укрштају са " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 9
државним путем I-а реда број 36) и чвора 3613 граница СРБ/БУГ (Вршка Чука) код km 96+397 у дужини од око 1798 m, тј од km 86+942 до km 88+740. Укупна дужина деонице државног пута у обухвату плана износи око 4314 m. Државни пут је на правцу градских саобраћајница улица Арчибалда Рајса и Николе Пашића, западна деоница, и Вршка Чука улице, источна деоница. Државни пут II-а реда број 169 у планском подручју је на деоници 16902, између чворова 3612 Зајечар (Шљивар) код km 56+394 и 16901 Бучје код km 91+827 у укупној дужини од око 2159 m тј од km 58+071 до km 60+230. Државни пут је на правцу улице Шљиварски пут. Државни пут II-б реда број 395 у планском подручју је на деоници 39501, између чворова 3611 Лубница код km 0+000 и 39102 Бучје код km 28+838 у укупној дужини од око 921 m тј од km 0+000 до km 0+921. Државни пут је на правцу улице Лубнички пут. Пруга (Ниш) Црвени Крст-Зајечар-Прахово Пристаниште у границама плана је и деоница пруге (Ниш) Црвени Крст-Зајечар-Прахово Пристаниште. Пруга је једноколосечна, нееликтрицифирана. У границама плана је и деоница бивше пруге узаног колосека Параћин-Зајечар. Поред наведених саобраћајница од значајнијих капацитета градске уличне мреже је и улица које представља део средњег саобраћајног прстена тј ул. Војничка са планираним продужењем исте по планираној траси, која ће се утврдити разрадом у каснијој фази израде плана, до улице Арчибалда Рајса. Цело подручје плана је инфраструктурно опремљено, на нивоу просторне целине на задовољавајућем нивоу, али непходне су значајне планске интрвенције на нивоу појединих локација и нивоу блока. 6.3. ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА И ПРОБЛЕМИ Природна и антропогена ограничења су основни фактори даљег развоја овог простора који је 90% већ изграђен. Не смеју се занемарити и социолошки, економски, историјски и други утицају на начин и тенденције коришћења подручја центра Зајечара и Краљевице. У првом реду природна ограничења су река црни Тимок и брдо Краљевица, као просторна ограничења за ширење централног дела Зајечара. Поред ових просторних баријера, постоје проблеми плављења од изливања црног и белог Тимока, који су углавном решени регулацијама речних корита и изградњом система објеката за одбрану од поплава. Такође и проблем одвођења атмосферских вода је решен системом канала који ове воде одводе у речна корита. На подручју плана нису изражени процеси ерозије и клизишта. Северни део плана је раван без већих нагиба терена. Јужни део плана, односно Краљевица је са изражајнијом конфигурацијом терена, тако да су могуће појаве клизишта уколико би дошло до интензивнијег крчења шуме. Антропогени утицаји су свако деловање човека у простору. У случају ПГР Центар ограничења и проблеми су настали управо просторним ширењем градског центра, који се временом, повећањем броја становника, повећањем потребе за јавним и услужним објектима и стамбеним простором, проширио до некада ранијим плановима планиране преиферије и обода града. Из тог разлога у самом центру града је део некадашње индустријске зоне. Затим, железничка пруга која уоквирује центар са железничком станицом и великим бројем колосека. Железничка станица са индустријом с друге стране, је непремостива баријера ка црном Тимоку. Сама пруга кроз густо изграђено урбано ткиво ствара низ проблема, од еколошких до безбедносних, јер не постоји довољан број пружних прелаза, а још мање их је безбедних. " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 10
Делови индустријске зоне се налазе непосредно уз стамбена насеља без заштитних зона зеленила. Проблем пропалих предузећа је велики, јер су њихови објекти оронули, простори се не одржавају, што чини потпуно деградиран амбијент. Саобраћајна матрица је неправилна, што је последица уситњавања парцела и грађења простора од центара и од главних праваца ка споља, односно ка ободу. Мали број пружних прелаза, мали број мостова преко река и улазак теретног саораћаја у град су највећи проблеми у саобраћају. Све јавне функције у центру града, на јако малом прстору, довеле су и до велике концентрације услужних делатноси, недостатка паркинг простра, недостатка уређених зелених површина и саобраћајне гужве. Проблем паркирања као и парковских површина (свих нивоа, од блоковског парка до градског парка) су проблем северног дела плана. Начин изградње и парцелацје парцела стамбених објеката је довео до тога да у великом проценту нема простора за паркирање на парцели. Ако се посматра северна зона плана, тешко се уочава простор за нову изградњу. Преко 90% парцела је изграђено. Највећи број парцела је парцелисан на јако мале парцеле. Ово отвара проблем урбане реконструкције на нивоу целине, потеза или блока. Претежно се наведени проблеми и ограничења односе на северни део плана, управо онај део који је под утицајем антропогених активности. Јужни део плана је са знатно мање створених проблема. Међутим, управо та разлика између изграђеног, урбаног простора и неизграђеног подручја Краљевице отвара одређене потенцијале за развој и функционално и физичко повезивање и допуњавање. Сви наведени проблеми и ограничења се могу закључно подвести под неколико основних оцена: да постоје релативно повољни природни услови за будући развој, ограничања се односе на просторно ширење грађевинског подручја с једне стране ограничење су брдо Краљевица и река црни Тимок, а са друге постојећа изграђеност. да нису у већој мери изражени процеси плављења, ерозије и клизања земљишта. да су постојеће саобраћајне везе са центрима у окружењу повољне, али да је секундарна саобраћајна мрежа недовољно изграђена да постоје проблеми и претње у очувању и заштити животне средине и природе постојећом и планираном урбанизацијом подручја посебно привредним објектима постоје значајни конфликти у основним правцима развоја привредно индустријски и централно - стабени. 7. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ Циљ анализе постојећег стања и кретања становништва на подручју урбанистичког плана јесте да се сагледају основне тенденције и процеси у просторном организовању, односно размештају становништва. За потребе израде Просторног плана територије града Зајечара (2012) урађена је демографска анализа и прогноза. Ови подаци су коришћени и за израду Генералног урбанистичког града Зајечара (2012). На основу ових података и података из пописа становништва 2011.г., изведене су анализе за подручје сва три ПГР. Укупан број становника у у последњих пола века имао периоде умереног раста на подручју града (1948-1961) и интензивнијег раста (1971-2002) и умереног пада (2002-2011). На подручју ПГР Центар живи 26209 становника у 9297 домаћинстава. ПГР Центар обухвата површинуод 7,3km 2 (729,03 ha). Укупан број становника у 2011. години за подручје ПГР Центар износио је 26716 што даје густину од 3721 становникана по km 2. Ово нам указује на значајну површину изграђеног земљишта за становноштво које живи у обухвату плана. Просечна старост становништва износи 42,9 година. " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 11
Демографска прогноза На основу података из пописа обављеног 2011. г. и анализом пописаних појава можемо планирати укупан број становништва у наредном периоду, као и његову структуру (старосну, полну, економску...). Према анализама добијен је статистички податак о садашњем броју становника. На подручју ПГР Центар живи 26209 становника у 9297 домаћинстава. У даљем тексту дат је табеларни приказ пројектованог броја становника урађен по аритметичкој методи за подручја сва три ПГР (ПГР бр.1 Север и северозапад Града Зајечара; ПГР бр.2 Североисток, исток, југ и југозапад Града Зајечара и ПГР бр. 3 Центар Града Зајечара). Као полазни податак коришћен је попис 2011. и подаци из демографске прогнозе за ГУП Зајечара. Запажа се одступање, односно мањи број становика у односу на прогнозе ГУП Зајечар. Мањи број становника и домаћинстава је приостекао због умереног пада броја становника у периоду пописа 2002. г. и 2011. г. Према аритметичкој методи годишњи пораст становништва (Ṝ) представља разлику између два пописна периода - Р2 и Р1 (нпр. 2011 и 2002) подељену са бројем година - t између два пописа:, и различит је за свако насеље: Зајечер - 120,5; Звездан -6,6; Грљан -41,8; Велики Извор -25,9. Негативни годишњи пораст становништва говори о умереном до убрзаном смањењу броја становника. Највеће опадање је у Зајечару, где је и најмања просечна величина домаћинства 2,8 члана. На основу годишњег пораста становништва (Ṝ) израчунава се број становника за наредни период према формули:, односно: Подручја сва три ПГР обухватају следеће катастарске општине: КО Зајечар и делове КО Велики Извор (око 35% становништва је у оквиру ПГР 2), КО Грљан (око 7% становништва је у оквиру ПГР 2), КО Звездан (око 8% становништва је у оквиру ПГР 1). Табела 2. Процентуално учешће броја становника у ПГР 1,2 и 3 од укупног броја становника насеља по КО назив плана Зајечар (%) Звездан (%) Грљан (%) Велики Извор (%) ПГР 1 - Север и северозапад 23 8 ПГР 2 - Североисток, исток, југ и југозапад 7 7 35 ПГР 3 - Центар 70 Табела 3.- Кретање броја домаћинстава и становника - Аритметичка метода са просечним апсолутним годишњим порастом становништва за свако насеље појединачно. назив плана ПГР 1 Север... ПГР 2 Југ... ПГР 3 Центар КО број домаћинстава број становника 2002. 2011. 2017. 2030. 2002. 2011. 2017. 2030 КО Зајечар 3159 3091 3055 2975 9083 8778 8612 8251 КО Звездан 43 41 40 38 134 128 125 118 укупно 3202 3133 3095 3014 9217 8906 8737 8369 КО Зајечар 961 941 930 906 2764 2672 2621 2511 КО Грљан 62 53 48 38 199 167 149 111 КО В. Извор 264 268 270 274 939 840 785 667 укупно 1287 1262 1248 1218 3903 3678 3555 3289 КО Зајечар 9613 9409 9297 9056 27644 26716 26209 25112 укупно сва три ПГР 14102 13803 13640 13287 40763 39299 38501 36771 " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 12
Табела 4.- Преглед кретања густина насељености по ПГР - Аритметичка метода назив плана Површина (km 2 ) бр. становника густина (стан/ km 2 ) бр. становника густина (стан/ km 2 ) бр. становника густина (стан/ km 2 ) бр. становника ПГР 1 Север... ПГР 2 Југ... ПГР 3 Центар км 2 2002 2011 2017 2030 густина (стан/ km 2 ) 12.4 9217 743.31 8906 718.23 8737 704.60 8369 674.92 21.89 3903 178.30 3678 168.02 3555 162.40 3289 150.25 7.18 27644 3850.14 26716 3720.89 26209 3650.28 25112 3497.49 укупно 41.47 40764 982.98 39300 947.67 38501 928.41 36770 886.67 Густина насељености за територију сваког ПГР опада због очекиваног смањења броја становника. Промене у густини насељености одсликава очекивана кретања броја становништва, као резултат биолошког имиграционог кретања становништва (расељавања сеоског становништва и смањење насељавања централне градске зоне). Табела 5: Преглед броја становника по добним групама - Аритметичка метода КО година Укупно Старост 0 4 5 9 10 14 15 19 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 2002. 39491 1599 1932 2151 2583 2732 2724 2608 2527 3041 Зајечар 2011. 38165 1528 1700 1750 2096 2230 2403 2611 2735 2575 2030. 35875 1405 1299 1057 1255 1363 1849 2616 3094 1770 ПГР1 23% 8251 323 299 243 289 313 425 602 712 407 ПГР2 7% 2511 98 91 74 88 95 129 183 217 124 ПГР3 70% 25112 984 909 740 878 954 1294 1831 2166 1239 2002. 1675 55 77 73 103 94 96 102 103 126 Звездан 2011. 1602 49 66 59 83 76 92 93 96 97 2030. 1476 39 47 35 48 45 85 77 84 47 у ПГР 1 8% 118 3 4 3 4 4 7 6 7 4 2002. 2684 107 131 129 153 121 139 155 155 176 Велики 2011. 2399 65 108 105 132 109 134 128 126 168 Извор 2030. 1907-8 68 64 96 88 125 81 76 154 у ПГР 2 35% 667-3 24 22 34 31 44 28 27 54 2002. 2839 108 125 152 166 162 165 137 169 191 Грљан 2011. 2379 103 108 98 105 129 148 145 125 113 2030. 1584 94 79 5 0 72 119 159 49-22 у ПГР 2 7% 111 7 6 0 0 5 8 11 3-2 " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 13
Табела 5-1: Преглед броја становника по добним групама - Аритметичка метода 45 49 50 54 55 59 60 64 Старост 65 69 70 74 75 79 80 84 + 85 Пунолетнo становни. год. КО 3505 3721 2313 2163 2022 1676 1183 722 289 32337 2002. 2574 2896 3295 3310 1987 1774 1429 849 423 31922 2011. Зајечар 966 1471 4991 5291 1927 1943 1854 1068 654 31205 2030. 222 338 1148 1217 443 447 426 246 151 7177 23% ПГР1 68 103 349 370 135 136 130 75 46 2184 7% ПГР2 676 1030 3494 3704 1349 1360 1298 748 458 21844 70% ПГР3 150 134 101 116 110 89 80 63 3 1407 2002. 107 147 153 130 86 99 94 38 37 1379 2011. Звездан 33 169 243 154 45 116 118-5 96 1331 2030. 3 14 19 12 4 9 9 0 8 106 8% у ПГР 1 209 202 188 195 180 172 148 110 14 2227 2002. Велики 148 186 205 204 175 142 127 91 46 2030 2011. Извор 43 158 234 220 166 90 91 58 101 1690 2030. 15 55 82 77 58 32 32 20 35 591 35% у ПГР 2 230 187 200 196 221 157 150 107 16 2359 2002. 162 178 196 185 174 151 146 68 45 2003 2011. Грљан 45 162 189 166 93 141 139 1 95 1388 2030. 3 11 13 12 6 10 10 0 7 97 7% у ПГР 2 Табела 6: Прогноза броја становника по добним групама за 2030.г. збирно по плановима назив Старост КО Укупно плана 0 4 5 9 10 14 15 19 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 ПГР 1 Север... ПГР 2 Југ... ПГР 3 Центар Зајечар 8251 323 299 243 289 313 425 602 712 407 Звездан 118 3 4 3 4 4 7 6 7 4 укупно 8369 326 303 246 292 317 432 608 718 411 Зајечар 2511 98 91 74 88 95 129 183 217 124 В.Извор 667-3 24 22 34 31 44 28 27 54 Грљан 111 7 6 0 0 5 8 11 3-2 укупно 3289 102 120 97 121 131 182 223 247 176 Зајечар 25112 984 909 740 878 954 1294 1831 2166 1239 Табела 6-1: Прогноза броја становника по добним групама за 2030.г. збирно по плановима и деловима насеља Старост назив КО 45 49 50 54 55 59 60 64 65 69 70 74 75 79 80 84 +85 плана 222 338 1148 1217 443 447 426 246 151 Зајечар 3 14 19 12 4 9 9 0 8 Звездан 225 352 1167 1229 447 456 436 245 158 укупно 68 103 349 370 135 136 130 75 46 Зајечар 15 55 82 77 58 32 32 20 35 В.Извор 3 11 13 12 6 10 10 0 7 Грљан 86 170 445 459 200 177 171 95 88 укупно 676 1030 3494 3704 1349 1360 1298 748 458 Зајечар ПГР 1 Север... ПГР 2 Југ... ПГР 3 Центар " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 14
До података датих у претходним табелама дошло се анализом кретања бројних појава и њихових трендова, као и очекивања у наредном периоду. Становништво Зајечара у последњој деценији бележи умерено опадање. Према попису из 2002. године, забележено је 40763 становникa, док је према попису из 2011. године тај смањен на 39299. Према демографској анализи евидентирано је да густина насељености за територију сва три ПГР опада због очекиваног смањена броја становника. Промене у густини насељености по катастарским општинама одсликава очекивана кретања броја становништва, као резултат биолошког и миграционог кретања становништва. Смањење броја становника у читавом периоду до 2030. године последица је благог опадања наталитета, који ће и у наредном периоду задржати наведене трендове, али са нешто већом стопом промена него у периоду 1981-2002. година. До краја планског периода, односно 2030. године, треба очекивати благо опадање броја домаћинстава на 13287, како због смањења броја становника тако и због даљег раслојавања породица и миграцијама према другим центрима. Статистичким прогнозама које дају константно опадање свих демографских параметара, супротстављена су планска решења која за циљ имају рехабилитацију у првом реду привреде Зајечара, и у оквиру Планова генералне регулације али и на подручју целе општине. Паралелно са привредним развојем, развој комуникација и веза, сврих врста услуга али и јавног сектора има за основни циљ подизање стандарда живота и постепено мењање демографских тенденција. Управо из тог разлога планиране су урбанистичке развојне мере које су почетни основ за развој осталих фактора и чинилаца простора и друштва. Планирано грађевинско подручје је проистекло из досадашњег просторног развоја, као и на основу анализа за плански период до 2030. године урађених у током израде нацрта Плана. Увећање грађевинског подручја евидентирано је у односу на постојеће стање у деловима рубних зона подручја, плански дефинисано као заокружене целине стамбених зона и зона ретке градње. На тај начин се пружа могућност различитих облика становања, према посебним просторним и функционалним карактеристикама локација у оквиру насеља. У оквиру планираног грађевинског подручја налазе се и површине планиране за развој индустријских зона, односно радних, производних, пословних и услужних делатности. Њиховим развојем би се омогућио привредни раст, развој приватног предузетништва, већа запосленост, развој мањих и већих производно услужних објеката. Поред стамбених и индустријских, грађевинско подручје се увећава и на рачун површина предвиђених за развој туристичких зона. Туризам би у перспективи требало да буде много значајнија привредна грана. Планом се дефинишу површине за развој саобраћајне инфраструктуре, што за циљ има побољшање просторне организације насеља, инфраструктурно опремање, ефикаснију повезаност која омогућава равномерни регионални и просторни развој планског подручја, ефикасније повезивање градских зона унутар грађевинског подручја и трасирање планираних обилазних праваца. Развој и унапређење површина јавних намена се односи на побољшање услова коришћења и приступачности садржаја, у складу са потребама грађана. Заштита животне средине и културних добара је једно од решења које пружа План, у смислу заштите простора у границама прихватљивости, а са циљем спречавања угрожавања животне средине и здравља људи, као и заштиту, презентацију, интерпретацију и промоцију природног и културно-историјског наслеђа, уз контролисану и селективну економску валоризацију природних, споменичких и других културних вредности (културних и спортских манифестација, обичаја, светковина и сл.). " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 15
8. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Општи развојни циљеви функционисања центра града и централних функција, дефинисани су Генералним планом: - унапређење и развој постојећег система централних активности: дефинисање развоја постојећег система центара, у односу на тренутни степен развијености градске урбане структуре и могућности његовог даљег развоја у већ развијеном грађевинском подручју; - дефинисање јавног интереса у сектору градских централних активности и предлог механизама контроле и управљања развојем система централних активности, како би се умањили негативни ефекати логике тржишта на урбану средину, задовољиле потребе становништва и остварио јавни инетерес. Управљање развојем система градских центара у граду треба да омогући: - обезбеђење услова за реализацију и заштиту јавног интереса у домену дефинисаних друштвено-социјалних стандарда задовољења заједничких потреба грађана; - обезбеђење ефикасног развоја терцијарног сектора (пословања и комерцијалних делатности) а у складу са потребама грађана, јавним и оптшим вредностима локалне заједнице. Организациони модел градских центара и централних активности треба да обезбеди: - организацију и просторну дистрибуцију централних активности у складу са структуром потреба локалног становништва, усмеравајући: - концентрацију централних активности; - дисперзију централних активности свакодневних и периодичних потреба; - организациону усклађеност централних функција са осталим градским функцијама (принцип ненарушавања квалитета одвијања осталих активности). - развој система градских центара у складу са расположивим просторним и организационим потенцијалима за развој саобраћаја и инфраструктуре, што треба да омогући: - повезаност и приступачност централним активностима; - квалитет животне средине у зонама великог степена концентације централних активности; - повећање привлачности градских центара у складу са јавним вредностима и интересима кроз: - развој централних активности у зонама од културно-историјског и амбијенталног значаја, уз поштовање културно-историјских, амбијенталних и естетских вредности јавних градских простора; - стварање и развијање амбијенталног и естетског идентитета нових централних зона. - успостављање управљачких механизама развоја градске урбане структуре путем: - обезбеђивања могућности за развој централних активности са циљем бржег обрта капитала терцијарног сектора у граду; - усмеравање тржишне логике развоја терцијарног сектора ка мање развијеним градским зонама; - подизање квалитета уређења и опремања централног језгра, успостављањем оптималне концентрације и организације централних активности. На основу општих циљева дефинисаних ГУП-ом, постављају се основни циљеви за просторну организацију и уређење: Подизање квалитета живота уређењем и изградњом простора и инфраструктурном опремљеношћу и повећањем квалитета животне средине, " И Н Ф О П Л А Н " Д. О. О. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 16