О изменама наставног плана у гимназијама Завод за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ) формирао је комисију која је добила рок да до краја децембра изради Предлог измена наставног плана у гимназијама. Комисија има 17 чланова, по два математичара и професора српског језика и књижевности са факултета, a остали наставни предмети имају по једног ''заступника''. Ја сам једини физичар и једини професор гимназије, остали су или директори гимназија, или универзитетски професори, или стручњаци из самог ЗУОВ, или су на високим положајима у министарствима. Одлуке се доносе простом већином гласова. На првом састанку смо добили предлоге планова који би требало да буду само смернице, не обавезују нас и можемо их мењати. Досадашњи рад наше комисије показује да ће тај претходни, необавезујући предлог бити и усвојен са незнатним променама (свакако небитним за позицију физике у природно-математичкој гимназији): наша комисија је већ усвојила (са једним, мојим, гласом против) планове за први, други и трећи разред, па верујем да ће исто бити и са четвртим разредом. Иначе, ''необавезујући'' предлог планова припремила је нека претходна 9-члана комисија у којој су била и 3 члана садашње комисије. Од тих 9 чланова, чак 4 су били математичари и 3 филозофи, био је и један гимназијски професор физике. Основне измене у Наставним плановима гимназија Предлажу се значајне новине, по први пут се у српским гимназијама уводе изборни предмети: Први разред гимназије биће исти за све ученике, сви предвиђени предмети су обавезни (осим грађанског васпитања и верске наставе, који су обавезни изборни предмети током све 4 године, са једним часом недељно и то нећу даље спомињати); У другом разреду ученици бирају друштвени или природно-математички смер. У оквиру сваког смера сви наставни предмети су обавезни; У трећем разреду ученици имају по 26 часова у обавезном делу и по 4 у изборном. У природно-математичком смеру постоје две могућности избора, назваћу их гранама: у једној грани доминантни предмети су математика, програмирање и физика, а у другој хемија и биологија. Идеја је да прва грана припрема ученике који се опредљују за техничке факултете, математику, физику, а друга за медицину, фармацију, стоматологију, биологију, хемију... У четвртом разреду ученици имају по 22 часа обавезних предмета и по 8 часова изборних. Изборни су сврстани у по неколико блокова, ученици бирају један од њих. На наредној страни су табеле у којима се види како су распоређени часови природноматематичких предмета (математике, информатике, физике, хемије, биологије и географије) у садашњој и будућој гимназији природно-математичког смера (расподела часова осталих предмета је у реду, мислим да њу не би требало мењати).
садашње стање 1. разред 2. разред 3. разред 4. разред укупно математика 4 5 5 4 18 информатика 2 2 2 2 8 физика 2 3 3 4+1(астрономија) 13 хемија 2 3 3 2 10 биологија 2 2 3 3 10 географија 2 2 2 6 Напомене: 1 час физике у 4. разреду обавезно је астрономија; информатика је имала нешто мање од по 2 часа годишње јер је рађена у блоковима са око 60 часова годишње. према новом предлогу: обавезни део 1. разред 2. разред 3. разред 4. разред укупно математика 4 5 5 4 18 информатика 2 2 4 физика 2 2 2 2 8 хемија 2 2 2 2 8 биологија 2 2 2 2 8 географија 2 2 2 6 изборни део за математичко-физичко-техничку грану трећи разред програмирање 2 физика 2 четврти разред 1. блок 2. блок 3. блок физика 2 физика 2 физика 2 програмирање 2 дискретна математ. 2 дискретна математ. 2 базе података 2 нумеричка математ. 2 нумеричка математ. 2 дизајнирање WEB 2 астрономија 1 нацртна геометрија 2 филозофија прир. наука 1
изборни део за хемијско-биолошку грану трећи разред хемија 2 биологија 2 четврти разред 1. блок 2. блок 3. блок хемија 2 хемија 2 хемија 2 биологија 2 биологија 2 биологија 2 латински језик 2 физика 2 физика 2 екологија 1 екологија 1 географија 2 филозофија прир. наука 1 филозофија прир. наука 1 Лако је уочљиво: математика не само да није изгубила ниједан час, него је још добила у изборном делу; информатика је изгубила 4 часа у обавезном делу, добила је часове у једној изборној грани (има мање часова него до сада, али предлагачи кажу да ће информатика бити заступљена у свим наставним предметима) географија није изгубила ниједан час у обавезном делу, добила је 2 часа у једном изборном блоку; хемија и биологија су изгубиле по 2 часа у обавезном делу, али су добиле по 4 часа у једној изборној грани; физика је изгубила 4+1 обавезних часова; у једној грани је добила 4 изборна часа, али је у другој грани добила само још по 2 или ниједан час. Дакле, физика је једини стручни предмет који ни са једним избором неће имати више часова него до сада! Посебно брине место физике у једној изборној грани: ученици који се определе за хемију и биологију имаће у првом, другом и трећем разреду само по 2 часа физике; у четвртом разреду неки ће имати 2 часа физике, а неки 4. Они који изаберу да имају само 2, имаће у гиманзији природно-математичког смера онолико часова физике (8) колико сада имају ученици на друштвеном смеру! Проблем је и код оних који изаберу да имају 4 часа. Јер, најважнија знања ученици стичу у прва три разреда гимназије, тада се највише и може утицати на њихова интересовања. У четвртом разреду они мало раде школске програме, размишљају о факултету и припремају се за упис, па и ако буду имали 4 часа физике недељно неће имати довољно користи од њих. Ученици са овог смера неће имати ни адекватно предзнање, а ни интересовање за упис на Физички факултет. Неће имати ни довољно предзнање за упис на медицину, па и хемију и биологију...
Питање је и како ће изгледати настава физике у реформисаним гимназијама. Циљеви реформе требало би, између осталог, да буду и растерећење ученика и стицање функционалног знања. Мени се чини да са оваквим планом у физици то неће бити могуће. Наиме, и сада је већини гимназијалаца физика тешка, најчешће ''бубају'' теорију па не воле физику, долазе на факултете са слабим предзнањем... Више је разлога за то, али један је и тај што су програми физике преоптерећени, па због недостатка времена наставници не стижу да обнављају градиво и вежбају са ученицима, мало се раде експерименти (чак и они за које није потребна посебна опрема), мало се користе рачунари... Ако би се програмски садржаји смањили за 20-ак %, са садашњим фондом часова могло би се боље радити, било би више времена за вежбање па би се, кроз разне примере из праксе и огледе, ученици усмеравали и навикавали да мисле и примењују знање, физика би им била интересантнија... У математичко-техничком смеру скраћење програма ће бити остварљиво. Али, да би се квалитетно могли одрадити садржаји физике са 8 часова, садашњи програм мораће да се преполови! Мислим да то није могуће, бојим се да ће се физика предавати на информативном нивоу и биће неразумљива, тешка, незанимљива и мрска ученицима. Иначе, на састанку комисије дала сам предлог да, у циљу растерећења, у другом, трећем и четвртом разреду ученици имају по 2+1 часова физике, с тим што би тај 1 био искључиво за вежбе (лабораторијске, рачунске, за неке мале ученичке пројекте). Предлог је једногласно одбијен зато што би то био 31. час за ученике, а не сме се прећи 30. Када би се и смело, предлог би био одбијен јер не може физика да добије такав час, а хемија и биологија не. Наиме, чланови ове комисије сматрају да је до сада физика неоправдано имала пуно више часова од хемије и биологије и то се мора исправити (речено је да су физичари имали јак лоби при доношењеу садашњег плана). Убеђивала сам их да је увек било тако и то није без разлога: физика је присутна у математичко-техничком смеру зато што је потребна за све техничке факултете, а мора бити адекватно присутна и у природно-научном смеру јер је фундаментална природна наука и веома је присутна и у хемији и у биологији, потребна је и ученицима који намеравају да уписују медицинске факултете. Навела сам и пример гимназија у Хрватској (њихов наставни план, уз планове још неких европских земаља, добили смо на почетку рада комисије): у математичко-техничкој гимназији они имају 12 часова физике и по 8 часова биологије и хемије; у природној гимназији имају по 12 часова физике, хемије и биологије. Комисија је јако против ''повлашћеног положаја'' физике у односу на биологију и хемију, а никоме није засметало што се појачава математика иако сви знају да је она најтежа и да због ње деца више бирају друштвени смер. Ја сам предложила једну малу измену: да 1 час математике из обавезног дела у трећем разреду замени место са једним часом физике у изборном делу (тако би у првој изборној грани остало 12 часова физике, а у другој би било 9 или 11; математика би имала 1 час мање у природној грани). Дала сам и поређење са Хрватском: у математичко-техничкој гимназији они имају 18 часова математике, а у природној 14. Сви су гласали против мог предлога (а један од два аргумената био је да би се тако опет фаворизовала физика кажу, ако математика нешто изгуби, то треба равномерно да поделе физика, хемија и биологија)!
Још нешто о изменама у друштвеном смеру гимназија: билогија и хемија остају на истом, физика губи 2 часа у четвртом разреду (лично, са тим се слажем), математика задржава исти број часова у обавезном делу и добија још 2 часа у једном изборном блоку! Јасно је, када се врши реформа наставних планова и када се смањује недељни фонд часова за ученике са 31 на 30, неки предмети морају да изгубе понеки час. Неприхватљиво је да се практично смањује само физика. Ја у овој комисији не могу да се изборим ни за шта, мој глас остаје усамљен. Ако се Физички факултети, Друштво физичара, Институт за физику не слажу са предвиђеним изменама наставних планова гимназија, требало би да нешто да предузму. На основу личног искуства у припремама и усаглашавањима ових наставних планова, Вера Бојовић предлаже да то буду директни разговори представника Друштва, Факултета, Института са директором ЗУОВ, др Шћепаном Ушћумлићем, који је формирао ову нашу комисију. Ја мислим да би представници наведених институција требало да разговарају и са неким члановима Националног просветног савета будући да НПС доноси коначну одлуку. Појавило се у медијима, а обавештени смо и на последњем састанку комисије, да постоје предлози за одлагање почетка реформе за годину дана. За одлагање се залажу Национални просветни савет (зато што не постоје закон о стандардима знања и стратегија образовања у Србији) и Заједница гимназија (коју чине директори гимназија у Србији, а која је и покренула реформе и имала значајног удела у припремању предлога плана; сада су за одлагање зато што нема просторних и неких других могућности за организовање наставе изборних предмета). И Форум београдских гимназија (синдикат) има став да се реформа мора одложити. Председник наше комисије, Богољуб Лазаревић (помоћник министра за средње образовање), рекао је да ми треба да наставимо и завршимо започети посао. Можда је битно да кажем и следеће: Сматрам да је реформа гимназија веома осетљив и одговоран посао за који су заинтересоване и гимназије, и факултети на које ће се гимназијалци уписивати, као и сва стручна друштва. Сви они би требало да буду питани и ангажовани када се предлажу крупне промене у гимназијском образовању. Процес доношења измена требало би да тече довољно споро и пажљиво како би сви заинтересовани утврдили своје предлоге, а потом их и усагласили. Сигурно не бих прихватила да будем члан ове комисије да сам знала: да само ја, у име свих физичара, треба да предлажем и одлучујем о најбитнијој ствари у гимназијском образовању у Србији; да у комисији нема представника свих факултета (поред Физичког, нема представника ни једног техничког факултета у Србији, ни једног медицинског, стоматолошког, фармацеутског, ФОН-а... - наводим оне на које се уписује далеко највећи број сврешених ученика
природно-математичке гимназије; факултети на које се уписују ученици из гимназија друштвеног смера имају своје представнике у комисији); да само 17 људи треба за само 2 месеца да утврди предлог изузетно значајних промена у гимназијском образовању и да би већ наредне школске године кренула прва генерација ученика по том реформисаном плану; да већ постоји ''оквирни и необавезујући'' предлог плана у чијем су прављењу учествовала 3 члана садашње комисије, а још најмање 5 чланова су били добро упознати са тим предлогом (они који су запослени у ЗУОВ и директори школа који су чланови Заједнице гимназија) и спремни да бране тај предлог; да тим предлогом само физика губи значајан број часова, а сви други предмети или остају на истом, или добијају још часова; да Предлог измена наставног плана који ће утврдити наша комисија неће ићи на јавну расправу него директно Министарству просвете и Националном просветном савету који доносе коначну одлуку... Наташа Чалуковић Математичка гимназија Београд