УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд Образац 3 ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ МАСТЕР РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ: 1. Датум именовања (избора) комисије: 14.02.2018. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање и назив факултета (установе) у којој је члан комисије запослен: 1. Др Мирјана Оцокољић, ред. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду (Ужа научна област: Пејзажна архитектура и хортикултура), 2. Др Ненад Ставретовић, ред. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду (Ужа научна област: Пејзажна архитектура и хортикултура) и 3. Др Весна Голубовић Ћургуз, ван. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду (Ужа научна област: Заштита шума и украсних биљака) II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног родитеља, презиме: Тања, Марко, Вујичић 2. Датум и место рођења, општина, држава: 27.08.1994. године, Београд, Република Србија 3. Студијски програм основних студија које је кандидат завршио: Пејзажна архитектура и хортикултура 4. Датум завршетка основних студија: 12.07.2017. III НАСЛОВ МАСТЕР РАДА: Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. у Булевару краља Александра у Београду IV ПРЕГЛЕД МАСТЕР РАДА: Мастер рад дипл. инж. Тање Вујичић, под насловом Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. у Булевару краља Александра у Београду обухвата укупно 101 страницу текста и 2 карте прилога. На почетку дати су насловна страна, апстракт и кључне речи на српском и енглеском језику; а на крају рада је сажетак. У раду има 66 слика и 27 табела. Списак коришћене и цитиране литературе износи 34 наслова публикација, као и 34 електронска извора. Обрађени текстуални материјал подељен је у 9 поглавља и то: 1. Увод (стране 10-20), 2. Биолошке карактеристике врсте Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. (стране 16-20) 3. Услови средине (стране 21-38), 4. Резултати рада (стране 39-49), 5. Стање стабала у дрвореду у Булевару краља Александра (стране 50-52), 6. Мере неговања и предлог ревитализације (стране 54-61), 7. Закључак (стране 62-63), 8. Литература (стране 65-74) и 9. Прилози (стране 75-101 и 2 карте прилога).
Сва поглавља имају адекватну структуру, која је прилагођена предмету истраживања, тако да чине логично повезану целину. Закључне напомене садрже кратку рекапитулацију и основне и најважније судове. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАСТЕР РАДА: Предмет мастер рада дипл. инж. Тање Вујичић су здравствене, функционалне и естетске карактеристике 705 стабала (211 старих и 494 младих) јаворолисног платана, у линијским популацијама, у Булевару краља Александра, у Београду од Трга Николе Пашића до Смедеревског пута (3,5km). Предмет рада су и биоеколошке карактеристике врсте Platanus x acerifolia (Aiton) Willd., као и предлог за даље мере неговања, ревитализацију и реконструкцију дрвореда. Циљ рада је анализа и приказ стања дрвореда јаворолисног платана у Булевару краља Александра у Београду, утврђивање адаптивности старих и млађих стабала, њихове декоративности и општег здравственог стања. Циљ рада, је такође, да се на основу спроведених истраживања дефинишу мере неге и ревитализације дрвореда као важне карике у зеленој инфраструктури града. Методолошки рад се заснива на теоретском и примењеном истраживању и систематизацији кроз аналитички рад који се базира на упоредној анализи, инвентаризацији и проширивању досадашњег прегледа предметне области. У оквиру теренских истраживања идентификована су сва стабла јаворолисног платана, њихова бројност као и стање сваке индивидуе према биоеколошкој основи по Анастасијевићу (2007). Оцене виталности, односно декоративности изражене су бројевима од 1 до 5, где су индивидуе мале виталности и без значајнијих естетских вредности бодоване оценом 1, док су индивидуе високе виталности и истакнутих естетских вредности бодоване оценом 5. Теренска истраживања обухватила су период јесени и зиме 2017. и зиме и пролећа 2018. године. Праћена су и евидентирана сва оштећења. Прегледом стабала у јесењем и зимском периоду евидентиране су све промене на кори дебла, гранама и делу видљивог корена (изван супстрата). На кори дебла су евидентиране постојеће ране и сврстане су у групе према узрочнику који је до њихове појаве довео (оштећења настала дејством неповољних фактора спољашње средине, оштећења настала дејством антропогеног фактора и оштећења настала дејством патогених организама или инсеката). У круни је евидентирана појава сувих, сломљених грана и/или постојање рак рана. Када су се формирали асимилациони органи извршена је анализа промене њихове боје, појава некротираних површина, присуство мицелије патогених гљива или инсекатских инфестација. На основу свих евидентираних појава оштећења и формиране фотодокументације извршена је анализа узрочника, на основу чега су груписана стабла према типу оштећења. У завршној фази истраживања коришћени су метод интерпретације и синтеза резултата истраживања. У уводном поглављу кандидат истиче да је значај линијских популација велики и да се огледа кроз декоративну, односно естетску и корисно-употребну функцију на улицама градова, односно да су оне битан елемент у слици града, али и важна карика у поправљању микроклиматских услова. Као и да представљају спону између зелених површина која омогућава стварање зелене инфраструктуре. У поглављу Биолошке карактеристике врсте Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. кандидат наводи да род платана припада старој породици платана Platanaceae T. Lestib. и представља њен једини род, са десет познатих врста. У питању је високо дрвеће, које има широко распрострањење у умереним и субтропским регионима северне хемисфере. Посебна хибридна врста јаворолисни платан или лондонски платан (Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.) је пример широке распорострањености на свим континетима и пример садње у
светским метрополама. Потом су приказане и детаљно обрађене биолошке карактеристике јаворолисног платана. Приказани су и детаљно обрађени услови средине истраживаног подручја (посебно географски положај, геолошке, геоморфолошке, педолошке и климатске карактеристике, аерозагађеност и вегетација) у циљу утврђивања предуслова за примену јаворолисног платана у Београду (Булевару краља Александра). У поглављу Резултати рада приказана су и анализирана биоеколошка својства старих и млађих стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра. У посебном поглављу Стање стабала у дрвореду у Булевару краља Александра истиче се да јаворолисни платан може достићи висину и до 40m, а да просечна висина старих стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра износи 10,7m (од 3,5m до 18m), а млађих стабала 6,0m (2,1m до 10m). На основу спроведених истраживања утврђено је да 211 старих стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра има просечну оцену виталности 3,0, због присуства патогених гљива Inonotus hispidus (Fr.) Karst., Apiognomonia veneta (Sacc. & Speg.) Höhn., Microsphaera platani Howe., штетних инсеката Zeuzera pyrina Linnaeus и Corythucha ciliata Say. T. и механичких оштећења коре, дебла и грана насталих антропогеним фактором и/или утицајем спољашње средине, што је у корелацији са истраживањима из 2007/2008. године која је спровео Универзитет у Београду Шумарски факултет. Наиме, истраживања у раду потврђују да је здравствено стање стабала у дрвореду нарушено, као и десет година раније. На основу спроведених истраживања утврђено је да 494 млађих стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра има просечну оцену виталности 4,09. Према резултатима рада за декоративност стара стабла имају просечну оцену 3,39, а млађа 4,54. Нагиб стабла значајно утиче на здравствено стање. Он може имати и велике последице по саобраћај и људе. Анализом дрвореда утврђено је да 53% старих стабала нема нагиб, а да само 3% има велики нагиб. Највећи број млађих стабала, укупно 57%, нема нагиб, а 36% је под благим нагибом. Само 1% млађих стабала је забележен са великим нагибом. Механичка оштећења (и на кори и на деблу) могу имати велики утицај на будуће здравствено стање стабала. Према резултатима најзначајнији узрочник настанка овог типа оштећења је антропогени фактор. На појединим стаблима оштећења коре су захватила више слојева и формирало се калусно ткиво као одбрамбена реакција стабла. У контакту са инжењерима из ЈКП ''Зеленило'' Београда добијени су подаци о постојању оваквих оштећења и у претходном периоду, али сада је изражена тенденција пораста. Из њиховог дугогодишњег искуства разлог за такву ситуацију је повећан негативни утицај антропогеног фактора, праћен наглим променама временских услова. Кандидат истиче да је неопходна контрола свих повреда стабала јер оне умањују виталност, али и њихову отпорност на паразитске организме који продиру у стабло преко озледа. На виталност и функционалност дрворедних стабала значајно утиче и присуство сувих (12% старих стабала и 18% млађих) и поломљених грана у круни (на 43% старих стабала и 33% млађих), што има неповољан утицај и на сигурност пролазника. У току истраживања на листовима стабала јаворолисног платана кандидат је константовала присуство две патогене гљиве Apiognomonia veneta (Sacc. & Speg.) Höhn. и Microsphaera platani Howe., а на деблу Inonotus hispidus (Fr.) Karst проузроковач појаве рак рана и трулежи. На стаблима на испитиваном локалитету константовано је и присуство
инсекатских врста Zeuzera pyrina L. и Corythucha ciliata Say. Врста Zeuzera pyrina L., изазива оштећења на гранама платана. Напада и оштећује потпуно здрава стабла, на којима изазива слаб пораст услед сушења пупољака, младих избојака и лишћа. Због њеног убушивања у дрво из ходника обилно истичу биљни сокови што повећава физиолошку слабост нападнутих стабала. Због тога је веома важна благовремена примена мера за њихово сузбијање. Нападнуте гране и избојке треба орезати и уништити. Стара заражена стабла треба извадити, јер представљају извор заразе за млада стабла. У току рада констатована је и платанова мрежаста стеница Corythucha ciliata Say. која често напада јаворолисни платан. Уклањањем заражених стабала и садњом млађих повећано је учешће броја здравих стабала у дрвореду у Булевару, односно стање дрвореда је побољшано у односу на истраживања спроведена у претходном периоду. Стручњаци Шумарског факултета су у 2007. и 2008. години, када је анализирано 330 стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра, утврдили да је здравствено стање лоше, због масовне појаве трулежи проузроковане гљивом Inonotus hispidus (Fr.) Karst., присуства америчке мрежасте стенице (Corythucha ciliata Say.) и гљиве Apiognomonia errabunda (Rob. in Desm.) v. Hohnel. Према Бурчул (2016) највећи проблем констатован на овим стаблима у 2015. и 2016. години била је појава масовне трулежи на деблима и гранама, која је проузроковала значајна обољења старих стабала (80% стабала). У овом мастер раду пронађено је око 20% појаве масовне трулежи на деблима и гранама. Кандидат наводи да је анализирани дрворед мултифункционална карика зелене инфраструктуре са изузетним естетским вредностима, а позитивно утиче на микроклиму града, снижава буку и прави засену током топлих летњих дана. У Закључку потенцира се значај јаворолисног платани у пракси Пејзажне архитектуре и хортикултуре. Кандидат истиче да дрворед у Булевару краља Александра има кључну улогу у визуелној перцепцији стога што својим присуством употпуњава просторе истичући објекте, битне целине у простору или најављују сегменте у простору који су од изузетног значаја. Кандидат посебно истиче неопходност даљих редовних мера неговања и заштите стабала, као и мониторинга како би се њихова виталност и декоративност побољшале, а оне остале део културног наслеђа града Београда препознатљиве у слици града. VI ЗАКЉУЧЦИ: На основу увида у рукопис мастер рада, Kомисија закључује да је кандидат дипл. инж. Тањa Вујичић, упоредном анализом издвојених дрворедних стабала јаворолисног платана у Булевару краља Александра у Београду потврдила да су они значајан елемент у слици града који естетским и функционалним особинама доприносе култури града кроз стварање визуелно занимљивих линијских коридора као елемената зелене инфрастурктуре. Увидом у рукопис рада Комисија констатује да је кандидат способан да самостално примењује теоријска и практична знања која је стекла током студија и износи закључке до којих је дошла током спроведених истраживања. На основу вредновања резултата рада Комисија сматра да мастер рад дипл. инж. Тање Вујичић третира актуелну материју. Да су истраживања методолошки добро постављена на бази проучавања адекватних литературних научних и стручних извора и да добијени резултати оправдавају предузета истраживања. У том смислу овај мастер рад представља самосталан рад.
Имајући у виду све наведено Комисија сматра да мастер рад дипл. инж. Тање Вујичић под насловом Platanus x acerifolia (Aiton) Willd. у Булевару краља Александра у Београду има све потребне елементе и да се може прихватити као мастер рад. VII КОНАЧНА ОЦЕНА МАСТЕР РАДА: 1. Да ли мастер рад садржи све битне елементе и да ли је написан у складу са насловом рада: ДА 2. Недостаци мастер радa и њихов утицај на резултат истраживања: Има недостатака VIII ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене мастер радa, комисија предлаже: - да се мастер рад прихвати, а кандидату одобри одбрана ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Мирјана Оцокољић, ред. проф. Др Ненад Ставретовић, ред. проф. Др Весна Голубовић Ћургуз, ван. проф. НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.