УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ -oбавезна садржина- I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 14.12.2018. године, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - Владислава Гордић Петковић, редовни професор, 3.10.2008. године, Англистика, Филозофски факултет у Новом Саду; - Михајло Пантић, редовни професор, 25.11.2009. године, Наука о књижевности, Српска књижевност, Филолошки факултет у Београду и - Жељко Милановић, ванредни професор, 6.7.2018. године, Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, Филозофски факултет у Новом Саду. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Миљана, Бранимир, Магловски 2. Датум и место рођења, општина, Република: 30.10.1971, Нови Сад, Нови Сад, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 1996, Српска и упоредна књижевност, 11, 9,54 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: - Арсовић, Миленко Ј., Српски биографски речник, Нови Сад: Матица српска, 2004, стр. 288. - Бранковић, Лукијан Тривунов, Српски биографски речник, Нови Сад: Матица српска, 2004, стр. 795. - Васиљев, Душан, Српски биографски речник, Нови Сад: Матица српска, 2006, стр. 62-63. Кандидаткиња до сада нема објављене радове. III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА ИЛИ ПРЕДЛОГ НОВОГ МЕНТОРА Предложени ментор. проф. др Жељко Милановић, испуњава све услове да буде ментор на изради докорске дисертације Миљане Магловски под називом Егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахрија.
IV. 2 Предложени ментор је запослен на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду са звањем ванредног професора. Објавио је монографију Два писца и Други (Службени гласник, Београд, 2012) која истражује прозно стваралаштво Дубравке Угрешић и Давида Албахарија и у више наврата се бавио проучавањем Албахаријеве прозе ( Други у причама Давида Албахарија, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књ. 59, Св. 2 (2011), стр. 401-424; Идентитет у стварности која то није, Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности, ур. Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2014. стр. 269-276; Исток и Запад у романима Давида Албахарија, Chrześcijański Wschód i Zachód: formy dialogu, wzory kultury, kody pamięci (redakcja naukowa Izabela Lis-Wielgosz, Wojciech Jóźwiak), Poznań, 2012, стр. 227-239). ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ОЦЕНА 1. формулације назива тезе (наслова) Предложени назив магистарске тезе (Eгзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија) је прецизно одређен јер истовремено упућује на предмет, метод и корпус истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања Смрт као књижевна тема и свеприсутни мотив важан је и незаобилазан аспект у прозном стваралаштву Давида Албахарија. Предмет истраживања овог рада јесте анализа мотива смрти који се у романима Цинк, Снежни човек и Мамац интерпретира у три равни: егзистенцијалној, метапрозној и историјској. Иако поменути романи не припадају истим циклусима (пре и после одласка у Канаду), за предмет истраживања одабрани су први романи који у опусу писца преплићу егзистенцијалну, метапрозну и историјску разину мотива смрти и устоличавају смрт као приповедачки фокус Давида Албахарија. Егзистенцијални ниво проналази се најдиректније у тематизовању смрти, најпре, оца у роману Цинк а потом и мајке у роману Мамац или, пак, у смрти главног јунака у роману Снежни човек. Међутим, овај мотив присутан је и на суптилнијим, симболичким разинама приповедања као што су одлазак из земље након смрти оца у Цинку, одлазак у Канаду као неуспешан покушај да се живот почне испочетка у Снежном човеку, духовна смрт у туђини и губитак идентитета, осећај празнине и губитка пуноће, атмосфера свеопштег умирања коју појачавају споредни јунаци и приповедачев доживљај усамљености у свету у којем се нашао. Егзистенцијални ниво мотива смрти у поменутим романима кореспондира са увидима антропологије, филозофије, психологије, хришћанства и будизма, отварајући питања смрти другог и властите смрти (подсећање на властиту смртност, делимично и властита смрт), да ли је смрт стварна (концепт смрти у будизму), начина прихватања туђе смрти (туга, усамљеност, однос према стварима и успоменама), промене коју смрт доноси другом бићу, односа оца и сина (библијско и психоаналитичко значење), односа мајке и сина (смрт породице), начина умирања (болест, добровољна смрт будистички симбол зеца на месецу, старост ), што ће у раду бити анализирано. Аутопоетички искази Давида Албахарија, који се читају не само у прози него и у есејима и интервјуима, подвлаче нераскидиву везу бића и језика. Писац као главни јунак своју егзистенцију и њен (бе)смисао дефинише кроз језик и чин писања. Језик је као кожа: из њега се не може, каже Албахари у есеју У почетку беше реч. У интервјуу за часопис Реч одговара: Ако се све што нам се догађа, заправо догађа у језику, онда је све о чему пишемо само језик, ништа више. Језик је наша срећа, али и наше проклетство. На тој тачки отвара се метапрозна димензија мотива смрти. Доживљавајући стварну или симболичку смрт, јунаци романа Цинк, Снежни човек и Мамац покушавају да је обухвате језиком. 2
3 Истраживање ће анализирати приповедачеву сумњу у моћ речи да опишу болну стварност, немогућност приче да обузда смрт, списатељско начело које тежи идеалу тишине, односно, смрти језика, непостојаност речи које се попут пахуља увек истопе, смрт приповедача као и фрагментарност форме као прозни еквивалент мноштву живота. Истинском смрћу и одласцима ( сваки одлазак је лагано умирање (Албахари. 1997: 117)), који доводе у питање идентитет јунака оличен у језику и приповедању, прекида се ланац комуникације између првог и другог света без икакве наде да се икада успостави. У језику и егзистенцији сећања отвара се димензија историјског. Историја је за Албахаријеве јунаке кобна и смртоносна. Она је терет под којим се умире и инкубатор вируса којим су заражени те, попут живих мртваца, чекају коначну смрт. У томе је ствар: онај ко живи са историјом, не живи са животом, мртвац је чак и када је жив, закључак је приповедачеве мајке у роману Мамац. Историјско у роману Цинк израста из приче о оцу као покушај да се разуме његова егзистенција. Иако Цинк припада породичном циклусу у стваралаштву Давида Албахарија, овај роман дискретно отвара врата историји као књижевној теми која ће обележити пишчев период стварања у Канади. Очево заробљеништво у логору, који је био нека врста утробе, материца која га је избацила у свет; у другачији свет (Албахари. Цинк.70) и судбина Јевреја после Другог светског рата у Београду оличена у сталним одласцима откривају историјску димензију романа у историји очевог живота. За јунака Снежног човека судбина његове земље у распаду јесте и његова властита судбина, окончана, најпре, губитком идентитета и језика, а потом и смрћу. У роману Мамац историјска димензија присутна је у историји мајчиног живота који је, на сваком кораку, обележила смрт (први муж, деца, други муж који је преживео логор, рат). Приповедање о мајчиној судбини показује да смрт долази као понављање историје, као присила да се понове прошли догађаји (Милутиновић. 2008: 90). Ово су референтне тачке око којих ће се кретати анализа историјске димензије поменутих романа и начина приповедања о њима. Изабрани предмет истраживања је научно релевантан и рецентан јер је усмерен на доминантни мотив Албахаријевих романа Цинк, Снежни човек и Мамац. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Полазећи од књижевнокритичког сагласја у тврдњи да фигура смрти јесте средиште Албахаријеве прозе и кључ за њено разумијевање и да је она 'родно место' на којем настаје и противрјечно живи ова самосвојна умјетност (Брајовић. 1997: 226), рад ће детаљном анализом романа Цинк, Снежни човек и Мамац показати колико су у мотиву смрти чврсто и нераскидиво повезане димензије егзистенцијалног, метапрозног и историјског. Литература која је консултована за анализу егзистенцијалне димензије Албахаријевих романа ставља мотив смрти у антрополошки и филозофски, психоаналитички и религијски контекст, посматра га кроз архетипске односе према смрти установљене у древним цивилизацијама, али и кроз призму савременог, Западног света, анализира односе књижевних јунака кроз визуру психоанализе и успоставља релације са хришћанском и будистичком религијом на тему смрти. Литература коришћена за истраживање метапрозног аспекта почива на аутопоетичким исказима писца и књижевнотеоријским знањима о поетици Давида Албахарија и постмодернизму који централне теме књижевног дела и његове форме види у проблематизовању односа стварности и књижевности као попришту пишчеве егзистенције (Јерков. 1998: 81), у фрагментарности која у израз уноси немогућност да се искуство исприповеданог трансформише у слику света која би претходила самоме приповедању (Јерков. 1988: 82), у потрази за смислом писања, у дилеми: смрт или обнова приче (Пантић. 1997: 205), у сумњи у моћ језика и вери у тишину, у смрти приповедача и приповедања. За истраживање историјске димензије дела, рад се ослања на студије које анализирају историју као трауматично искуство. Једна од њих (Милутиновић. 2008), полазећи од Фројдовог става да пацијент мора да призове у сећање трауматичне догађаје, сцене и искуства и да их преточи у причу, повлачи аналогију са приповедачем Мамца који хоће да се ослободи притиска прошлости претварајући је у причу. Али, како прича постоји само у садашњости и речи не постоје у 3
4 времену, тако и приповедање о прошлости постаје немогуће. Да се човек од ране духа (трауме) коју наноси историја не може опоравити, показују судбине Албахаријевих јунака. Примарна литература: 1. Албахари, Давид. Снежни човек. Београд: Народна књига-алфа, 1996. 2. Албахари, Давид. Цинк. Београд: Народна књига-алфа, 1996. 3. Албахари, Давид. Мамац. Београд: Народна књига-алфа, 1997. 4. Албахари, Давид. Мрак. Београд: Народна књига-алфа, 1997. 5. Албахари, Давид. Преписивање света. Вршац: Ков, 1997. 6. Албахари, Давид. Гец и Мајер. Београд: Стубови културе, 1998. 7. Албахари, Давид. Пијавице. Београд: Стубови културе, 2001. 8. Албахари, Давид. Терет: есеји. Београд: ЛИР БГ, 2004. 9. Албахари, Давид. Дијаспора и друге ствари. Нови Сад: Академска књига, 2008. 10. Албахари, Давид. Светски путник. Београд: Чаробна књига, 2015. Секундарна литература: 1. Аврамовић, Марко. Књиге огледала: Цинк и Мамац Давида Албахарија. Књижевна историја, год. 46, бр.153 (2014): 525-546. 2. Аријес,Филип. Есеји о историји смрти на западу: од средњег века до наших дана. Београд: Рад, 1989. 3. Бодријар, Жан. Симболичка размена и смрт. Горњи Милановац: Дечје новине, 1991. 4. Брајовић, Тихомир. Прича и смрт. Мамац. Давид Албахари. 226 229. Београд: Народна књига, 1996. 5. Брајовић, Тихомир. Аутсајдерска парадигма у српском роману са ратном тематиком. У: Компаративни идентитети: српска књижевност између европског и јужнословенског контекста. Тихомир Брајовић. 216-244. Београд: Службени гласник, 2012. 6. Брајтенштајн, Андреас. Увежбавање над безданом. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 118-121. 7. Бребановић, Предраг. Од ентропије ка параноји?: Снежни човек и поетика Давида Албахарија. Реч: часопис за књижевност и културу, год. 3, бр.23-24 (1996): 22-25. 8. Бугарчић, Катарина. Мотив смрти у романима Давида Албахарија. Поља: месечник за уметност и културу, год. 55, бр. 465 (септембар-октобар 2010): 146-151. 9. Бугарчић, Катарина. Библијски подтекст у роману Мамац Давида Албахарија. Свеске: часопис за књижевност, уметност и културу, год. 17, бр. 82 (2006): 108-113. 10. Бугарчић, Катарина. Историја у романима Давида Албахарија. Златна греда: лист за књижевност, уметност, културу и мишљење, год. 10, бр. 101-102 (март-април 2010): 43-45. 11. Бунди, Маркус. Страх и претња, смрти и остварења. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 117-118. 4
5 12. Величковић, Станиша. Прича и причање као предмет поетичког дискурс: у прози Давида Албахарија. Летопис Матице српске, год. 170, књ. 454, св.5 (новембар 1994): 667-674. 13. Видрић, Срђан. Отац у свет(л)у приче: или, о кризи приповедања у Цинку Давида Албахарија. Летопис Матице српске, год. 190, књ. 494, св.6 (2014): 889-900. 14. Владив-Гловер, Слободанка. Потиснута прошлост у роману Мамац Давида Албахарија. Свеске: часопис за књижевност, уметност и културу, год. 20, бр. 97 (2010): 67-75. 15. Владушић, Слободан. Поетика приче, поетика историје: Давид Албахари: Мамац. У: На промаји: студије, есеји и критике. Слободан Владушић. 109-114. Зрењанин: Агора, 2007. 16. Гвозден, Владимир. Албахаријева и Тасићева Канада. Златна греда: лист за књижевност, уметност и мишљење, год. 4, бр. 30 (април 2004): 21-24. 17. Дамјанов, Сава. Шта то беше млада српска проза?: записи о младој српској прозо осамдесетих. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1990. 18. Дамјанов, Сава. Албахари. У: Шта то беше српска постмодерна?. 38-49. Београд: Службени гласник, 2012. 19. Диркман, Доротеа. Тишина јача од речи. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 126-127. 20. Еванс-Венц, В.Ј. Тибетанска књига мртвих. Београд: Бабун, 2015. 21. Живковић, Драгиша. Под притиском бесрамних лажи: Давид Албахари, Мамац. Летопис Матице српске, год. 173, књ. 460, св.1-2 (јул-август 1997): 181-184. 22. Илић, Дејан. Ко прича причу. Реч: часопис за књижевност и културу, год. 3, бр.23-24 (1996): 26-31. 23. Јелисавчић, Маријана. Иза завјесе Давида Албахарија: мотив завесе у роману Цинк. У: Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са VIII научног скупа младих филолога Србије. 255-260. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2017. 24. Јерков, Александар. Од модернизма до постмодерне: приповедач и поетика, прича и смрт. Приштина, Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине, 1991. 25. Јерков, Александар. Нова текстуалност: огледи о српској прози постмодерног доба. Ниш, Београд, Подгорица: Унирекс, Просвета, Октоих, 1992. 26. Јерков, Александар. Анђео и прича. У: Цинк. Давид Албахари. 79-111. Београд: Филип Вишњић, 1988. 27. Јунг, Карл Густав. Дух и живот. Нови Сад: Матица српска, 1984. 28. Кољевић, Светозар. Између хаоса и геометрије: о романима Давида Албахарија Снежни човек (1995), Мамац (1996), Светски путник (2001), Брат (2008). У: Између завичаја и туђине: сусрети различитих култура у српској књижевности. Светозар Кољевић. 156-174. Нови Сад: Академска књига, САНУ-Огранак у Новом Саду, 2015. 29. Кордић, Радоман. Постмодернистичка шифра: Једноставност и Цинк Давида Албахарија. У: Постмодернистичко приповедање. Радоман Кордић. 33-55. Београд: Просвета, 1998. 30. Куниш, Ханс Петер. Спорије од истине. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 114-116. 5
6 31. Лазовић, Милица М. Уметност сумње у роману Мамац Давида Албахарија. Књижевна историја, год. 49, бр.163 (2017): 327-339. 32. Марићевић, Јелена. Да ли је смрт стварна? Ехо тибетанске књиге мртвих у роману Цинк Давида Албахарија. Књижевни магазин: месечник Српског књижевног друштва, год.12, бр. 136/137 (2012): 46-47. 33. Микић, Радивоје. Од симболизације до лирског романа. Годишњак, год. 8 (2012/2013): 149-160. 34. Милановић, Жељко. Два писца и други. Београд: Службени гласник, 2012. 35. Милутиновић, Зоран. Демонизам историје и обећање естетског искупљења у Мамцу Давида Албахарија. Летопис Матице српске, год. 184, књ. 481, св.1/2 (јануар-фебруар 2008): 87-96. 36. Мирковић, Чедомир. Ономатопеја смрти. У: Цинк. Давид Албахари. 79-84. Београд: Дерета, 1995. 37. Морен, Едгар. Човек и смрт. Београд: БИГЗ, 1981. 38. Никчевић, Желидраг. Непостојано ја. Реч: часопис за књижевност и културу, год. 3, бр.23-24 (1996): 20-22. 39. Павковић, Васа. Давид Албахари: Снежни човек. У: Критички текстови: савремена српска проза. Васа Павковић. 134-136. Београд: Просвета, 1997. 40. Пантић, Михајло. Спојени судови. У: Мамац. Давид Албахари. Београд: Народна књига-алфа, 1997. 41. Пантић, Михајло. Језиком, о смрти: Давид Албахари, Мамац. Летопис Матице српске, год. 173, књ. 459, св.4 (април 1997): 556-559. 42. Пантић, Михајло. Роман Снежни човек Давида Албахарија. У: Снежни човек. Давид Албахари. 101-105. Београд: Рад, 2000. 43. Пантић, Михајло (приређивач). Слике (из) породичног времена: о књижевном делу Давида Албахарија: зборник. Београд: Библиотека града Београда, 2013. 44. Пантић, Михајло. Александријски синдром 2. Београд: Српска књижевна задруга, 1994. 45. Пантић, Михајло. Александријски синдром 3. Нови Сад: Матица српска, 1999. 46. Пантић, Михајло. Александријски синдром 4. Београд: Просвета, 2003. 47. Пантовић, Сања Г. Како је настао Мамац Давида Албахарија: интертекстуалне релације романа Мамац и Писма из логора из књиге Терет. Наслеђе: часопис за књижевност, уметност и културу, год. 12, бр.30 (2015): 37 46. 48. Рибникар, Владислава. Историја и траума у романима Давида Албахарија. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 54, св.3 (2006): 613-639. 49. Сиоран, Емил. Кратак преглед распадања. Нови Сад: Матица српска, 1979. 50. Тасић, Владимир. Снежни човек и паралакса. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 88-94. 51. Тома, Луј-Венсан. Антропологија смрти I-II. Београд: Просвета, 1980. 52. Тома, Луј-Венсан. Смрт данас. Београд: Библиотека 20. век, 1989. 6
7 53. Фројд, Сигмунд. Ми и смрт; Наш став према смрти: досад необјављени рукописи и предавања. Београд: Народна књига-алфа, 2001. 54. Хајдегер, Мартин. Мишљење и певање. Београд: Нолит, 1982. 55. Чарни, Норберт. Овде ћу остати. Градац: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 31, бр. 156 (2005): 112-114. 56. Шапоња, Ненад. Смрт као наслеђе: Давид Албахари: Цинк. У: Аутобиографија читања: критике и есеји. Ненад Шапоња.77-83. Београд: Просвета, 1999. Кандидаткњиња показује познавање ранијих ставова истраживача о проблему који ће бити истраживан у магистарској тези као и могућности проучавања које су отворене претходним истраживања. Предложена литература је актуелна и представља озбиљну основу за истраживачке перспективе у магистарској тези. 4. циљева истраживања Потреба за оваквом врстом истраживања произилази из увида у литературу која је за тему имала прозно стваралаштво Давида Албахарија. Књижевнокритички и књижевнотеоријски радови о поетичким особинама романа Цинк, Снежни човек и Мамац слажу се у оцени да је мотив смрти опсесивна преокупација писца. Међутим, њихове анализе понајвише су оријентисане на метапрозни и историјски аспект који у својим крајњим исходиштима доносе егзистенцијални пад људског бића. Ово истраживање покушаће да расветли неистражену егзистенцијалну раван мотива смрти у контексту антрополошких и филозофских знања и религијских учења и обједини је са доминантним метапрозним и историјским углом читања прозе Давида Албахарија. Циљеви истраживања су дефинисани у складу са познавањем претходних домета проучавања Албахаријевих романа али су и окренути ка новим аспектима који представљају допринос истраживању. 5. очекиваних резултата (хипотезе) Циљ истраживања је показивање комплексности мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац и установљење мотива смрти као чворне тачке људске егзистенције, његовог језика и трајања бића у времену. Истраживање има за циљ да покаже на које је све начине мотив смрти присутан, у којим сферама дела се тематизује и какве релације успоставља унутар књижевног дела. Комплексност мотива смрти у Албахаријевим романима представља кључну тачку не само егзистенцијалног, метапрозног и историјског оквира у коме су обликовани јунаци Албахаријевих романа већ одређује и сложене релације унутар дела. Истраживање начина тематизације мотива смрти води ка разумевању исхода наративних токова, сложених односа међу јунацима и репрезентацији укупног предметног света истраживаних романа. 6. плана рада Полазећи од детаљнијег образложења наслова магистарског истраживања и општег приказа теме, уводни део рада предочиће важност одабране теме, сачинити преглед научно-релевантних ставова који са њом кореспондирају, образложити сврху и циљеве истраживања као и почетне претпоставке са којима се пошло у научну анализу. Такође, у уводном делу биће образложен методолошки приступ изучаваној грађи, ток научног истраживања као и начин на који су организовани резултати. У главном делу рада биће предочена достигнућа самосталне анализе теме и доведена у везу с постојећим научним ставовима и закључцима. Структура главног дела рада биће организована у три поглавља која проистичу из теме: 7
8 - у поглављу о егзистенцијалној димензији анализираће се на које је све начине смрт присутна у животима Албахаријевих јунака и пратиће се развојна линија мотива у сва три романа; - поглавље о метапрозној димензији продубиће егзистенцијалну раван истраживањем феномена језика као најважнијег одређења бића и показати како се, кроз аутореференцијалан однос према књижевности, приповедачи у сва три романа односе према речима, језику и писању; - поглавље о историјској димензији у сва три романа заокружиће комплексност мотива смрти, придодајући му историјску фаталност из које биће дефинисано језиком не може да искорачи. Завршни део рада сумираће најважније домете истраживања, предочити њихов научни значај и назначити правце даљег истраживања теме у оквиру романескног опуса Давида Албахарија (Мрак, Светски путник, Пијавице). План рада и предложена структура магисатрског рада одражавају фокусираност истраживања на области које су битне и релевантне за овакву врсту истраживања и представљају добро полазиште за будућу истраживања и других Албахаријевих прозних остварења. 7. метода и узорка истраживања Методологија рада произилази из комплексности и вишедимензионалности одабране теме и указује на мултидисциплинаран приступ, методолошки плуралитет и интерпретативни метод као једини могућ. Егзистенцијална раван биће тумачена са антрополошког, филозофског и религијског аспекта, метапрозна димензија из књижевнотеоријске позиције поетичког и аутореференцијалног, док ће историјско у поменутим романима Давида Албахарија бити интерпретирано помоћу психолошке и историјске методе. Предложена методологија и избор књижевних теорија које представљају ризницу алата за разумевање Албахаријевих дела одговарају предмету истраживања и предложеној теми. V 8. места, лабараторије и опреме за експериментални рад / 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података / ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: На основу анализе подобности предложеног ментора за израду магистарске тезе под насловом Eгзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија, анализе формулације назива теме, предмета (проблема) истраживања, познавања проблематике на основу изабране литературе, циљева истраживања, очекиваних резултата, плана рада, метода и узорка истраживања, комисија је донела једногласну одлуку да је предложена тема подобна за израду магистарске тезе и предлаже да се кандидаткињи Миљани Магловски одобри израда магистарске тезе. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ проф. др Владислава Гордић Петковић, председник комисије проф. др Михајло Пантић, члан проф. др Жељко Милановић, ментор НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај. 8