Osnove Windows...
Organizacija podataka Miš i tastatura Grafički elementi
Organizacija podataka Imena perifernih uređaja Fajl, datoteka (file) Direktorijum, fascikla (folder) Prečica (shortcut)
Imena perifernih uređaja Sastoje se od jednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve tačke (:). Uobičajena su sledeća simbolička imena: A: (B:) prva (druga) disketna jedinica C: sistemski disk D:, E:,... Z: particije sistemskog diska, ostali diskovi i/ili njihove particije i CD/DVD uređaj Simbolička imena tastature, ekrana i portova: CON: tastatura i ekran COM1:, COM2:... serijski port LPT1:, LPT2:,... paralelni port
Pojam fajla Fajl (datoteka) je imenovani, logički skup podataka koji je smešten na fizički medijum. Fajl je imenovani prostor na disku u kome se čuvaju podaci. Fizička organizazcija podataka može biti ili kontinuirani niz bajtova ili neka od složenijih struktura. Dve osnovne karakteristike svakog fajla su ime i tip. Ime se sastoji od niza znakova ( u Windows XP 255 znakova najviše) Tip (ekstenzija) sastoji se najčešće od tri (četiri) znaka, ukazuje da li je to program ili su podaci, kao i kojim programom se taj fajl može otvoriti.
Neke od standardnih ekstenzija: ASM asemblerski program BAK rezervna kopija fajla BAS Basic program BIN binarna datoteka BMP grafički fajlovi, slike u BMP formatu C, CPP, BAS, PAS izvorni program napisan u programskom jeziku C, C++, Basic, Pascalu OBJ objektni fajl EXE izvršni fajl SYS sistemski fajl TXT tekstualni fajl DOCX tekstualni fajl, dokument XLSX EXCEL fajl HTML MDB
Sa stanovišta korisnika fajl je organizovan skup blokova podataka koji su svrstani po određenom redosledu, te blokove nazivamo logički slogovi. Primer logičkog sloga skup podataka o jednom učeniku (ime, prezime, datum rođenja...). Nasuprot tome, spoljna memorija je podeljena na sektore, koje predstavljaju fizički blok. Jedan od zadataka OS jeste da smesti logičke slogove podataka u fizičke blokove spoljne memorije i pri tome da obezbedi da na osnovu imena fajla odredi njenu adresu na spoljnoj memoriji.
Direktorijumi (fascikle) Operativni sistem obezbeđuje sredstava za organizaciju fajlova a to je sistem direktorijuma (fascikla, katalog, imenik). Direktorijum je tabela koja OS prvenstveno služi za preslikavanje simboličkih imena fajlova u adresu fajla na disku. Direktorijum možemo shvatiti kao spisak fajlova.
Većina direktorijuma sadžji: informacije za identifikaciju (ime i tip fajla) informacije administrativnog tipa (vremenu kreiranja fajla, korisniku koji ju je kreirao, vremenu poslednje modifikacije, veličini fajla...) informacije o pristupu i zaštiti fajla informacije o fizičkim karakteristikama (broj dodeljenih blokova, početnu adresu, način povezivanja blokova...), tj. informacije o mestu na disku gde je snimljen fajl informacije o logičkim karakteristikama fajla (vrsta sloga, dužina sloga,...)
Kako broj fajlova vrlo brzo postane velik, korisnik se teško snalazi ako ne grupiše srodne fajlove u kraće spiskove tj. kraće direktorijume. Takvi kraći spiskovi nazivaju se poddirektorijumi, potkatalozi. Svaki direktorijum može da sadrži pored fajlova i druge direktorijume (poddirektorijume). Svaka spoljašna memorijska jedinica (disk, disketa, CD, flash...), ima svoj glavni direktorijum, koreni direktorijum (root) iz kojeg se granaju drugi direktorijumi, koji opet imaju svoje direktorijume itd. Ovakva organizacija naziva se stablo direktorijuma (directory tree). Koreni direktorijum se formira u procesu pripreme uređaja (diska, diskete) za korišćenje, postupkom koji se zove formatiranje. Koreni direktorijum sastoji se samo od imena jedinice (npr. C:)
Put (path) do fajla određen je nazivima kataloga i podkataloga (čvorova stabla) preko kojih se dolazi do fajla. Čvorovi tog puta odvojeni su bekslešom (backslash kosa crta unazad \). Puno ime fajla sastoji se od puta do fajla (koji uključuje i ime jedinice na kojoj se nalazi, tj. koreni katalog) imena i tipa fajla Svaki fajl je jedinstveno određen svojim punim imenom.
Koren (root) C: muzika skola spisak.doc telefoni.xls igre domaca strana Prirodne nauke Drustvene nauke matematika fizika informatika srpski istorija engleski primena uvod.ppt osnove.ptt C# sistemi...
Primeri puta iz prethode opisane organizacije podataka na disku c: c:\ skola \Prirodne nauke\informatika c:\ muzika\domaca Primeri punog imena fajla iz prethode opisane organizacije podataka na disku c: c:\ spisak.doc c:\ skola \Prirodne nauke\informatika\primena\uvod.ppt
Prečice - shortcut Prečice (shorcut) su posebna vrsta fajla, čija je jedina uloga da pokažu putanju do nekog drugog fajla ili direktorijuma, odnosno do nekog drugog objekta u sistemu. Jedan od čestih primera njihove upotrebe je startovanje neke aplikacije. Bilo bi naporno da svaki put kad želimo da startujrmo neku aplikaciju prođemo kroz nekoliko direktorijuma da bi došli do fajla sa aplikacijom. Umesto toga, postavimo prečicu do programa i kad želimo da pokrenemo aplikaciju aktiviramo prečicu.
Miš Pokazivač (cursor) može da ima različite oblike (strelica, peščani sat, ruka sa uperenim kažiprstom...) Osnovne operacije: jednostruki pritisak (click) dvostruki pritisak(double click) desni pritisak (right click) Obeležavanje objekata (select) Prevlačenje objekata (drag & drop) Kada miš pokazuje na neki objekat, pritisak tastera miša i pomeranje miša po ravnoj površini sa pritisnutim tasterom (bez otpuštanja od momenta pritiska)
Tastatura Kursor je pokazivač na ekranu, prilikom kucanja pokazuje mesto gde će biti otkucan sledeći znak. Najčešće ima oblik tanke uspravne ili horizontalne crte u visini podnožja slova koja blinkuje (treperi), ili u obliku pravougaonika koji pokriva slova. Neki od tastera Esc Backspace Shift CapsLock (Lock) Insert Delete Enter (Return) Ctrl Alt Strelice Home End PgUp (PgDn) PrtSc Neke komande se zadaju istovremenim pritiskom na dva ili više tastera. U tom slučaju prvo se pritisne prvi (ili prva dva tastera), a zatim se pritisne poslednji taster u kombinaciji.
Grafički elementi Radna površina (desktop) Traka zadataka ( taskbar) dugme Start, dugmad za otvorene prozore, polje za obaveštavanje Ikone (icon) Sličica koja označava objekat (objekta je sve ono što postoji u sistemu fajl, direktorijum, štampač...). scrintip - kratko objasnjenje
Prozori (window) svaki program se izvršava u vizuelno odvojenom prostoru na ekranu pozoru kontrola rada pojedinih programa vrši se prelaskom u njegov prozor podaci sa tastature i miša dostavljaju se programu čiji je prozor aktivan Možemo razlikovati 4 vrste prozora: grupni prozor (npr Control panel, My computer) prozor aplikacije ( npr. WORD) prozor dokumenta (npr. pismo.doc, spisak.doc) prozor za dijalog (dialog prilikom snimanja, razne informacije, upozorenja... ) Svaki prozor ima traku naslova (title bar), u kojoj se nalaze informacije o sadržaju programa, a služi i za pomeranje prozora. Promena veličine prozora Zatvaranje prozora
ikone radna površina prozori Start meni Traka zadataka Polje za obaveštavanje
Meniji (menu) Lista raspoloživih komandi i opcija, mogu imati horizontalni i vertikalni položaj, u okviru menija može se pojaviti podmeni. Komande koje se u datom trenutku mogu primeniti ispisane su jasno, inače su ispisane bledo. Izbor iz menija vrše se korišćenjem miša ili tasature (Alt za prelazak u liniju menija..., Alt, Alt + blank, Alt+Slovo). Trake sa alatima (tool bar) izdvojene najčešće korišćene komande programa, i predstavljene dugmadima Traka (riboon) Traka sadrži kartice( tabove), na svakoj kartici nalazi se grupe alata koje grupišu srodne akcije. Na primer u word-u na tabu Home nalaze se grupe Home, Font...
Radni prostor prozora (workspace) Statusna traka (status bar) ispis raznih objašnjenja koje daje program Trake za pomeranje (scroll bar) pomeranje sadržaja prozora (u sva 4 smera) Kontekstni meni (context menu)
Dijalozi (dialog) Posle zadavanja neke komande kod koje treba podesiti parametre ( imena tih komandi su u meniju napisana sa tri tačke na kraju) ili kada program posle zadavanja neke komande treba da upozori korisnika javljaju se prozori za dialog. Prozor za dialog može imati više kartica (tab) od kojih svaka ima na vrhu jezičak sa nazivom (npr. Print Preview). Dugmad (button) Klikom na njih izvodi se neka akcija, sastavni su deo svakog dialoga (Yes, No, Applty, Cancel, OK, Save...)
Kontrole za unos i izbor Opciono dugme (Radio button) opcije se međusobno isključuju Opcioni kvadrat (Check box) uključivanje i isključivanje pojedinih opcija Tekstualno polje (Text box) koristimo za ručni unos nekog teksta Numeričko tekstualno polje (Numeric Up Down) koristimo za unos numeričkih vrednosti Polja sa listama Listbox - lista - izbor vrednosti iz unapred definisnaog skupa Combo Box kombinovana lista - kombinacija List Box-a i Text Box-a (primer Save As)
traka naslovan meni linija alatki radni prostor statusna linija Traka za pomeranje
kartice numeričko tekstualno polje lista dugme
kartice grupa alata
opcioni kavdarat chech box opciono dugme radio button Primer prozora čiju veličinu ne možemo da menjamo
Kreiranje foldera Kreiranje tekstualnog fajla Startovanje aplikacija Notepad beležnica, WordPad - pisanka i njihovim korišćenjem kreiranje, novih fajlova, kao i izmena vec postojećih (Save As) Kopiranje, brisanje, premeštanje, preimenovanje fajlova i foldera Kopiranje, brisanje, premeštanje više fajlova, foldera
Pregleda sadržaja računarskog sistema View (uređen prikaz) Folder options...
Control panel Add hardware Add or Remove programs Appearance and Personalisation Folder Options Fonts Printers and Faxes Sound and Audio Devices
Control panel User Accounts Power Options System Add or Remove programs Date and Time Regional and Language Options