untitled

Слични документи
Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА УРБАНИЗАМ И ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ AД Поступајући по захтеву DE-VAS PROJEC

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Тekst_JU

УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА

Sl-28.indd

План детаљне регулације дела насеља Калиновац у општини Велико Градиште Рани јавни увид Предмет равног јавног увида су основна концептуална планска ра

3

Nacrt Odluke o provođenju Urbanističkog projekta „MILKOS“

untitled

MAARH ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЈЕ ИЗМЕЂУ БУЛЕВАРА ВОЈВОДЕ МИШИЋА И УЛИЦA РУСКЕ, ВИКТОРА ИГОА, МИЛОВАНА ГЛИШИЋА И ГЕНЕРАЛА ЧЕРЊАЈЕВА, ГРАДСКА О

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА УРБАНИЗАМ И ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ НОВИ САД ТСС Поступајући по захтеву Erk

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

Град Ваљево Градска управа ИЗМЕНE И ДОПУНE ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ КОЛУБАРА - свеска 1 - Измене и допуне Плана генералне регулације КОЛУБАРА је дон

0.1. NASLOVNA STRANA GLAVNE SVESKE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE 0 GLAVNA SVESKA Investitor: Objekat: Vrsta tehničke dokumentacije: Za građenje / izvođenje r

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

РЕПУБЛИКА СРБИЈА - АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА БАЧ ОПШТИНСКА УПРАВА БАЧ Одељење за урбанизам, заштиту животне средине и имовинско правне послове Број: ROP BA

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

untitled

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

O-Pl-Novi gradski centar

Microsoft Word Resenje GV - Predlog odluke o izradi PDR kompleksa EI.docx

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

РЕПУБЛИКА СРБИЈА Општина Велико Градиште Општинска управа Одељење за урбанизам, комунално-стамбене и имовинско-правне послове Интерни број: /20

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Turisticki kompleks

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

ISSN LIST GRADA BEOGRADA Година LX Број јун године Цена 265 динара АКТИ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА И ДРУГИХ ОРГАНИЗАЦИЈА На осно

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Microsoft Word - 05_Tekst_PDR.doc

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

PDR crni put

Република Србија ОПШТИНСКА УПРАВА ВЛАДИЧИН ХАН Одељење за урбанизам, имовинско-правне, Комуналне и грађевинске послове ROP-HAN LOCH-2/2018 IV 35

РЕПУБЛИКА СРБИЈА - АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА БАЧ ОПШТИНСКА УПРАВА БАЧ Одељење за урбанизам, заштиту животне средине и имовинско правне послове Број: ROP BA

218/ V РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД ПАНЧЕВО ГРАДСКА УПРАВА ПАНЧЕВО Секретаријат за урбанизам, грађевинске и ста

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА ПАНЧЕВА Број 21. ГОДИНА VII ПАНЧЕВО, 24. октобар ГОДИНЕ Аконтација претплате 9.366,10 На основу члана 35. став 7. Закона о п

untitled

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Microsoft Word - sazetak za javnost

PDR TS 110kV Doljevac

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

"МИОПРОЈЕКТ" ДОО, ВРЊАЧКА БАЊА / БЕОГРАД Врњачка Бања,Краљевачка 5, / Београд,Палилула, Иванковачка 16 ПИБ : ; МБ : ; бр рачуна 200-

REGULACIONI PLAN DELA I i II MZ

Microsoft Word Resenje GV o utvrdjivanju Predloga PDR regulacije rezervoarskog prostora IV visinske zone-jug na lokaciji

САДРЖАЈ: 1. ОПШТИ ДЕО Правни и плански основ Повод и циљеви плана Повод измена и допуна плана Циљеви измена

Измена ПГР насеља Чока Материјал за РЈУ

На основу Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник Републике Србије, бр. 72/09, 81/09 исправка, 64/10 Одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 Одлука УС, 50

IZMJENA I DOPUNA PUP-a ZAPADNI ZAMET

untitled

Sluzbeni-list-BGD-063.indd

Microsoft Word - naslovna.doc

Microsoft Word - PGR JUGOISTOK IZMENE Sluzbeni list 24-18

Sl-04.indd

LU NSubotic, negativni uslovi, za objavljivanje

На основу Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник Републике Србије, бр. 72/09, 81/09 исправка, 64/10 Одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 Одлука УС, 50

Р е п у б л и к а С р б и ј а ОПШТИНА КУРШУМЛИЈА Општинска управа Одељење за привреду и локални економски развој Број предмета: ROP-KUR-7458-LOCH-3/20

Sl-15.indd

O-Pl-Liman-Univerzitetski centar

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

На основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, број 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14

P R A V I L N I K O: KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE NAKNADE U POSTUPCIMA LEGALIZACIJE, KRITERIJUMIMA ZA OBJEKTE ZA KOJE SE NE MOŽE NAKNADNO IZDATI GRAĐE

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa Општинска управа OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО-СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Број

Општина Куршумлија ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Пролом бања Општина Куршумлија МАТЕРИЈАЛ ЗА РАНИ ЈАВНИ УВИД година

DETALJNE INFORMACIJE O LOKACIJAMA Potrebno je svaku detaljno opisanu lokaciju linkovati do kratkog opisa na naslovnoj strani! Naziv lokacije: INDUSTRI

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

PODACI O POSTOJEĆOJ PLANSKOJ DOKUMENTACIJI ZA POTREBE IZRADE IZMENE I DOPUNE PLANA DETALJNE REGULACIJE KOMPLEKSA AUTOBUSKE I ŽELEZNIČKE STANICE U BLOK

Sl

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Република Србија А.П. Војводина О П Ш Т И Н А Ч О К А ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ ЧОКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ, ПОЉОПРИВРЕДУ, РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ, ЗА ГРАЂЕВИНС

Р е п у б л и к а С р б и ј а

Strana 9 Broj 2 SLUŽBENI LIST OPŠTINE KOVAČICA 20. januar Službeni list OPŠTINE KOVAČICA Godina XXXVI 20. januar godine Godišnja pretplata

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛА БЛОКА СЕВЕРНО ОД ВИНОГРАДСКЕ УЛИЦЕ ГРАДСКА ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД - Елаборат за рани јавни увид I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 1. УВОД Из

REGULACIONI PLAN DELA I i II MZ

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Oпштинa Кулa ОПШТИНСКА УПРАВА OДEЉEЊE ЗA УРБАНИЗАМ, КOМУНAЛНО - СТAМБEНЕ И ИМОВИНСКО - ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Б

Београд, Булевар краља Александра И З М Е Н А (АДЕНДУМ 3) КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ ИЗГРАДЊА

Sluzbeni-list-BGD-032.indd

broj 043.indd - show_docs.jsf

SUGGESTED NARRATIVE OUTLINE and TABLES/CHARTS FOR

Р е п у б л и к а С р б и ј а

ODLUKA O POSTAVLJANJU SISTEMA JAVNIH BICIKALA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA ("Sl. list grada Beograda", br. 103/2018 i 118/2018) I OSNOVNE ODREDBE Član

РЕПУБЛИКА СРБИЈА - АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА БАЧ ОПШТИНСКА УПРАВА БАЧ Одељење за урбанизам, заштиту животне средине, имовинско правне и комунално стамбене

Sl-22.indd

ZAVOD ZA URBANISTI^KO PLANIRAWE I PROJEKTOVAWE OP[TINE NEGOTIN

Na osnovu clana 217. Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata ("Sluzbeni list Crne Gore", br. 64/17, 44/18 i 63/18), clana 41. Zakona o urede

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД БЕОГРАД-ГРАДСКА ОПШТИНА БАРАЈЕВО Управа Градске општине Барајево Одељење за урбанизам, грађевинске и комуналне послове Oдсек за

1 Naslovne strane i sadrzaj

Parcela sa objektima - detaljne informacije Delovodni broj Katastarska opština i broj KO Čačak Grad Čačak Datum unosa/ažuriranja: Površina

Транскрипт:

"Službeni list grada Beograda", br. 1/2006 Skupština grada Beograda na sednici održanoj 26. decembra 2005. godine, na osnovu člana 54. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03) i člana 31. Statuta grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 14/04, 30/04), donela je P L A N DETALJNE REGULACIJE ZA PODRUČJE IZMEĐU ULICA VOJVODE ŠUPLJIKCA, RADIVOJA KORAĆA, MILEŠEVSKE, MATA VIDAKOVIĆA, DANIČAREVE, JOVANA RAJIĆA, TODORA OD STALAĆA I ŽIČKE A. UVOD A.1. Povod i cilj izrade plana Povod za izradu Plana detaljne regulacije predstavlja veliki broj inicijativa građana da se postojeći građevinski fond, koji je uglavnom dotrajao i neodržavan, rekonstruiše ili zameni novim. Nova planska dokumentacija treba da posluži kao osnova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju objekata i uređenje prostora u cilju boljeg korišćenja potencijala ovog područja, posebno za blokove duž saobraćajnog poteza Slavija-Žička, čija planirana trasa u velikoj meri menja njihovu regulaciju. Izradi Plana detaljne regulacije za područje između ulica Vojvode Šupljikca (Žarka Zrenjanina), Radivoja Koraća, Mileševske, Mata Vidakovića, Daničareve (Milutina Blagojevića), Jovana Rajića, Todora od Stalaća i Žičke, pristupilo se na osnovu Zaključka o pristupanju izradi Prostorno-programskog koncepta Regulacionog plana dela Centralne zone - Prostorna celina opštine Vračar ("Službeni list grada Beograda", br. 18/01). Prema tački 2. Zaključka Prostorno-programski koncept ovog plana predstavlja pravni i planski osnov za izradu planova detaljne regulacije za manje podceline. Polazna osnova i ciljevi plana detaljne regulacije su sledeći: - definisanje javnog interesa u cilju uređenja javnih gradskih prostora, koji treba da predstavljaju jedan od osnovnih kriterijuma za vrednovanje urbanih kvaliteta grada u opštem smislu; - analiza važeće planske dokumentacije sa aspekta održivosti i sprovodljivosti planskih rešenja; - transformacija prostora u novi tip gradskog centra, koji ne pretenduje da visokom koncentracijom sadržaja parira glavnim gradskim prostorim a, već da zadrži svoj osobeni karakter i da se razvija u lokalnom kontekstu; - podizanje nivoa kvaliteta korišćenja prostora (uvođenje novih sadržaja, izgradnja kvalitetne fizičke strukture i infrastrukturno opremanje); - m ogućnosti fazne realizacije programa. A.2. Obuhvat plana A.2.1. Granica i površina obuhvaćenog prostora Granicom plana obuhvaćeni su blokovi 63, 64, 65, 92, 93 (93a i 93b), 99, 100 i 101 (nomenklatura blokova je preuzeta iz Prostorno-programskog koncepta Regulacionog plana dela Centralne zone - prostorna celina opštine Vračar) izm eđu ulica: Vojvode Šupljikca (ranije Žarka Zrenjanina), Radivoja Koraća, Mileševske, Mate Vidakovića, Daničareve (ranije Milutina Blagojevića), Jovana Rajića; Todora od Stalaća i Žičke, na ukupnoj površini od oko 6,2 ha. 1 Definisana granica predmetnog plana sastoji se iz dva dela, i to jednog kojim su obuhvaćeni blokovi 63, 64 i 65 i drugog kojim su obuhvaćeni blokovi 92, 93, (93a, 93b), 99, 100, 101, što je posledica usvojenog planskog dokumenta za saobraćajnicu Slavija - Žička, koji predmetno područje deli na dve prostorne celine. Granica intervencije obuhvata: - deo saobraćajnice Vojvode Šupljikca (u produžetku ul. Vojvode Petka) radi priključka infrastrukturne mreže toplovoda na planiranu toplovodnu mrežu u ul. Vojvode Šupljikca; - deo saobraćajnice Mileševske (neparna strana) u delu od ul. Vojvode Petka do ul. Mata Vidakovića, obuhvatajući i deo saobraćajnice Mileševske do postojeće toplovodne komore koja se nalazi na raskršću ulica Mileševske i Mata Vidakovića, radi realizacije planiranog toplovoda; - deo ul. Mileševske (parna strana) u delu od pozorišnog trga do ul. Jovana Rajića radi realizacije planiranog toplovoda i - deo ul. Mata Vidakovića, u delu od ul. Daničareve (nastavak), do postojeće toplovodne komore koja se nalazi na raskršću ulica Mileševske i Mata Vidakovića, radi realizacije planiranog toplovoda kao i realizacije priključka planirane vodovodne mreže 150 na postojeću u ul. Mata Vidakovića, sve kako je dato u graf. prilogu br. 7 Sinhron plan infrastrukturne mreže i objekata. 1

A.2.2. Postojeća namena i način korišćenja zemljišta Prostor Crvenog krsta morfološki zauzima istaknut položaj na grebenu, što om ogućava pružanje vizura i sagledavanje okruženja. Generalno, ovo područje karakteriše mali stepen izgrađenosti, mala gustina stanovanja, nizak nivo kulture stanovanja (partaje) i, neprimereno indeksu, visok stepen zauzetosti zemljišta. Pretežna namena u okviru granice plana je stanovanje a prema tipologiji zastupljeni su svi vidovi stanovanja: slobodnostojeći objekti, partaje kao i u manjoj meri objekti u nizu. Postojeći objekti su pretežno lošeg boniteta. U okviru granice plana od javnih sadržaja najznačajniji je objekat Beogradskog dramskog pozorišta i bioskop "Avala". Postojeći sadržaji kulture predstavljaju repernu tačku na mapi kulturnih zbivanja u gradu. Urbano okruženje blokova čine različiti ambijenti. Najznačajniji prostor je park u neposrednom okruženju pozorišta u okviru kojeg se nalazi Vozarev krst, kao obeležje identiteta ovog prostora. Sa severne strane blokove 63, 64 i 65 tangira ulica Vojvode Šupljikca prepoznatljivih ambijentalnih vrednosti. U zaleđu blokova 93a i 93b nalazi se kompleks vodovoda koji je uređen kao zelena površina, što doprinosi kvalitetu ovog područja kako u vizuelnom smislu (pružanja vizura ka Dušanovcu), tako i u prostornom i ekološkom smislu. Celokupan prostor Crvenog krsta karakteriše ortogonalna blokovska matrica sa ujednačenom parcelacijom blokova. Ulice Makenzijeva, Cara Nikolaja II, Mileševska, Žička i Vojislava Ilića predstavljaju važan radijalni pravac gradske mreže koji predmetno područje sa jedne strane povezuje sa trgom Slavija i užim gradskim centrom a sa druge strane sa jugoistočnim perifernim delovima grada (naselja Konjarnik, Medaković, itd.). Ulicom Vojvode Šupljikca predm etno područje izlazi na gradsku magistralu Bulevar kralja Aleksandra odakle ostvaruje vezu sa širim područjem grada. Sa istočne strane plana pruža se pravac Grčića Milenka - Pop Stojanova u rangu ulice drugog reda, preko koga je predmetno područje povezano sa južnim i severnim delovim a grada. Pokazatelji postojećeg stanja Površina plana* 67 561 m 2 Saobraćajne površine 13 362 m 2 Neto površina blokova 54 199 m 2 BRGP stanovanja 39 286 m 2 BRGP poslovanja 11 680 m 2 BRGP ukupno 50 966 m 2 Površina pod objektima 22 529 m 2 Ii-indeks izgrađenosti 0.94 Iz-indeks zauzetosti 41.56% * granica plana je data po postojećoj regulaciji blokova 99 i 101 A.2.3. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana Prikaz granice plana dat je u svim grafičkim prilozima plana. Područje obuhvata sledeće katastarske parcele i delove parcela: KO Vračar d.l. 11; 19; 20; 24; 25 R = 1:500 Delovi katastarskih parcela: 1119; 1308; 1106; 1316; 2518; 2459/136; 2459/44; 2459/133; 3546; 2459/87; 2556; 3590; 3558; 3255; 1326/2; 3556; 2570; 2571; 2572; 2569; 2568; 2567; 2597; 2598; 2591; 2590; 2589; 2587; 2586; 2585; 2584; 2583; 2582; 2580; 2539; 2561. Cele katastarske parcele: 1319; 1096; 1097; 1098; 1099; 1100; 1101; 1102; 1103; 1105; 1082; 1083; 1084; 1085/1; 1085/2; 1086; 1087; 1088; 1089; 1090; 1091; 1092; 1093; 1095; 1320; 1074; 1075; 1076; 1077; 1078; 1079; 1080; 3555; 2529; 2528; 2527; 2530; 2531; 2522; 2525; 2526; 2532/1; 2532/2; 2519; 2520; 2521; 2532/3; 2517; 2516; 2515; 2414/1; 2514/2; 2535; 2536; 2537/1; 2537/2; 2537/3; 2537/5; 2538/1; 2538/2; 2538/3; 2538/4; 2540; 2541; 2542; 2543; 2544; 2545; 2546; 2547; 2548; 2549; 2552; 2557; 2558; 2559; 2560; 2562; 2563; 2564; 2565; 2566; 2573; 2574; 2575; 2576; 2577; 2578; 2579; 2599; 2600; 2601; 2602; 2603; 2604; 2605; 2606; 2607; 2568/6; 2538/7; 2538/8; 2538/9. 1 Odlukom objavljenom u "Službenom listu grada Beograda broj 4/04, promenjeni su sledeći nazivi ulica u okviru plana Žarka Zrenjanina u ul. Vojvode Šupljikca, 14. decembra u ul. Cara Nikolaja II i Milutina Blagojevića u ul. Daničarevu. 2

KO Zvezdara d.l. 35; 47 R=1:500 Delovi katastarskih parcela: 7095; 7021; 7119; 7118; 7117; 7116; 7115; 7120: Katastarske parcela u okviru zone intervencije KO Vračar d.l. 11; 19; 20; 24; 25 R=1:500 Delovi katastarskih parcela: 1316; 1308; 3546; 3554; 1326/2; 2459/136. U slučaju neusaglašenosti popisa katastarskih parcela i grafičkih priloga merodavan je grafički prilog br. 9 Plan parcelacije javnih površina sa sm ernicam a za sprovođenje R 1:500 i grafički prilog dokumentacije plana Kopija plana, u R 1:500. A.3 Pravni i planski osnov Pravni osnov za izradu i donošenje predmetnog Plana detaljne regulacije sadržan je u odredbi člana 35. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03). Predmetno područje je GP-om Beograda 2021. planirano za namene stanovanja i stambenog tkiva, javne službe, objekte i komplekse i zelene površine. Stanovanje i stambeno tkivo Ova namena prostora obuhvata u planu stanovanje kao osnovnu funkciju, ali i sve druge delatnosti koje su sa stanovanjem kompatibilne i koje se prirodno u stanovanju nalaze. Parcele i zgrade koje su namenjene stanovanju i kompatibilnim namenama čine stambeno tkivo koje je podeljeno na gradske blokove. Prema GP-u Beograda 2021, blokovi 63, 64, 65, 92 deo 93, 99, 100 i 101 namenjeni su stanovanju i stambenom tkivu, a prema utvrđenoj tipologiji blokova: - 63 i 92 - kompaktni gradski blokovi; - 64, 65 i delom 93 - individualno stanovanje; - 99, 100 i 101 - otvoreni gradski blokovi. Prema Generalnom planu Beograda 2021. godine ("Službeni list grada Beograda", broj 27/03) predmetni prostor pripada Centralnoj zoni Beograda i deo je urbanističke celine (6) "Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar". Kom paktni gradski blok Urbanistički parametri za nivo bloka ili šire celine u kompaktnim gradskim blokovima Blok Postojeći blokovi u centralnoj zoni Odnos BRGP stanovanja i delatnosti Maks. gustina stanovn. st/ha Maks. gustina zaposlen. zap/ha Maks. gustina korisnika (st+zp)/ha u odnosu na P bloka 50-90%/ 50-10% 400-800 500 1.000 10% Novi blokovi parametri zavise od položaja bloka u gradskom tkivu i uslova RP % zelenih i nezastrtih površina m 2 /st Dečja igrališta uzrast 3-11 god. 1 m 2 /st. (najmanje 100 m 2 ) Koncepcija kompaktnog bloka omogućuje bez većeg uticaja na celinu i susedne objekte zamenu pojedinačnih objekata, faznu izgradnju i rekonstrukciju, kao i transformaciju namene objekata. U cilju dovršenja i unapređenja bloka potrebno je omogućiti izgradnju pojedinih zgrada na neizgrađenim parcelama ili zamenu dotrajalih objekata u skladu sa datim parametrima. 3

Urbanistički pokazatelji za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima Indeks izgrađenosti parcele do 300 m 2 3.5 do 400 m 2 3.5 do 500 m 2 3.5 do 600 m 2 3 preko 600 m 2 3 Indeks izgrađenosti ugaonih parcela I x 1,15 Stepen zauzetosti parcele do 300 m 2 60 % do 400 m 2 55 % do 500 m 2 50 % do 600 m 2 45 % preko 600 m 2 40 % Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15 Procenat ozelenjenih površina na parceli postojeći blokovi u centralnoj zoni 10% do 20% Visina novih objekata (u odnosu na širinu ulice) Broj parking mesta za stanovanje postojeći blokovi van centralne zone 20% do 30% novi blokovi 30% u izgrađenom tkivu u novim blokovima 0,7-1,1 PM/1 stan 1.5 šir. ulice 1.0 šir. ulice Broj parking m esta za poslovanje 1 PM/80 m 2 BGP Otvoreni gradski blok Urbanistički parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima Blok Odnos BRGP stanovanja i delatnosti Maks. gustina stanovnika St/ha Maks. gustina zaposlenih Zap/ha Maks. gustina a korisnika (St+ Zp) / h % zelenih i nezastrtih površina u odnosu na P bloka Blokovi u centralnoj zoni 50-90% / 50-10% 300-600 300 700 30% Novi blokovi parametri zavise od položaja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaljnije razrade Ovaj tip blokova zahvata veće prostore, sa urbanističkim parametrima koji predstavljaju ravnotežu između velikog slobodnog prostora i velike spratnosti objekata. Urbanistički pokazatelji za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima Indeks izgrađenosti u centralnoj zoni 1.2 do 2.2 Indeks izgrađenosti van centralne zone 1.0 do 2.0 Stepen zauzetosti blokova niske izgradnje, do P+4+Pk 35% Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradnje 30% Procenat ozelenjenih površina na parceli 30% do 40% Dečja igrališta (3-11 godina) 1 m 2 /stan (min. 100-150 m 2 ) Visina za nove stambene objekte P+6+(Ps)* Visina za nove poslovne objekte P+12+Ps (maks. 43 m) Broj parking mesta za stanovanje 0,7-1,1 PM/1 stan Broj parking m esta za poslovanje 1 PM/80 m 2 4

Individualno stanovanje Urbanistički parametri za nivo bloka u individualnom stanovanju Blok Odnos BRGP Maks. gustina stanovanja i delatnosti stanovnika St/ha Maks. gustina zaposlenih Zap/ha Maks. gustina a korisnika (St+ Zp) / h % zelenih i nezastrtih površina u odnosu na P bloka Preko 80%/ do 20 % 100-300 50 300 30-70% Za izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju postojećih objekata, primeniti sledeće parametre: Urbanistički pokazatelji za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovanjem Indeks izgrađenosti na parceli P+1+Pk do P+2+Pk (raspon podrazumeva maks. kapacitete do 300 m 2 maks. 0.8-1.2 u zavisnosti od tipa individualnog do 400 m 2 maks. 0.75-1.05 stanovanja) do 500 m 2 maks. 0.7-1 do 600 m 2 maks. 0.65-0.9 preko 600 m 2 maks. 0.6-0.85 atrijumski i poluatrijumski maks. 1.2-1.5 Indeks izgrađenosti ugaonih parcela I x 1,15 Stepen zauzetosti parcele do 300 m 2 50% preko 600 m 2 do 600 m 2 35% do 500 m 2 40% do 400 m 2 45% 30% atrijumski i poluatrijumski 65% Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z x 1,15 Procenat ozelenjenih površina na parceli 30% Visina objekta u centralnoj zoni i duž magistralnih i ulica I reda maks. 11.5 m (do kote venca) maks. 15.0 m (do kote slemena) Visina objekta van centralne zone i duž magistralnih i ulica I reda maks. 8.5 m (do kote venca) maks. 12.0 m (do kote slemena) Visina pomoćnih objekata Broj parking mesta za stanovanje maks. 5.0 m 1 PM/1 stan Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/80 m 2 5

Urbanistički pokazatelji za parcele i objekte u kompaktnim, individualnim i otvorenim gradskim blokovima dati su u Tabeli br. 1. Uporedni prikaz urbanističkih parametara. Planirane transformacije unutar stambenih tkiva Predviđeno je da se većina današnjih blokova koji čine stambeno tkivo Beograda postepeno unapređuje i transformiše u bolju sredinu. Planom je predviđeno da se partaje, u zavisnosti od pozicije u gradu, transformišu u kom paktne blokove, individualne, mešovite, trgovačke i u blokove javnih namena. Blokovi sa individualnim kućama ili ostaju u toj kategoriji ili se u svojim delovima transformišu u javne namene, komercijalne zone ili male proizvodne pogone. Mešoviti blokovi, osim što mogu da ostanu u ovoj kategoriji, mogu da se transformišu i u kompaktne, otvorene, individualne, blokove sa centralnim funkcijama, blokove sa javnim namenama i blokove sa trgovačkim ulicama. Proces transformacije je prikazan u narednoj tabeli. Postojeće Kompaktni Kompaktni Otvoreni Individua Mešoviti lni O Otvoreni O Individualni O Mešoviti X X X O Partaje X X X X - moguća transformacija Javne službe, objekti i kompleksi Postojeći sadržaji kulture (pozorište, bioskop), kao i istaknut položaj na grebenu/afirmišu ovaj prostor kao budući gradski centar. Daljom planskom razradom, za delove kontaktnih blokova orijentisanih ka Crvenom krstu, treba predvideti veći udeo komercijalnih aktivnosti, veću spratnost, omogućiti vizure ka crkvi (Crkvi Sv. Antuna u Bregalničkoj ulici) i formiranje jasno artikulisanog javnog prostora. Vozarev krst, kao obeležje identiteta ovog prostora, treba sačuvati i rešenjem afirmisati, uz zadržavanje postojećeg kvalitetnog zelenila. Ustanove od najvišeg značaja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji, mogu da se unapređuju i grade na površinama svih namena, uključujući i zelenilo, uz odgovarajuće stručne i javne provere, pogodnosti lokacije i rešenja. Zbog izražene centralne funkcije treba da su zadovoljeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavljen dobar odnos sa neposrednim građevinskim okruženjem. Površine stacionarnog saobraćaja rešavati na svojoj parceli ili na za to namenski rezervisanim površinama u susednim blokovima. Kategorija I. Polifunkcionalni kulturnoobrazovni centar II. Bioskopi i pozorišta III Biblioteke i. čitaonice Kapaciteti objekata kulture kapacitet na 1.000 stan. Normativ m 2 gr. pov. /kapac. 10 sedišta 4,6 m 2 14 sedišta 5,0 m 2 2.000 knjiga 0,012 m 2 Zelene površine Zelene površine grada obuhvataju vrlo široki spektar tipova. U razvijenim urbanim sredinama ti različiti tipovi su međusobno povezani tako da čine jedinstvenu mrežu gradskog zelenila. Pod pojmom skvera obuhvaćene su zelene površine koje se nalaze u izgrađenom gradskom tkivu, veličine ispod 1 ha i koriste se za pešački tranzit, kratkotrajan odmor i igru. Dozvoljeni su sledeći radovi u postojećim skverovima: sanitarna seča stabala, rekonstrukcija cvetnjaka, nova sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postojećih objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podizanje fontana, rekonstrukcija i popravka dečjih igrališta, ograđivanje skverova. Skverove treba opremiti standardnom infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navodnjavanje. U prostorima u kojima se radi Plan detaljne regulacije, moguća je reorganizacija granica susednih namena, premeštanje u prostoru zona zahtevanih Generalnim planom i povećanje, odnosno sniženje kvantitativnih i geometrijskih parametara u meri koja bitno ne ugrožava generalna rešenja i održava osnovne bilanse u zoni određenoj planom. A.3.1. Konkurs za idejno urbanističko arhitektonsko rešenje trga ispred Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu Za deo prostora Crvenog krsta u junu 2003. godine raspisan je i sproveden javni opšti anonimni jednostepeni konkurs za idejno urbanističko arhitektonsko rešenje trga ispred Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu. Anketni deo konkursa odnosio se na rešenje šireg okruženja do ul. Vojvode Šupljikca. Za prvonagrađeni rad žiri je usvojio rad autora Đorđa Alfirevića, dipl. inž. arh. Predmetnim planom prihvaćeni su elementi prvonagrađenog rešenja za prostor trga ispred pozorišta površine oko 1.470 m 2. Konkursnim rešenjem definisan je pristupni plato, glavni pozorišni 6

trg, scena pod krošnjama i galerija trga. Kod anketnog dela konkursa izvršena je korekcija gabarita planiranog Kulturnog centra ukupne BRGP oko 3.800 m 2, prema postojećim katastarskim parcelama, što ne predstavlja značajno odstupanje od nagrađenog rešenja. Ispod trga i objekta Kulturnog centra, konkursnim rešenjem predviđene su podzemne garaže ukupnog kapaciteta 135 parking mesta (sa ulazima iz ul. M. Vidakovića i Gružanske), koji je planskim rešenjem proširen. B. PRAVILA UREĐIVANJA PROSTORA B.1. Namena i način korišćenja zemljišta Zemljište u okviru granice plana određeno je kao: JAVNO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE, sa planiranim namenama za: - saobraćajne površine, - slobodne i zelene površine, - objekti kulture, - objekat komunalne infrastrukture. OSTALO GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE, sa planiranim namenama za: - stanovanje i stambeno tkivo, - komercijalne zone i gradski centri. Planom su definisane granice parcela javnog građevinskog zemljišta, namenjene izgradnji javnih objekata i uređenju javnih površina kako je dato u grafičkom prilogu br. 2. Planirana namena površina sa prikazom karakterističnih zona R 1:500, i za njih su dati posebni uslovi uređenja i građenja na parceli. Područje obuhvaćeno planom je prema postojećoj nameni, karakteru i poziciji u odnosu na glavnu osovinu - Žičku ulicu, podeljeno je na četiri prostorne celine koje obuhvataju sledeće blokove: 63, 64, 65, 92, 93a, 93b, 99, 100 i 101. B.1.1. Karakteristične prostorne celine Celina 1 - blok 63 Izdvaja se kao posebna prostorna celina između ulica: Mileševske, Cara Nikolaja II, Radivoja Koraća, Vojvode Šupljikca (Žarka Zrenjanina) i Vojvode Petka, koju karakteriše fizička struktura u formi kompaktnog bloka, što je uticalo i do daljeg razvoja celine u tom pravcu. U okviru predmetne celine nalaze se i dva objekta od značaja za službu zaštite, koja se ovim planom zadržavaju u svemu prema datim uslovima zaštite, što predstavlja značajan elem ent u cilju podizanja kvaliteta ovog prostora. Planirana je izgradnja novih objekata zamenom postojećih, a prema datim parametrima za pripadajuću zonu. Celina 2 - blokovi 64, 65 Predmetnu celinu oivičenu ulicama: Cara Nikolaja II (ranije 14. decem bra), Vojvode Petka, Vojvode Šupljikca (Žarka Zrenjanina) i okretnicom uz Žičku ulicu, karakterišu postojeći objekti individualnog stanovanja, predstavnici nekadašnje arhitekture gradske periferije, koji su u nekoliko proteklih godina pretrpeli značajne intervencije koje su dovele do degradiranja njihovih ambijentalnih vrednosti. U okviru ove prostorne celine planirana je nova izgradnja objekata individualnog stanovanja u težnji da se bar delom sačuva nekadašnji karakter ovog područja. Objekat značajne arhitektonske vrednosti je postojeći objekat u bloku 65 na uglu ul. Mata Vidakovića i Vojvode Šupljikca. U bloku 64, namenjenom individualnom stanovanju, planirana je korekcija urbanističkih parametara datih GP-om Beograda do 2021. god. (na osnovu člana 12. Pravilnika o sadržini, načinu izrade, načinu vršenja stručne kontrole urbanističkog plana, kao i uslovima i načinu stavljanja plana na javni uvid ("Službeni glasnik RS", broj 12/04), na šta je u najvećoj meri uticala ekonomska opravdanost buduće izgradnje i rekonstrukcije objekata. Celina 3 - blokovi 93a, 93b Blok 93b, koji zauzima prostor između ulica: Cara Nikolaja II, Mata Vidakovića, Daničareve (Milutina Blagojevića), Jovana Rajića i Gružanske, izdvaja se kao posebna prostorna celina koja poseduje velike razvojne mogućnosti. Dominantu ovog prostora predstavlja zgrada Beogradskog dramskog pozorišta. Planirano je form iranje atraktivnog, multifunkcionalnog prostora čije će težište biti na kulturnim aktivnostima što bi doprinelo uključivanju ne samo lokalnog stanovništva već i šire ciljne grupe. Objedinjavanje zgrade pozorišta, trga koji se nalazi ispred njega sa sadržajima datim u konkursnom radu i Kulturnog centra u jedinstvenu celinu, moguće je obezbediti da u jednom trenutku ceo prostor postane velika kulturna scena grada. U okviru ove prostorne celine planira se i izgradnja novih stambenih objekata kolektivnog stanovanja po obodu celine što podrazumeva transformaciju postojećeg građevinskog fonda prem a datim parametrima. U bloku 93a, u skladu sa poglavljima GP Beograda 2021. 11.1. Pravila građenja za planiranu namenu prostora (11.1.1. Dominantna namena prostora) i 12.9. Novi planovi detaljne regulacije i urbanistički projekti, stav 2., planirana je korekcija namene, konkretno dela stanovanja i stambenog tkiva površine za komercijalne sadržaje u okviru kojeg je 7

planirana izgradnja Kulturnog centra u skladu sa anketnim delom Konkursa za trg ispred Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu. U delu bloka 93a, u skladu sa poglavljem 4.3.5. Planirane trateformacije unutar stambenih tkiva, GP Beograda 2021; planirana je transformacija postojećeg mešovitog bloka u kompaktni gradski blok, novom izgradnjom visokih objekata spratnosti do P+5. Celina 4 - blokovi 92, 99, 100, 101 Predmetnu celinu karakterišu blokovi duž saobraćajnice Slavija-Žička, između ulica: Jovana Rajića, Todora od Stalaća i Žičke, sa postojećim višestambenim objektima spratnosti od P+4 do P+7 dobrog boniteta. Deo obuhvaćenih blokova (ne samo blokovi koji se direktno naslanjaju na predmetnu saobraćajnicu, već i oni u zaleđu), karakterističan je po objektima male spratnosti i pretežno lošeg boniteta-partajama. Planirana je rekonstrukcija ovih blokova izgradnjom novih objekata, spratnosti do šest etaža sa poslovnim prostorom na nižim etažam a, primerena karakteru novoplanirane saobraćajnice, a u skladu sa postojećim objektima dobrog boniteta koji se ovim planom zadržavaju. Razlog za ovakav tretman celine 4 je mogućnost transformacije data rekonstrukcijom saobraćajnog poteza Slavija-Žička koja u velikoj meri menja regulaciju kontaktnih blokova. U blokovima 99 i 101 u skladu sa poglavljem 4.3.5. Planirane transformacije unutar stambenih tkiva, GP Beograda 2021., planirana je transform acija postojećeg stambenog fonda-partaja u kompaktni gradski blok, novom izgradnjom objekata spratnosti od P+4+Pk do P+6. B.1.2. Podela na karakteristične zone Predmetni prostor je prema svojim specifičnostima i prostornim mogućnostima podeljen na četiri karakteristične zone kako je dato u grafičkom prilogu br. 2. Plan nam ene površina sa prikazom karakterističnih zona u R 1:500. Zona A - karakterišu je postojeći individualni stambeni objekti pretežne spratnosti P do P+1. S obzirom na položaj postojećih objekata na ovom prostoru i značajan potencijal koji je moguće ostvariti u pojedinim blokovima izvršena je i podela na sledeće podzone: A1 koja obuhvata deo bloka 65 u okviru kojeg je moguća rekonstrukcija i zamena postojećih objekata i deo bloka 93b u okviru kojeg je moguća nova izgradnja individualnih objekata s obzirom na postojeći bonitet objekata. Planirana spratnost objekata je P+1+Pk. A2 koja obuhvata blok 64 i deo bloka 65 u okviru kojih se nalaze postojeći objekti pretežno lošeg boniteta. Planirana je transformacija bloka izgradnjom novih objekata, kao i mogućnost rekonstrukcije pojedinih objekata u skladu sa definisanim parametrima izgradnje. Planirana spratnost objekata je P+2+Pk. Zona B - karakterišu je postojeći stambeni objekti spratnosti od P do P+1 (individualni objekti) do spratnosti P+3 do P+7+Ps (kolektivni objekti). Ovim planom data je mogućnost transformacije individualnih objekata izgradnjom novih višeporodičnih stambenih objekata maksimalne spratnosti do P+5 osim za objekte uz ul. Žičku gde je dozvoljena spratnost P+6. Planirano je zadržavanje postojećih kolektivnih stambenih objekata sa mogućnošću izgradnje novih etaža u formi potkrovlja i povučenog sprata u zavisnosti od podzone u okviru koje se nalaze. Usled različitih prostornih mogućnosti i ograničenja definisano je pet podzona sa svojim specifičnostima, maksimalnom spratnošću, indeksom izgrađenosti, indeksom zauzetosti i arhitektonskim uslovljenostima. Podzona B1 obuhvata deo blokova 93a i 101. U postojećem stanju predmetni prostor karakterišu objekti individualne izgradnje pretežne spratnosti od P do P+1+Pk. U okviru ove podzone planirana je zamena postojećih objekata izgradnjom novih stambenih objekata u formi kompaktnog bloka spratnosti do P+5. Podzona B2 obuhvata blok 100. U okviru ove podzone planirana je nova izgradnja višeporodičnih stambenih objekata u formi otvorenog bloka spratnosti do P+5+Pe. U okviru ovog bloka evidentirana su samo dva objekta individualne izgradnje dok najveći deo predstavlja neizgrađeno građevinsko zemljište koje pruža značajne razvojne mogućnosti na ovom prostoru. Planirana spratnost objekata je P+5+Pe. Podzona B3 obuhvata deo blokova 63, 92 i 99. U okviru ove podzone evidentirani su postojeći kolektivni stambeni objekti spratnosti od P+4 do P+7+Pe. Usled evidentnog deficita u potrebnom broju parking mesta za postojeće stanove u okviru ovih objekata moguće je sam o proširenje postojećeg povučenog sprata do osnovne fasadne ravni. Moguća intervencija se odnosi samo na proširenje postojećih stambenih jedinica bez formiranja novih. Pretežna spratnost planiranih objekata je P+5. Podzona B4 obuhvata deo blokova 63, 99 i 101. U postojećem stanju predmetni prostor karakterišu pretežno individualni objekti spratnosti od P do P+1. U okviru bloka 63 nalaze se i kolektivni stambeni objekti spratnosti P+4. Planom je data mogućnost izgradnje novih etaža na kolektivnim postojećim stambenim objektima i formiranje novih stambenih jedinica uz uslov da se zadovolje potrebe za parkiranjem na pripadajućoj parceli. Postojećim individualnim objektima data je mogućnost rekonstrukcije ili zamene novim objektima spratnosti do P+4+Pk. 8

Podzona B5 obuhvata delove blokova 63 i 99, koji se nalaze uz saobraćajnicu Slavija-Žička. Napominjemo da je PDR-om za izgradnju ove saobraćajnice obuhvaćen deo bloka 99 je planiran za njeno proširenje, čime se menja postojeća regulacija bloka. S tim u vezi predmetni prostor duž ove saobraćajnice dobija na značaju i dobija mogućnost transformacije izgradnjom novih višeporodičnih stambenih objekata spratnosti P+6. Podzona B6 obuhvata deo bloka 93a koji karakterišu izrazito duboke katastarske parcele sa prosečnom dubinom od 47 m i širinom od oko 12 m, što je om ogućilo i planiranje dva objekta na katastarskoj parceli sa parametrima koji omogućuju ekonomsku transformaciju - zamenu postojećeg građevinskog fonda pretežne spratnosti P+1 izgradnjom novih objekata spratnosti do P+4+Pk. Zona V - obuhvata deo blokova 63, 65, 92 i 93b. Izdvojena je kao posebna zona i obuhvata objekte koji se pre svega zbog svojih arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti ovim planom zadržavaju u okviru postojećeg gabarita i volumena. Takođe, planirano je zadržavanje postojećih objekata kolektivnog stanovanja na kojima nije moguća promena gabarita i volumena zbog prostornih mogućnosti koje ne dozvoljavaju rešavanje potrebnog broja parking mesta. U okviru ovih objekata m oguća je prenamena stambenog prostora u poslovni i obrnuto kao i intervencije u cilju održavanja i poboljšanja uslova korišćenja ovih objekata (investiciono i tekuće održavanje). U okviru krovne konstrukcije kod individualnih objekata moguće su intervencije u cilju prenamene tavanskog prostora u stambeni bez promene gabarita i volumena postojećih objekata. Zona KC - obuhvata prostor u okviru bloka 93a koji je orijentisan ka saobraćajnicama Slavija Žička i Mata Vidakovića, sa jedne strane, i postojećim javnim namenama u okviru bloka 93b. Spratnost postojećih objekata je od P do P+1. S obzirom na prostornu dispoziciju ove lokacije, planirana je izgradnja kulturnog centra, čije će težište biti na kulturnim sadržajima odnosno komercijalnim namenama u funkciji kulture, u skladu sa novim značajem za širi ambijent. U okviru ove zone planirana je izgradnja objekta maksimalne spratnosti do P+3. B.2. Bilans površina Ukupni bilans površina u planiranom stanju, prikazan je u sledećoj tabeli: Namena Površina (ha) Procentualna zastupljenost (%) Javno građevinsko zemljište - površine u regulaciji javnih saobraćajnica 1.24 20 - skver i pozorišni trg 0.14+0.43 9.2 - pozorište 0.4 6.4 - trafo-stanica 10/0.4 0.005 0.08 2.21 35.60 Ostalo građevinsko zemljište - zone stambeno-poslovnih objekata - zone komercijalnih 3.99 64.40 sadržaja Ukupna površina plana 6.2 100.0 B.3. Uslovi zaštite kulturno-istorijskog nasleđa i zaštite prirode Stav službe zaštite je da prostor u granicam a ovog plana nije utvrđen za posebnu prostornu kulturnoistorijsku celinu, ne nalazi se u okviru iste, ne uživa status celine pod prethodnom zaštite, niti se nalazi u njenom okviru. Međutim predmetno područje, se nalazi u zoni arheološkog nalazišta Antički Singidunum koje je proglašeno za kulturno dobro. U cilju čuvanja od uništenja ostataka nekropole i njenog daljeg istraživanja, pri izvođenju građevinskih radova, moraju se primeniti adekvatne mere zaštite uz obezbeđivanje povrem enog arheološkog nadzora prilikom svih zemljanih radova, koji će se izvoditi uz mogućnost obavljanja zaštitnih arheoloških intervencija prem a potrebi. U okviru obuhvata plana nalazi se i utvrđeno kulturno dobro kuća Popovića u ul. Radivoja Koraća br. 5, sagrađena 1928. prem a projektu inž. Dragoljuba i Gligorija Popovića. Pored arhitektonske (eklektični stil sa elementima neoklasicizma i baroka) ovaj objekat ima i istorijsku vrednost. Mere zaštite ogledaju se u očuvanju izvornih spomeničkih svojstava objekta, bez moguće rekonstrukcije objekta, uz ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivnih i fasadnih elemenata i ispravnosti instalacija uz uređenje dvorišta, obnavljanje i održavanje vegetacije. Odlukom o utvrđivanju spomenika kulture utvrđena je i zaštićena okolina spomenika koja obuhvata i parcele br. 1102 i 1101 KO Vračar. Mere zaštite ogledaju se u zabrani gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture. 9

B.4. Urbanistički uslovi za javne površine i javne objekte B.4.1. Javne saobraćajne površine U okviru područja predmetnog plana analitički su definisane građevinske parcele za javne saobraćajne površine kako je dato u grafičkom prilogu Plan parcelacije javnih površina sa smernicama za sprovođenje. R 1:500 i njihova deoba nije dozvoljena. Za javne saobraćajnice izdvajaju se sledeće katastarske parcele: Broj bloka Naziv ulice Broj kat. parcele Broj građ. parcele Vrsta intervencije 1 2 3 4 5 63 Radivoja Koraća KO Vračar delovi parcela 1106; 1119; 1103; cele parcele 1319; 63-1 rekonstrukcija/ proširenje profila 64 Vojvode Petka KO Vračar-deo parcele 1320; 64-1 / 65 Mata Vidakovića KO Vračar delovi parcela 1308; 3555; 1080; 1079; 1078; 1077; 1076; 1075; 1074; 65 Vojvode Šupljikca KO Vračar delovi parcela 1316; 1074; 3555; 2530; KO Zvezdara delovi parcela 7115; 7116; 7117; 7118; 7119; 7120; 7121; 7095; 65-1 rekonstrukcija/ proširenje profila 65-3 rekonstrukcija ulice 92 C2 KO Vračar delovi parcela 2538/6, 2538/7, 2538/8 i 2538/9 92-2 izgradnja nove saobraćajnice 93 Daničareva KO Vračar delovi parcela 3546; 2459/136; 2459/44; 2514/1; 2514/2; 2532/3; 2537/5; 2537/3; 2537/2; 2538/1; 2538/2; 93b-2 rekonstrukcija/ proširenje profila 99 C1 KO Vračar delovi parcela 2603; 2605 cela parcela 2604 99-1 izgradnja nove saobraćajnice 99 Gružanska KO Vračar delovi parcela 3556; 2597; 2567; 2566; 2565; 2564; 2563; 2562; 3590; 2552; 2548; 2547; 2546; 2545; 2544; 2543; 2542; 2541; 2540; 2539; 100 Jovana Rajića KO Vračar delovi parcela 1326/2; 2580; 3556; 2539; 3546; 2459/133; 2537/1; 2538/6; 2538/7; 1308; 99-2 rekonstrukcija/ proširenje profila 100-1 rekonstrukcija/ proširenje profila 10

101 Karlovačka KO Vračar delovi parcela 3556; 3590; 2552; 2549; 2562; 2459/87; 101-1 / 101 Todora od Stalaća KO Vračar delovi parcela 2539; 3546; 2561; 2540; 2560; 2559; 2459/87; 2558; 2557; 2556; 2552; 2549; 3590; 2579; 2578; 2577; 3558; 3255; 2570 101-2 rekonstrukcija/ proširenje profila Javne saobraćajne površine prikazane su u grafičkom prilogu br. 3. Regulaciono-nivelacioni plan sa urbanističkim rešenjem saobraćajnih i slobodnih površina u R 1:500. B.4.1.1. Ulična mreža/rang saobraćajnica Na osnovu saobraćajnog rešenja GP Beograda 2021, ulice Grčića Milenka i Pop Stojanova postaju deo veoma važnog Unutrašnjeg magistralnog prstena. Planirani potez UMP-a koji se nalazi obodno u odnosu na predmetni plan, im aće funkcionalni rang magistrale i kao takav predstavljaće vezu predm etnog prostora sa južnim, jugozapadnim i severnim delovima grada. Ulica Cara Nikolaja II (14. decembra - Mileševska - Žička) je prema funkcionalnom rangu ulica prvog reda i obrađena je Planom detaljne regulacije za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička ("Službeni list grada Beograda", broj 15/04). Na delu predmetnog plana ova saobraćajnica se planira sa po dve saobraćajne trake po smeru i obostranim trotoarima. Ulica Mate Vidakovića je deo primarne saobraćajne mreže i po funkcionalnom rangu je ulica drugog reda. Generalnim planom je planirano da ova ulica u sistemu sa ul. Starca Vujadina bude direktna veza izm eđu Bulevara kralja Aleksandra i Južnog bulevara. Ulica Vojvode Šupljikca sa jednom trakom po smeru, u funkcionalnom rangu predstavlja ulicu drugog reda. Ostale ulice na području predmetnog plana su deo sekundarne ulične mreže i kao takve imaju funkciju pristupa konkretnim sadržajima. B.4.1.2. Javni gradski saobraćaj Područje predmetnog prostora u postojećem stanju opsluženo je linijama autobuskog i trolejbuskog podsistema JGS-a duž poteza Slavija-Žička. Na raskrsnici ulica Mileševske, Vojvode Šupljikca i Žičke nalazi se autobuska i trolejbuska okretnica (u sistemu opsluživanja JGS-a na ovom potezu po karakteru ona je tehnička okretnica). U planiranom stanju na području predmetnog prostora potrebno je: - zadržati trase autobuskih i trolejbuskih linija koje opslužuju predmetni prostor; - zadržati postojeća prolazna stajališta. B.4.1.3. Elementi situacionog, regulacionog i nivelacionog plana saobraćajnih površina B.4.1.4. Uslovi za postojeće saobraćajne površine Saobraćajna matrica područja je formirana, a ovim planskim rešenjem vršene su minimalne korekcije elemenata situacionog plana i poprečnog profila sa ciljem dobijanja pravilne geometrije i konstantne širine poprečnih profila saobraćajnica. Ulica Daničareva se rekonstruiše, uz zadržavanje postojećih kvalitetnih stabala. Ulica se planira sa širinom kolovoza od 6 m i obostranim trotoarima širine 1,5 m. Ulica Mate Vidakovića se rekonstruiše i planira sa kolovozom širine 6 m i obostranim trotoarima od po 1,5 m - deonica od Mileševske do Vojvode Šupljikca. Rekonstrukcija dela ove ulice izm eđu ul. Mileševske i Daničareve planirana je drugim planskim dokumentom. Ulica Radivoja Koraća, koja je planom za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička bila slepog kraja prema ul. Mileševskoj, planira se za povezivanje sa ovom ulicom po principu uliv-izliv. Širina kolovoza ul. Radivoja Koraća je 5 m sa obostranim trotoarima i to sa parne strane u širini od 1,5 m, dok je sa neparne strane širina trotoara promenljiva (od 1 m do 1,5 m). Ul. Gružanska je planom za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička planirana kao slepa ulica. Ovim rešenjem se planira njeno povezivanje sa saobraćajnicom Žičkom po principu uliv-izliv. Planira se širine kolovoza od 6 m i sa obostranim trotoarima od po 1,5 m. Ulica Jovana Rajića na delu od ul. Gružanske do ul. Žičke se planira za rekonstrukciju. U okviru njene regulacije na ovom delu planira se obostrano upravno parkiranje (25 PM), tako da njen poprečni profil sadrži: kolovoz širine 6 m; upravna parking mesta širine 5 m i obostrane trotoare od po 2,25 m. 11

Ovim planskim rešenjem ukida se direktna veza ul. Todora od Stalaća sa ul. Gružanskom na delu bloka 100, tako da je ona na ovom delu slepog kraja i završava se okretnicom. B.4.1.5. Uslovi za novoplanirane saobraćajne površine Za parcele u bloku 99 planira se uvođenje pristupne saobraćajnice C1 iz ul. Gružanske, koja bi bila u funkciji pristupa garažama, ekonomskog prilaza, kao i ulaza u stambene delove objekata. Planirani su: širina kolovoza od 5,5 m i obostranim trotoarima od po 0,8 m. Za potrebe postojeće TS 10/0.4 kv, planirana je saobraćajnica S2, širine profila 4,5 m, kojoj se pristupa iz ul. Jovana Rajića preko oborenog ivičnjaka. Ovim planskim rešenjem planirano je i međusobno povezivanje delova ul. Todora od Stalaća (poteza iz pravca Žičke ulice i poteza iz pravca ul. Jovana Rajića) na delu ul. Karlovačke, tako da ova saobraćajnica postaje deo sistema saobraćajne mreže unutar predmetnog plana. Ulica Todora od Stalaća je ovim rešenjem konstantne širine kolovoza od 5 m i sa obostranim trotoarima širine 1,5 do 2 m, kako je prikazano grafičkim prilogom. Planira se kolski pristup u širini od 5 m iz ul. Daničareve javnoj podzemnoj garaži. Kolovoznu konstrukciju planiranih i saobraćajnih površina predviđenih za rekonstrukciju dimenzionisati u odnosu na važeće propise i očekivano saobraćajno opterećenje, pri čemu je potrebno predvideti kolovozni zastor od asfalt betona. Kolski pristup treba da je jedinstvene obrade u celokupnom poprečnom profilu, sa kolovoznom konstrukcijom koja treba da omogući prolaz očekivanih vozila. Odvodnjavanje svih saobraćajnih površina vršiti gravitaciono u sistemu zatvorene kišne kanalizacije. Na planiranim otvorenim parking površinama (za upravno organizovano parkiranje) predvideti zastor od prefabrikovanih elemenata beton - trava (BT ploče) sa otvorima za sadnice. U toku razrade i sprovođenja plana primeniti odredbe Pravilnika o uslovima za planiranje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Službeni glasnik RS", broj 18/97). B.4.1.6. Parkiranje vozila Parkiranje vozila u okviru granice plana rešava se na više načina: - u okviru parcela, - u okviru regulacione širine saobraćajnica, - u okviru novoplaniranih garaža. Potrebni kapaciteti za stacioniranje vozila računati su prema sledećim norm ativima: - za postojeće stanovanje koje se zadržava - 0,7 PM po stanu, - za novoplanirano stanovanje - 1.1 PM po stanu, - za poslovanje - 1 PM na 80 m 2 BRGP poslovnog prostora, - za trgovinu - 1 PM na 66 m 2 BRGP, - za magacin - 1 PM na 132 m 2 BRGP, - za ugostiteljstvo - 1 PM za dva stola sa po četiri stolice. Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacioniranjem vozila definisane na bazi norm ativa rešavaju u okviru svoje građevinske parcele, bilo u garaži u sklopu samog objekta ili na slobodnom delu parcele. Otvorene parking površine i novoplanirane garaže sa kapacitetima za parkiranje vozila i pripadajućim pristupnim rampama prikazane su na grafičkom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan sa urbanističkim rešenjem saobraćajnih i slobodnih površina u R 1:500. Ovim planskim rešenjem planiraju se dve garaže: - podzemna dvoetažna garaža u bloku 93a kapaciteta 100 PM. Glavni prilaz ovoj garaži je iz ul. M. Vidakovića, a rezervni iz ulice Mileševske, kako je prikazano u grafičkom prilogu; - javna podzemna dvoetažna garaža kod Pozorišta u bloku 92, kapaciteta 100 PM. Glavni prilaz ovoj garaži je iz Gružanske ulice, a rezervni iz ul. Daničareve, kako je prikazano na grafičkom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan sa urbanističkim rešenjem saobraćajnih i slobodnih površina u R 1:500. Primenom navedenih normativa u okviru granice plana prisutan je deficit u stacioniranju vozila od 94 PM, proistekao iz kapaciteta postojećeg stanja koje se zadržava. Ovaj deficit se može ublažiti: - parkiranjem u okviru regulacione širine saobraćajnica na području predmetnog plana (25 PM); 12

- korišćenjem javne garaže kod Pozorišta u bloku 92 u vreme kada se ne održavaju pozorišne predstave. Pregled kapaciteta za parkiranje vozila prikazan je u sledećoj tabeli: Planom detaljne regulacije za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička duž ulice 14. decembra, postojeći vodovod 80 mm se ukida. Ovim planom duž ulica 14. decembra i Žičke, predviđeni su magistralni vodovod 300 mm sa jedne strane i distributivni vodovodi prečnika 150 mm sa obe stane pomenutih ulica. Blok Zadržava se ukupno PM stan PM Novo del. PM ukupno PM Potrebno ukupno PM Ostvaren o ukupno PM Bilans ukupno PM Do izgradnje kompletne vodovodne mreže u Mileševskoj, koja je data u Planu detaljne regulacije za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička, postojeće vodovode colovskih prečnika duž ulica Vojvode Petka i Mata Vidakovića, na potezu između Mileševske i Vojvode Šupljikca, zameniti novim cevima prečnika 150 mm i povezati ih sa postojećim vodovodima 100 mm u Vojvode Šupljikca, odnosno 300 mm u Mileševskoj a prema uslovima JKP BVK br. I1-1-755. 63 51 232 59 291 342 317-25 64 0 21 13 34 34 34 0 65 3 18 26 44 47 47 0 92 93 0 0 0 93 7-86 93a 0 105 83 188 188 245 +57 93b 16 4 96 100 116 107-9 99 57 167 52 219 276 245-31 100 0 118 30 148 148 148 0 101 0 189 48 237 237 237 0 Ukupno 220 854 407 1261 1481 1380-94 B.4.1.7. Uslovi za upotrebu završnih materijala i pratećih elemenata Kolovozni zastor novoplaniranih i saobraćajnica predviđenih za rekonstrukciju planirati od asfalt betona. Trotoare uz saobraćajnice i druge pešačke površine planirati od materijala i zastora prilagođenih ukupnom ambijentu i karakteru prostora (asfalt beton, poligonal elementi, granitne kocke, i dr.). B.4.2. Infrastrukturna mreža i objekti B.4.2.1. Vodovodna mreža i objekti (grafički prilog Plan vodovodne i kanalizacione mreže i objekat R 1:500) Lokacija predmetnog plana pripada II visinskoj zoni vodosnabdevanja grada Beograda, i nalazi se između rezervoara "Glavni", rezervoara "Krajinski" i crpne stanice "Crveni krst 2". Duž svih postojećih ulica koje su obuhvaćene ovim planom i koje ga oivičavaju prolaze distributivni vodovodi, koji su nedovoljnog kapaciteta pa ih treba zameniti novim cevima većeg prečnika. Duž ulice Jovana Rajića od postojećeg vodovodnog šahta na uglu sa Gružanskom, predvideti vodovod 150 mm do Mileševske. Gružanskom ulicom između planiranih vodovoda 150 mm duž ulica Jovana Rajića i Žička, predvideti vodovodnu cev prečnika 150 mm. Karlovačkom ulicom predvideti vodovodnu cev prečnika 150 mm. Duž ulice Todora od Stalaća predvideti vodovodnu cev prečnika 150 mm i povezati je sa jedne strane na postojeću vodovodnu cev 150 mm u ulici Mata Vidakovića a sa druge na planiranu 300 mm u Žičkoj. Postojeće kućne priključke prevezati na planirane cevovode. U objektima obezbediti dovoljan pritisak i dovoljne količine voda za sanitarne i protivpožarne potrebe. Vodovodnu mrežu opremiti protivpožarnim hidrantima na propisanom odstojanju, zatvaračima, ispustima i svim ostalim elementima neophodnim za njeno pravilno funkcionisanje i održavanje. Projekte ulične mreže i priključaka raditi prema tehničkim propisima Beogradskog vodovoda. (Uslovi JKP "Beogradski vodovod", br. I1-1-755 od 22. jula 2004. godine i dopuna od 7. novembra 2005. godine) B.4.2.2. Kanalizaciona mreža i objekti (grafički prilog Plan vodovodne i kanalizacione mreže i objekata R 1:500) Lokacija predmetnog plana pripada Centralnom kanalizacionom sistemu, na delu na kome je izgrađena mreža sa opštim sistemom kanalisanja. 13

Blok ograničen ulicama Vojvode Šupljikca, Radivoja Koraća i Mileševska pripada "bulbulderskom" slivu čiji je recipijent kanalizacionih voda kolektor OB 60/110 cm u Bulevaru kralja Aleksandra. Drugi blok ovog plana, koji je oivičen ulicama Mata Vidakovića, Daničarevom, Jovana Rajića, Todora od Stalaća i Žičkom, većim delom pripada "čuburskom" slivu čiji je recipijent kanalizacionih voda kolektorski sistem u ulici Bulevar crvene armije - kolektori OB 110/150 cm i OB 110/150 cm. Vododelnica između ova dva sliva, odnosno dva bloka, prolazi približno Žičkom i Mileševskom. Ukoliko se naknadnom tehničkom proverom utvrdi da kapacitet kanala u ul. Vojvode Šupljikca ne zadovoljava planirane potrebe, moguće je vršiti radove na rekonstrukciji postojeće trase, uz poštovanje postojeće kote nivelete kanala. Postojeća kanalizaciona mreža unutar bloka koji pripada "čuburskom" slivu preko kanala u ulici Mata Vidakovića uključuje se u kolektor OB 110/150 cm u Južnom bulevaru, koji je nedovoljnog kapaciteta. Odvodnjavanje ovog područja u znatnoj meri će se poboljšati izgradnjom kolektora 2000 mm u Južnom bulevaru, čiji je položaj definisan Regulacionim planom Bulevara crvene armije. Unutar ovog bloka u većini ulica postoji izgrađena kanalizaciona mreža osim u ulicama Todora od Stalaća, Gružanskoj i Karlovačkoj i duž njih je potrebno predvideti kanale opšteg sistema i uraditi tehničku dokumentaciju. Duž planiranih saobraćajnica predvideti kanalizacionu mrežu po opštem sistemu minimalnog prečnika 300 mm. Projekte ulične mreže i priključaka raditi prema tehničkim propisima Beogradske kanalizacije. (Uslovi JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", br. 350-3451/03 od 15. septembra 2004. godine) B.4.3. Elektroenergetska mreža i postrojenja (grafički prilog Plan elektroenergetske i TT mreže i objekata R 1:500) Za potrebe postojećih potrošača električne energije izgrađena je 1 TS 10/0,4 kv u bloku 92, sa mrežom vodova 10 i 1 kv. Postojeća TS10/0,4 kv izgrađena je kao slobodnostojeći objekat koji se ovim planom zadržava. Za ovu TS planom je formirana pripadajuća građevinska parcela sa neposrednim kolskim pristupom na javnu saobraćajnu površinu u širini od 4,5 m. Površina građevinske parcele iznosi 56,9 m 2. Mreža 10 i 1 kv izvedena je podzemno. Broj bloka Nam e na Broj kat. parcele 92 TS KO Vračar 92-3 10/0.4 delovi parcela 2538/8 i 2538/9 Postojeće saobraćajne površine opremljene su instalacijama za javno osvetljenje. Broj građ. parcele Na osnovu urbanističkih pokazatelja, kao i specifičnog opterećenja za pojedine, vrste objekata, definisan je potreban broj novih TS 10/0,4 kv za pojedine blokove. Za napajanje planiranih objekata električnom energijom potrebno je izgraditi osam novih TS 10/0,4 kv i to: - u bloku 63: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva, - u blokovima 64 i 65: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva, - u bloku 93a: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva, - u bloku 93b: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, 4 kapaciteta 1000 kva, - u bloku 99: 2 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva, - u bloku 100: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva, - u bloku 101: 1 TS 10/0,4 kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1000 kva. U svakom novom objektu koji se gradi ili na njegovoj parceli, a u skladu sa pravilima uređenja i građenja, predvideti mogućnost izgradnje nove TS 10/0,4 kv, osim ako energetskim uslovima EDB nije drugačije predviđeno. Ukupan broj novih TS 10/0,4 kv koji se kroz odobrenje za izgradnju može dati ne sme biti veći od planom predviđenog broja. Planirane TS 10/0,4 kv izgraditi u sklopu građevinskih objekata pod sledećim uslovima: - prostorije za smeštaj TS treba da posluže za smeštaj transformatora i odgovarajuće opreme; - prostorije za smeštaj TS predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupanjem od prethodnog stava; - prostorija za smeštaj TS mora imati dva odvojena odeljenja i to: odeljenje za smeštaj transformatora i odeljenje za smeštaj razvoda visokog i niskog napona, a svako odeljenje mora imati direktan pristup spolja; 14

- prostorije za smešaj TS treba da ispune uslove predviđene propisima iz oblasti distribucije električne energije, kao i uslove neposrednog isporučioca električne energije; - između oslonca transformatora i temelja postaviti elastične podmetače u cilju presecanja prenosa vibracija; - kolski pristup planirati izgradnjom pristupnog puta širine najmanje 3,00 m do najbliže javne saobraćajnice. Planirane TS 10/0,4 kv priključiti na planiranu TS 110/10 kv "Obilić". U tom smislu potrebno je izgraditi dva voda 10 kv od planirane TS 110/10 kv "Obilić" do planiranih TS 10/0,4 kv u predmetnom kompleksu. Planirane vodove 10 kv izvesti duž postojećih i planiranih saobraćajnih površina, podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Planirane vodove 1 kv izvesti od postojećih i planiranih TS 110/0,4 kv do planiranih korisnika električne energije. Planirane vodove 1 kv izvesti duž postojećih i planiranih površina, podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se očekuju veća m ehanička naprezanja, vodove položiti u kablovsku kanalizaciju. Postojeće električne vodove, koji su u koliziji sa planiranim sadržajem, izmestiti na novu lokaciju. Lokacija vodova 10 kv izvan predmetnog plana biće rešena kroz planski dokument o uklapanju TS 110/10 kv "Obilić" u mrežu 10 kv. Osvetljenjem planiranih saobraćajnih površina i parking prostora postići srednji nivo luminancije od oko 0,6 cd/m 2. Osvetljenjem slobodnih površina postići srednji osvetljaj od oko 15 lx. Vodove javnog osvetlenja postaviti podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se očekuju veća m ehanička naprezanja tla planirane vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. (Uslovi JP "Elektrodistribucija Beograd", br. 5176-1/04 od 17. februara 2005. godine). B.4.4. Telekomunikaciona mreža i objekti (grafički prilog Plan elektroenergetske i TT mreže i objekata R 1:500) Predmetni kompleks pripada kablovskim područjima ATC "Krunski venac" i ATC "Zvezdara". Za potrebe postojećih korisnika izgrađena je odgovarajuća TK kanalizacija - TK mreža potrebnog kapaciteta. Postojeća TK kanalizacija - TK vodovi i TK mreža izgrađena je u koridoru postojećih saobraćajnih površina, podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Za određivanje potrebnog broja telefonskih priključaka koristiti normativ od 1,5 telefonskih priključaka po stanu i 1 telefonski priključak na 50 m 2 površine poslovanja i delatnosti. Za potrebe postojećih i planiranih TK korisnika potrebno je formirati nova kablovska područja koja će pripadati isturenom stepenu "Vele Nigrinove", kao i rekonstruisati postojeće kablovsko područje. IS "Vele Nigrinove" realizovan je u Timočkoj br. 24. Za potrebe planiranih TK korisnika izgraditi novu TK kanalizaciju sa odgovarajućim TK vodovima. Postojeću TK kanalizaciju proširiti za potreban broj cevi. Planiranu TK kanalizaciju - TK vodove postaviti duž postojećih i planiranih saobraćajnih površina. Planiranu TK kanalizaciju - TK vodove postaviti podzemno u rovu potrebnih dimenzija. U planiranim objektima izgraditi unutrašnji kućni izvod potrebnog kapaciteta. Veza TK instalacija sa isturenim stepenom ostvariće se preko postojeće TK kanalizacije. Mreža KDS Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnovnoj ulozi vrši prenos, emitovanje i distribuciju radio i TV programa. KDS obezbeđuje svojim korisnicima i sledeće servise: internet, telemetriju, video na zahtev, video nadzor, govorne servise itd. Generalnim planom je predviđena izgradnja tehnološki jedinstvene digitalne infrastrukture čime će se rešiti problemi do kojih dolazi u praksi kao što su nekontrolisana izgradnja, neusaglašenost operatora sa kapacitetima pristupne i transportne mreže nacionalnog operatera itd. Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u koridoru planiranih i postojećih TK vodova - TK kanalizacije. Planirane vodove KDS izgraditi podzemno u rovu potrebnih dimenzija. (Uslovi "Telekom Srbija" br. 02/015-21569 od 31. avgusta 2004). B.4.5. Toplovodna mreža i postrojenja (grafički prilog Plan toplovodne mreže i objekata R 1:500) Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu toplane "Konjarnik", odnosno toplotnom konzumu magistralnog toplovoda 558.8/5 mm koji je položen kanalno u koridorima ulica: V. Ilića, Todora od Stalaća, Jovana Rajića, Gružanskoj i Save Kovačevića. Temperaturni i pritisni režim toplovoda iznosi 150/75 i NP25. Postojeći objekti koji se nalaze u okviru predmetnog plana delimično su toplifikovani putem postojećih toplovodnih priključaka i toplotnih podstanica 15

(Beogradsko dramsko pozorište, objekat u ul. Save Kovačevića br. 99, stambeno-poslovni objekti u ul. J. Rajića br. 1 i 4, stambeni objekat u ul. Radivoja Koraća br. 11), dok ostali potrošači svoje potrebe za grejanjem zadovoljavaju koristeći individualne izvore energije (el. energiju ili peći sa različitim osnovnim energentim a). Na bazi urbanističkih pokazatelja datih ovim planom izvršena je procena toplotnog konzuma za sve potrošače u skladu sa njihovom spratnošću i namenom. On iznosi 12.480 KW i kao takav je poslužio za proračun i dim enzionisanje cevne mreže. U tabelarnom prikazu izvršen je pregled potreba za toplotnom energijom po urbanističkim blokovima: Br. bloka Toplotni konzum (KW) 63 2550 64 605 65 555 92 1.045 93a 1.380 93b 1.440 99 2.320 100 1.065 101 1.520 12.480 podstanica definisati u okviru izrade dalje urbanističke i tehničke dokumentacije. Toplotne podstanice projektovati i izvesti u svemu prema Tehničkim propisima JKP "Beogradske elektrane". (Uslovi JKP "Beogradske elektrane", br. V-4122/2 od 20. septembra 2004. godine). B.4.6. Javne slobodne i zelene površine Zelene površine U okviru područja predmetnog plana analitički su definisane građevinske parcele za javne slobodne i zelene površine kako je dato u grafičkom prilogu Plan parcelacije javnih površina sa smernicama za sprovođenje. R 1:500 i njihova deoba nije dozvoljena. Za javne zelene površine izdvaja se sledeća parcela, površine 0.14 ha: Broj bloka Namena 65 skver KO Vračar Cela parcela 2532/1 Broj kat. parcele Broj građ. parcele 65-2 Zbog planirane izgradnje javne garaže predvideti izmeštanje magistralnog toplovoda 558.8/5 u dužini od 120 m. Novu trasu m agistralnog toplovoda voditi delom u koridoru ul. Maleševske (od tačke "A" do tačke "V") i najvećom dužinom u okviru planirane podzem ne garaže uz njen spoljnji zid na gornjoj etaži (od tačke "V", do tačke "D") sa neophodnim osloncima i izolacijom. Toplovod u ovom slučaju mora imati obezbeđen pristup iz garaže 24 časa. Izmeštanjem su obuhvaćeni i toplovodni priključci za J. Rajića br. 1 i 3, Beogradsko dramsko pozorište, Jovana Rajića 4 i Mileševsku br. 99. Detaljna razrada koridira magistralnog toplovoda biće definisana pri izradi glavne projektne dokumentacije. Toplovodnu mrežu izvoditi u betonskim kanalima standardizovanih dimenzija ili sa bezkanalnim predizolovanim cevima. Minim alna dubina ukopavanja toplovodnih cevi iznosi 0,8 m u odnosu na gornju ivicu cevi. Toplovodna mreža je raspoređena optimalno i postavljena tako da predstavlja najcelishodnije rešenje u odnosu na prostorne mogućnosti pojedinih saobraćajnica, toplotnog konzuma predviđenog za postojeće i planirane površine i najzad položaja ostalih infrastrukturnih vodova. Toplotne podstanice smestiti u prizemlja planiranih objekata ili u podrume postojećih i za njih obezbediti priključke na el. energiju, vodovod i gravitacionu kanalizaciju. Tačan broj i pozicija toplotnih U cilju očuvanja i unapređenja zelenih površina maksimalno su zaštićeni i zadržani postojeći zasadi kvalitetne vegetacije i to: ulični drvoredi na delovima ulica Vojvode Šupljikca i Daničareve, skver uz ulicu Vojvode Šupljikca i zelena površina ispred BDP i pošte, kao i uređene zelene površine i vegetacija u okviru zone stanovanja, komercijalnih i centralnih sadržaja. Planirana je dopuna, postepena rekonstrukcija ili zamena neodgovarajućih vrsta, kao i uvođenje novih zelenih površina. U okviru javnih zelenih površina nije dozvoljena izgradnja ni postavljanje privremenih ili stalnih objekata koji nisu u skladu sa pravilima ovog plana, ni bilo kakva intervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijom javnog zelenila koja narušava ekološke, estetske i ambijentalne vrednosti javnog prostora. Javno zelenilo u regulaciji javnih saobraćajnih površina U cilju unapređenja sistema gradskog zelenila i uspostavljanja prirodnog procesa vazdušnih strujanja, planirano je zadržavanje postojećih kvalitetnih drvoreda, njihova dopuna, eventualna postepena rekonstrukcija ili zamena neodgovarajućih vrsta, kao i proširivanje mreže drvoreda u ulicama koje ih nemaju. U potpunosti se zadržava obostrani drvored odraslih senovitih lipa, na delu ulice Vojvode Šupljikca (Žarka 16

Zrenjanina) koji je obuhvaćen ovim planom. Duž parne strane ul. Vojvode Šupljikca planiran je ulični linearni travnjak širine 2.5 m u kome se nalaze postojeće zadržane drvoredne sadnice. Planira se zamena oštećenih i obolelih sadnica, dopuna nedostajućih i mere nege za postojeće drvoredne sadnice. Na delu ul. Daničareve postoji jednostrani drvored sastavljen od odraslog drveća izuzetnog kvaliteta, visine 12-14 m, prsnog prečnika oko 100 cm. Ovaj drvored i sva drvoredna stabla se u potpunosti zadržavaju, a između postojećeg drveća se organizuju prostori za parkiranje automobila. Broj i položaj parking mesta prilagoditi poziciji postojećih drvorednih stabala, a na osnovu prethodnog geodetskog snimka i uslova JKP "Zelenilo Beograd". Zasnivanje novih javnih uličnih drvoreda nije moguće zbog zatečene ulične matrice sa nedovoljnom širinom uličnog profila, te nema prostornih mogućnosti za formiranje drvoreda i sadnju drvorednih sadnica. Zbog toga se preporučuje da se na parcelama gde je građevinska linija povučena u odnosu na regulacionu liniju (ulice: Gružanska, Jovana Rajića, Žička, Vojvode Petka i dr.) formiraju predbašte sa zasadima visokog drveća koje bi preuzelo funkciju drvoreda. Na parking prostorima se planira zastor od raster elemenata sa zatravljenim spojnicama i sadnja posebno odnegovanih drvorednih sadnica visokih lišćara za zasenu parking mesta. Skverovi Zadržava se postojeći skver između ulica Vojvode Šupljikca i Mileševske na definisanoj građ. parceli 65-2, koji sadrži veoma kvalitetne zasade visokih lišćara i četinara (Platanus acerifolia, Acer pseudoplatanus, Pinus sp. Tilia sp. i dr.). Rekompozicijom i revitalizacijom ozelenjenih i popločanih površina oformiti prostore za odmor i kratak predah, na pravcu pešačkih kretanja ka pozorištu. Osnovu biljnog fonda treba da čini visoko listopadno i četinarsko drveće koje se već nalazi na lokaciji i u potpunosti se zadržava. Ovaj javni zeleni prostor oblikovati parkovskim rešenjem, uz primenu pojedinačnih sadnica visoke zimzelene i listopadne vegetacije, ukrasnih i cvetnih formi šiblja, trajnica i sezonskog cveća. Pešačke staze i platoe popločati kvalitetnim, dekorativnim zastorom, uz mogućnost primene elemenata vrtne plastike - česma, fontana, skulptura, kao i odgovarajućeg parkovskog - urbanog mobilijara. Slobodne površine Postojeća javna zelena površina ispred stambenoposlovnog objekta u Mileševskoj br. 66, sa prisutnim visokovrednim drvećem koje se u potpunosti zadržava (Acer pseudoplatanus, Betula sp., Pinus sp.), deo je građevinske parcele br. 92-1 i predstavlja element koji kvalitativno učestvuje u definisanju i oblikovanju prostora trga. Rekomponovanjem ovog prostora, primenom parternih elemenata uređenja, uvođenjem vodenih površina u vidu vodenih ogledala ili kaskada, odgovarajućim noćnim osvetljenjem, cvetnodekorativnim sadržajima i sl., moguće je formirati različite scenske prostore koji su funkcionalno i prostorno povezani sa prostorom pozorišnog trga. Postojeći prostor ispred Beogradskog dramskog pozorišta je rekomponovan i oblikovan kao trg - predvorje pozorišta i otvorena scena na kojoj se mogu izvoditi pozorišne predstave, razni likovnoscenski programi i performansi, koncerti i drugi interaktivni programi. Form iranjem različitih mikroambijenata na trgu, nivelaciono diferenciranih, njihovim međusobnim prostornim i funkcionalnim povezivanjem, uvođenjem elemenata vode i odgovarajućeg osvetljenja, rekomponovanjem zelenila i unošenjem cvetnih floralnih elemenata, otvara se mogućnost za ostvaranje jednog novog, urbanistički definisanog i prepoznatljivog gradskog prostora. Prostor pozorišnog trga je rešen na osnovu elemenata datih u prvonagrađenom radu na Konkursu za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje trga ispred Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu. (Uslovi JKP "Zelenilo-Beograd", br. 7593/1 od 1. septembra 2004. godine). B.4.7. Javni objekti U okviru granice plana definisane su javne građevinske parcele namenjene izgradnji javne podzemne garaže i pozorišnog trga, kao i rekonstrukciji i dogradnji postojećeg objekta Beogradskog dramskog pozorišta. Površine za javne objekte i prostore definisane su građevinskim parcelama 93b-1 i 92-1 kako je dato u grafičkom prilogu Plan parcelacije javnih površina sa smernicama za sprovođenje R 1:500. Oblikovnim i kompozicionim rešenjem postojećeg skvera ostvariti vizuelno povezivanje sa prostorom pozorišnog trga. 17

Za komplekse javnih objekata i javnih prostora izdvajaju se sledeće parcele: Broj bloka Namena Broj kat. parcele 93b pozorište KO Vračar Broj građ. parcele delovi parcela 2537/5; 2538/2; cela parcela 2538/3 93b-1 92 pozorišni trg KO Vračar delovi parcela 2532/3; 2537/1; cela parcela 2535; 92-1 B.4.7.1. Beogradsko dramsko pozorište U bloku 93b definisana je građevinska parcela 93b-1 za kompleks Beogradskog dramskog pozorišta. Planom je data mogućnost rekonstrukcije pozorišta izgradnjom još jedne etaže u okviru postojećeg gabarita pozorišta uključujući i deo objekta koji se u postojećem stanju koristi kao bioskop Avala. U okviru definisane parcele u delu prema ulici Jovana Rajića i Daničareve u postojećem stanju evidentirani su pom oćni objekti u funkciji pozorišta koji su ovim planom predviđeni za zamenu izgradnjom novih objekata koji mogu biti slobodnostojeći objekti ili se mogu dograđivati, a u okvirima datih parametara: - veličina kompleksa: 4031 m 2 - indeks izgrađenosti: 2.30 - stepen zauzetosti: 76% - spratnost objekata: P+2 (akcenat P+3) - potreban broj PM (min. 96) rešiti u okviru podzemne garaže kapaciteta 100 GM na građevinskoj parceli 92-1 - oblikovanje: prilikom projektovanja objekata preporučuju se savremena arhitektonska rešenja sa primenom novih materijala i tehnologija. Odnos masa i ritma fasada, odnos detalja prema celini, odnos visinske regulacije prema profilu ulice i silueti grada, treba da predstavljaju imperativ u postupku arhitektonskog oblikovanja objekata. Planom je data mogućnost izgradnje više objekata na pripadajućoj parceli s tim što je preporuka da se objekti završnom etažom ili krovnom konstrukcijom povežu u jednu celinu. Principi i elementi arhitektonskog dizajna koje treba primenjivati su: vizuelni identitet, artikulacija forme, povezanost eksterijera i enterijera, dekoracija, tekstura, kontrast, boja i proporcija. Projektovanjem posebnih rampi i prilaza neophodno je omogućiti prilaz hendikepiranim osobama. Preporuka je izgradnja ravnih krovnih površina, što ne isključuje mogućnost formiranja i kosih krovnih površina maksimalnog nagiba krovnih ravni do 25. Krovni pokrivač uskladiti sa ambijentom i primenjenim materijalima na fasadama. - Planirana nadogradnja i dogradnja objekta zahteva da se pre početka radova izvrši provera načina fundiranja postojećeg objekta kao i provera konstruktivne stabilnosti postojećeg objekta da može da prihvati planiranu intervenciju. Ukoliko se istraživanjima pokaže da to nije moguće, predvideti odgovarajuće sanacione mere kako na temeljima tako i na objektu, a sve u skladu sa Zakonom o geološkim istraživanjima ("Službeni glasnik RS", broj 44/95). - Ograđivanje: Nije dozvoljeno ograđivanje parcela osim u delu prema ul. Daničarevoj. Ograda prema ulici mora da bude transparentna maksimalne visine do 1,80 m postavljena na regulacionu liniju s tim da je maks. 0,8 visina punog dela ograde. B.4.7.2. Pozorišni trg U bloku 92 definisana je građevinska parcela 92-1 ukupne površine 4357 m 2, namenjena za izgradnju višeetažne podzemne garaže iznad koje se formira otvoreni gradski prostor-trg ispred objekta pozorišta. Objekat garaže planiran je kao podzemni objekat koji je moguće realizovati u dve podzemne etaže u okviru zadatih podzemnih građevinskih linija, kako je dato u grafičkom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan sa elementima za građenje objekata i saobraćajnih površina u R 1:500. Izgradnja podzemne garaže uslovljena je izmeštanjem trase magistralnog toplovoda koja je planirana u okviru prve faze realizacije plana. Planirani kapacitet podzemne dvoetažne garaže je oko 100 GM. Glavni saobraćajni pristup objektu je iz ulice Gružanske sa građ. parcele br. 92-2, dok je rezervni izlaz planiran ka Daničarevoj ulici. U okviru podzemne garaže planirano je garažiranje vozila za potrebe pozorišta, i to min. 96 GM, dok preostali broj garažnih mesta može biti namenjen stanovnicima okolnih stambenih objekata. Krov podzemne garaže urediti kao polifunkcionalni otvoreni gradski prostor sa organizovanim pešačkim komunikacijama i mestima za okupljanje posetilaca, koji uz uvođenje elemenata urbanog mobilijara, vode i dekorativnog zelenila, treba da predstavlja reprezentativni gradski prostor. Kotu nivelete pristupnog platoa vezati za kotu nivelete saobraćajnice Mileševske. Moguća su odstupanja od kote pristupnog platoa u cilju formiranja intimnijih denivelisanih prostora (maks. 50 cm ispod kote pristupnog platoa), s tim da je potrebno obezbediti pristup protivpožarnom vozilu objektu pozorišta i stambenim objektima u bloku 92. Planirana izgradnja podzemne dvoetažne garaže zahteva detaljna geomehanička istraživanja kako bi se tačno definisali uslovi i način fundiranja garaža. Potrebno je uraditi projekat zaštite temeljnog iskopa kao i susednih objekata. 18

B.5. Srednjoročni program uređivanja javnog građevinskog zemljišta Finansiranje planiranih radova na uređivanju javnog građevinskog zemljišta se vrši iz budžetskih sredstava Skupštine grada Beograda. Radovi na uređivanju javnog građevinskog zemljišta u granicama plana Vrsta radova Mere Jedinica mere Intervencija rekonstrukcija novo Ukupna količina Regulacija ulica izuzimanje zemljišta m 2 / / 3.618 rušenje objekata BRGP m 2 1246 47 1.293 vodovodna mreža 150 m / 785 785 kanalizaciona mreža 300 m / 350 350 kanalizaciona mreža 400 m / 30 30 elektroenergetska mreža 10 kv m / 2200 2.200 elektroenergetska mreža 1 kv m / 1800 1.800 javno osvetljenje sa 1 kv m / 1000 1.000 rasvetom elektroenergetski objekti (TS 10/0.4 kva) po TS kom. / 8 8 telekom unikaciona mreža br. prik kom. / 2000 2.000 toplovodna mreža 558.8/8 mm m 140 55 195 toplovodna mreža 168.3/4 mm m / 380 380 toplovodna mreža 159/4 mm m / 190 190 toplovodna mreža 133/4 mm m / 35550* 355405* toplovodna mreža 108/3.6 mm m / 1637* 163170* toplovodna mreža 60.3/1.25 mm m / 255* 2530* saobraćajnice sa kolovozom, parkiranjem i trotoarima m 2 m 2 9101.31 456.1 9.457.41 Javne zelene površine uređivanje zelenog skvera m 2 (ha) 1410 / 1.410 Javna garaža izgradnja objekta BRGP m 2 / 4650 4.650 Pozorišni trg izgradnja i uređenje trga m 2 / 4357 4.357 Pozorište izgradnja objekta BRGP m 2 5487 3798 9.285 * radovi u okviru zona intervencije B.5.1. Etape realizacije uređivanja javnog građevinskog zemljišta 1. etapa realizacije Za realizaciju planiranih kapaciteta u granicam a ovog plana u prvoj etapi predviđeno je sledeće: - realizacija električnog voda 10 kv od TS 110/10 kv "Obilić" do granice predmetnog područja u dužini oko 2x400 m; - izgradnja primarnog kolektora 2000 mm u Bulevaru Crvene armije je obuhvaćena finansijskim planom Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda; - izgradnja rasteretnog kanala 500 mm u Sredačkoj ulici prema Planu detaljne regulacije Bulevara kralja Aleksandra između ulica: Sinđelićeve, Požarevačke, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina, Starca Vujadina i Bulevara kralja Aleksandra ("Službeni list grada Beograda", broj 28/02). - izgradnja opšte kanalizacije 300-400 mm duž Žičke ulice rešavaće se u okviru PDR za izgradnju saobraćajnice Slavija-Žička; - izmeštanje magistralnog toplovoda 558.8/5 mm u dužini oko 120 m. 2. etapa realizacije U drugoj etapi predviđena je izgradnja planiranih objekata. Realizacija planiranih kapaciteta (odnosi se na sve blokove) uslovljena je izgradnjom trafostanica (ukupno osam na području plana), TS 10/0,4 19

kv, instalisane snage 630 kv, kapaciteta 1.000 kva, koje moraju biti u okviru objekata koji se prvi realizuju unutar bloka. B.6. Urbanističke mere zaštite B.6.1. Urbanističke mere za zaštitu životne sredine Životnu sredinu na ovom prostoru ugrožavaju izduvnim gasovima i bukom motorna vozila i u zimskom periodu mnogobrojna kućna ložišta na čvrsto gorivo. Iz tog razloga sa, ciljem zaštite životne sredine, potrebno je pridržavati se sledećih uslova: - radi zaštite i unapređenja životne sredine na teritoriji plana potrebno je planirati centralizovano zagrevanje svih postojećih i planiranih objekata za stanovanje i delatnosti, sa akcentom na individualnom stanovanju; - ne dozvoljavaju se namene koje mogu zagaditi životnu sredinu iznad dozvoljenih granica; - osloboditi unutrašnjost blokova od nehigijenskih i pomoćnih objekata i ovaj prostor planirati kao ozelenjenu površinu sa dečjim igralištima i prostorima za odmor odraslih i tako pospešiti provetravanje bloka; - nije dozvoljeno stanovanje u suterenu i niskom prizemlju; - planirati posebne urbanističke i arhitektonskograđevinske mere za zaštitu objekata od udara hladnog zimskog jugoistočnog vetra, preterane insolacije i buke; - izbegavati izgradnju stambenih zgrada sa ravnim krovom; - preporuka je dvostrana orijentacija stambenih jedinica; - na stambenim prostorijama u okviru potkrovlja prozori moraju biti vertikalni; - obezbediti adekvatnu ventilaciju nadzemnih i podzemnih garaža po mogućnosti obezbediti prirodnu ventilaciju; - omogućiti kretanje hendikepiranim licima na svim pešačkim stazama i prolazima; - zelene nasade pažljivo planirati, tako da imaju visoku biološku, funkcionalnu i estetsku vrednost. (Uslovi Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, br. 2631/2 od 20. jula 2004) U okviru definisanih namena, nisu planirani budući razvojni projekti određeni propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, te predmetni Plan ne podleže obavezi strateške procene uticaja na životnu sredinu. (Rešenje o nepristupanju strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za predmetni planski dokument, izdato od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, IX-01 br. 350.5-1017/05 od 19. jula 2005. god.) Geološki aspekti zaštite životne sredine Na ovom prostoru dominantna su dva procesa koja narušavaju životnu sredinu, a čiji dalji razvoj treba sprečiti ili ublažiti: - degradacija fizičko-mehaničkih karakteristika lesa; - zagađenje tla i podzemne vode. Degradacija fizičko-mehaničkih karakteristika lesa primaran je faktor koji određuje stabilnost urbanističkog sadržaja na ovom prostoru. Pored brojnih oštećenja na starim prizemnim objektima (nastalih usled oštećenja i neodržavanja dvorišnih česmi, oluka i sl.) ona su vidljiva i na novim objektim a, usled čega dolazi do prodora površinske vode u teren. Brojne deformacije na objektima i terenu ukazuju na veliku osetljivost lesa na dopunsko sleganje pri vlaženju. Zagađenje tla i podzemne vode je najčešći proces narušavanja prirodne sredine. Kod brojnih individualnih objekata, naročito na prostoru između Žičke i Todora od Stalaća, kanalizaciona mreža je stara i dotrajala, što dovodi do izlivanja otpadnih voda u teren i njihovo mešanje sa podzemnim vodama. Benzinska pumpa u ulici Žarka Zrenjanina potencijalni je hemijski zagađivač podzemne vode. Navedena geološka svojstva terena ukazuju na potrebu za rekonstrukcijom postojeće komunalne mreže, uvođenjem nove, kao i uređenjem svih postojećih i planiranih popločanih površina. B.6.2. Uslovi za evakuaciju otpada Tehnologija evakuacije otpadaka na predmetnom području je sudovima-kontejnerima, zapremine 1.100 l i gabaritnim dimenzijama 1,37 x 1,2 x 1,45 m. S obzirom na planiranu izgradnju objekata računskim putem utvrditi potreban broj novih sudova za smeće i to 1 kontejner na 800 m 2 korisne površine za stambeni objekat i 1 kontejner na 600 m 2 za poslovni prostor. Sudove za smeće postaviti na slobodnim površinama ispred objekata, u okviru posebno izgrađenih niša usečenih u trotoar ili na trotoaru sa oborenim ivičnjakom (ukoliko je širina trotoara veća od 3 m). Kontejneri mogu biti 20

postavljeni i u prostorijama za deponovanje smeća unutar sam ih objekata sa obezbeđenim pristupom za komunalna vozila, pri čem u se mora voditi računa da maksimalno ručno guranje kontejnera po ravnoj podlozi (bez ijednog stepenika), od pretovarnog mesta do komunalnog vozila iznosi 15 m uz nagib do 3%. (Uslovi JKP "Gradska čistoća" br. 10146 od 8. jula 2004) B.6.3. Urbanističke mere za zaštitu od požara Radi zaštite od požara objekti moraju biti realizovani prema odgovarajućim tehničkim protivpožarnim propisima, standardima i normativima: - Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ("Službeni glasnik SRS", br. 37/88 i 48/94). - Objekti moraju imati odgovarajuću hidrantsku mrežu, koja se po protoku, i pritisku vode u mreži planira i projektuje prema Pravilniku o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", broj 30/91). - Objektima mora biti obezbeđen pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehničkim normativim a za pristupne puteve ("Službeni list SRJ", broj 8/95). - Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odlukama o tehničkim normativim a za projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Službeni list grada Beograda", broj 32/4/83), Pravilnikom o tehničkim norm ativima za zaštitu visokih objekata od požara ("Službeni list SFRJ", br. 7/84), Pravilnikom o tehničkim normativim a za električne instalacije niskog napona ("Službeni list SFRJ", broj 53 i 54/88 i "Službeni list SRJ", broj 28/95), Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja ("Službeni list SRJ", broj 11/96). Planirane podzemne garaže realizovati u skladu sa Odlukama o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Službeni list grada Beograda", broj 32/4/83). Za predmetni plan pribavljeno je Obaveštenje br. 217-263/04 od Uprave protivpožarne policije. B.6.4. Urbanističke mere za zaštitu od elementarnih nepogoda Radi zaštite od potresa objekti moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima ("Službeni list SFRJ", broj 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). B.6.5. Urbanističke mere za civilnu zaštitu ljudi i dobara U vezi sa civilnom zaštitom obaveza izgradnje skloništa utvrđena je posebnim elaboratom "Prilog mera zaštite od elementarnih nepogoda i prostornoplanski uslovi od interesa za odbranu", koji je sastavni deo predmetnog plana. B.7. Inženjersko-geološki uslovi Na osnovu namenski urađenog elaborata Kosovoprojekt-inženjeringa AD, a na osnovu vrednovanja inženjerskogeoloških svojstava terena, prostor regulacionog plana predstavlja jedinstven rejon. Razlika u debljini jače stišljivih lesnih naslaga i dubina do nivoa podzemne vode na celom prostoru regulacionog plana izdvaja dva mikrorejona Ia - greben - zahvata zaravnjeni vrh padine sa apsolutnim kotama 154-160 mnv. blago nagnut prema severozapadu pod uglom 1-20. Do dubina 12-15 m izgrađen je od tri do četiri horizonta lesa, od kojih je prvi w deo drugog nivoa rastresitiji, jako stišljiv i osetljiv na dopunsko sleganje pri vlaženju. U podini se nalaze normalne konsolidovane gline i peskovi, laporovite gline i lapori. Podzemna voda je na dubinama 9-11 m. Teren je stabilan. Na brojnim individualnim stambenim objektima česta su oštećenja kao posledica lokalno povećanog sleganja usled provlažavanja lesnog podtla. Konstrukcije starijih objekata, kao i komunalna opremljenost i uređenje terena nisu prilagođene jako stišljivom lesnom podtlu. Teren je pogodan za gradnju, uz prilagođavanje objekta i sadržaja jako stišljivom lesnom podtlu. Moguća je gradnja objekata različite spratnosti kao pojedinačnih celina ili višelamelnih objekata. Radi smanjenja debljine jako stišljivog lesa predvideti 1-2 nivoa podruma i garaža uz regulaciju na jedinstvenim kotama podova u okviru objekta ili pojedinačne lamele. Objekti se mogu direktno fundirati i zavisno od spratnosti i dubine ukopavanja, temeljenje je moguće na ploči ili trakama. Komunalna infrastruktura unutar objekta i uređenje terena oko objekata mora se prilagoditi lesnom podtlu. Infrastrukturnu mrežu unutar objekta voditi kroz tehničku etažu ili betonski kanal do prvog šahta van objekta. Saobraćajnice popločane površine odvodnjavati u kanalizacionu mrežu. Spoljnu kom unalnu infrastrukturnu m režu udaljiti za 3-7 m od objekata. Ib - padina - zauzima gornje delove padina sa nagibom 3-50. Lokalno je prekriven nasipom regulacije terena u debljini do 2,5 m. Najveći deo prostora od površine do dubina 9-12 m teren izgrađuju tri horizonta lesa od kojih je prvi horizont do dubina 4-5 m jako stišljiv i osetljiv na dopunsko sleganje pri vlaženju. Podinu izgrađuju normalno konsolidovane gline i peskovite gline, laporovite gline i lapori. 21

Nivo podzemne vode je na dubinama 4-6 m. Teren je stabilan. Moguća je gradnja pojedinačnih ili višelamelnih objekata u nizu kaskadno uređenih niz padinu. Radi smanjenja debljine lesnih naslaga osetljivih na dopunsko sleganje pri vlaženju predvideti jedan nivo garaža ili podruma. Objekti se mogu direktno fundirati na trakama ili ploči. Uslovi za provođenje komunalne infrastrukture isti su kao i kod rejona Ia. C. PRAVILA GRAĐENJA C.1. Pravila građenja u zoni A - individualno stanovanje Zona A - U zoni A pretežna namena je stanovanje - individualno sa delatnostima. Zona A podeljena je na dve podzone: A1 i A2 koje se razlikuju po urbanističkim pokazateljima. C.1.1. Vrsta i namena objekata Dozvoljena je izgradnja individualnih stambenih objekata sa delatnostima. Procenat delatnosti u okviru ovog tkiva je do 10%. Dozvoljene su delatnosti koje ne ugrožavaju životnu sredinu. Pomoćni objekti na parceli ne mogu se prenameniti u stambeni ili poslovni prostor. C.1.2. Pravila za obrazovanje građevinske parcele Građevinska parcela m ora imati neposredan kolski pristup na javnu saobraćajnu površinu u širini od najmanje 3 m. Građevinska parcela, u zavisnosti od podzone u kojoj se nalazi, mora zadovoljiti uslove minimalne površine i minimalne širine fronta prema javnoj površini, definisane u sledećoj tabeli: Oznaka podzone Minimalna širina fronta parcele (m) Minimalna površina parcele (m 2 ) A1 12 310 A2 12 345 Svaka katastarska parcela koja zadovoljava planske parametre može postati građevinska parcela. Izuzetak od ovog pravila predstavlja postojeća kat. parcela br. 1.080 KO Vračar, čija je površina manja od dozvoljenog minim uma i m ože postati građevinska parcela. Dozvoljava se promena granica katastarskih parcela i formiranje građevinskih parcela spajanjem i deobom katastarskih parcela, celih ili delova, u svemu prema uslovima plana a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03). C.1.3. Pravila za izgradnju i rekonstrukciju objekta Pravila definisana ovim planom važe za izgradnju novih objekata, zamenu, dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata, prema parametrima definisanim ovim planom a u okviru datih građevinskih linija. U okviru podzone A2 moguća je izgradnja dva objekta na parceli, odnosno pored stambenog moguća je i izgradnja pomoćnog objekta (garaža, ostava i sl.) u okviru definisanih građevinskih linija. C.1.4. Položaj objekta u odnosu na regulaciju, granice građevinske parcele i susedne objekte Položaj objekta određen je građevinskom linijom prema javnoj površini i prema granicama susednih parcela, kako je prikazano na grafičkom prilogu Regulaciono-nivelacioni plan sa elementima za građenje objekata i saobraćajnih površina u R 1:500. Građevinska linija definiše prostor u kome je dozvoljeno građenje. Objekat po svom položaju na parceli, u podzoni A2 može biti jednostrano ili dvostrano uzidan. U cilju formiranja kontinualnog uličnog fronta, na parcelama uz ul. Mata Vidakovića obavezno je postaviti objekte na definisanu građevinsku liniju. Minimalno rastojanje objekta od granica parcele, u podzoni A2 iznosi: - na rastojanju min. 3 m od granice susedne parcele ukoliko su prem a bočnoj granici orijentisani otvori stambenih prostorija (za jednostrano uzidane objekte); - na rastojanju od min. 1,5 od granice susedne parcele ukoliko su prem a bočnoj granici orijentisani otvori pomoćnih prostorija, uz uslov da visina parapeta otvora prema susednoj parceli bude minimum 1,5 m (za jednostrano uzidane objekte); - na rastojanju od 0 m uz uslov da objekat ne sme imati otvore prema susednoj parceli; - min. rastojanje objekata na susednim parcelama po dubini, definisano je zadnjom građevinskom linijom. U podzoni A1 zadržava se postojeći položaj objekata, sa izuzetkom objekta na katastarskoj parceli br. 2538/1. U podzoni A2 na katastarskim parcelama br. 2522 i 2525, obavezno je postavljanje objekata na građevinsku liniju prema ul. Žičkoj i parku. 22

Dozvoljeni su konzolni ispusti na fasadi van građevinske linije do dužine od 1,2 m, na visini iznad 2,5 m. C.1.5. Urbanistički parametri Urbanistički parametri iskazani su stepenom zauzetosti parcele i indeksom izgrađenosti. Stepen zauzetost parcele "S" utvrđuje se količnikom zauzete površine na određenoj parceli i ukupne površine parcele, koji se izražava u procentima. Indeks izgrađenosti "I" je količnik bruto razvijene građevinske površine svih objekata na parceli i površine parcele. Bruto razvijena građevinska površina (BRGP) parcele je zbir površina i redukovanih površina svih korisnih etaža svih zgrada parcele. U proračunu potkrovlje se računa kao 60% površine, dok se ostale nadzemne etaže ne redukuju. Podzemne korisne etaže se redukuju kao i potkrovlje. Podzemne garaže i podzemne podstanice grejanja, kotlarnice, stanarske ostave, trafostanice itd., ne računaju se u površine korisnih etaža. Maksim alni stepen zauzetosti i indeks izgrađenosti definisani su u sledećoj tabeli: Oznaka podzone Maksimalni stepen zauzetosti "S" Maksim alni indeks izgrađenosti "I" A1 50 1.2 A2 60 2.15 Izuzeci od navedenog pravila u okviru podzone A2, zbog položaja i orijentacije katastarskih parcela 1.080 KO Vračar u bloku 64 i 2522 i 2525 KO Vračar u bloku 65 ka saobraćajnici Slavija-Žička, primenjuju se sledeći urbanistički parametri: Indeks izgrađenosti "I" 2.4 i stepen zauzetosti parcele "S" 60%. Izuzetak od napred navedenog odnosi se na udvajanje katastarskih parcela 1079 KO Vračar sa katastarskom parcelom 1080 KO Vračar u bloku 64 i udvajanje katastarskih parcela 2525 KO Vračar sa katastarskom parcelom 2522 KO Vračar u bloku 65, pri čemu se stimulativno primenjuje indeks izgrađenosti "I" 3.0, dok se stepen zauzetosti parcele "S" (60%) zadržava. C.1.6. Visina objekta Visina objekta je definisana maksimalnom spratnošću, maksimalnom visinom kote venca i kote slemena, prema sledećoj tabeli: Oznaka podzone Maksim alna spratnost Maksim alna visina kote venca A1 P+1+Pk 8.0 m 13.0 m A2 P+2+Pk 11.0 m 16.0 m Maksimalna visina kote slemena Kota poda prizemlja novoplaniranih objekata može biti viša u odnosu na kotu nivelete javne površine ispred objekta, od 0.15 m do maksimalno 1.20 m od kote trotoara. Izuzetak od navedenog pravila odnosi se na katastarske parcele 1080 KO Vračar u bloku 64 i 2522 i 2525 KO Vračar u bloku 65, za koje se zbog svog položaja i orijentacije ka saobraćajnici Slavija- Žička dozvoljava maksimalna spratnost objekata do P+3 sa maksimalnom visinom kote venca do 12.5 m i maksimalnom visinom kote slemena do 17.5 m. U slučaju udvajanja katastarskih parcela 1079 KO Vračar sa katastarskom parcelom 1080 KO Vračar u bloku 64 i udvajanja katastarskih parcela 2525 KO Vračar sa katastarskom parcelom 2522 KO Vračar u bloku 65, dozvoljena je maksimalna spratnost objekata do P+4 sa maksimalnom visinom kote venca do 15.5 m i maksimalnom visinom kote slemena do 19 m. Tačnu dubinu fundiranja novoplaniranih objekata definisati nakon detaljnih geoloških istraživanja, a za dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata neophodno je proveriti način i dubinu fundiranja postojećih objekata kao i njihovu statičku stabilnost. C.1.7. Pravila za arhitektonsko oblikovanje objekata Izgledom novih objekata treba doprineti ostvarenju novih urbanih vrednosti. Pri oblikovanju fasada na stambenim objektima primeniti: - fasadne elem ente prisutne na postojećim objektim a (koji se ovim planom zadržavaju u postojećem stanju na katastarskim parcelama br. 1101, 1102 i 2529 KO Vračar) u vidu moderne interpretacije elemenata nekadašnje arhitekture; - kolorističku obradu fasada; - moderne arhitektonske elemente kojima se naglašava ulazni m otiv. Primenom kvalitetnih materijala za fasadnu oblogu, ujednačenim odnosom punog i praznog, kao i ritmom otvora, doprineti formiranju novog vizuelnog identiteta ovog prostora u skladu sa namenom, karakterom i vremenom u kome nastaje. Kod objekata koji imaju ugaonu poziciju u prostoru uvlačenjem ili ispadom u odnosu na osnovne fasadne ravni, visinom i oblikom naglasiti ugaonu poziciju objekta. Dozvoljava se izgradnja viševodnog krova. Krovni pokrivač uskladiti sa arhitekturom objekta i primenjenim materijalima na fasadi. 23

Nije dozvoljena izgradnja m ansardnog krova sa prepustima, niti on sme, na bilo koji način, da izlazi van gabarita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora biti projektovan kao tradicionalan mansardni krov, upisan u polukrug. C.1.11. Pravila za evakuaciju otpada Evakuaciju otpada vršiti u najbližem sudu lociranom u okviru regulacije saobraćajnice, na mestu predviđenom uslovima nadležnog komunalnog preduzeća. C.1.12. Pravila za priključenje na komunalnu infrastrukturu Objekat priključiti na infrastrukturnu mrežu uz uslove i saglasnost nadležnih komunalnih preduzeća, a u skladu sa grafičkim prilogom Sinhron-plan infrastrukturne m reže i objekata u R 1:500. Maksimalna visina nazitka potkrovne etaže je 1,6 m. Na postojećim i novoplaniranim krovovima mogu se formirati krovne badže. Maksimalna visina od kote poda potkrovlja do prelomne linije badže je 2,2 m. U okviru krovne badže mogu se formirati izlazi na terasu ili lođu. Oblik i širina badže moraju biti usklađeni sa elementima fasade. Izgled pomoćnih objekata mora biti usklađen sa arhitektonskim oblikovanjem i materijalizacijom glavnog objekta. C.1.8. Parterno uređivanje parcele Na svakoj parceli opredeliti površine za zelenilo, minimalno 30% ukupne površine parcele. Preporučuje se da se na delu parcele okrenute prema ulici formiraju cvetne predbašte uz primenu niskih dekorativnih i cvetnih formi drveća, sa pojedinačnim sadnicama visokih lišćara ili četinara, koje bi preuzele funkciju uličnih drvoreda. Korisnici zemljišta mogu svoje bašte uređivati prema ličnim afinitetima. C.1.9. Pravila za ograđivanje Na parcelama namenjenim individualnom stanovanju dozvoljeno je ograđivanje. Ograde maksim alne visine 1,20 m graditi od kvalitetnih materijala (kamen, opeka, kovano gvožđe i sl.). Poželjno je kombinovanje materijala sa elementima zelenila. Zidani/puni deo je maksimalne visine 0,7 m. Vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. C.1.10. Pravila za parkiranje Parkiranje rešavati na parceli, na otvorenom parkingu ili u garaži u objektu, po normativu - 1.1 PM po stanu/domaćinstvu i 1 PM na 80 m 2 poslovnog prostora. Kod izgradnje novih zgrada na parceli, najmanje 1/3 PM rešiti u garaži. C.2. Pravila građenja u zoni B - kolektivno stanovanje U zoni B pretežna namena je kolektivno stanovanje sa delatnostima. Zona B podeljena je na sledeće podzone: B1, B2, B3, B4, B5 i B6, koje se razlikuju po urbanističkim pokazateljima datim tabelarno. C.2.1. Vrsta i namena objekata Dozvoljena je izgradnja višeporodičnih stambenih objekata sa delatnostima. Procenat delatnosti u okviru ovog tkiva je do 20%. Dozvoljene su delatnosti koje ne ugrožavaju životnu sredinu. U okviru podzone B5 duž planirane saobraćajnice Slavija Žička, obaveza je da prizemlja novih objekata budu namenjena komercijalnim sadržajima. Nije dozvoljeno stanovanje u suterenu i niskom prizemlju. C.2.2. Pravila za obrazovanje građevinske parcele Građevinska parcela mora imati neposredan kolski pristup na javnu saobraćajnu površinu u širini od najmanje 3 m. Građevinska parcela, u zavisnosti od podzone u kojoj se nalazi, mora biti minimalne površine i m inim alne širine fronta prema javnoj površini, definisanim u sledećoj tabeli: Oznaka podzone Minimalna širina fronta parcele (m) B1 19 550 B2 18.5 720 B3 postojeća postojeća Minimalna širina parcele (m 2 ) kat. parcela kat. parcela B4 postojeća postojeća kat. parcela kat. parcela B5 32 660 B6 postojeća postojeća kat. parcela kat. parcela 24