Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 32, No. 1-2, p. 1-131, Novi Sad, januar 2006 Biblid: 0350-2953 (2006) 32: 1-2, p. 48-54 UDK: 633.481:631.3:631.544.7 Originalni naučni rad Original scientific paper TEHNOLOŠKI I TEHNIČKI ASPEKTI PROIZVODNJE MLADOG KROMPIRA TEHNOLOGICAL AND TECHNICAL ASPECTS OF YOUNG POTATO PRODUCTION Marković V, Bajkin A, Ponjičan O.* REZIME Istraživanja su obuhvatila postavljanje ogleda sa različitim načinom gajenja mladog krompira, primenom pokrivanja biljaka i malčovanja zemljišta, kao i ispitivanja različitog sortimenta krompira radi izbora najboljeg za proizvodnju mladog krompira. Drugi deo istraživanja obuhvatio je analizu primenjene mehanizacije, počev od obrade zemljišta, pa do berbe. Poseban značaj je dat analizi rada mašinama za mehaničko sakupljanje krompirove zlatice (biokolektor) i mašinama za termičko sušenje lisne mase, radi maksimalno mogućeg eliminisanja primene hemijskih sredstava u proizvodnji mladog krompira. Ključne reči: mladi krompir, sortiment, pokrivanje, biokolektor, termičko sušenje lisne mase SUMMARY Investigations obtained established experiments with different growing methods of young potato with utilization plant and soil covering, soil mulching and potato variety trails in the aim of choosing the best for young potato production. Second part of research obtained analyses applied mechanization since basic cultivation up to harvesting. Special importance was given to machinery for collecting potato Colorado beetle (biocolector) and machinery for termic drying leaf mass in the aim of maximal elimination of pesticides applications in the young potato production. Key words: young potato, varieties, covering, biocolector, termic drying leaf mass UVOD Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani. To je svakodnevna komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od kojeg se *Dr Vladan Marković, redovni profesor, dr Anđelko Bajkin, redovni profesor, mr Ondrej Ponjičan, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8 48
spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi. Osim zrelog krompira poseban značaj u ljudskoj ishrani čini i mladi krompir. Mladi krompir predstavlja mlade, još potpuno neformirane krtole, izuzetno cenjene u ishrani. Mladi krompir za berbu pristiže u proleće, kada još uvek nije veliki izbor povrtarskih kultura, a zbog izuzetnog kvaliteta je vrlo cenjena namirnica. Zbog ranog ubiranja mladi krompir ima veliki agrotehnički značaj, jer posle njega mogu da se gaje mnoge kulture, čime doprinosi boljem iskorišćavanju zemljišta. Mladi krompir, po pravilu, uvek ima dobru cenu, pa je to i visoko akumulativna kultura. Zbog izuzetnog kvaliteta, želja potrošača je da ga koriste u ishrani preko cele godine. To uglavnom može da se postigne dubokim zamrzavanjem, pa je zato mladi krompir i značajna sirovina u prerađivačkoj industriji. Radi rešavanja problematike uspešne proizvodnje i obezbeđenja mladog krompira u ishrani čitave godine tokom 2005. godine započeta je izrada projekta pod nazivom Paleta proizvoda od krompira mladi smrznuti krompir. Zato su 2005. godine postavljeni ogledi sa različitim načinima gajenja i različitim sortama, radi dobijanja visokog prinosa i kvaliteta mladog krompira. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA Ogled sa različitim načinom gajenja odnosno prekrivanjem biljaka i zemljišta, postavljen je 25. marta 2005. godine sa naklijalim krtolama sorte magda i sledećim varijantama prekrivanja zemljišta i biljaka: malč + niski tunel, malč + agrotekstil, niski tunel, malč, agrotekstil, malč + agrotekstil + niski tunel i kontrola (bez malča i prekrivanja). Za malčovanje korišćena je crna malč folija debljine 0,015 mm, za prekrivanje niskih tunela PE folija debljine 0,025 mm, a za prekrivanje biljaka agrotekstil 17 g/m 2. Ubiranje mladog krompira iz navedenog ogleda izvedeno je 10. juna iste godine i obavljene su morfološke i hemijske analize krtola. Rezultati pokazuju da je najviši prinos krtola po kućici i jedinici površine ostvaren pri primeni malčovanja i niskog tunela (474 g/kućici, odnosno 18,8 t/ha), a zatim kod kontrole (bez prekrivanja) (375,8 g/kućici; 15,0 t/ha). Razlika u prinosu je 3,8 t, što predstavlja malu razliku u prinosu u odnosu na velika ulaganja kod malčovanja i formiranja niskih tunela. Navedeni rezultati su ostvareni zbog relativno povoljnih temperaturnih uslova u proleće 2005. godine. U slučaju većih temperaturnih kolebanja razlika bi bila verovatno veća i u tim uslovima ovakva ulaganja svakako bi se isplatila. Zato navedena istraživanja treba obavljati u više vegetacionih sezona. Drugi deo istraživanja obuhvatio je ispitivanje različitog sortimenta krompira, radi izbora najboljeg za proizvodnju mladog krompira. Rezultati ispitivanja sorti prikazani su u tabeli 1. Rezultati prinosa ispitivanog sortimenta pokazuju da je najviši prinos ostvarila sorta rosana (60,1 t/ha) ali se zbog izuzetnog kvaliteta širokoj praksi preporučuje sorta Magda koja sadrži oko 20% suve materije i ima najveći sadržaj skroba i šećera kako redukujućih, tako i ukupnih invertnih šećera. 49
Istraživanja u oblasti primene mehanizacije za savremeno gajenje mladog krompira obuhvatilo je analizu izvođenja agrotehničkih operacija od obrade zemljišta, pa do berbe. Kvalitetna duboka obrada zemljišta za gajenje krompira je veoma bitna, pošto krompir čak 80% od ukupne mase biljke formira u zemljištu (Lazić Branka et al, 2001). Formiranjem bankova u jesen, u proleće se brže isušuje površinski sloj zemljišta, usled veće površine banka za oko 30% u odnosu na ravnu površinu, a zemljište se brže i zagreva (temperatura u površinskom sloju banka je viša za 1-2 0 C u odnosu na ravnu površinu parcele), što omogućava raniju sadnju (Bajkin et al, 2005). Tab. 1. Prinos mladog krompira ispitivanog sortimanta (t/ha) Tab. 1. Yield of young potato from variety trails (t/ha) Sorta, Variety Masa po kućici, g, Weigh t/hil, g Prinos, t/ha Yield, t/ha "Rosana" 1.336 60,1 "Kleopatra" 1.088 49,0 "Aladin" 1.068 48,1 "Baltica" 1.008 45,4 "Amorosa" 884 39,8 "Magda" 856 38,5 "Red anna" 844 38,0 "Stemster" 840 37,8 "Rosana" 820 36,9 "Red cherry" 624 28,1 "Valjevski kiflaš" 600 27,0 Za ranu proizvodnju mladog krompira primenjuje se više metoda, kao što su rana sadnja, sadnja krupnih krtola, malčovanje zemljišta folijom, pokrivanje agrotekstilom i folijom, a najznačajnije je naklijavanje krtola (Lazić Branka et al, 2001). Sadnja naklijalih krtola izvodi se mehanizovano primenom poluautomatskih i automatskih sadilica. Nega mladog krompira u vreme vegetacije sastoji se u međurednoj obradi, ogrtanju, zaštiti od štetočina, bolesti i korova i zaštiti od mraza. Među svim štetočinama krompira najopasnija je krompirova zlatica. Pri gajenju mladog krompira, u nepovoljnim godinama, može da se pojavi u toku vegetacije. Da bi se izbegla upotreba insekticida, osim novih ekoloških sredstava, primenjuje se i mehaničko sakupljanje krompirove zlatice i njenih larvi uređajem koji se naziva biokolektor (sl. 1). Uređaj za sakupljanje krompirove zlatice montira se na poluge frontalnog utovarivača, umesto kašike. Princip rada biokolektora sastoji se iz dve faze. U prvoj fazi oduvavaju se krompirove zlatice i njene larve sa lisne mase krompira, dok se u drugoj fazi isti usisavaju u prihvatne posude. Prilikom rada biokolektora, izduvne mlaznice treba da dejstvuju na gornjoj trećini lisne mase krompira (Bajkin i Žigmanov, 1998). Lisna masa mladog krompira, pri radu biokolektora, zaštićena je od mehaničkih oštećenja do brzine kretanja agregata od 6 km/h. 50
Sl. 1. Uređaj za sakupljanje krompirove zlatice Fig. 1. Mashine for collecting Potato Colorado beetle U sklopu biokolektora nalaze se ventilatori, koje pogone hidromotori. Posude za prihvat krompirove zlatice nalaze se u donjem delu uređaja, i prazne se prema potrebi, pri čemu se posude povlače prema napred i prvo prazne u veću posudu. Ova mera služi kako bi se zaštitili korisni insekti, koji se sakupljaju zajedno sa krompirovom zlaticom (a koji u roku od 20 minuta imaju vremena da odlete). Krompirova zlatica i njene larve se mehaničkim ili termičkim putem uništavaju. Efikasnost biokolektora pri sakupljanju krompirove zlatice iznosi 95% i oko 85% kod sakupljanja njenih larvi. Zaštita mladog krompira od kasnih prolećnih mrazeva izvodi se formiranjem niskih tunela ili neposrednim pokrivanjem biljaka agrotekstilom ili perforiranom folijom (sl. 2). Sl. 2. Pokrivanje zasađenog krompira perforiranom folijom Fig. 2. Covering planted potato with perforated plastic film 51
Korišćenjem perforirane folije biljke se štite od mraza, a ubrzava se i vegetacija, tako da je pristizanje mladog krompira za ubiranje za 10-15 dana ranije (Lazić Branka et al, 2001). Pri gajenju mladog krompira namera je da se proizvede biološki zdrav proizvod. Jedan od preduslova za ostvarenje tog cilja je maksimalno moguća eliminacija primene hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje. Mladi krompir vadi se pre nego što krtole dostignu potpunu tehnološku zrelost, pri čemu je lisna masa izuzetno bujna. Stoga su značajna tehnička rešenja primene toplotne energije kod odstranjivanja nadzemne biljne mase, pre ubiranja mladog krompira, čime se zaustavlja vegetacija i skraćuje vreme do ubiranja. Kod ovih mašina proizvodnja toplote obavlja se posebno konstruisanim gorionicima za sagorevanje tečnog ili gasovitog goriva. U delimično izolovanim prostorima od okoline, gde su smešteni gorionici, a koji se kreću neposredno iznad zelene biljne mase, stvara se mikroklima sa visokom temperaturom mešavine produkata sagorevanja i okolnog vazduha. Pod dejstvom visoke temperature, nadzemna biljna masa zatečena u izolovanom prostoru, zagreva se naglo, ali kratkotrajno. Porastom temperature nadzemne biljne mase, raste temperatura vode i pare u njenom tkivu, što izaziva mehaničko razaranje strukture, usled naglog povećanja volumena vode i pare prisutne u tkivima, kao i ćelija zbog denaturacije belančevina na temperaturi od 50 do 700 0 C (Hoffman, 1990). Razaranje strukture je intenzivno, ali bez trenutno vidljivih posledica. Ubrzano uvenuće nadzemne lisne mase mladog krompira nastaje naknadno. Ukoliko je reč o veoma bujnoj nadzemnoj lisnoj masi, ili se želi povećanje radne brzine mašine, na prednji deo traktora se postavlja rotaciona sitnilica (sl. 3), koja svojim radnim organima uklanja gornji deo lisne mase, čime se postiže bolja efikasnost sušenja lisne mase. Sl. 3. Mašina za termičko sušenje lisne mase mladog krompira Fig. 3. Mashie for termic drying of potato leaf mass 52
Gorionici (sl. 4,a) su smešteni unutar komore, koja je delimično izolovana limenom oplatom, pri čemu je zadnja stranica formirana od vertikalno postavljenih lanaca. Na horizontalnoj oplati s unutrašnje strane nalaze se mrežasti paneli (sl. 4,b), koji se pod dejstvom plamena zagrevaju, i time ubrzavaju zagrevanje biljne mase infracrvenim zračenjem. Radna temperatura prostora za tretiranje je oko 850 0 C, a energetska potrošnja oko 2,2 GJ/h (Somer i Bajkin, 2000). a) b) Sl. 4. Gorionik gasnog desikatora (a) i mrežasti panel (b) u transportnom položaju Fig. 4. Burner of gas desiccator (a) netlike panel (b) in transportation position Osim delovanja na lisnu masu, plamen i toplota doprinose i uništavanju svih zatečenih nadzemnih štetočina i biljnih bolesti na putu tretiranja (krompirove zlatice, lisnih vaši, plamenjače, parazita i dr.). Izrasle korovske biljke se, takođe, uništavaju manje ili više uspešno, a kod nekih vrsta se u znatnoj meri umanjuje njihov reproduktivni potencijal. Pravilnim sprovođenjem tehnologije korišćenja toplote za termičko tretiranje nadzemne biljne mase mladog krompira, zagrevanje zemljišta, kao i delova biljaka pod njenom površinom, je identično zagrevanju za vreme toplih letnjih dana. Na primer, pri brzini kretanja mašine od 3 km/h, u suvom zemljištu na dubini od 0,5 cm temperatura poraste za 2,2 0 C, a u vlažnom za 1,6 0 C (Hoffman, 1990). Na osnovu navedenog može se zaključiti da su podzemni delovi biljaka zaštićeni od visoke temperature već na maloj dubini, a isto tako i prisutna mikroflora u zemljištu. Pri vađenju mladog krompira, radni organi mašina za ubiranje, koji dolaze u dodir sa krtolama (letvičasti transporteri, valjci, armirana gumena platna, četke...) moraju biti izrađeni od elastičnih materijala (guma, meka plastika...) kako se sa krtola ne bi ogulila pokožica. Osim toga, pri dužem stajanju mladi krompir gubi vlagu, menja boju, postaje slabijeg kvaliteta, te mu se i na taj način smanjuje tržišna vrednost. ZAKLJUČAK Prvi deo istraživanja obuhvatio je postavljanje ogleda sa različitim načinom gajenja mladog krompira, primenom pokrivanja biljaka i malčovanja zemljišta (šest varijanti + kontrola), pri čemu su najbolji rezultati postignuti u varijanti malčovanja i niskih tunela. Drugi deo istraživanja obuhvatio je ispitivanje različitog sortimenta krompira, radi izbora najboljeg za proizvodnju mladog krompira. Rezultati dobijenog prinosa ispitivanog sortimenta pokazuju da je najviši prinos ostvarila sorta rosana (60,1 t/ha), ali se zbog izuzetnog kvaliteta širokoj praksi preporučuje sorta magda, koja sadrži oko 20% suve 53
materije i ima najveći sadržaj skroba i šećera kako redukujućih, tako i ukupnih invertnih šećera. Treći deo istraživanja obuhvatio je analizu primenjene mehanizacije, počev od obrade zemljišta, pa do berbe. Poseban značaj je dat analizi rada mašine za mehaničko sakupljanje krompirove zlatice (biokolektor) i mašini za termičko sušenje lisne mase, radi maksimalno mogućeg eliminisanja primene hemijskih sredstava u proizvodnji mladog krompira. LITERATURA 1. Bajkin A, Žigmanov P. 1998. Mehanički način zaštite povrtarskih kultura od štetočina. Biljni lekar XXVI, 4, 351-354. 2. Bajkin A, Ponjičan O, Orlović S, Somer D. 2005. Mašine u hortikulturi. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 216. 3. Hoffman M. 1990. Abflammtechnik aush im Gemüsebau. Gemüse 4, 234-237. 4. Lazić Branka, Đurovka M, Marković V, Ilin Ž. 2001. Povrtarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 472. 5. Somer D, Bajkin A. 2000. Termička zaštita povrtarskih kultura. Biljni lekar XXVIII, 2-3, 187-190. Rezultati istraživanja su deo Nacionalnog projekta, program Biotehnologija i agroindustrija, pod nazivom "Paleta proizvoda od krompira mladi smrznuti krompir", broj BTN 331009B. Primljeno: 09.01.2006. Prihvaćeno: 12.01.2006. Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 32, No. 1-2 p.??-??, Novi Sad, januar 2006Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 32, No. 1-2 p.??-??, Novi Sad, januar 200 Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 32, No. 1-2 p.??-??, Novi Sad, januar 2006 54