Dragi Prijatelji, Evo stigosmo na podrucje Balkana u krajeve moje mladosti! Bese ovo prva poseta Balkanu za Philip-a i Adrianu (Oliver je putovao sa mnom za Rim i Novi Sad sa svojih 6-7 meseci). Nasa poseta Balkanu krenula je sa vikendom provedenim u rodbinskim okupljanjima. Srecom, jedan dan pre tog uzurbanog vikenda imali smo vremena da predahnemo. Taj prvi dan po dolasku iz Italije za Ljubljanu nije nam se izlazilo iz kuce (tacnije stana moga brata i njegove porodice). Adriana i Oliver su uzivali u carstvu igracaka u kuci. Vozili su traktore i bagere, sastavljali pruge i vozove, slagali blokove Kada smo im uvece predlozili da idemo napolje na igraliste, Oliver nam je pokazao svoju izdradjenu prugu i voz koji je po toj pruzi vozio i rekao: Look, this is a playground! [ Gledaj, ovo je igraliste! ]. Bice da nam je svima trebalo malko predaha od putovanja i obilazaka turistickih atrakcija. Nije ni cudo! Bese to vikend prepun druzenja. O tome vise na stranicama sto slede
Philip-ovi prvi biciklizmi po Sloveniji (Philip-ovim recima) Nakon brzinske posete Italiji u par dana, isli smo privatnim autom do Ljubljane. Sandy je pronasla service kao Uber preko kojeg mozes rezervisati auto Stigli smo u Trst kasno uvece i rezervisani auto nas je pokupio u 23 h. Trebali smo stici do Ljubljane. Moje upoznavanje sa balkanskom kulturom je bio taj covek koji nas je pokupio sa kombijem i on bice da nije znao kako da vozi. Dve minute nakon sto smo krenuli italijanska policija ga je ispitivala o njegovom znanju voznje auta (potvrdjujuci moje sumnje). Nakon sto je nas vozac uspeo da se izvuce da ne plati kaznu za voznju u pogresnom smeru jednosmernom ulicom, policajci su u neverici klimali glavama a mi smo bili krenuli prema Slovenackoj granici. Uskoro smo napustili zonu Romanskih jezika koje ja manje ili vise razumem i usli u zonu slovenackog jezika pocetak regiona slavskih jezika Osecao sam se malo kao riba na suvom! Stigli smo u Ljubljanu u kuci Sandrinog brata Borisa (Boki) i njegove zene Sanje i dece. Boki je pravi biciklista. Dan nakon sto smo mi stigli on je prevezao 400 km u 19 sati njemu definitivno nisu nepoznati dugi biciklizmi. Osecao sam se malko zabrinutim sto se tice biciklizama ne na lost nacin nego vise kao uzbudjenje za predstojece izazove. ;) Ali, nakon Francuske, osecao sam da sam spreman koliko god mogu biti. Srecom za mene, tih prvih par dana Boki je bio uposlen sa poslovnim projektima. On mi je pozajmio svoj dobar trkaci bicikli da opustim misice nogu. Dok je Boki radio, Sanja me je uputila na nekoliko mesta u krugu od oko 30 kilometara. It is all so easy [ To je sve tako lako!]:,objasnila je! One really can t get lost around here, just follow along and you ll get there... [ Niko se ovde ne moze izgubiti. Samo sledi cestu i stices tamo ] Zapamtite, mi smo u drzavi gde ja ne razumem jezik, cak ne ni osnovne prometne znakove Sa nasim porodicnim zivotom jednostavno nije bilo vremena ni da kupim Lonely Planet knjigu fraza. Uz to, nasi mobilni telefoni nisu radili u Sloveniji tako da nije bilo ni iphone mapa... Krenuo sam. Proucio sam mape na internet. Sandy i Sanja su odlucile da ja treba da idem do Javora. Javor je selo izvan grada. Mislio sam da bi trebalo biti selo kao groupa kuca, mozda kakva trgovina, barem jedan kafic?
Zapamtio sam da trebam da idem niz glavnu ceto nekoliko kilometara, srenem levo, i onda nekoliko krivina na cesti i onda desno na trecoj raskrsnici. i onda sam trebao ici u selo Lipoglav (zapamtite to!) Pa, ja sam zaboravio U svakom slucaju, isao sam dobro. Video sam znak Dobro dosli na pocetku jednog sela. To je bilo to, zar ne? Bio sam siguran da je to bilo selo u kome sam trebao da skrenem. Skrenuo sam i, do vraga, slepa ulica, okreci nazad... Nakon nekoliko seoca primetio sam da su se sva ona zvala Dobro dosli. Hmmm? Malko dalje sam dosao do vece raskrsnice to mora da je to! Poceo sam da vozim niz dolinu. Dok sam se penjao dolinom odjednom sam se setio da mi je Sandy rekla da se Welcome kaze Dobro dosli. Moje pogresno selo mi samo zelilo dobrodoslicu. Zapravo, shvatio sam da su mi sva sela zelila dobrodoslicu. Napokon nakon nekoliko zig-zag krivina dosao sam na raskrsnicu sa crkvom i 4 kuce. Napokon znak! Javor! Stigao sam. Iz sela su izlazile ceste u tri pravca. Ili sam mogao da se okrenem nazad, ali to bi bilo kao priznavanje poraza. Odlucio sam da pogadjam. Nikada nisam pronasao cestu za povratak koju sam planirao ali sam pronasao veliki grad i vratio se kuci. Moj kompjuter na biciklu je rekao 30 km dobar krug kroz sumu i male farme. i pored navigacijskih izazova, bila je to lepa oblast. Brdovito, odlicno za istrazivanje, narocito na biciklu! Sledeceg dana Boki me je odvezao u biciklizam do Pance, sela ne tako udaljenog od gde sam ja bio prethodnog dana. Rekao sam mu za selo Dobro dosli. Dobro se nasmijao.
Okupljanje familije Nakon dana predaha krenula je akcija. Ujutro su u Ljubljanu kod Sanje i Borisa stigli nasi rodjaci iz Norveske: Darko, Lelica, Irena i Neven. Par sati kasnije pridruzili su nam se i rodjaci iz Italije: moji tetka Marija i tetak Zdeno i njihovi unuci Mateo i Melanie. Kasnije tog popodneva stigao je i moj brat Boris sa svojom decom Sergejom i Katarinom. Bilo nas je 16. Kakvo predivno porodicno okupljanje!
I jos par osmeha sa ovog porodicnog skupa.
Adrianin 5.-ti rodjendan Toga dana proslavili smo i Adrianin 5.-ti rodjendan. Pesmica Sretan rodjendan se pevala na hrvatsko-srpskom, engleskom, slovenackom, spanskom, norveskom i italijanskom. Adriana je svoj deci (I sebi) napravila rodjendanske sesire dan ranije a teta Sanja je pripremila dve ogromne torte jednu od cokolade po Adrianinoj narudzbi. Nasa mala princeza je dobila poklone koji vec prilice princezi, a zurka je bila odlicna zabava za sve. Sretan rodjendan, draga Adriana! Hvala ti sto donosis radost u nas zivot svaki dan! Mnogo te volimo!
Borisov 40.-ti rodjendan I ujak Boris (moj brat) je dobio rodjendanski sesir od Adriane jer je i on slavio svoj 40.-ti rodjendan tog vikenda. Sretan rodjendan, Boki!
Ljubljana Te veceri smo se uputili u setnju po centru Ljubljane. Jos iz dana kada sam zivela na Balkanu Ljubljana je za mene bila jedan od omiljenih gradova na prostorima stare Jugoslavije. Ovaj simpatican grad u ljubljanskoj dolini okruzen planinama i brdima je uvek bio lepo uredjen i cist. Centar grada i prelepo setaliste uz Ljubljanicu su bili puni ljudi, kafica i restorana. Bese to predivna vece. A nas dragi Oliver je od sveg skakanja toga dana samo u jednom trenutku zaspao u setnji te veceri na Philip-ovim ramenima.
Predjamski Grad Sledeceg dana uputilli smo se svi zajedno u Postojnu Jamu. Prvo smo obisli predivan Predjamski Grad sagradjen u planini. Zahvaljujuci pecini sa tajnim prolazom na drugu stranu planine i izvoru vode u samom gradu, stanovnici Predjamskog grada su u proslosti preziveli visemesecnu okupaciju grada od strane neprijatelja snabdevajuci se hranom i ostalim potrepstinama sa druge strane planine. Bese to vrlo interesantno mesto
Postojna Jama Postojna jama je ogromna velicanstvena pecina i jedna od svetski poznatih prirodnih lepota u Sloveniji. Bese to moja treca poseta Postojnoj Jami koja me je iznova ostavila bez daha. Voznja vozicem kroz jamu je bio fantastican dozivljaj i za velike i za male! A kada smo sisli sa vozica pred nama se otvorila ogromna dvorana prepuna neverovatnih oblika i kombinacija stalaktita i stalagmita. Spektakularno
Sa petero dece (Adriana, Oliver, Irena, Neven i Katarina) i cetvero odraslih (Darko, Lelica, Philip i ja) nismo ni stigli da se prikljucimo brzinskoj turistickoj poseti Postojnoj Jami sa vodicem pa smo mi polako na tenane obilazili jamu nasim tempom. Pustili smo horde turista da nas prestignu u njihovom brzinskom obilasku jame. A mi smo se divili velicanstvu prirode i fotografisali, fotografisali, fotografisali Prohladna temperatura (+10 C) i mrak su bili odlicni za popodnevnu dremku pa je Oliver opet zaspao na Philip-ovim ramenima i prespavo veci deo posete Postojnoj jami. Pricacemo mu jednog dana kako je bilo.
I jos par osmeha tog vikenda
Bese to prelep vikend sa familijom, tacnije jednim malim delom moje familije. Hvala svima iz sto su se potrudili da se okupimo na jednom mestu! Nakon vikenda u Ljubljani nas je ocekivalo putovanje za Hrvatsku na desetak dana pre nego sto se opet vratimo u Sloveniju. O tome vise u sledecem pismu Brdo pozdrava iz Slovenije, Vasi novozelandski drugari, Sandra, Philip, Adriana i Oliver Dubrovnik, Hrvatska 10 August 2015