Održan Izborni sabor Južne crkvene oblasti JIEU Hrišćanske adventističke crkve,Festival dečje duhovne muzike u Beogradu DEDUM 2015,Luterani i adventis

Транскрипт

1 Održan Izborni sabor Južne crkvene oblasti JIEU Hrišćanske adventističke crkve Redovan Izborni sabor Južne crkvene oblasti Jugoistočne evropske unije Hrišćanske adventističke crkve održan je 21. i 22. maja u Sabornoj crkvi u Beogradu, u skladu sa propisima Južne crkvene oblasti. Na Saboru je izabrana nova uprava koja će u narednom četvorogodišnjem periodu služiti u Južnoj crkvenoj oblasti. Za predsednika Izvršnog odbora izabran je pastor Branko Lukić. Dužnost sekretara Odbora i blagajnika obavljaće pastor Danilo Zelenkapić, a dužnost sekretara Odeljenja za Adventističku misiju i sekretara Omladinskog odeljenja obavljaće pastor Zoran Sudarević. Za sekretara Hrišćanske adventističke crkve u Crnoj Gori izabran je pastor Dejan Aleksić.

2 Radni deo Sabora obeležilo je aktivno učešće delagata, koji su kroz svoje konstruktivne predloge i iznošenje iskustava iz dosadašnjeg rada i života mesnih crkava, dali određene smernice za kvalitetnije delovanje Crkve na prostoru Južne crkvene oblasti. Svečani deo Sabora održan je u subotu 23. maja. Tom prilikom, predsednik Jugoistočne evropske unije Hrišćanske adventističke crkve, pastor Đorđe Trajkovski je predstavio novu i zahvalio se dosadašnjoj upravi Oblasti. Duhovnu poruku Saboru uputio je Daniel Duda, sekretar za obrazovanje pri Trans-evropskoj diviziji Hrišćanske adventističke crkve. Foto galerija radnog dela Sabora

3

4

5

6

7 Fotogalerija Svečanog dela Sabora

8

9

10

11

12

13

14 Festival dečje duhovne muzike u Beogradu DEDUM 2015 Mali Super detektivi Radost na dečjim licima, šarenilo boja, mnoštvo muzičkih instrumenata i prelepi zvuk dečjih glasova ispunjavali su 9. maja godine Sabornu crkvu u Beogradu. Posebna subota Dečjeg festivala duhovne muzike sa bogosluženjima na temu Super detektiv, koja ih je podsticala da bolje upoznaju Sveto Pismo, ostaće u pamćenju mnoštva dece koja su došla iz

15 različitih krajeva Srbije i Bosne i Hercegovine kako bi se bolje upoznala, družila i iznad svega proslavila Boga koji im je darovao zaista dragocene muzičke talente. Veselu himnu su prisutnu decu, a i odrasle, naučili tinejdžeri beogradske crkve Zahvaljujemo se svim dečjim učiteljima, mamama i tatama koji su odvojili vreme i koji su dali svoje kreativne ideje tako da je ovaj dan bio blagoslov za decu i Bogu na slavu. Posebno se zahvaljujem voditeljima koji su na veoma kreativan način zaokupili pažnju dece., bile su reči zahvalnosti Ane Gagić, sekretara Dečjeg odeljenja Hrišćanske adventističke crkve u Jugoistočnoj evropskoj uniji.

16 Dečji unijski orkestar je odsvirao kolaž pesama sa naslovom Dođi u Božju prisutnost. Program je zaista bio raznolik, kako to samo može biti kada su u pitanju deca: od solo pesama do sastava i horova, od scenskih prikaza do orkestra u kojem je učestvovalo više od pedesetoro dece i koji je oduševio sve prisutne svojim skladnim izvođenjem melodija poznatih hrišćanskih himni. Super detektivi Elvira i Pavle Radovanov su nas na šaljiv način poveli kroz prepodnevni deo festivala nalazeći deo po deo zakopanog blaga mape, koja je na kraju kompletirana, pokazavši da jedino pravo blago za kojim treba uporno da

17 tragamo jeste Biblija. Deca su naša sadašnjost a i budućnost u crkvi. Ovom prilikom bi volela da ohrabrim sve roditelje i decu koja nisu imali prilike da nam se pridruže ove godine na DEDUM-u da to urade sledeći put. Naročito molim roditelje koji imaju muzički nadarenu decu, da ih upišu u muzičku školu. Imamo veliku potrebu za dobrim muzičarima na našim prostorima, koji će sutradan voditi mužički život naše Unije i sa time ulepšati bogosluženja u crkvama. rekla je Anamaria Niculović, sekretar Muzičkog odeljenja. Kreativna, ali prikladna propoved cara Navuhodonosora, Miroslava Gagića, je i vizuelno i verbalno održala dečju pažnju do samog kraja. Pesme su se orile čitavog dana. Nastupala su deca iz Gospođinaca, Negotina, Novog Sada, Sivca, Sremske Mitrovice, jagodinskog okruga, Beograda, Niša, Banjaluke, Prnjavora, Orlovata, Zrenjanina, Čuruga, Južnog Banata, Knjaževca, Bora, Bačke Palanke i Sombora, a imali smo i goste iz Hrvatske.

18 Uostalom, slika govori više nego hiljadu reči, stoga pogledajte ovaj kolaž fotografija na kojima se vidi svetla budućnost naše crkve ukoliko u ovo blago nastavimo da ulažemo svoje snage i vreme.

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29 Luterani i adventisti

30 predložili imenovanje Martina Lutera u Rimu trga Dve godine pre 500. godišnjice reformacije godine, i Rim će dobiti Trg Martina Lutera, izvestila je Informativna služba protestantskih crkava u Italiji Notizie evangeliche (NEV). Trg će biti spomen na kasnije posete reformatora Večnom gradu. Šest godina nakon predloga Evanđeoske luteranske Crkve u Italiji (CELI) i Adventističke crkve u Italiji (UICCA), Gradsko veće je dalo svoje odobrenje da se u Rimu postavi Trg Martina Lutera, izveštava NEV. Potvrdan odgovor na ovaj zahtev dat je još godine, a sada je određeno i mesto. U četvrti Monte, u samom središtu Rima, u parku Colle Oppio nasuprot Koloseja, stajat će: Trg Martina Lutera nemačkog teologa ( ). Pastor Heiner Bludau, dekan Evanđeoske luteranske Crkve u Italiji, zadovoljan je što je odluka donesena pre velike godišnjice godine, obavestila je služba za štampu NEV. Dok se razmišlja o Luterovoj poseti Rimu, važnost ovog boravka u Rimu je za reformatore i evropsku istoriju jasna.

31 Imenovanje jednog trga u Rimu prema uticajnom reformatoru ima veliku simboličnu vrednost, rekao je pastor Bludau. Smernice subote za svetkovanje Cilj i perspektive Glavni cilj ovog dokumenta o svetkovanju subote jeste dati vernicima savete i smernice da bi mogli ostvaritli bogatije i dublje iskustvo svetkovanja subote. Nadamo se da će to pomoći stvarnoj reformi u svetkovanju subote po celom svetu. Svesni činjenice da se zajednica koja se okuplja na bogosluženje u celom svetu, zbog različitih kultura i ideologija, sučeljava s brojnim problemima vezanim uz svetkovanjem subote, ovim pokušavamo da ih razmotrimo. Nije cilj ovog dokumenta pozabaviti se sa svakim pitanjem vezanim uz svetkovanje subote, već izneti biblijska načela i smernice Duha proroštva, koje će vernicima pomoći u nastojanju da slede Gospodnje vođstvo. Nadamo se da će saveti izneseni u ovom dokumentu biti korisni. Međutim, imajmo na umu da odluke donesene u kritičnim situacijama moraju biti pokretane ličnom verom i pouzdanjem u Gospoda Isusa Hrista. Subota: Čuvar naše zajednice s Bogom Subota obuhvata našu celokupnu zajednicu s Bogom. Ona pokazuje kako je nama u prilog delovao u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Subota štiti čovekovo prijateljstvo s Bogom i

32 osigurava vreme za izgradnju tog zajedništva. Ona pojašnjava odnos između Boga i ljudske porodice jer ukazuje na Boga kao Stvoritelja u vreme kad ljudska bića nastoje uzurpirati Božji položaj u svemiru. U ovo materijalističko doba subota usmerava ljude i žene na duhovno i lično. Posledice zanemarivanja svetkovanja tog dana su ozbiljne. Ono će dovesti do izopačenja pa i mogućeg raskida čovekove zajednice s Bogom. Svetkovanje subote svedoči o počinku koji dolazi od pouzdanja da je Bog naš održavatelj, temelj spasenja i osnova nade za budućnost. Subota je u tom slučaju milina jer smo ušli u Božji počinak i prihvatili poziv na druženje s Njim. Kad traži da se setimo subote, Bog to čini zato što želi da se setimo Njega. Načela i teologija svetkovanja subote 1. Priroda i svrha subote. Početak subote nalazimo prilikom stvaranja, kad je Bog sedmog dana počinuo od svog dela (1.Mojs. 1-3). Značaj subote je u tome što je ona trajni znak večnog saveza između Boga i Njegovog naroda kako bi znali ko ih je stvorio (2.Mojs. 31,17) i posvetio (stih 13; 20,12) i da bi Ga mogli priznati Gospodom Bogom svojim (Jezd. 20,20). 2. Jedinstvenost subote. Subota je posebna prilika da iskažemo poštovanje Bogu kao Stvoritelju i Otkupitelju kao i Gospodaru života s kojim će se ljudska porodica ujediniti prilikom drugog dolaska. Subotnja zapovest predstavlja središte moralnog zakona kao pečata Božje vlasti. Budući da je simbol Božjeg zajedništva ljubavi s Njegovom zemaljskom decom, ljudska bića su obavezna poštovati ovaj dar u smislu što će učiniti sve što je u njihovoj moći da zastupaju i vrše ono što će pomoći ostvarenju i poboljšanju trajne zajednice s Bogom. Zato će se njegov narod subotom posvetiti samo poslovima

33 usmerenima prema Bogu i njihovim bližnjima, a ne onima koji teže samozadovoljavanju i služe sebičnim interesima. 3. Univerzalnost subote. Univerzalnost subote je ukorenjena u stvaranju. Zato se njezine prednosti i obaveze tiču svih naroda, područja i klasa. (Vidi 2.Mojs. 20,11; 23,12; 5.Mojs. 5,13; Isa. 56,1-8.) Svetkovanje subote tiče se svih članova domaćinstva, uključujući decu, a važi i za došljaka koji se nađe unutar tvojih vrata (2.Mojs. 20,10). 4. Vremenski okvir subote. Biblijski podaci: Subota počinje krajem šestog dana sedmice i traje jedan dan, od večeri do večeri (1.Mojs. 1; Marko 1,32). To se vreme poklapa sa zalaskom sunca. Kad god je teško odrediti vreme zalaska sunca, onaj koji svetkuje subotu će je započeti u trenutku nestajanja svetla. 5. Načela svetkovanja subote. Premda se Biblija direktno ne bavi mnogim posebnim pitanjima koja možda imamo u vezi sa svetkovanjem subote u naše vreme, ona nam daje opšta načela koja su i danas primenjiva. (Vidi 2.Mojs. 16,29; 20,8-11; 34,21; Isa. 58,13; Nem. 13,15-22.) Zakon zabranjuje svetovni rad na Gospodnji dan odmora; naporan rad kojim zarađujemo za život mora prestati; nikakav rad tog dana za svetovna zadovoljstva ili korist nije u skladu sa Zakonom; ali kao što je Bog prestao sa svojim stvaralačkim radom i odmarao se u subotu, i blagoslovio je, tako i čovek treba napustiti svoje zanimanje iz svakodnevnog života i te svete trenutke namijeniti zdravom odmoru, službi Bogu i svetim delima. (Čežnja vekova, str. 162) Međutim, ovakvo razmišljanje ne odobrava potpunu neaktivnost. Stari i Novi zavet nas pozivaju da brinemo za one koji su u potrebi i olakšavamo patnje drugima jer je subota dobar dan za sve, posebno za ponižene i tlačene (2.Mojs. 23,12; Mat. 12,10-13; Mar. 2,27; Luka 13,11-17; Jov. 9,1-21). No čak ni dobra dela vršena subotom ne smeju zaseniti glavnu

34 odliku biblijskog svetkovanja subote, naime počinak (1.Mojs. 2,1-3). On uključuje fizički i duhovni počinak u Bogu (2.Mojs. 23,12; Mat. 11,28). Ovaj drugi navodi one koji drže subotu da traže Boga i zajednicu s Njim (Isa. 48,13) kako u ličnom bogosluženju (Mat. 12,1-8) tako i u javnom bogosluženju (Jer. 23,32; 2. Kor. 4,23; 11,4-12; 1. Dnev. 23,30 i dalje; Isa. 56,1-8). Njegov je cilj priznati Boga Stvoriteljem i Otkupiteljem (1.Mojs. 2,1-3; 5.Mojs. 5,12-15) i treba ga ostvariti u vlastitoj porodici i u većoj zajednici (Isa. 56,1-8). 6. Subota i autoritet Božje Reči. Elen Vajt ističe da je subotna zapovest jedinstvena zato što sadrži pečat Božjeg zakona. Jedino ona od deset njih sadrži ime i titulu Zakonodavca. Ona ga proglašava Stvoriteljem Neba i Zemlje, i tako pokazuje da iznad svih drugih ima pravo na obožavanje. Osim ovog propisa u Dekalogu nema ništa što bi pokazivalo čijim je autoritetom ovaj Zakon dan. (Velika borba, str. 388) Subota kao Stvoriteljev znak ukazuje na Njegovo vlasništvo i autoritet. Zato razumnim svetkovanjem subote ukazujemo na prihvatanje Boga kao Stvoritelja i Vlasnika te priznajemo Njegovu vlast nad svim stvorenjem, uključujući i samog sebe. Svetkovanje subote je utemeljeno na autoritetu Božje Reči. Za nju nema drugog logičnog razloga. Ljudi su slobodni da sa Stvoriteljem svemira uspostave zajednicu kao s ličnim prijateljem. Poštovalac subote ponekad nailaze na protivljenje zbog svog zaveta Bogu da će svetkovati subotu. Onima koji Boga ne priznaju svojim Stvoriteljem čini se samovoljnim i neobjašnjivim da bi neko subotom mogao prekinuti sve poslove samo iz verskih razloga. Razumno svetkovanje subote svedoči o činjenici da smo odlučili biti poslušni Božjoj zapovesti. Time priznajemo da sada živimo poslušni Božjoj Reči. Subota će biti poseban ispit na kraju vremena. Verni će se morati odlučiti hoće li pokazati odanost Božjoj Reči ili ljudskoj vlasti (Otkr. 14,7.12).

35 Odnos doma i porodičnog života prema suboti 1. Uvod. Život u domu je kamen temeljac pravilnog svetkovanja subote. Jedino kad pojedinci savesno svetkuju subotu u domu i prihvate dodeljene im odgovornosti kao članova porodice, Crkva će kao celina pokazati svetu radosti i prednosti Božjeg svetog dana. 2. Različite vrste domova. U dvadesetom veku postoje različite vrste domova; na primer, dom koji se sastoji od muža, žene i dece; dom s mužem i ženom ali nema dece; dom u kojem je samohrani roditelj s decom (kad zbog smrti ili razvoda jedan roditelj mora preuzeti očevu i majčinu ulogu); dom s osobom koja se nikad nije ženila ili udavala, ili dom u kojem je smrt ili razvod ostavio samca ili samicu, bez dece; ili dom u kojem je samo jedan roditelj vernik Crkve. Kad govorimo o potrebama i problemima ovih kategorija, trebamo imati na umu da se neka načela i iznesene sugestije odnose na sve, a neka će biti namenjena samo određenoj grupi. 3. Dve svete ustanove, dom i subota. U početku je Bog stavio Adama i Evu u njihov dom u Edenskom vrtu. Bog je isto tako u početku ljudima dao subotu. Ove dve ustanove, dom i subota, idu zajedno. Obe su Božji dar. Stoga su obe svete, s tim što ova druga na jedinstveni način jača i obogaćuje prvu. Prisna zajednica je važan element u domu. Prisna zajednica s drugim ljudima je isto tako važan element u suboti. Ona tesnije povezuje porodicu s Bogom i članove porodice jedan s drugim. Gledano iz ove perspektive, važnost subote za dom se ne može dovoljno naglasiti. 4. Odgovornosti odraslih da budu učitelji. Kad je izabrao Avrama za praoca izabranog naroda, Bog je rekao: Njega sam izdvojio zato da pouči svoju decu i svoju buduću porodicu kako će hoditi putem Jahvinim. (1.Mojs. 18,19)

36 Po svemu je vidljivo da je odraslima u domu poverena velika odgovornost za duhovnu dobrobit njihove vere. Rečima i primerom moraju stvoriti vrstu strukture i atmosfere koje će subotu učiniti milinom i tako vitalnim delom hrišćanskog života da će deca, dugo nakon napuštanja doma, nastaviti s običajima koje su stekli u detinjstvu. U skladu s uputstvom: Napominji ih (Božje zapovesti) svojim sinovima ( uporedi 5.Mojs. 6,4-9), odrasli članovi porodice trebaju učiti decu da ljube Boga i vrše Njegove zapovesti. Oni ih trebaju podučavati da budu verni Bogu i slede Njegove odredbe. Od najranijeg detinjstva decu treba učiti da učestvuju u porodičnom bogosluženju kako bi bogosluženje u Božjem domu postalo produžetak običaja u porodici. Isto tako ih od detinjstva treba učiti o važnosti odlaska u crkvu, da pravo svetkovanje subote podrazumeva i odlazak u Božji dom na bogosluženje i proučavanje Biblije. Odrasli u porodici trebaju dati primer prisustvovanjem subotnjim bogosluženjima i tako osigurati uzorak koji će deca smatrati važnim kad budu sama odlučivala o vrednostima u životu. Putem razgovora, kako deca budu starija i zrelija, i proučavanja Biblije, treba ih učiti značenju subote, njenoj povezanosti s hrišćanskim životom i trajnom kvalitetu subote. 5. Priprema za subotu. Da bi subotu mogli pravilno svetkovati, celu nedelju treba programirati tako da svaki član porodice bude spreman u miru dočekati dolazak Božjeg svetog dana. To znači da će odrasli članovi porodice tako planirati sve domaće obaveze, kupovinu i pripremu hrane, pripremu odeće i svih drugih potreba svakodnevice, da budu dovršene u petak pre zalaska sunca. Dan odmora treba postati osovina oko koje se okreće točak cele sedmice. Kad se u petak približi veče i sunce zalazi, odrasli i deca moći će pozdraviti subotu smirena uma, svim pripremama završenim i spremnim domom

37 da sledeća dvadeset i četiri sata provedu s Bogom i jedan s drugim. Deca mogu pomoći da se to ostvari tako što će pomoći u pripremama za subotu u skladu sa svojim uzrastom. Način na koji porodica pristupa početku subote pri zalasku sunca u petak i način na koji će provesti veče, omogućiće primanje blagoslova koje Bog ima pripremljene za celi dan koji sledi. 6. Odgovarajuća odeća za subotu. U domu u kojem ima dece, odrasli mogu u subotu ujutro, kad se porodica priprema za crkvu, rečju i primerom poučiti decu da je jedan od načina na koji ukazujemo poštovanje Bogu da u Božji dom dođemo u čistoj i urednoj odjeći, prikladnoj kulturi u kojoj živimo. 7. Važnost vremena posvećenog proučavanju Biblije. Tamo gde deca nemaju prednost pohađanja adventističkih škola, subotna škola postaje najvažnijim sredstvom verske pouke izvan doma. Vrednost ovog vremena provedenog u u proučavanju Biblije ne može se dovoljno naglasiti. Zato roditelji trebaju prisustvovati subotnim jutarnjim službama i učiniti sve da decu povedu sa sobom. 8. Porodične aktivnosti u subotu. U većini kultura je subotni obrok, kad se porodica u domu okupi oko ručka, vrhunac nedelje. Pojačava se osjećaj svete radosti i zajedništva koji se počeo javljati i nastavio rasti tokom bogosluženja u crkvi. Oslobođena uznemiravanja svetovne atmosfere, porodica može razgovarati o predmetima od zajedničkog interesa i sačuvati duhovno raspoloženje tog dana. Kad razumeju svetu prirodu subote i zajednicu ljubavi koja postoji između roditelja i dece, svi će nastojati sprečiti da u svete trenutke prodre svetovna muzika, radio i televizijski i video programi, kao i novine, svetovne knjige i časopisi. Subota posle podne, koliko je moguće, biće provedena u porodičnim aktivnostima, istraživanju prirode, poseti bolesnicima ili drugima kojima je potrebno ohrabrenje kao i

38 prisustvovanju sastancima u Crkvi. Kako deca rastu tako će se i aktivnosti širiti pa će obuhvatiti druge članove njihovih vršnjaka iz Crkve, s tim što će uvek držati na umu pitanje: Hoće li mi ova aktivnost pomoći da bolje razumem pravu prirodu i svetost subote? Tako će pravilno svetkovanje subote u domu vršiti trajan uticaj ovde na zemlji i u večnosti. Svetkovanje aktivnosti 1. Uvod. subote Svetkovanje subote i rekreativne uključuje bogosluženje i druženje. Poziv da uživamo u jednome i drugome je otvoren i velikodušan. Subotno bogosluženje obično ostvarujemo u zajednici vernih. Ista zajednica osigurava druženje. I jedno i drugo nudi neograničene mogućnosti za slavljenje Boga i oplemenjivanje života hrišćana. Kada se subotno bogosluženje ili druženje iskrivljuje ili zloupotrebljava, ugroženo je i slavljenje Boga i lično oplemenjivanje. Kao dar kojim se Bog nama poklanja, subota pruža istinsku radost u Gospodu. Ona je prilika da vernici prepoznaju i upotrebe svoje Bogom dane sposobnosti. Zato je subota za vernika milina. 2. Elementi strani svetkovanju subote. U subotu mogu lako prodreti elementi strani njenom duhu. Tokom bogosluženja i druženja vernik mora paziti na strane elemente koji su suprotni shvatanju svetosti subote. Pretnju svetosti subote posebno predstavljaju pogrešni načini druženja i pogrešne vrste aktivnosti. Nasuprot tome svetost subote podržavamo kad Stvoritelj ostaje središtem tog svetog dana. 3. Kulturom uslovljene pojave u svetkovanju subote. Važno je razumeti da su hrišćani poslušni Bogu i da svetkuju subotu u okviru mesta u istoriji i kulturi u kojoj žive. Moguće je da nas istorija i kultura pogrešno usmere i iskrive naše vrednosti. Pozivajući se na kulturu možemo biti krivi da sebi dajemo pravo ili opravdanje za sudelovanje u sportskim i rekreativnim aktivnostima koje

39 nisu u skladu sa svetošću subote. Na primjer, snažni fizički napori i različiti oblici turizma nisu u skladu s pravim svetkovanjem subote. Svaki pokušaj da svetkovanje subote regulišemo mimo biblijskih načela stvaranjem popisa aktivnosti zabranjenih subotom, kontraproduktivno je zdravom duhovnom iskustvu. Hrišćanin će ono što doživljava subotom ispitati prema načelima. On zna da je glavni cilj subote ojačati veze jedinstva između Boga i sebe. Zbog toga su prihvatljive one aktivnosti koje vode biblijskim načelima i pridonose takvom jačanju. Budući da niko ne može ispravno oceniti lične pobude drugih, hrišćanin mora i te kako paziti da ne kritikuje svoju braću koja žive u drugoj kulturi pa se subotom rekreativne aktivnosti koje odobravaju. upuštaju u Na putovanju turisti adventisti trebaju preduzeti sve da subotu svetkuju sa vernicima u kraju u kojem se nalaze. Poštujući svetost sedmog dana, preporučujemo adventistima da izbegavaju korišćenje tog dana kao praznika određenog za razgledanje mesta i svetovne aktivnosti. Crkve i crkvene institucije U određivanju specifičnih smernica i propisa za Crkvu u celini i crkvene institucije, Crkva daje primer svetkovanja subote svim svojim vernicima. Vernici su dužni da načela pravog svetkovanja subote primene u svom životu. Crkva može pomoći objavom načela za svetkovanje subote kako ih nalazi u Bibliji i Duhu proroštva, ali ne može biti savest vernicima. 1. Crkve Uloga Crkve i porodice u aktivnostima subotom posle podne. Pastor i vođe mesne crkve dužni su osigurati pažljivo planirane subotne aktivnosti za decu, mlade, odrasle i starije, kao i za porodice i samce i samice, naglašavajući potrebu da subota bude dan radosti, bogosluženja i odmora. Crkvene aktivnosti

40 trebaju dopuniti a ne nadomestiti aktivnosti u porodici i domu. 2. Crkve Muzika subotom. Muzika snažno utiče na čovekovo raspoloženje i osećaje. Vođe crkve će izabrati muziku i muzičare koji će pojačati bogobojaznu atmosferu subotnog počinka i ličnu zajednicu s Bogom. Treba izbegavati održavanje vežbi pevačkog hora za vreme redovnih subotnih sastanaka. 3. Crkve Delovanje u društvenoj zajednici. Premda adventisti mogu učestvovati u određenim vrstama dobrotvornog rada za studente, mlade i siromašne u problematičnim gradskim središtima i prigradskim naseljima, oni će i tom prilikom pokazati primer doslednog svetkovanja subote. Ako rade u nekoj područnoj ili specijalnoj školi za decu i omladinu, biraće predmete koji se razlikuju od nastavnih predmeta uobičajenih tokom nedelje, uključujući aktivnosti obeležene duhovnim elementima. Šetnje u prirodi ili susedstvu mogu nadomestiti odmore; šetnje i nastava u prirodi uz minimalni trud mogu nadomestiti svetovne predmete. 4. Crkve Jesenja akcija. Opšta praksa adventističkih crkava jeste sudelovanje u jesenjoj akciji (Ingathering) u ostale dane a ne u subotu. Tamo gde se ono praktikuje u subotu, plan treba tako primijeniti da bude od duhovne koristi za sve sudionike. 5. Prikupljanje sredstava subotom. Učenje o hrišćanskoj upraviteljskoj službi nalazimo u celom Svetom pismu. Čin davanja ima utvrđeno mesto u bogosluženju. Prilikom poziva za prikupljanje novčanih sredstava treba nastojati održati svetost službe kao i subote. 6. Crkve Venčanja subotom. Služba venčanja je sveta i sama po sebi ne bi bila protivna duhu svetkovanja subote. Međutim, većina venčanja podrazumeva prilično posla i neminovno je da tokom priprema i prijema nastane svetovna atmosfera. Da se ne bi izgubio duh svetosti subote, treba obeshrabriti održavanje venčanja subotom.

41 7. Crkve Pogrebi subotom. Adventisti trebaju inače nastojati izbegavati pogrebe subotom. Međutim, u nekim klimatskim područjima i određenim okolnostima može biti nužno bez odlaganja izvršiti sahranu, bez obzira na subotu. U takvim slučajevima treba s pogrebnicima i službenicima groblja unapred izvršiti pripreme da svoje poslove, vezane uz pokojnika, obave pre subote, tako da se smanji posao i komešanje u subotu. U nekim slučajevima memorijalna služba se može održati u subotu, a pokop izvršiti kasnije. 8. Adventističke zdravstvene ustanove. Adventističke zdravstvene ustanove predstavljaju jedini kontakt koji mnogi imaju s Hrišćanskom adventističkom crkvom. Adventističke bolnice trebaju biti više od zdravstvenih ustanova. One imaju jedinstvenu priliku da dvadeset i četiri sata dnevno svedoče društvu kojemu služe. Osim toga imaju mogućnost da svake nedelje primerom iznesu poruku o suboti. Lečenjem bolesnih i oslobađanjem vezanih fizičkim obolenjima, čak i subotom, Hristos je primerom pokazao što trebamo smatrati osnovom za osnivanje i delovanje adventističkih zdravstvenih ustanova. Zato ustanova koja pruža zdravstvenu njegu u javnosti mora biti pripremljena da služi potrebama bolesnih i napaćenih bez obzira na sate ili dane. Ovo pred svaku od njih postavlja veliku odgovornost da razviju i primene propise koji će odražavati Hristov primer i primeniti načela svetkovanja subote kako ih nalazimo u Svetom pismu i kako ih uči Adventistička crkva. Administratori su posebno odgovorni da vode računa kako bi svako odeljenje sačuvalo pravi duh svetkovanja subote uspostavljanjem odgovarajućih subotnih procedura i merama protiv nemara u njezinom svetkovanju. Preporučujemo sledeća načela primene svetkovanja subote: 1. Kad god je potrebno osigurajmo hitnu medicinsku pomoć dobrovoljno i radosno što boljim obavljanjem dužnosti.

42 Međutim ni adventističke ustanove ni lekari i stomatolozi ne trebaju vršiti istu službu i pružati iste usluge subotom kako to čine drugim danima u nedelji. 2. Prestanimo svim uobičajenim aktivnostima koje se mogu odložiti. To obično znači zatvaranje onih službi i odeljenja koje nisu neposredno vezane uz negu pacijenta i održavanje minimuma broja kvalifikovanog osoblja u drugim odeljenjima u slučaju potrebe za hitnom intervencijom. 3. Dijagnostičke i terapeutske službe trebaju mirovati. Odluke o tome šta je potrebno ili hitno donosi dežurni lekar. Ako se ova privilegija zloupotrebljava, treba je rešiti s bolničkom administracijom. Neadministrativni zaposleni i ustanove ne trebaju se mešati u donošenje takvih odluka niti su dužni suprotstaviti se dežurnom lekaru. Nerazumevanje se može izbeći jasnim propisima za medicinsko osoblje da će se vršiti samo neizbežni hirurški, dijagnostički ili terapeutski zahvati. Jasno informisanje svih koji su imenovani kao osoblje, u vreme određivanja na dužnost, u mnogome će pridoneti izbegavanju nerazumevanja i zloupotreba. Hirurški zahvati po želji i izboru trebaju biti obeshrabreni ili ograničeni na petak. Takve procedure omogućuju pacijentu da u bolnici ostane preko vikenda i zbog toga gubi manje radnih dana. Međutim, ovim subota postaje prvi dan posle operacije, kad je obično potrebna najintenzivnija medicinska nega. 1. Zatvorimo za rutinske poslove sve administrativne i poslovne kancelarije. Premda se može dogoditi da je subotom potrebno primiti ili otpustiti pacijente, preporučujemo izbegavanje obračunavanja troškova i naplata. Svetkovanje subote ne bi nikad smelo biti razlogom uznemirenosti za one kojima želimo služiti i koje želimo spasiti, već obeležje dece svetla (Efes 5,8; Apostolska crkva, str. 260).

43 2. Učinimo subotu naročitim danom za pacijente, staranjem za hrišćansko svedočenje koje nikad neće zaboraviti. Razumno svetkovanje subote mnogo je lakše ostvariti u ustanovi u kojoj su veći dio zaposlenih adventisti. Prikazati subotu u pravom svetlu mogu verni radnici zaposleni u nezi bolesnika; oni mogu biti osvedočavajući uticaj u životu onih koji nisu naše vere. 3. Direktna nega bolesnika je delatnost koja traje sedam dana nedeljno. Bolest ne poznaje kalendar. Pa ipak, pri raspoređivanju osoblja, zdravstvene ustanove trebaju uzeti u obzir iskrena verska uverenja, svetkovanje i praksu svakog zaposlenog i kandidata za zaposlenje. Ustanova treba, koliko je moguće, izići u susret takvim verovanjima, ukoliko se ne pokaže da će takav sporazum stvoriti nepotrebne teškoće u njegovom ostvarenju. Zna se da se savest pojedinaca u pogledu rada subotom razlikuje. Ni Crkva ni njezine institucije ne mogu postupati kao savest svojih zaposlenih. Zbog toga je dobro izići u susret pojedincima kojima savest diktira drukčije. 4. Oduprimo se pritiscima da oslabimo adventistička načela. Na neke ustanove su pritisak vršili društvo, medicinsko osoblje i/ili zaposleni (tamo gde većinu čine neadventisti) da se načela svetkovanja subote i praksa napuste ili oslabe pa da subota bude izjednačena s drugim danima. U nekim je slučajevima vršen pritisak da se subotom sačuva puni pogon, a mesto toga redukuje rad u nedelju. Takvim se postupcima treba odlučno odupreti. Udovoljavanje bi dovelo do ozbiljnog preispitivanja odnosa takve ustanove s Crkvom. 5. Uputimo neadventističke zaposlene u načela svetkovanja subote primenjena u toj ustanovi. Svaki neadventista, u vreme svog zapošljavanja u adventističkoj zdravstvenoj ustanovi, treba biti upoznat s adventističkim načelima, posebno s propisima ustanove u pogledu svetkovanja subote. Premda neadventisti ne veruju ono što mi verujemo, oni od početka trebaju znati da se od njih

44 očekuje uklapanje u program ustanove kako bi pomogli u ostvarenju njenih ciljeva. 6. Podstičimo atmosferu za stalno svedočenje adventističkih zaposlenih. Jedini kontakt koji će mnogi neadventistički radnici možda ikad imati s adventistima može biti u ustanovi koja ih zapošljava. Svaki odnos treba biti prijateljski, ljubazan i izraz ljubavi po primeru života i rada Velikog Lekara. Saučešće za bolesne, nesebična briga za naše bližnje, težnja da služimo i nenametnuta odanost Bogu i Crkvi mogu se pokazati mirisom na život. Svetkovanje subote je privilegija i čast kao i dužnost. Ono nikad ne treba postati teretom ili razlogom omraženosti za one koji je svetkuju ili za one oko nas. 7. Rad subotom u neadventističkim bolnicama. Premda je bitno da zdravstvene ustanove održe minimum posla koji treba stalno obavljati da bi se sačuvala dobrobit i udobnost pacijenata, adventisti zaposleni u neadventističkim ustanovama, u kojima subotni sati ne donose odmor od uobičajenih dužnosti, dužni su obratiti pažnju na načela koja regulišu sve subotne aktivnosti. Da bi izbegli situacije u kojima se naši vernici mogu suočiti s problemima svetkovanja subote neadventističkim ustanovana, preporučujemo u 8. Kad adventisti prihvate zaposlenje u neadventističkim bolnicama, oni trebaju izneti načela svetkovanja subote i zatražiti radni raspored koji će ih osloboditi rada subotom. 9. Gde radni raspored i drugi činioci to onemogućuju, adventisti trebaju jasno reći koje dužnosti, ako ih ima, mogu po svojoj savesti obavljati subotom i koliko učestalo. 10. Gdje do takvog sporazuma ne može doći, vernici trebaju smatrati vernost Božjim zahtevima na prvom mestu i suzdržati se od uobičajenog rada. 11. Adventističke obrazovne ustanove. Adventističke srednje škole s internatom imaju veliku ulogu u oblikovanju navika svetkovanja subote za buduće naraštaje vernika

45 Crkve, a adventistički koledži i univerziteti čine mnogo na oblikovanju razmišljanja crkvenih propovednika i profesionalnih stručnjaka. Stoga je važno da u tim ustanovama teorija i praksa o tome kako uvećati radosne subotne blagoslove budu što je moguće bliže idealu. Poštovanje ovog načela treba obuhvatiti: 1. Odgovarajuću pripremu za subotu. 2. Obeležavanje početka i završetka subotnih časova. 3. Odgovarajuće aktivnosti u školi-domu: bogosluženje, molitvene skupove, svedočenje i drugo. 4. Nužne dužnosti smanjiti, po mogućnosti poveravajući ih dobrovoljcima za službu a ne onima koji su tokom nedelja za isti posao plaćeni. 5. Nadahnuta bogosluženja, po mogućnosti prema onome što se očekuje da obeležava takva bogosluženja u crkvama koje su organizovane u školi. 6. Odgovarajuće različite aktivnosti subotom posle podne. 7. Strukturiranje nedeljnog programa tako da subota bude očekivana radost i vrhunac nedelje, a ne uvod u drukčije aktivnosti u subotu uveče. (1) Plaćanje u restoranu. Školske kuhinje su namenjene učenicima/studentima i njihovim roditeljima kao i poštenim gostima; one ne trebaju biti subotom otvorene za javnost. Da bi se izbeglo nepotrebno plaćanje tokom svetog vremena, svaka ustanova treba odrediti kako će se plaćati izvan subotnih sati. (2) Prisustvovanje školskog osoblja na stručnim sastancima. U nekim zemljama adventisti imaju prednost što mogu prisustvovati stručnim sastancima kako bi bili upoznati s trenutnim razvojem na području svoje specijalizacije. Postoji težnja da se prisustvovanje takvim sastancima subotom opravda. Ali mi preporučujemo da se akademsko osoblje pridruži suvernicima na bogosluženju a ne kolegama u poslu.

46 (3) Radio stanice. Radio stanice u koledžu mogu biti blagoslov za svoju društvenu zajednicu. Da bi se umnožili blagoslovi, program tokom subotnih sati treba odražavati filozofiju Crkve. Ako se subotom upute pozivi za prikupljanje sredstava, treba ih uputiti tako da se sačuva svetost tog dana. (4) Promotivna putovanja. Kako bi se sačuvala bogoslužbena priroda subote, promotivna putovanja treba planirati tako da se smanji putovanje subotom i provede što je najviše moguće vremena na bogosluženju sa vernicima. Ne treba koristiti subotne sati za putovanje na neki program za subotu uveče. (5) Svetkovanje subote u obrazovanju propovednika. Pastori su svojim ličnim primerom i te kako odgovorni za oblikovanje duhovnog života Crkve. Stoga ustanove koje školuju propovednike i njihove bračne drugove trebaju svojim polaznicima pomoći da oblikuju zdravu filozofiju svetkovanja subote. Ispravno usmerenje stečeno u školi može dovesti do iskrene obnove subotne radosti u njihovom ličnom životu kao i u životu njihove crkve. 6. Ispiti subotom. Adventisti od kojih se traži da subotom prisustvuju ispitima u neadventističkim školama ili ispitima za stručna zvanja, suočavaju se s posebnim problemima. Za takvim situacijama preporučujemo da s administracijom dogovore ispite u vreme izvan subote. Crkva treba podsticati svoje vernike na pažljivo svetkovanje subote i gde je moguće intervenisati kod odgovarajućih organa da bi osigurali poštovanje Božjeg dana i mogućnost pristupa ispitima. Svetovni subotu posao i trgovina vezana uz 1. Načelo. Biblijsko načelo o suboti ima božanske i ljudske dimenzije (Mat. 12,7). S božanske strane subota poziva vernika da obnovi svoju predaju Bogu odustajanjem od svakodnevnog posla kako bi slobodnije i potpunije mogao

47 iskazati poštovanje Bogu (2.Mojs. 20,8-10; 31,15.16; Isa. 58,13.14). S ljudske strane gledano, subota poziva vernika da proslavlja Božju stvaralačku i otkupiteljsku ljubav pokazivanjem milosrđa i brige za druge (5.Mojs. 5,12-15; Mat. 12,12; Luka 13,12; Jov. 5,17). Tako subota obuhvata prestanak svetovnog rada s ciljem iskazivanja poštovanja Bogu i vršenja dela ljubavi i milosrđa bližnjima. 2. Bitan i hitan posao. Da bi se održala svetost subote, adventisti moraju mudro odlučivati kad se radi o zaposlenju, vođeni savešću prosvetljenom Svetim Duhom. Iskustvo je pokazalo da postoje opasnosti u izboru zvanja koje im neće dopustiti da subotom iskazuju poštovanje Stvoritelju, oslobođeni obaveza svetovnih poslova. Ovo znači da će izbegavati zaposlenja koja, premda nužna za funkcionisanje tehnološki naprednog društva, mogu stvoriti probleme kod svetkovanja subote. Sveto pismo i Duh proroštva su sasvim jasni kad se radi o dužnosti hrišćana prema bližnjima, čak i subotom. U našem savremenom društvu mnogi kojima je zvanje spašavanje života i imetka pozvani su da deluju u hitnim slučajevima. Prihvatanje redovnog rada vikendom, a koji zahteva da subotni sati budu zaokupljeni hitnim plaćenim poslovima ili prihvatanje posla samo vikendom u zvanjima hitnih službi da bi se povećalo porodični prihod, nije u skladu s načelima svetkovanja subote što ih je Hristos dao. Delovati u hitnim slučajevima, kad su u pitanju život i sigurnost, sasvim je nešto drugo od zarađivanja svakodnevnog hleba uobičajenim angažovanjem u takvim poslovima subotom, često popraćenim trgovačkim, svetovnim ili rutinskim aktivnostima. (Vidi Hristov komentar o vađenju vola ili ovce iz jame i pomaganju ljudima u potrebi. Mat. 12,11; Luk. 13,16.) Odsustvovanje iz Božjeg doma i gubitak druženja s vernicima subotom može štetno uticati na čovekov duhovni život. Mnogi poslodavci u području takozvanih bitnih službi rado čine

48 ustupke za svetkovatelje subote. Ako ne mogu naići na razumevanje, vernici trebaju pažljivo razmotriti biblijska načela svetkovanja subote i u tom svetlu ispitati vrstu aktivnosti, zahteva na poslu i lične pobude pre nego što se odluče za rad subotom. Trebaju pitati Gospoda kao što je to učinio Pavle na putu za Damask: Što da činim, Gospode? Ako preovlađuje takva vera, uvereni smo da će Gospod voditi vernika da razume Njegovu volju i dati mu snage i mudrosti da je sledi. 3. Moralne odluke vezane uz svetkovanje subote. Svetkovanje subote ponekad ograničavaju i uskraćuju vojne, obrazovne, političke ili druge organizacije. Da bismo sprečili i/ili ublažili ovakve situacije, razmotrimno sledeće savete: Treba imenovati kompetetnog crkvenog službenika, po mogućnosti direktora za Odnose s javnošću i versku slobodu, koji će se upoznati s razvojem situacije koja bi mogla potkopati slobodu svetkovanja subote. Kad je potrebno, ovaj će se službenik sastati s odgovornim osobama i posredovati ukoliko se razmišlja o bilo kakvoj meri ili zakonu koji bi imao negativne posledice po adventiste. Ovakav postupak može sprečiti prihvatanje zakona koji bi mogli umanjiti ili ukinuti pravo svetkovanja subote. Vernike treba pozvati da budu verni u svetkovanju subote bez obzira na okolnosti, pozivajući se na obećanje da će Bog poštovati njihovo pouzdanje. Vernici trebaju ponuditi duhovnu, moralnu, i ako je potrebno, materijalnu pomoć onima koji se suočavaju s problemima oko svetkovanja subote. Takva će podrška ojačati posvećenost Gospodu, ne samo pojedinca koji se suočava s problemom svetkovanja subote, već i celu Crkvu. 4. Kupovina i plaćanje usluga subotom. 5. Subota je namenjena osiguranju duhovne slobode i radosti za svakog čoveka (2.Mojs. 20,8-11). Kao hrišćani moramo podržati ovo temeljno ljudsko pravo svakome zajamčeno od

49 strane Stvoritelja. U pravilu treba izbegavati kupovinu,odlazak u restorane i plaćanje usluga drugima, jer to nije u skladu s načelom i praksom svetkovanja subote. 6. Osim toga, spomenute komercijalne aktivnosti svakako će odvratiti um od svetosti subote (vidi Nem. 10,31; 13,15 i dalje). Uz odgovarajuće planiranje možemo se unapred snabdeti predvidljivim potrebama za subotu. 7. Putovanje subotom. Premda putovanje subotom može biti neophodno zbog sudelovanja u subotnjim aktivnostima, ne bismo smeli dopustiti da putovanje subotom postane uobičajeno; zato je potrebno pripreme izvršiti unapred. Za gorivo i druge potrebe trebamo se pobrinuti pre početka subote. Treba izbegavati putovanje javnim prevoznim sredstvima iz ličnih ili poslovnih razloga. 8. Postupak u slučaju posebnog problema vezanog uz zaposlenje. Kad vernik nađe za potrebno dati ostavku na neki položaj ili raskinuti radni odnos zbog problema sa subotom pa ga Crkva zaposli na sličnom poslu, a ovaj novi posao, zbog svoje prirode, zahteva od njega rad subotom, preporučujemo sledeće: 9. Verniku treba pažljivo objasniti suštinsku prirodu posla. 10. Organizacija treba učiniti sve što je moguće da objasni kako će se samo ono što je zaista nužno u novom poslu obavljati subotom. Administratori trebaju novom radniku objasniti versku svrhu i osnovne ciljeve organizacije zaposlenog radnika. 11. Treba načiniti rotaciju kako bi vernik koji u skladu svojoj savesti prihvati takav posao subotom mogao češće u miru potpunije svetkovati subotu. 12. Rad u smenama. Kad adventista radi za poslodavca kod kojeg je pravilo rad u smenama, od njega se može tražiti da radi subotom ili jednim njezinim delom. U takvoj situaciji vernika treba pozvati da razmotri sledeće: 13. Vernik treba nastojati da bude što bolji radnik, vredan, kojeg poslodavac ne želi izgubiti.

50 14. Ako se pojavi problem, vernik ga treba nastojati rešiti lično, tražeći poslodavca da mu dobre volje izađe u susret. 15. Vernik treba poslodavcu pomoći predlaganjem rešenja kao što su: (1) Rad prema kliznom radnom vremenu. (2) Rad u manje poželjnoj smeni. (3) Zamenom smene s drugim zaposlenim (4) Rad na praznike. 8. Ako poslodavac ne iziđe u susret verniku, ovaj treba odmah potražiti pomoć pastora ili Odelenja za versku slobodu u zemljama u kojima su uključeni u takve aktivnosti. Izvršni odbor Generalne konferencije potvrdio je 9. jula na svom zasedanju u Indianapolisu, saveznoj državi Indijana u SAD-u prijem ovog dokumenta o svetkovanju subote. Adventistička izjava terapiji ljudskim genima o Uvod Noviji napredak u medicini i genetskoj tehnologiji omogućuje lečenje ljudskih bolesti promenom gena u ćelijama obolele

51 osobe. Premda su metode u ovom novom području genetske medicine još uvek u fazi razvoja, klinički eksperimenti i noviji napredak pokazuju da će terapija genima postati uobičajena i mnogostrana mogućnost. Ova mogućnost ukazuje na potrebu hrišćana da odrede koja to moralna načela svoje vere mogu primeniti na lečenje ljudskim genima. Opšti opis Terapija genima primenjuje DNK i RNK, hemikalije od kojih su sastavljeni geni, kako bi izlečila ili ispravila nasleđene defekte ili stečene bolesti. Terapeutski genetski materijal može biti namenjen nadomeštavanju defektnih gena u ćelijama pacijenta ili osiguranju dodatnih genetskih podataka koji regulišu funkcionisanje normalnih gena. DNK može se uzeti iz bilo kojeg izvora životinja, biljaka, mikroba, virusa ili može biti sintetizovan s pandanom iz prirode. Delovanje unesenog materijala može biti namerno privremeno ili trajno. Često se rezultati ostvareni genetskom terapijom ne mogu postići nikakvim drugim načinom. Bolesti koje su isprva uzete u obzir za genetsku terapiju bile su relativno nepoznatog naslednog stanja. Ali tokom vremena prešlo se na genetsku terapiju za uobičajena obolenja rak, srčane bolesti, visoki pritisak, dijabetes i dr. Otkrivanje delotvornih načina unošenja gena u veliki broj određenih ćelija koje će od njih imati najviše koristi, bilo je tehnički izazov koji je ograničavao korisnost genetske terapije. U većini kliničkih eksperimenata uzimani su virusi kao vektori ili prenosnici koji će preneti novu DNK, zato što su neverovatno delotvorni u zarazivanju ćelija svojim genima. Virusni prenosnik se obično konstruiše tako da mu se uklone geni koje bi koristio za umnožavanje ili oštećivanje ćelija domaćina i nadomesti ih terapeutskim genima. U različitim slučajevima upotrijebljeni su adenovirusi (hladni virusi), retrovirusi (rođaci HIV-a), adeno povezani virus (mali virus za koji se zna da ne prenosi bolest), virus

52 herpesa i nekoliko drugih. Svi virusni prenosnici imaju karakteristike koje ograničavaju njihovu korisnost, a često je u njihovu upotrebu uključen i zdravstveni rizik. Za unošenje gena u ćelije mogu se razviti i druga sredstva koja ne predstavljaju viruse, ali ne-virusne metode su manje delotvorne. Somatska genetska terapija Kategorije genske terapije mogu se definisati prema naslednosti promena koje uzrokuju. Somatska genetska terapija menja gene u ćelijama koje se mogu nalaziti bilo gde u telu, osim u reproduktivnim ćelijama. Kao cilj predloženi su mnogi različiti organi: koštana srž, jetra, mišići, pluća, krvni sudovi, srce i mozak. Međutim, somatska genetska terapija svesno izbegava vršenje genetskih promena koje bi se mogle preneti na potomstvo pacijenta. Zbog toga ovaj oblik genetske terapije ima isti cilj kao i konvencionalna medicina spasiti život ili olakšati patnje pojedinca podvrgnutog lečenju. Somatska genetska terapija podeljena je u dva razreda, zavisno o tome kako su uneseni novi geni. U mnogim situacijama ćelije se prvo uzimaju od pacijenta a zatim obrade u laboratoriji; ovaj postupak se često naziva genetskom terapijom ex vivo. Nakon ostvarenja genetske modifikacije, ćelije se vraćaju u pacijenta u nadi da će se u dovoljnom broju smestiti u ciljano tkivo kako bi ostvarile željeni rezultat. Budući da se protokoli ex-vivo moraju individualno odrediti za svaku osobu, oni zahtevaju puno rada u laboratoriji pa je lečenje skupo. Danas je cilj ostvariti genetsku modifikaciju in vivo, unošenjem terapeutskih gena direktno u pacijenta. Zasad nijedan od dostupnih prenosnika ne može delotvorno potražiti ciljane ćelije i svoj tovar ili gene dovoljno delotvorno ubaciti da bi se postigao željeni rezultat. Premda je izvršeno mnogo kliničkih eksperimenata somatske terapije, malo njih je bilo uspešno. Tehnika za unošenje terapeutskih gena u ćelije tela još je uvek primitivna,

53 neefikasna i potencijalno rizična. Smrt jednog od mladih pacijenata u jednom kliničkom eksperimentu krajem godine pokazala je da još nije dostignut odgovarajući nivo sigurnosti. Genetska terapija zametka Nasuprot somatske genetske terapije, genetska terapija pomoću zametka namerno vrši genetske promene koje se proširuju i na reproduktivne stanice. Posledica je da promene mogu naslediti pacijentovi potomci. Stoga ova terapija namerno pokušava poboljšati ne samo stanje pacijenta, već i njegovih potomaka u budućim naraštajima. U tom smislu i ona u osnovi predstavlja novi cilj za medicinsku intervenciju. Ona nudi potencijalnu prednost eliminisanja uzroka bolesnog stanja, nasuprot odvojenom lečenju obolelih pojedinaca u svakom sledećem naraštaju. Prema toj tehnici se rukom precizno unosi DNK u pojedinačno oplođena jaja ili u ćelije embriona u vrlo ranoj fazi razvitka. Zasad je genetska modifikacija zametka ostvarena samo na životinjama. Osim opasnosti po zdravlje koje deli s drugim reproduktivnim tehnologijama, * terapija sa zametkom vezana je za veliku mogućnost smrti embriona i fetusa, mrtvorođenja ili smrti novorođenčeta, fizičkih abnormalnosti i genetskih defekata. Osim osnovnog problema sigurnosti, ova terapija postavlja ozbiljne etičke probleme. Među njima je problem pristanka još nerođene dece, procena dugoročnih posledica promene gena, moguća redukcija u raznolikosti ljudi zbog sistematskog eliminisanja određenih karakteristika, genetska određenost nametnuta odlukama prvog pacijenta i genetskih terapeuta, mogućnost da se terapija zametka koristi u eugeničkim programima i problem njenog korištenja za postizanje kozmetičkih poboljšanja. Zbog nerešene sigurnosti i etičkih problema ova terapija je svuda nedobrodošla ili zabranjena.

54 Biblijska načela Iako je genetska terapija još uvek u povojima, naša je moralna odgovornost kao razumnih hrišćana da budemo svesni njenog potencijala zadovoljenja ljudske potrebe, da razumijemo biološke i genetske opasnosti koje je prate i da izbegnemo njenu zlopotrebu. Odluke u ovom složenom i novom području treba da budu usklađene sa sledećim biblijskim načelima: 1. Olakšati patnje i sačuvati život. Biblija pokazuje da Bog uvek brine o zdravlju, dobrobiti i obnovi svojih stvorenja (Priče 3,1-8, Psal. 103,2.3; Mat.10,29-31; 11,4.5; Djela 10,38; Jov. 10,10). On nam izričito zapoveda da nastavimo Njegovu službu lečenja (Mat. 10,1; Luka 9,2). Terapiju genima, da bi se sprečilo genetsko oboljenje i vratilo zdravlje, treba prihvatiti kao način saradnje s božanskom težnjom da čoveka oslobodi patnji koje se mogu izbeći. 2. Sigurnost i zaštita od povrede. Sveto pismo nas poziva da branimo nejake u društvu (5.Mojs. 10,17-19; Psal., 9,10; Isa. 1,16.17; Mat. 25,31-46; Luka 4,18.19). Kad bolest ili genetski poremećaj nisu opasni po život, genetska terapija dolazi u obzir samo kad je ostvaren visok nivo zaštite i kad je život zaštićen u svim fazama razvoja. Čak i u situacijama kad je život u opasnosti, rizike koje nosi genetska intervencija treba ozbiljno uporediti s mogućnostima ozdravljenja. 3. Poštovati Božje obličje. Ljudska bića, stvorena po Božjem obličju (1.Mojs. 1,26.27), posebno se razlikuju od svih drugih stvorenja na zemlji, s Bogom danim sposobnostima rasuđivanja, shvatanja duhovnih vrednosti i donošenja moralnih odluka (1. Kor. 3,9; Dan. 2,20-23; Fil. 4,8.9. Psal. 8,4-9; Prop. 3,10.11). Svaki postupak koji bi trajno promenio ljudski genom tako da bi delovao na ove sposobnosti treba pratiti veliki oprez. 4. Zaštititi čovekovu autonomiju. Bog visoko vrednuje čovekovu slobodu (5.Mojs. 30,15-20; 1.Mojs. 4,7). Moramo

55 odbaciti promene gena koje bi ograničile sposobnosti pojedinca, sprečile njegovo sudelovanje u društvu, smanjile njegovu autonomiju ili potkopale ličnu slobodu. 5. Razumevanje Božjeg stvaranja. Budući da je ljudska bića obdario inteligencijom i kreativnošću, Bog želi da ona budu odgovorna za ono što je stvorio (1.Mojs. 1,28) i da napreduju u razumevanju načela života, uključujući funkcionisanje svog tijela (Mat. 6,26-29; 1 Kor. 14,20; Psal. 8,4-10; 139; ). Etičko istraživanje i ispitivanje može samo uvećati naše divljenje za Božju mudrost i dobrotu. Ovaj je dokument prihvatio Odbor za hrišćanski pogled na ljudski život pri Generalnoj konferenciji u aprilu godine i prosledio crkvenim odeljenjima i institucijama koje će ga smatrati korisnim. Značaj porodice Porodična je veza najtešnja, najnežnija i najsvetija od svih ljudskih veza na zemlji. Bog je ustanovio porodicu da bi prva osigurala tople i zbrinjavajuće odnose za kojima čezne ljudsko srce. U porodičnom krugu se zadovoljavaju duboke i trajne potrebe za pripadanjem, ljubavlju i prisnosti. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima u postizanju potpune zrelosti i celovitosti. U hrišćanskoj se porodici vrednost i dostojanstvo svakog člana ostvaruje i neguje u atmosferi poštovanja, jednakosti, otvorenosti i ljubavi. U ovom intimnom krugu razvijaju se najranija i najtrajnija stanovišta pojedinca prema odnosima i prenose moralne

56 vrednosti s jednog naraštaja na drugi. Bog isto tako želi da putem porodičnih odnosa otkrije sebe i svoje puteve. Uz uzajamnu ljubav, poštovanje, intimnost i doživotni zavet kao sastavnim tkivom, brak je odraz ljubavi, svetosti, bliskosti i trajnosti veze između Hrista i Njegove crkve. Vaspitanje i obrazovanje koje vrše roditelji i uzvratna ljubav potomstva na ukazanu im ljubav, odraz je onoga što doživljavaju vernici kao Božja deca. Božjom milošću porodica može biti snažno sredstvo za privođenje njenih članova Hristu. Greh je izopačio Božje ideale za brak i porodicu. Osim toga, sve veća složenost društva i veliki stres koji opterećuje odnose, danas u mnogim porodicama izaziva krize. Posledice se vide u prekinutim, poremećenim životima i odnosima, obeleženim nepoverenjem, sukobima, neprijateljstvom i otuđenošću. Mnogi članovi porodice, uključujući i roditelje i dede i bake, a posebno žene i deca, izloženi su porodičnom nasilju. Sve veći broj razvoda ukazuje na visoki stepen bračne nesloge i nesreće. Porodici je potrebna obnova i reformacija unutrašnjih odnosa. To će pomoći da se promene razorno ponašanje i postupci koji danas preovlađuju u mnogim domovima. Zahvaljujući snazi jevanđelja, članovi porodice mogu priznati svoju grešnost, prihvatiti uzajamne nedostatke i u svom životu i odnosima doživeti Hristovo spasiteljsko isceljenje. Premda neki porodični odnosi nisu dostigli ideal i možda nije potpuno ostvareno oslobađanje od štetnih iskustava, tamo gde vlada Hristova ljubav Njegov će Duh promovisati jedinstvo i sklad i takve domove učiniti kanalima životodavne radosti i snage u Crkvi i društvu. Ovu izjavu za javnost objavio je predsednik Generalne konferencije N. C. Vilson nakon sajetovanja sa šestnaestoricom potpredsednika Hrišćanske adventističke crkve 5. jula na