Božićni izveštaj 2013 Dragi prijatelji životinja Ponekad se upitam da li moj posao ima smisla? Da li ima rezultata? Kojih? I da li su važni? Da li je

Транскрипт

1 Božićni izveštaj 2013 Dragi prijatelji životinja Ponekad se upitam da li moj posao ima smisla? Da li ima rezultata? Kojih? I da li su važni? Da li je stvarno postalo bolje za životinje? Da, sigurno je bolje, mislim mnogo bolje nego pre 20 godina. Neki napretci su za svakoga očigledni, druge promene uglavnom zaštitnici životinja primećuju, zato što su oni u pozadini te priče. Drago mi je zbog toga i daju mi svu snagu za dalju borbu: - Ima značajno manje životinja na ulicama. - U nekim prihvatilištima i azilima vidljiv je napredak, pogotovu tamo gde pomažu udruženja za zaštitu životinja. Primećuju se poboljšanja i ako je još uvek siromaštvo i teška situacija. - Dosta ljude drže u stanovima pse i druge kućne životinje. Kako kažu veterinari, držanje životinja se znatno poboljšalo. - U celoj zemlji postoji puno novih organizacija za zaštitu životinja. - U školama se nastava za zaštitu životinja i prirode shvata ozbiljno i koristno. Mladi ljudi i deca počinju da razmišljaju drugačije i saosećajniji su prema životinjama. I na kraju, radujem se mnogo zbog pasa i mački koji su svoju veliku sreću pronašli u Švajcarskoj. Monika Brukner sa Laikom. Mnogi od Vas pružili su topli dom našim psima sa ulice za koje nije bilo nade. Želim Vam se zahvaliti od srca za brigu i razumevanje što dajete našim nesigurnim i uplašenim životinjama. Verujem da je velikodušno pružanje šansi takvim životinjama. Vezujući se na to uklapa se i priča male Marije. Ona je pre 12 god. sa otprilike 35 pasa i mnogo koza, bila evakuisana sa zapuštenog salaša sa brda 1

2 u južnoj Srbiji. Sve životinje su bile na samrti od gladi. Situacija je bila toliko ozbiljna da je bilo često kanibalizma između pasa. Ovi katastrofalni odnosi su uticali i na malu Mariju čitav život. Uvek je bila jako povučena i stidljiva. Jedva primetna provela je oko deset godina sa nama, bila je uvek tužna i odsutna. Maria u Djurdjevu (levo) i u Švajcarskoj, gde se lepo smeje. Nakon decenije Marija je počela da se otvara. Izgleda kao da je počela da oseća da joj je potrebna pomoći ljudi u starosti. Tako je Marija u svojo 13 godini napokon bila spremna za novi smeštaj. Ove jeseni Marija je mogla ići u Švajcarsku gde su je nestrpljivo čekali dragi ljudi. Stidljiva ženka Toby, koja je došla iz naučne labaratorije za eksperimente na životinjama, slatka Mini koja je se daleko u njivama okotila i skroz slučajno je spašena i doneta kod nas 2

3 Nežnu Lindu koja je kod roma u Beogradu bila vezana na lancu (slika levo), mogli smo je poslati u Švajcarsku (slika desno). Mnoge druge životinje vode danas lep život uz Vašu pomoć. Hvala Vam mnogo! Sretni psi i mačke koji imaju tople domove u Švajcarskoj, imaju edukativno dejstvo za ljude u Srbiji. Naravno da mi pokazujemo slike i pričamo o srećnicima. Dok ljudi ovde saznaju kako njihove neželjene, odbačene životinje na zapadu žive, ne biva to baš lako zaboravljeno. Priča se o tome:,,šta, jedan pas spava u krevetu?! ili,,on ide sa njima na odmor!, i tako dalje.. Tako nešto ovde pre nikad nije bilo. U međuvremenu i kod nas sve više ljudi imaju hrabrost da svog psa ispravno drže u kući. Ćerka jedne moje radnice, prilikom maženja sa svojim psom Prinzom. Jedno skroz drugo iskustvo imali smo ovog leta. U sred paklenog perioda vrućina pokvarila nam se vetrenjača, koja je pumpala vodu za konje. Dugo smo bezuspešno tražili jednog dobrog majstora koji može da popravi nastalu štetu. 3

4 Vetrenjača se popravlja svim snagama. Jedan lep dogadjaj Vam nisam rekla koji se još letos desio. Miroslava i Damir, naši nastavnici za zaštitu životinja, pozvali su me na izlet u prirodu. Bila sam iznenadjena ali nisam dobila odgovor na pitanje gde i zašto. Nakon nekoliko sati vožnje stigli smo do nacionalnog parka u južnom delu Srbije sa jednom prelepom, nedodirljivom prirodom. Tek tamo su mi Miroslava i Damir otkrili tajnu. Oni su hteli da me iznenade za desetogodišnji jubilej naše saradnje. Taj gest me je jako dotakao i bilo mi je jasno, kako vreme brzo prolazi i koliko dugo predajemo nastavu za zaštitu životinja. U tom vremenu je više od dece posetilo naš jednogodišnji kurs i razlika izmedju naših,,mladih zaštitnika prirode, kako se oni još nazivaju i druge dece, je velika. Sa dve osobe koje predaju, možemo samo jedan broj škola da obiđemo, sada možemo zaposliti jednu probnu nastavnicu. Mi se zahvaljujemo Fondacija koja nam je pomogla da nastavu za zaštitu životinja proširimo i realizujemo. 4 Maja, naša nova nastavnica za zaštitu životinja. Psi u Srbiji su u odnosu na druge životinje u centru pažnje diskusija o boljem statusu i dobrobiti napuštenih životinja. Njihova tuga je najočiglednija. Za mačke se zaista malo radi i ako se i one isto muče. One su zapostavljene. Dešavalo se da ljudi sve češće dovode mačke u prihvatilište u Zrenjaninu. Međutim one nisu mogle biti smeštene među pse. One su bile zatvorene u

5 malom kavezu gde su čekale na svoje ubistvo. Zahvaljujući jednoj Švajcarskoj prijateljici mački, mogli smo gradu da ponudimo izgradnju mačkarnika. Do realizacije je nažalost dugo vremena prošlo. Hvala Bogu sada su mačke na sigurnom. Mačkarnik u Zrenjaninu. ( u izgradnji ) Izgradnja smeštaja je bila jedna stvar. Moralo se pod hitno promenuti ponašanje prema mačkama. Nakon mnogih razgovora uspeli smo postići da se mačke u Zrenjaninskom mačkarniku jednako tretiraju kao i psi. Prvih 21 mački nisu uspavane, već kastrirane, vakcinisane, čipovane i na mestu gde su nađene, ponovo su vraćene. Udomljavanje mačaka je ovde jako retko. Mačkarnik u državnom prihvatilištu u Zrenjaninu je jedan od prvih takve vrste. Nadamo se da će i druga državna prihvatilišta slediti ovaj primer. U jesenjoj priči sam napisala da zbog finansijskih razloga do kraja godine nismo u mogućnosti kastrirati mačke. Na osnovu toga dobili smo velike donacije, tako da je u medjuvremenu više stotine mački kastrirano. Kada sam se vraćala ove jeseni iz Zrenjanina kući, videla sam kako jedno malo kuče iza jedne elegantne žene trči. Posmatrala sam ih i upitala ženu da li je to njen pas. Odgovorila mi je Naravno da nije i nastavila je dalje da korača. Izašla sam iz auta i krenula iza njih, oboje su me ignorisali i nastavili dalje. Zamolila sam gospodju da sačeka, što je na trenutak i uradila, uzela sam štene koje je glasno cvilelo i odnela ga u auto dok su radoznali prolaznici gledali. Štene je bilo devojčica., uplašena i gladna, mora da je mala Mili bila već duže na ulici. Lepo se pripitomila kod nas. Budući vlasnik bi njoj trebao da pruži posebnu brigu, mnogo vremena i puno ljubavi. 5

6 Mala Mili. Još jedna novina je Mungo. I njega sam našla usput. Bila sam na putu za Beograd, kada sam u žbunju pored ulice videla veliku glavu. Bila sam u žurbi i nisam videla da li je ta životinja živa ili ne, tako da sam pozvala mog radnika. Nisu dugo tragali. Ta velika glava je i dalje stojala na istom mestu i pripadala je velikom polumrtvom neuhranjenom psu. Prilikom transporta u naš salaš pas je bio skroz apatičan. Mungo je u prvih par nedelja bio jako nervozan i nesretan u čoporu pasa. Prvo je boravio sa konjima. U medjuvremenu je prebačen kod pasa. Mungo je pre sigurno bio vezan na lancu. Ostali su mu tragovi na vratu. Ožiljci na licu dokazuju opekotine od cigara. Čudo je, da je Mungo i dalje tako dobar pas. Mungo 6

7 Ranije je kod nas bilo mnogo lakše nešto novo stvoriti kao što je npr. praviti novo udruženje kao i neke druge aktivitete. To se u zadnje vreme skroz promenilo. Danas je zbog sitnice veliki rad sa papirima. Sve je komplikovano i skupo. Za stanovništvo to nije lako pratiti, pogotovo nove zakone koji se tiču planiranog Evropskog pridruživanja Srbije. Mi zaštitnici životinja kao i azili nismo pošteđeni. Većina privatnih azila u Srbiji je u hronično finansijskim poteškoćama i žive jako teško. Novi zakoni o dobrobit životinja u takvim slučajevima mogu ugroziti najveći broj azila. Morali smo angažovati geometra kako bih napravio planove naše zemlje i objekta. Inspektori proveravaju naše odobrenje za azil, merili su štale, kontrolisali ambulante, karantin, knjige i tako dalje. Srećom morali smo da uradimo samo par promena. Međutim Azil u Subotici koji mi već duže vremena podržavamo je posebno pogodjen. Azil je nekada bilo van gradjevinskog naselja ali je počela urbana izgradnja objekata, sve bliža i sada je u zoni gradnje. Optužbe i pretnje su bile sve veće od strane grada. Gde sa 600 pasa? Skoro svi su se složili da prihvate kompromis. Azil može da ostane, ali mora da se renovira i okolo da se napravi visoki zid, itd.. Vraćamo se na početak priče. Kao što vidite stvari su se promenile na bolje. Ali i dalje nije savršeno, zato nastavljamo sa radom. Hvala Vam od srca za Vašu veliku podršku u poslednjim godinama, čvrsto se nadam da će mo i u budućnosti moći na Vas da računamo. Želim Vam lepe praznike i sve najbolje u 2014 god. Veliki srdačni pozdrav 7

8 8 Tabla na ulazu salaša: Molimo Vas vozite polako. Ovde žive stari, gluvi i slepi psi.