УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТА УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ -oбавезна садржина- I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду, Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Свенка Савић, професорка емеритус (2010), Филозофски факултет УНС, ужа научна област Српски језик и лингвистика, менторка др Едита Андрић, редовна професорка (2008); Филозофски факултет УНС, ужа научна област Општа и мађарска лингвистика др Вера Васић, редовна професорка (у пензији), Филозофски факултет УНС, ужа научна област Српски језик и лингвистика II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Маја (Борислав) Бандин Гарсија 2. Датум и место рођења, општина, Република: Нови Сад Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, српски језик и лингвистика; број положених испита 6 ( Техника научног рада: 10; Лексикологија: 10; Синтакса и семантика стандардног српског језика: 9; Контрастивна граматика српског и мађарског језика: 7; Енглески језик: 10; Информатика: 10). Просечна оцена: Приказ научних и стручних радова са оценом: III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА ИЛИ ПРЕДЛОГ НОВОГ МЕНТОРА Свенка Савић, професорка емеритус, предаје анализу дискурса, род и језик и других неколико интердисциплинарних курсева којима је у фокусу говорени и писани језик, укључујући и невербалну комуникацију. Објавила је неколико радова из области поздрављања и ословљавања: деце у предшколском узрасту (Жибрег и Савић, 1982) и одраслих (Савић и Станојевић, 2012) у различитим (не)вербалним облицима комуникације. Објавила је самостално или у сарадњи са сарадницама 20 књига; руководила је магистарским, мастер и докторским радовима. Предложена менторка задовољава услове менторског руковођења овим радом. IV. ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ Дискурс ословљавања и поздрављања младих у српском и мађарском језику у Новом Саду ОЦЕНА Формулације назива тезе (наслова) Кандидаткиња Маја Бандин Гарсија се бави

2 2 започињањем разговора код младих, што је сигнализирано ословљавањем и/или поздрављањем. Истраживање је у Ново Саду у двојезичним средњим школама. Формулација назива тезе управо прецизира тип дискурса, узраст испитаника и место истраживања. Предмета (проблема) истраживања. Ословљавање и поздрављање сигнализирају почетак (вербалне или невербалне) комуникације међу саговорницима. Већ у почетној размени могу се установити језичке, културне, полне, узрасне, статусне специфичности. Истраживање дискурсних форми ословљавања и поздрављања у различитим језицима пружа могућност за закључиванје о међукулутрним и језичким сличностима и разликама, у овом случају у контексту вишејезичне Војводине (Новог Сада). То питање до сада није детаљно истраживано у међузависности узраста, пола и језичких избора за ословљавање и поздрављање. Кандидаткиња је одредила тинејџерски узраст, двојезичних ученица и ученика средње школе у Новом Саду у којој се изводи настава на мађарском и српском језику, а у којој кандидаткиња ради више година и добро познаје контекст и саговорнике (ученице и ученике и наставно особље са којима ученици комуницирају). Познавања проблематике на основу изабране литературе. Код нас нема много радова о обраћању и ословљавању, заснованих на истраживању младих (Васић, В. 1979, Жибрег, и Савић, С. 1982). Већина радова је посвећена употреби заменица Ти/Ви у различитим ситуацијама, међу различитим саговорницима (Kocher, 1967, Васић, В. 1979, Васић, И. 1979, Јоцић 1981; Жибрег и Савић 1982, Половина 1984, Радовановић 1986, Јоцић 2000; 2010, Милосављевић 2005), затим, граматичким аспектима употребе ових заменица и неких етикета за ословљавање (Вуковић, Г. 1984, Кашић, Ј. 1987, Кордић 2002, Милосављевић 2007, Савић, С. 2009). Остају неистражени многи други аспекти ословљавања. Маја Бандин Гарсија се већ бавила нјима у новосадској вишејезичној средини у издвачком предузећу Форум и доноси прве закључке о основним разговорним стратегијама запослених у тој установи (Бандин, 1999). Циљева истраживања је добијање емпиријских података о вербалном и невербалном поздрављању и ословљавању двојезичких и једнојезичних (српских и мађарских) ученица и ученика у Новом Саду у школској години у двојезичној среднјој школи. Очекивани резултати (хипотезе). Основна је хипотеза да двојезични ученици и ученице најчешће користе комбинацију вербалног и невербалног ословљавања и поздрављања и да је невербално поздрављање заједничко младима без обзира којим се матерњим језиком служе у вишејезичном Новом Саду. Плана рада У Уводу Кандидаткиња даје преглед домаће и стране литературе; излаже досадашње резултате истраживања дискурсних особина поздрављања и ословљавања за групе раличитог узраста (предшколски, затим основно-, средње- и високошколски) у приватној и јавној сфери, у различитим разговорним ситуацијама релеватним за конкретну тему рада. У прегледу домаће литературе указује на празна истраживачка места која ваља попуњавати у српском језику, али и у језицима националних заједница у Војводини. Циљ: Циљ истраживања је добијање емпиријских података о поздрављању и ословљавању младих двојезичких и једнојезичних (српских и мађарских) ученица и ученика у Новом Саду са фокусом на дискурсним особинама вербалног и невербалног понашања. Метод: У анализи дискурса комбинација квалитативних и квантитавних података прикупљени: 1. анкетом спроведеном међу двојезичним ученицама и ученицима завршног разреда средње школе (укупно 100), и 2. на основу бележења употребе инвентара вербалних и невербалних знакова за поздрављање и ословљавање у спонтаним ситуацијама у школској средини у две средње школе у Новом Саду (Медицинској и Гимназији «Светозар Марковић»), током школске године. У анкети су заступљена питања затвореног типа како би се добили подаци о личном схватању начина и учесталости вербалног и невербалног ословљавања и поздрављања.

3 3 Резултати треба да покажу културне, родне, узрасне и језичке особине ученица и ученика у ситуацијама поздрављања и ословљавања у двојезичној средини и (евентуалну) доминантност једног језика у односу на други, а у зависности од ситуације. Очекивани резултати се пореде са резултатима до сада објављених радова у литератури о поздрављању и ословљавању младих на мађарском и српском језику (Андрић, 2012; Савић и Станојевић, 2012) и у неколико језика националних заједница у Војводини Стњанојевић и Савиц, уред. 2012). У Закључку кандидаткиња на основу резултата приказује инвентар и фреквенције употребе вербалних и невербалних могућности поздрављања и ословљавања за сваки језик посебно, затим податке пореди са већ објављеним у литератури за друге националне језике у Војводини и закључује о међусобном утицају језика, узраста, пола и културе на избор језичког знака, с једне стране, и а могућности утицаја система ословљавања и поздрављања из језика већинског народа. Следи дуг списак литературе на основу којег закључујемо да кандидаткиња добро познаје домаћу и страну литературу о теми коју пријављује, а прилози на крају рада документују фазе рада и богатство прикупљеног емпиријског материјала. Литература Andrić, Edita (2012), Pozdravljanje i oslovljavanje u mađarskom jeziku, Danijela Stanojević i Svenka Savić, urednice: Iz riznice multijezičke Vojvodine: oslovljavanje i pozdravljanje u savremenim jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini, Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad, Bandin, Maja (1999). Diskursne osobine pozdravljanja i oslovljavanja u mađarskom i srpskom jeziku u jednoj radnoj organizaciji. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku (odbranjen diplomski rad). Brown, Penelope and Stephen C. Levinson (1987). Politeness: Some Universals in Language Usage. Cambridge: Cambridge University Press. Brown, Roger and Albert Gilman (1960). The Pronouns of Power and Solidarity. In: Style in Language (ed. Th. A. Sebeok) Cambridge Massachusetts: The MIT Press: Cseh, Mарта (1999). Imenovanje udatih žena u savremenom mađarskom jeziku. Novi Sad. Folklor u Vojvodini, sveska 10, Gumperz, John and Deborah Tannen (1979), Individual and social differences in language use, in Charles Fillmore, Daniel Kempler and William Wang eds, Individual differences in language ability and language behavior, New York: Academic, Hajmz, Dел (1980) Etnografija komunikacije. Beograd: BIGZ, XX vek: 44. Јocić, Mirjana (2011), Oslovljavanje i obraćanje, Vera Vasić i Gordana Štrbac, urednice, Govor Novog Sada, sveska 2: Morfosintaksičke, leksičke i pragmatičke osobine, Filozofski fakultet, Novi Sad, Kocher, Margaret (1967). Second Person Pronouns in Serbo-Croatian. Language 43/3: Mulai, Juliška. (1985). Pragmatičke i sintaksičko-semantičke karakteristike jedne govorne situacije u dvojezičnoj sredini: Razgovor između kupca i prodavca. Novi Sad: Prilozi proučavanju jezika 21: Radovanović, Milorad (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada Dnevnik. Rot, Nikola (1982). Znakovi i značenja. Beograd: Nolit. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet. Savić, Svenka et al. (2009). Rod i jezik. Novi Sad: Ženske studije i istraživanja Futura publikacije. Škiljan, Dubravko (1998). Javni jezik. Beograd: BIGZ, Biblioteka XX vek.

4 4 Van Dijk Teun (2001), Critical Discourse analysis, Deborah Schiffrin, Deborah Tannen, Heidi Hamilton. Vasić, Ivona (1979). Govorno ponašanje predstavnika savremenog srpskohrvatskog jezika u situaciji obraćanja. Prilozi proučavanju jezika 15: Vasić, Vera (1979). Tipovi oslovljavanja odrasle osobe u govoru dece predškolskog uzrasta. Godišnjak Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije III: Žibreg, Ivona i Svenka Savić (1982). Neki aspekti u oslovljavanju u govoru dece predškolskog uzrasta. Prilozi proučavanju jezika 18: 5-26 Вуковић, Гордана (1984). Лексеме за ословљавање и њихова социолингвистичка анализа. Језичните контакти во југословенската заједница. (ур. О. Мишеска Томиќ). Скопје: Сојуз на друштвата за примената лингвистика на Југославија Друштво за примената лингвистика на Македонија: Гортан Премк, Даринка (2004), Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Грајс, Паул (1987), Логика и разговор, Ненад Мишћевић и Матјаж Потрч (уредници), Контекст и значенје, Издавачки центар Ријека, Ријека, Јоцић, Мирјана (2011). Ословљавање и обраћање. Говор Новог Сада, Лингвистичке свеске 9, Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, Кашић, Јован (1987). Неке појаве у вези са ословљавањем. У: Трагом Вукове речи. Нови Сад: Матица српска Милосављевић, Бојана (2007). Форме учтивости у српском језику. Београд: Учитељски факултет Универзитета у Београду. Половина, Весна (1984). Употреба једнине и множине личних заменица у обраћању саговорника у српскохрватском језику. Научни састанак слависта у Вукове дане 13/1: Прћић, Твртко (2008), Семантика и прагматика речи, Друго допуњено издање, Змај, Нови Сад. Савић, Свенка и Весна Половина (1989), Разговорни српскохрватски језик, Филозофски факултет, Нови Сад. Савић, Свенка и Данијела Станојевић (2012), Ословљавање и поздрављање у српском језику: преглед истраживања ( ), Данијела Станојевић и Свенка Савић, уреднице, Из ризнице мултијезичке Војводине: ословлјавање и подрављање у савременим језицима националних заједница у Војводини, Педагошки завод Војводине, Нови Сад, Серл, Џон (1991), Говорни чинови, Нолит, Београд Станојевић, Данијела и Свенка Савић, уреднице, Из ризнице мултијезичке Војводине: ословлјавање и подрављање у савременим језицима националних заједница у Војводини, Педагошки завод Војводине, Нови Сад. Места, лабараторије и опреме за експериментални рад Филозофски факултет и 2 наведене средње школе у Новом Саду. Методе статистичке обраде података и осталих релевантних података: Филозо. фак

5 5 V ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Кандидаткиња Маја Бандин Гарсија је одабрала недовољно истражену тему код нас када је фокус на узрату младих, полу, културним и језичким разликама (Савић и Станојевић, 2012, ). Мало је радова на мађарском језику код нас (сем неколико прегледних Андрић, 2012) који се тичу младих, а упоредни подаци са другим језицима, сем једног (Озер, 2010) за сада изостају. Није, међутим, детаљније систематизирана, описана и прегледно представљена проблематика ословљавања и поздрављања невербалним средствима, што ће бити предмет овога рада. У раду се такви подаци дају за младе у средњој школи у Новом Саду, чиме се попуњава значајна празнина у истраживачким подацима не само у два одабрана језика (мађарском и српском), него се пружа основа за будућа упоредна проучавања вербалног и невербалног на језицима других националних заједница у Војводини. Због добро одабране и образложене теме, због емпиријских података које презентује и због могућности коришћења истих за популацију младих и ван два одабрана језика, сматрамо да су предложена тема Дискурс ословљавања и поздрављања младих у српском и мађарском језику у Новом Саду и кандидаткиња подобне за израду магистарског рада. др Свенка Савић, професорка емеритус, менторка ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Едита Андрић, редовна професорка, чланица. др Вера Васић, редовна професорка (у пензији), чланица.