28. septembar godine DOGOVOR SA MMF Srpski poslodavci na svakih 100 dinara radniku državi plaćaju još 63, ali ta cifra bi uskoro mogla da BUDE M

Транскрипт

1 28. septembar godine DOGOVOR SA MMF Srpski poslodavci na svakih 100 dinara radniku državi plaćaju još 63, ali ta cifra bi uskoro mogla da BUDE MANJA Ministar finansija Siniša Mali odustao je od ideje da poveća neoporezivi deo zarade, ali i dalje razmišlja o smanjenju doprinosa na teret poslodavca i zaposlenog, saznaje "Blic". Mali je sredinom jula, kada je i najavljeno smanjenje poreza na zarade i olakšavanje rada privrednicima, na stolu imao nekoliko opcija. U Vladi su razmišljali da smanje doprinose na teret poslodavca i zaposlenog, ali i da povećaju neoporezivi deo zarade koji je sada dinara. Kako saznaje "Blic", prethodnih dana tokom intenzivnih razgovora srpskih zvaničnika i predstavnika MMF odustalo se od prvobitne mogućnosti da se poveća deo plate na koji privrednici nisu morali da plate porez, ali ne i od namere da se privredi pomogne. - Izvesno je da postoji mogućnost smanjenja doprinosa na teret zaposlenog i smanjenja doprinosa na teret poslodavca. Koji deo će biti umanjen i za koliko, zavisi od slobodnih sredstava u budžetu. Za sada je sigurno da prostora za smanjenje ima - kaže izvor "Blica". Po sadašnjim nametima, Srbija se sa plus 63 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope, koji iznosi 68 odsto. Na svakih sto dinara neto zarade radnika poslodavci danas državi za doprinose i poreze praktično plaćaju 63 dinara. Njihovi konkurenti iz Hrvatske opterećeni su sa 62 odsto, u Makedoniji je porez na zaradu od 35 do 37 odsto, u Mađarskoj 42, u Bugarskoj 20, BiH od 20 do 25 odsto. Fiskalni savet nedavno je istakao da bi doprinosi na zarade u mogli biti smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 procentnih poena. Kako su ocenili, budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućava smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64 na 62 odsto. Veći budžetski prostor od 25 milijardi dinara

2 omogućio bi umanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto. Rasterećenjem zarada poslodavci bi višak novca iskoristili za nove investicije, povećanje plata ili upošljavanje. Firme su prošle godine imale duplo veći profit od 2016 Iako je profit privrede prošle godine bio dvostruko veći nego godine, naplaćeni porez na dobit kompanija je manji ove godine u odnosu na godinu! (odnosno 2,33 puta). Na ovu nelogičnost ukazao je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. Kako kaže, u najmanju ruku radi se o čudnoj statistici u prihodima od poreza na dobit. Naime, prema podacima APR-a neto dobit privrede Srbije u prošloj godini iznosila je 437,2 milijardi dinara, što je za 133 odsto više nego u prethodnoj godini Ostvarena dobit u godini predstavlja osnovu za određivanje akontacije za plaćanje poreza na dobit u ovoj godini. A naplaćeni porez na dobit u prvih sedam meseci je realno manji za 1,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Za period od januara do jula iznosio je 76,61 milijardi dinara, dok je u isto vreme prošle godine njegova vrednost bila 77,11 milijardi. Veliki investitori oslobođeni plaćanja Arsić kaže za "Blic biznis" da se, za sada, može samo pretpostaviti šta su pravi uzroci ovakve statistike, i navodi tri razloga. - Mogući razlozi za drastično odstupanje naplaćenog poreza u odnosu na kretanje ostvarene dobiti u godini kada nisu menjane poreske stope, niti drugi bitni elementi poreza, su u tome što je povećanje dobiti otvareno u preduzećima koja su oslobođena plaćanja dobiti po osnovu investicija ili zapošljavanja. Recimo, pojedine strane firme koje posluju u Srbiji u poslednje dve do tri godine i uložile su više od 10 miliona evra, po tom osnovu su dobile oslobađanje od ove vrste poreza - navodi Arsić. Prema njegovim rečima, ovakva praksa u Srbiji postoji već nekoliko godina i nije novina. - Takođe, jedan od razloga može biti i to da se radi o bankama koje su imale umanjenje obaveza po osnovu otpisa dugova - kaže Arsić. I prihodi od PDV-a stagniraju On ne veruje da je došlo do toga da preduzeća koja su ostvarila dobit nemaju novca pa da ne mogu da plate, što može biti treći razlog. Arsić ističe da bi konkretan odgovor mogao da se dobije tek nakon istraživanja pojedinačnih preduzeća, odnosno njihovog poslovanja i dobiti koju su ostvarili u tom periodu. Njima raspolaže Poreska uprava Srbije, i oni su poverljivi, odnosno nisu javno dostupni. Takođe, Arsić navodi i drugu neobičnost koja se ogleda u tome što u ovoj godini prihodi od PDV, u prvih sedam meseci, praktilčno stagniraju, odnosno imaju realni rast od samo 0,2 odsto, a da su pri tome sve relevantne osnovice za ovaj porez porasle znatno više, a poreske stope nisu menjane. - Tako je na primer privatna potrošnja realno povećana za 3,1 odsto u prvoj polovini godine, dok je uvoz porastao za preko 10 odsto, i njegov rast je veći od rasta izvoza. I u ovom sluačaju je potrebno na osnovu

3 mikroekonomskih podataka istražiti zbog čega naplata PDV ne prati rast njegovih osnovica - naglašava Arsić. Martinović: U Srbiji nezaposlenih Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NZS) u Srbiji je trenutno oko nezaposlenih, što je za oko četiri posto manje nego u istom periodu prošle godine, a stopom od 11,9 posto Srbija se približava jednocifrenom evropskom proseku, izjavio je za RTS direktor NZS Zoran Martinović. Ankete o radnoj snazi pokazuju da je najviše nezaposlenih na prostoru istočne i južne Srbije gde je stopa veća od 15 odsto, dok je najniža stopa u Beogradu oko 10 odsto i najbliža je evropskoj stopi, rekao je Martinović. Padu stope nezaposlenosti doprineo je porast broja stranih investitora i otvaranja novih preduzeća, a NZS upravo najviše svojih programa NZS i prilagođava stranim investitorima, naglasio je Martinović, navodeći da su najtraženiji profili inženjeri, IT stručnjaci i menadžeri. Veiki broj stranih investitora najčešće traži radnu snagu koju u kratkom roku može obučiti i uključiti u proizvodnju, čemu se NZS prilagođava odgovarajućim subvencijama. Martinović ukazuje da Srbija nema dovoljno zanatlija i ljudi sa veštinama, a najveća potražnja je za zavarivačima, stolarima, bravarima, mesarima, operaterima na kompjuterski vođenim mašinama (CNC), negovateljicama. Od visokoobrazovanih profila traže se IT, građevinski, mašinski i elektroinženjeri, lekari sa specijalizacijom, profesori engleskog. Na pitanje kako sprečiti odliv kadrova u inostranstvo, Martinović je rekao da je migracija radne snage bilo i biće i da to nije samo problem Srbije već i razvijenijih zemalja. Mi ćemo se sa stim suočavati dok ne uspostavimo odgovarajući balans između dobrih uslova rada i iznosa plata, rekao je za RTS direktor Nacionalne službe zapošljavanja Zoran Martinović. Advokati štrajkuju od 1. oktobra Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Beograda stupiće u ponedeljak 1. oktobra u jednodnevni štrajk na celoj teritoriji Srbije izražavajući nezadovoljstvo zbog izostanka vidljivih pomaka i konkretnih rezultata u rasvetljavanju krivičnih dela napada na advokate, saopštile su danas advokatske komore Srbije i Beograda.

4 Advokati protestom skreću pažnju da tužilaštvo i policija, koji su isključivo odgovorni za sprovođenje istrage i otkrivanje izvršilaca krivičnih dela, već duži niz godina nemaju odgovarajući učinak i pokazuju veliku inertnost pri preduzimanju istražnih radnji za krivična dela počinjena prema advokatima. Advokatura jem, kako se navodi, nezadovoljnja jer je Republičko javno tužilaštvo, zbog navodne zaštite interesa istrage ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, prekinulo komunikaciju sa predstavnicima Advokatske komore Srbije. naglašeno je u saopštenju. Ovakvo postupanje ocenjujemo kao pokušaj prikrivanja izostanka rezultata i nepoštovanje postignutog dogovora da se advokatura redovno obaveštava o toku ove istrage, Najavljenim protestom advokati Srbije žele da podsete javnost koliko je neophodna delotvorna zaštita advokata u obavljanju advokatske službe, što je pretpostavka za funkcionisanje pravosuđa u svakoj pravnoj državi. Dve komore pozdravljaju rad Stalnog tela za praćenje napada na advokate u delu koji se odnosi na rad na unapređenju krivičnopravne zaštite advokata uvođenjem novog krivičnog dela Napad na advokate, kao i na donošenju Opšteg obaveznog uputstva svim tužilaštvima za hitno postupanje povodom krivičnih dela učinjenih na štetu advokata, navedeno je u saopštenju AKS i AKB. Misija MMF: Veliki pomak u reformi plata u Srbiji; Zadovoljni privatizacijom RTB Bor Po oceni Džejmsa Rufa sve mere koje u reformi plata preduzimaju ključni resori Vlade Srbije su razumne i u interesu svih Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas su u razgovoru sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem ocenili da je napravljen veliki pomak u reformi plata u Srbiji, saopšteno je posle sastanka u Beogradu.

5 Po oceni Džejmsa Rufa koji predvodi Misiju MMF-a, sve mere koje u reformi plata preduzimaju ključni resori Vlade Srbije su razumne i u interesu svih, navodi se u saopštenju Ministarstva državne uprave. Očekivanju su, kako je istaknuto, da će reforma konačno uvesti red u sistem plata, kako bi svi zaposleni u javnoj upravi, kojih ima oko , dobijali platu na osnovu složenosti posla koji obavljaju, odgovornosti, riziku i drugim kriterijumima. Na sastanku je ocenjeno da će novi sistem omogućavati i pravičnije povećanje plate u skladu sa mogućnostima republičkog budžeta. Misija MMF-a je u Beogadu povodom prvog razmatranja rezultata sprovođenja novog programa makroekonomskih i strukturnih reformi koji je letos odobren na period od 30 meseci. Program ne sadrži finansijsku, već savetodavnu pomoć MMF-a u sprovođenju strukturnih reformi u Srbiji. MMF I SVETSKA BANKA ZADOVOLjNI PRIVATIZACIJOM RTB BOR Vlada Srbije uspešno je realizovala proces privatizacije kroz model strateškog partnerstva za Rudarsko topioničarski basen Bor, ocenjeno je na sastanku ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića sa misijom MMF, koju je predvodio šef delegacije Džejms Ruf i predstavnicima Svetske banke na čelu sa Stivenom Ndegvom. Posebno zadovoljstvo izrazili su time što će strateški partner isplatiti dugove RTB-a. Prema njihovoj oceni, značajno je to što će od početka naredne godine RTB Bor početi da radi oslobođen dugovanja. "Želeo bih da istaknem da je od poslednjeg susreta sa misijom MMF-a ostvaren značajan napredak u celokupnom energetskom sektoru Srbije, a da smo mi kao Vlada Srbije, više nego zadovoljni strateškim partnerstvom u RTB-u. Ova investicija je obezbedila da RTB Bor bude dugoročno stabilan i da kapitalno učestvuje u našoj industrijskoj proizvodnji", izjavio je ministar Antić. Na sastanku je konstatovano i da je poboljšano finansijsko stanje javnih preduzeća u energetskom sektoru, pre svega u EPS-u i Srbijagasu. Jedna od tema sastanka sa predstavnicima finansijskih institucija, bila je i petrohemijski sektor. Sastanku sa delegacijom MMF-a i Svetske banke, prisustvovali su predstavnici Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, JP EPS, kao i generalni direktor JP Srbijagas Dušan Bajatović. Bivši zaposleni u nacionalnom avioprevozniku ostali bez besplatnih akcija pred dolazak Etihada. Savet: Netransparentni podaci o dodeli državne pomoći

6 Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ukazao je da su podaci o dodeli, realizaciji i kontroli državne pomoći netransparentni i da nedostaju propisi koji bi tu oblast bolje uredili. Ministarstvo privrede kaže da ni dinar podsticaja nije dat, a da nisu ispunjene ugovorne obaveze. "Država nije donela zakon o dodeli državne pomoći kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako, u kom postupku može da bude davalac i korisnik državne pomoći, zatim uslovi, merila i kriterijumi za dodelu državne pomoći, odgovornost i sankcije za sve učesnike u dodeljivanju i korišćenju državne pomoći", navodi se u izveštaju Saveta o dodeli državne pomoći preduzećima, koji je dostavljen Vladi Srbije. Navodi se da vladina Uredba o dodeli državne pomoći nema snagu zakona, niti može da reguliše opšte i pojedinačne norme u materijalno-pravnom smislu. "Uredba kao podzakonski akt nije samostalan akt, nego akt izveden iz zakona, a kojim se razrađuje tehnika primene nekih članova zakona, pa ne može da zameni zakon", naveo je Savet. Dodaje se da Uredba o dodeli državne pomoći ne sadrži pravila, prava i obaveze koje treba da sadrži zakon o dodeli državne pomoći. U primeni je Zakon o kontroli državne pomoći koji je, kako tvrdi Savet, nepotpun jer ne reguliše u potpunosti kontrolu dodele državne pomoći. Iz evidencije dodele, realizacije i kontrole državne pomoći se ne može utvrditi koji je tačan iznos država dala na ime državne pomoći, u koje svrhe, da li je rađena kontrola i da li su vođeni postupci zbog nenamenskog trošenja dodeljene pomoći. "Svi podaci oko dodeljivanja državne pomoći su netransparentni, jer se ne mogu sagledati sve činjenice, počev od toga koji su individualni subjekti koristili državna sredstva, za koje namene i u kom iznosu i da li je ostvaren javni interes, odnosno svrsishodnost trošenja sredstava pomoći", navedeno je u izveštaju Saveta. Preporuke Saveta su da se donese zakon o dodeli državne pomoći izmeni Zakon o kontroli državne pomoći kako bi se regulisali odgovornost i sankcije za nezakonitu dodelu državne pomoći, a da Državna revizorska institucija obavljala godišnju kontrolu svrsishodnosti trošenja sredstava državne pomoći. Savet smatra da je potrebno da se reguliše obaveza povraćaja sredstava u slučaju nesvrsishodnog korišćenja dodeljene državne pomoći i aktiviraju sredstva obezbeđenja za sve investitore koji nisu ispunili ugovorene obaveze za koje su dobili podsticajna sredstva. Dodela podsticajnih sredstava investitorima, prema preporuci Saveta, trebalo bi da se obavlja isključivo na osnovu njihovih referenci i proverenog boniteta, a ne po svaku cenu. Preporuka Saveta je i izmena propisa koji usporavaju pokretanje postupaka prinudne naplate kredita Fonda za razvoj, kao i propisa u delu procene vrednosti nepokretnosti pri odobrenju kredita i prinudne naplate. Ministarstvo privrede: Ni dinar podsticaja nije isplaćen, a da nije opravdan Ministarstvo privrede je saopštilo da ni dinar nije isplaćen na ime podsticaja, a da prethodno nije opravdan tj. da kompanija nije ispunila ugovorne obaveze. Ministarstvo privrede, reagujući na Savet, saopštilo je da "Republika Srbija ima najbolje rezultate u regionu kada je reč o privlačenju investicija i da je svaki pokušaj bacanja senke na ovaj proces u najmanju ruku tendenciozan ili je proizvod elementarnog nepoznavanja procedure za dodelu i isplatu podsticaja". Proces odobrenja i isplate podsticaja je strogo kontrolisan i praćen, tako da ni dinar iz budžeta ne može biti isplaćen, pre nego što se ispune ugovorne obaveze. Ugovor o dodeli podsticaja potpisuje se nakon što, na

7 predlog Ministarstva privrede, saglasnost daju i druga nadležna ministarstva, Komisija za konotrolu državne pomoći, Savet za ekonomski razvoj i Vlada Republike Srbijem navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, sve informacije o potpisanim ugovorima su objavljene na sajtu Ministarstva privrede. Potpisivanje ugovora ipak, kažu iz ovog Ministarstva, ne znači i automatsku isplatu namenjenih sredstava. Zakonom o ulaganjima je definisano da kompanija sredstva povlači fazno, i to svaku tranšu tek nakon što ispuni ugovorom definisane uslove (pre svega se odnose na visinu ulaganja i broj novozaposlenih radnika). Neophodno je i da svaki dinar iz budžeta na ime podsticaja bude pokriven bankarskom garancijom kompanije, sve dok se ne ispune sve ugovorne obaveze i do okončanja faze monitoringa, navodi se. Osvrćući se na kompanije koje su u tom kontekstu pominjane u pojedinim medijima, Ministarstvo privrede kaže da su informacije koje su iznesene netačne. Pojašnjavaju da je sa kompanijaom Truck - Lite Europe doo potpisan Ugovor o dodeli podsticaja, ali, kako navode, budući da nisu ispunjene ugovorne obaveze, ugovor je raskinut, a kompaniji nije isplaćen nijedan dinar državnih subvencija. Dalje navode da je kompanija Mei Ta Europe doo u prve tri dosadašnje faze ispunila ugovorne obaveze u pogledu novih investicija i novozaposlenih. "Kompanija je u ovom trenutku, prema izveštaju nezavisnog ovlašćenog revizora, premašila predviđena ulaganja do kraja za 20 miliona evra. I broj zaposlenih je premašen, pa je umesto novih 350 radnika do kraja godine, prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan tamo zaposleno 393 osobe na neodređeno i na određeno vreme. Gubitak u poslovanju koji je iskazan u godišnjem izveštaju o poslovanju za godine je očekivan, budući da su u toku prvih godina pripreme i razvoja svakog poslovnog pa i ovog projekta, ulaganja veća od samog poslovanja, pa su time i troškovi veći nego prihodi", navodi se u saopštenju. CG FOODS EUROPE doo je potpisao Ugovor godine, podsećaju iz ovog ministarstva i dodaju da je reč o grinfild investiciji, pa je do kraja izgrađena fabrika, pribavljena upotrebna dozvola i nabavljena je oprema. "Prema zvaničnoj evidenciji CROSO, na dan godine zaposleno je 108 radnika na neodređeno i 38 na određeno vreme. I dalje nisu isplaćene sve tranše na ime subvencija". "ZG Lighting SRB" doo je potpisao ugovor o dodeli podsticaja, a trenutno se priprema revidirani biznis plan koji investitor predlaže zbog racionalizacije u poslovanju i postizanja bolje organizacije u sprovođenju projekta, navode. "Nadležne službe će pažljivo razmotriti taj predlog, pre nego što daju zvaničan stav. Još jednom podvlačimo da nijedan dinar iz budžeta Republike Srbije nije isplaćen na ime podsticaja, a da prethodno nije opravdan, odnosno da kompanija nije ispunila ugovorne obaveze", navodi se. Zahvaljući podsticajima Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije u protekle dve godine i osam meseci (od stupanja na snagu Zakona o ulaganjima) privučeno je 510 miliona evra investicija, što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, zaključuje se u saopštenju. Mondo.rs/Tanjug "Porodiljama sa najprimanjima pet prosečnih zarada"

8 Treba da popravimo status ženama koje su imale najveća primanja dok nisu bile u trudnoći, da njihova primanja tokom perioda kada ne rade zbog nege dece ili su na trudničkom, treba da budu približna onima koje su imale dok su radile. Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović predložila je da žene sa najvećim primanjima koja odsustvuju zbog nege deteta, umesto tri prosečne zarade koliko je predviđeno važećim Zakonom o podršci porodici sa decom, primaju pet prosečnih zarada. "Ministar (rada Zoran) Đorđević i ja saglasni smo da treba da popravimo status ženama koje su imale najveća primanja dok nisu bile u trudnoći, tačnije da njihova primanja tokom perioda kada ne rade zbog nege dečice ili su na trudničkom bolovanju, treba da budu približna onim koja su imale dok su radile", istakla je Đukić Dejanović za "Kurir". Prema njenim rečima, to znači da se za osnovicu ne uzimaju tri nego pet prosečnih plata, jer je u poslednjem zakonu koji je donet bio predviđen prosek tri plate. "Mi mislimo da treba da bude drugačije. Nažalost, uopšte nema tih žena, ni jedna nam se nije javila, ali to ne znači da ih neće biti i moramo i to predvideti zbog žena koje imaju veća primanja i da stimulišemo i njihovo materinstvo kao i kod svih ostalih", istakla je ona. Kako je kazala, mere koje je ona predložila odnose se na one žene kojima su postojećim zakonom za osnovicu uzimane tri plate, a ne pet. "Zakon je stupio na snagu 1. jula i sve žene koje od tog momenta do donošenja novog zakona budu dobijale nadoknadu od tri prosečne zarade, imaće pravo da im se novac refundira", naglasila je. Govoreći o mogućnosti da porodilja dobija dinara mesečno, koja je izazvala najviše polemike u javnosti, Đukić Dejanović je istakla da sada sve žene koje su radile pod ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ako skupe 18 meseci u svojoj radnoj karijeri, bez obzira na pauze, imaju tokom odsustva zbog nege deteta ista prava kao i žene koje rade na neodređeno, što, pre donošenja ovog zakona, nisu imale. "Ove žene se potpuno izjednačuju u svojim pravima sa stalno zaposlenim ženama. Tačno je da žene koje su radile manje od toga nekad dobijaju jako mala primanja i koliko god mogućnosti mogu dozvolile, poboljšaćemo njihov položaj", poručila je Đukić Dejanović. Kada je reč o trudnicama i porodiljama sa najnižim primanjima, ona ističe da će biti napravljena procena o tome kako poboljšati status tih žena. Mali akcionari JAT-a: Tužimo državu za 20 miliona evra

9 Bivši zaposleni JAT-a koji su ostali kratkih rukava za akcije ovog preduzeća ovih dana čekaju odluku Apelacionog suda da vide mogu li da tuže državu u Srbiji ili će morati da idu do Strazbura. Privredni sud u Beogradu je prošle godine doneo rešenje kojim je odbacio tužbu bivših zaposlenih za nadoknadu za nepodeljene besplatne akcije uz obrazloženje da JAT nije privatizovan, odnosno da država nije prodala kapital, a da u zakonu piše da akcije moraju da se podele pre privatizacije. Iako se u Zakonu o pravu na besplatne akcije navodi da zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću pre sprovedene privatizacije ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću, kao i da eksplicitno piše da zaposleni i bivši zaposleni u javnom preduzeću za vazdušni saobraćaj JAT ervejz ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija u iznosu do 15 odsto kapitala koji se privatizuje, pre sprovedenog postupka privatizacije i čak iako je još godine oko njih dobilo potvrde Agencije za privatizaciju o upisu u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, do danas oni nisu upisani kao vlasnici akcija JAT-a, odnosno danas Er Srbije. Ministarstvo privrede kao razlog za nedodeljivanje besplatnih akcija navodi to da je JAT imao gubitak iznad visine kapitala. Preduzeće JAT ervejz ostvarivalo je gubitak iznad visine kapitala u 2010, i godini, što znači da je vrednost ukupne imovine preduzeća bila manja od vrednosti ukupnih obaveza preduzeća. Takođe, preduzeće JAT ervejz je u ovim godinama ostvarilo i poslovni gubitak, (kao posledica što su poslovni prihodi bili manji od poslovnih rashoda) i neto gubitak (kao posledica što su ukupni prihodi bili manji od ukupnih rashoda). Uz takve rezultate i tendenciju daljeg pogoršanja poslovnih performansi, preduzeće za svoje vlasnike (akcionare) nije moglo da iskoristi vrednost kapitala koja bi bila preduslov za podelu akcija, navodi se u odgovoru Ministarstva privrede. Rade Milanović, predsednik Udruženja malih akcionara JAT ervejz i Er Srbije ističe da su članovi udruženja, njih 1.460, spremni da idu do Strazbura ukoliko ne dobiju pravdu pred srpskim sudovima. Računajući da po zakonu o podeli besplatnih akcija država treba da nam isplati 200 evra po godini radnog staža, potražujemo ukupno oko 20 miliona evra bez kamata. Što se tiče rešenja Privrednog suda ne možemo se složiti da se nije desila privatizacija JAT-a kada je Er Srbija postala vlasnik 49 odsto i žalbu smo podneli Apelacionom sudu i sada čekamo njihovu odluku. Nadamo se da to možemo rešiti u Srbiji, ali ići ćemo i do Strazbura, kaže Milanović, inače nekadašnji komercijalni direktor JAT-a. On na tvrdnje ministarstva da je JAT bio u gubicima odgovara da je godine imovina JAT-a bila 1,8 milijardi dolara i da je ova kompanija od tada sistematski upropaštavana. Advokat Branko Pavlović, inače nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, ističe da to što je kompanija imala gubitak iznad kapitala ne sprečava podelu akcija, samo što će tada akcionari dobiti i gubitak preduzeća. Zanimljivo je kako država kada treba da podeli akcije to ne može zbog ogromnih gubitaka i dugovanja, a kada treba uvesti Etihad onda može da preuzme sve dugove i očisti kompaniju, podseća Pavlović na potez države s kraja godine kojim je preuzela oko 160 miliona evra dugova JAT-a nastalih do kraja godine. On napominje i da je država trebalo da se uzdrži od promena u vlasništvu, kao što je dokapitalizacija Etihada do 49 odsto, dok se ne podele besplatne akcije.

10 Prvo je trebalo da podele besplatne akcije, zatim da zakažu skupštinu akcionara i tamo donesu odluku o dokapitalizaciji. Tamo bi mali akcionari mogli da budu nesaglasni sa odlukom i da traže otkup svojih akcija. I mada se dokapitalizacija kao pojam ne koristi u zakonu smisao zakona je bio da zaposleni, bivši i sadašnji, imaju neku korist od toga što su radili u tim preduzećima. Da se nisu prijavili za akcije JAT-a prijavili bi se za druge besplatne akcije, a ovako su izvisili, napominje Pavlović. Povodom najavljenih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Građani neće znati šta rade državna preduzeća Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je krajem marta ove godine najavilo Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Umesto da dodatno poboljša taj pravni i demokratski institut, kako ukazuju predstavnici civilnog sektora, namera države je da tim izmenama javnosti ograniči stečeno pravo uvida u rad javnih institucija. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daje pravo svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem, a njegova primena je omogućila da se saznaju važne činjenice, koje bi ostale skrivene od javnosti. Međutim, najavljenim izmenama Zakona, kako objašnjava Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji je sa još nekoliko nevladinih organizacija započeo kampanju Srbija do informacija i čiju su inicijativu za odbranu prava javnosti da zna podržale mnoge građanske i medijske organizacije i udruženja, biće značajno usporeno i ograničeno ostvarivanje tog prava građana. Prvi problem je u tome što će mnoga najveća javna preduzeća, poput Koridora Srbije, Železnica Srbije i drugih, koja su organizovana kao društva kapitala, biti izuzeta od zakona, a to znači da od njih nećemo moći da zahtevamo informacije od javnog značaja. Druga promena je takođe problematična jer institucija, koja odbije da ponudi traženu informaciju i nakon što joj to rešenjem naloži Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, moći će da pokrene neku vrstu upravnog spora i da ceo slučaj prenese na sud. Na taj način građani će se daviti u sudskim postupcima koji će trajati veoma dugo i mnogi će zbog toga odustajati, čime se razvodnjava to važno pravo građana ukazao je Dimitrijević tokom ulične akcije Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?, održane u Užicu. On je ukazao na to da će izmenama, ukoliko budu usvojene, isto pravo biti ograničeno medijima i nevladinim organizacijama. Mediji neće moći da rade svoj posao. Za medije je taj Zakon veoma važan, zbog istraživačkog novinarstva, ali to će biti pod velikim znakom pitanja, ocenio je Dimitrijević. Namera države da takvom vrstom pravnih korekcija izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, bila je povod da CRTA pokrene Nedelju prava javnosti da zna i da, u okviru navedene kampanje u nekoliko gradova Srbije, organizuje ulične akcije ironičnig naziva Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu. Prva Nedelja prava javnosti da zna je počela 24. septembra u Prijepolju, sutradan je bila u Užicu, nakon toga u Valjevu i završiće se 28. septembra, na Međunarodni dan prava javnosti da zna, do kada će biti organizovana u Smederevu i Somboru.

11 Akcije su osmišljene tako da građani upućuju Deda Mrazu pisma u kojima traže određene informacije od javnog značaja, a aktivisti sa njima razgovaraju o važnosti stečenog prava na slobodni pristup informacijama od javnog značaja, kao i o tome u kojoj meri institucije odgovaraju na njihove zahteve o načinu na koji raspolažu javnim novcem i kako donose odluke. Razgovor Sa građanima razgovaramo o tome da će naša prava, najavljenim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, biti ugrožena i da nam preti situacija u kojoj će samo Deda Mraz moći da nam pomogne da dobijemo informacije od javnog značaja kazao je Pavle Dimitrijević i poručio da javnost treba da bude upozorena na loše posledice izmena Zakona, o kojima građani mogu da se informišu na Vestionline,Juznevesti.com Fabrike Cumtobel i IMI u naredna dva dana otvaraju pogone Kompanija Cumtobel u kojoj će se proizvoditi rasveta i koja je nedavno pokrenula deo proizvodnje u Nišu, danas će biti i zvanično otvorena, a prema najavama na otvaranju će biti i predsednik Aleksandar Vučić, koji je ranije obećao da će inženjeri u ovoj fabrici imati platu evra. "Mercedes u svetu najnovijih tehnologija rasvete", kako je Vučić nazvao austrijsku kompaniju, počela je da se gradi u Nišu pre više od godinu dana. Iako je bilo najava da će prvi proizvodi izaći iz pogona nove fabrike u maju, ona je tek nedavno završena i pokrenut je deo proizvodnje. U petak će i zvanično biti otvorena, prema najavama iz Cumtobela, a osim predsednika Vučića i gradonačelnika Darka Bulatovića, na otvaranju će govoriti i generalni direktor Alfred Felder, predsednik Nadzornog odbora Jurg Cumtobel i federalni ministar Austrije za EU Gernot Bluemel. Osim ove fabrike, prema najavama iz Kabineta predsednika, Vučić bi već sutradan, u subotu 29. septembra, u Nišu trebalo da otvori i filipinsku kompaniju IMI u kojoj će se proizvoditi delovi za auto-industriju. Podsetimo, nije poznato koliko je para Srbija dala za izgradnju Cumtobela u Nišu, a iako je prema pisanju portala Dojče vele to više od evra po radnom mestu, predsednik Vučić to do sada nije ni potvrdio ni demontovao, već je samo "zahvalio Bogu što je dao subvencije". Nišlijama je obećao i da će im plata biti evra, ali nije precizirao kada i koliko će visokoobrazovanih stručnjaka raditi u ovoj kompaniji. Inače, kružni tok i deo prilaza do ove fabrike nedavno je počeo da se gradi bez građevinske dozvole, ali do danas niko nije odgovorio novinarima na pitanja da li je razlog protivzakonite gradnje bila žurba da se radovi završe pre dolaska predsednika Vučića na otvaranje.

12 Portal B92.net Antić: Neće biti poskupljenja struje Ministar rudarstva i enrgetike Aleksandar Antić izjavio je da neće biti poskupljenja struje. On je u Jutru Prve TV na direktno pitanje hoće li biti poskupljenja struje, odgovorio: "Neće biti". - Mi branimo cenu električne energije rezultatima EPS-a. Imamo jedan vrlo zahvalan energetski miks u proizvodnji električne energije, imamo hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 koje imaju nižu cenu proizvodnje - naveo je ministar, prenosi B92. Na pitanje da li Međunarodni monetarni fond traži poskupljenje struje, Antić je kazao da EPS posluje pozitivno i da iako predstavnici MMF nisu srećni što je struja u Srbiji najniža u Evropi, njihova pozicija sada nije ista kao pre tri ili četiri godine. - Oni su imali snažnu poziciju pre tri-četiri godine u smislu povećanja cena, to više nije pitanje u prvom redu prioriteta. Cena električne energije mora biti prilagođena socijalno-ekonomskoj situaciji u Srbiji - naveo je resorni ministar. Na konstataciju da je cena električne enrgije u Srbiji niža nego u Makedoniji, koja ima niži standard od nas i kako to utiče na stvaranje konkurencije među trgovcima električnom energijom u Srbiji, Antić je odgovorio: - Cena struje u Srbiji je 20 odsto niža od prve sledeće zemlje, ne vidim da ijedna kompanija ima interes da ovde prodaje struju kada može skuplje to da radi u svojoj zemlji, prenosi B92.